Dame i gospodo narodni poslanici, ponuđeni Predlog zakona ne treba da prihvatimo jer narušava bitne pravne principa, princip zakonitosti i pravne sigurnosti, i time dovodi u pitanje opstanak čitavog pravnog sistema. Čitav Predlog zakona ima povratno dejstvo, a ne samo odredbe članova 2. 3. i 8, kako se navodi u obrazloženju predlagača ovog zakona.
Predlagač je naveo da su samo pojedine odredbe, članovi 2. 3. i 8. sa povratnim dejstvom i time je valjda želeo da saopšti da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i Ustavom Republike Srbije, pozivajući se na to da su te pojedine odredbe sa povratnim dejstvom motivisane postojanjem opšteg interesa, kako biste mogli da pogazite odredbe člana 117. stav 1. Ustava Savezne Republike Jugoslavije i člana 121. Ustava Republike Srbije. Ove ustavne odredbe zabranjuju povratno dejstvo zakona upravo zbog postojanja principa zakonistosti, a samim tim i pravne sigurnosti građana, koji u vreme svog delovanja moraju da računaju na izvesnot regulisanih društvenih odnosa.
Naime, ne može se pristupiti jednokrantom oporezivanju unazad za više od deset godina od donošenja zakona, jer su poreski obveznici u vreme poslovanja imali u vidu tada postojeće propise o porezima na dohodak i imovinu, koje su morali da izvršavaju i koje su izvršili, te samim tim njihove obaveze prema javnim prihodima za odnosni period prestaju da postoje. Zbog povratnog dejstva čitavog Predloga zakona, a ne njegovih pojedinih odredbi, ovaj predlog zadire u već stečena prava fizičkih i pravnih lica, što apsolutno izaziva narušavanje i pravnog poretka i pravne sigurnosti, principa pravne sigurnosti.
Predlog zakona je u celini sa povratnim dejstvom, jer sve njegove odredbe deluju unazad, iako je u tom vremenu važio sasvim drugi režim oporezivanja fizičkih i pravnih lica. U koncepciji se polazi od toga kao da su fizička i pravna lica iskorišćavala posebne pogodnosti, legalne i nelegalne, pod kojima su sticala imovinu i ostvarivala dohodak. Pri tome se zanemaruje činjenica da se ne može vršiti naknadno upoređivanje, kao što to zakon čini, za ona fizička i pravna lica koja su ostvarivala svoj dohodak i sticala svoju imovinu prema tada važećim pozitivnim propisima, što znači da nisu kršila postojeća pravila ponašanja.
Ako je prema ranije važećim propisima moglo da se obavlja vršenje određenih finansijskih transakcija i ako su ti propisi važili za sve one koji su ispunjavali uslove za uključivanje u te finansijske transakcije, ne može se govoriti da to objektivno predstavlja privilegiju za one koji se ovim zakonom označavaju kao poreski obveznici.
Drugim rečima, ne ističe se jasan kriterijum za određivanje privilegovanih lica koja su bila u situaciji da mogu iskorišćavati posebne pogodnosti u svom poslovanju prema ranije važećim propisima. Neuvažavanje činjenice da je jedna situacija kada se posluje u skladu sa postojećim propisima, a da je druga kada se ne posluje u skladu sa njima, a to opet znači da se ne vrši razlikovanje između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Svaki pravni poredak pravi razliku između ponašanja u skladu i ponašanja protivnog zakonu i shodno tome propisuje sankcije bilo krivičnopravne, bilo građanskopravne.
Istovremeno, ne kažnjavaju se političke stranke, pojedini listovi, mediji, nevladine organizacije koje su finansirane iz inostranstva. Vi nijednom odredbom ovog zakona niste dirnuli u srž problema - da postoji imovina stečena na osnovu zakona i postoji imovina stečena mimo zakona i da postoji imovina koju su sticale političke stranke DOS-a i nevladine organizacije, kao i tzv. nezavisni mediji i pojedinci, kao i druge stranke iz DOS-a, na nezakonit i neregularan način. Zbog toga i nisu predmet oporezivanja po ovom zakonu.
Pravna sigurnost, kao jedno od osnovnih pravnih načela, zahteva izvesnost u pogledu sticanja imovine. Ako su određene aktivnosti izvršene u skladu sa zakonom, a kasnije se okvalifikuju kao iskorišćavanje posebnih pogodnosti proisteklih iz takvih propisa, onda se pravna sigurnost potpuno ugrožava, jer se ne zna sa čime se može računati ubuduće ako se kasnije i ono što je legalno rađeno, sankcioniše kao nelegalno.
U odredbama zakona određuje se predmet oporezivanja i navodi se da se ovim porezom oporezuje ekstra dohodak i ekstra imovina stečena u periodu od 1. januara 1989. godine do dana stupanja na snagu zakona iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, na osnovu kojih je jednom fizičkom i pravnom licu data mogućnost sticanja imovine pod uslovima koji nisu bili dostupni svim građanima. U navedenim odredbama uopšte se ne govori koji su to uslovi koji su bili dostupni nekima, da bi se na osnovu toga stvorio kriterijum koje građane treba smatrati privilegovanim. To ostaje otvoreno pitanje, kao i pitanje kako će se u svakom konkretnom slučaju pojedino fizičko ili pravno lice dovesti pod propise, pod zakon koji sada stoji pred nama, odrediti kao poreski obveznik, odnosno građanin koji je stvarao dohodak ili stekao imovinu pod uslovima koji su samo njemu bili dostupni.
Ova norma je neodređena i omogućava prilikom njene primene arbitrarnost, čime se stvaraju izuzetni uslovi za njenu zloupotrebu u primeni. Neophodno je u odredbi precizno navesti odgovarajuće pravno relevantne uslove koji su bili dostupni nekim građanima, a nekima ne i neophodno je ovde dostaviti registar na osnovu koga ćemo biti u stanju da zaključimo koja su to preduzeća, koja su to fizička lica koja će doći pod udar ovog zakona.
Valjda je Vlada, motivišući se time da podnese ovakav predlog zakona, utvrdila tačan spisak fizičkih i pravnih lica na koja se zakon odnosi, valjda nije propisala nešto a da tek kasnije istražuje koja su to fizička i pravna lica. Jedna sitnica iz člana 3, da će se oporezovati privilegovane isplate, zamrznute stare devizne štednje i štednje u bankama u iznosu većem od 10.00 nemačkih maraka po štednom ulogu. Zašto ne 5.000, zašto ne iznos od 500 maraka kada je 1993. godine plata bila jedna marka ili marka i po. Otkuda taj kriterijum od 10.000 maraka kao granice?
Član 9. zakona je simptomatičan - pogađanje sa poreskim obveznikom. Znate, ova država je prošla kroz period u kome su sve finansijske transakcije i svi javni prihodi bili pod kontrolom jedne porodice. Porodica se zvala Marković - Milošević. Mi sada ponovo ulazimo u period nepotizma, u kome će ponovo možda jedna vanbračna zajednica odlučivati o našim prihodima i porezima, Đelić će da oporezuje, a Radović će da naplaćuje i da se pogađa. Rekao bi narod - jedan sjahao, a drugi uzjahao. Pretpostavljam da ta zajednica nije nivoa na kome je bila zajednica pre njih.
U članu 10. predviđeno je da se na ime poreza plaća od 35% pa do 90% i da se porez plaća u nemačkim markama. A što ne u francuskim francima, pošto je ministru to dostupnije. Otkud građanima Srbije nemačke marke. Otkud našim pravnim licima nemačke marke.
Molim vas, zamislite sada ako je neko, koristeći se privilegijama, mada ovde ima i kriminala, a pretpostavimo da je neko stekao milion maraka, on će platiti oko 370.000 maraka na osnovu osnovnog poreza i ovaj deo poreza na iznos preko milion maraka. To mu dođe oko 45% poreza.
Ako neko, po amandmanu koji je ovde počeo da cirkuliše, ima stan od 45 kvadrata, na onih pet kvadrata viška platiće 95% po svakom kvadratu. Znači onaj koji je uzeo narodu milion maraka i onaj koji je uzeo pet kvadrata nisu u istom položaju. Vi se motivišete političkim razlozima i onih pet kvadrata odmah kažnjavate sa 90% poreza. Vama je 90% poreza za one koji su otimali građanima, tek za prihod preko 10 miliona maraka.
Tu se vidi kako je pristupio predlagač zakona ovom zakonu. Jednostavno, pristupio je tako da je pokušao da pronađe političare iz bivšeg režima kojima bi mogao bilo šta da naplati i istovremeno da jednokratno popuni budžet. Neće, ne prihvata Vlada da se iz ovoga namire pojedini fondovi koji su bili oštećeni u vreme kad je stican ekstra prihod, ekstra imovina. Neće Vlada da to bude ni penzijski fond, da to bude zdravstveni fond, nego samo hoće da to bude vanredni prihod budžeta i time bi se možda ova fiskalna godina nekako zatvorila. A šta ćemo iduće godine?
I samo da završim. Molim vas da predvidite da žalba odlaže izvršenje rešenja, zato što će se ugasiti mnoga društvena preduzeća, kojima smo pomogli da ostanu u vreme kada je bilo najteže i kada smo davali robu iz robnih rezervi, zatvoriti sve fabričke hale ukoliko im odmah po rešenju preuzmete imovinu ukoliko nemaju novaca da vam daju.
A onda ćete pristupiti privatizaciji tih objekata, i evo vam zašto se ovaj zakon donosi - da naša društvena preduzeća izgube potpuno vrednost, da postanu dužnici države, a da onda država, bez ikakvog tereta, bez ikakvih obaveza prema zaposlenima, proda naša preduzeća, i time se završava priča. Očigledno, DOS je najgori.