Uz izvinjenje svima ostalima, koji novac nisu dobili u Srbiji, a nisu ga zaradili, ja vam kažem da dve poslednje plate koje je isplatila Vlada Republike Srbije oružari nisu zaradili. Dugovanja koja država ima prema oružarima adresovana su na Saveznu Vladu, ne na Vladu Republike Srbije, ne na ministra Tomovića, ne na Tomislava Nikolića, ne na bilo koga ko sedi u ovoj sali. Ali, o tome bi bolje podatke mogli da vam kažu organizatori tog štrajka, a nalazite se baš u klupama u kojima sede pripadnici te političke stranke.

Ja bih da odgovorim mladom kolegi, a onda da i ja nešto kažem o zakonu o univerzitetu.
Dakle, nisam dovršio studije na Pravnom fakultetu, valjda u ovoj skupštini treba i neko da predstavlja one koji nisu završili fakultet, a nisam završio zato što nije valjao zakon o univerzitetu. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon bih nazvao zakonom o ravnopravnosti građana koji studiraju i onih koji izdržavaju one koji studiraju. U Srbiji ima 145.000 studenata, 98% dece završi osnovnu školu, oko 92% dece završi srednju školu, a oko 10% dece završi fakultet.
Ja nisam taj od 90%, ali da vam to nije rekao Jokanović, verovatno ne biste znali. Od 92% svršenih srednjoškolaca, 90% ih upiše fakultet i tu nastaje problem za našu decu. Mi imamo dobru decu, vrednu decu. Nešto se dešava na univerzitetu, što tu decu sprečava da završe školovanje, nešto se desi na fakultetu i ubedi tu decu da je časnije ne polagati ispite, a ludovati sa pojedinim profesorima po ulicama, nego polagati ispite i što pre izgrađivati ovu zemlju i zarađivati svoj sopstveni hleb. Šta se to dešava, da li je to politička ostrašćenost profesora, da li je to nesposobnost profesora, jadikovke nad Beogradskim univerzitetom. Stotine kamera svih svetskih agencija skupiće se danas oko nekih profesora i šačice studenata, a zašto to?
Da li se to prezentuje neki naučni rad? Ne, oni dolaze da prate kako studenti pojedine profesore izvode na ulice, da bi ostvarili političke želje koje ne mogu da ostvare osnivanjem političkih stranaka ili članstvom u pojedinim političkim strankama.
Pretpostavljam da je istina, pričam o univerzitetu, da je danas grupa demonstranata pokušala da blokira ulicu Srpskih vladara i da je policija rasterala te demonstrante. Pretpostavljam da ima i modrica, ali ko je kriv za te modrice? Oni koji već deset dana ubeđuju decu da treba da demonstriraju protiv zakona o univerzitetu? A zašto jednog studenta interesuje Zakon o univerzitetu, zašto bi jednog studenta interesovalo ko će da upravlja svojinom, zar njega ne interesuju ispiti i predmeti? Zar ga ne interesuje gradivo, da li ovaj zakon gospodine Ivane Kovačeviću, Vama interveniše u gradivo koje iznosite studentima, iako pripadate SPO? Da li vam interveniše u kriterijume za ocenjivanje? Ne, čak ne interveniše ni u Vaš izbor, pretpostavljam da ste tako vrstan profesor, iako sam za Vas čuo samo sa konferencija za štampu SPO, da ćete svaki put biti reizabrani u zvanje redovnog profesora.
Šta to ne valja u ovom zakonu, šta je sa tom autonomijom univerziteta, šta podrazumevate pod autonomijom univerziteta? To nije Srpska pravoslavna crkva, takvu autonomiju univerzitetu ne možemo da damo, to nije ambasada strane države u Beogradu, takvu autonomiju nećete dobiti i pre nekoliko godina kada su bile demonstracije, jedan bandit je udario policajca na ulici i uleteo je u zgradu jednog fakulteta. Policija je utrčala za njim da ga uhapsi, a Vi ste skočili da gračete kako je univerzitet i fakultet nepovrediv, pa ne može da se juri jedan bandit po zgradi univerziteta.
I moj stan je nepovrediv, pa Ustav i zakon dozvoljavaju da se za počiniocem krivičnog dela uleti i u moj stan. E, kada može u moj stan, može i u fakultet. Meni je veća svetinja stan, pa se slažem sa tim da u određenim trenucima, kada su interesi viši od mog interesa, da mi niko ne ulazi u stan, da u moj stan može da se uđe. Mnogi profesori pripadaju Beogradskom univerzitetu, pripadaju političkim strankama, mnogi studenti pripadaju političkim strankama i to je časno i nikoga zbog toga ne treba optuživati. Nečasno je dovoditi politiku nad Beogradski univerzitet, nečasno je trovati decu politikom, nečasno je, jer oni moraju da polažu ispite i što pre da se skinu sa budžeta jedne porodice koja nema skoro nikakva primanja, a izdržava studenta. Nečasno je tolerisati da neko studira u Beogradu 10 godina i da mu se plaća stan, samo zato što vi mislite da to država može večito da izdrži. Nema države u svetu koja tako besplatne studije može da obezbedi.
Pitanje je koliko država uopšte obezbeđuje besplatne studije i redovnim studentima. Niste mi naveli ovde primer, nijedan primer, nijednog univerziteta u svetu, koji besplatno školuje studente, barem u građanskom društvu.
Ali, zato je tamo od 60 - 98% studenata koji u roku završe fakultete. Kad vam dete u srednjoj školi izgubi godinu u kući je panika. Čim preskoči srednju školu, pređe na fakultet, više se uopšte ne postavlja pitanje hoće li da da ispite na vreme ili neće. Smatra se normalnim da sada počne da gubi godine života. Još, ako ga uhvate, a najlakše se mladim ljudima manipuliše, ako ga uhvate u svoje ruke oni koji sebe nisu dokazali, nego se dokazuju preko te dece, od te dece vrlo teško može da izađe neko ko može da bude koristan ovom društvu.
Optužujete Srpsku radikalnu straku i JUL da su doneli ovaj predlog zakona. Naravno, prećutkujete učešće Socijalističke partije Srbije, a ovo je Vlada narodnog jedinstva. Nema ni jednog poslanika iz ove tri stranke i nema ni jednog ministra koji oseća bilo kakav otpor prema ovom zakonu. Ne pominjete socijaliste, računate, ući ćete u Saveznu vladu. (Smeh). Ja ne vidim drugi razlog. Ni jedan drugi razlog ne vidim da vam budu krivi JUL i radikali, a da vam socijalisti nisu krivi. Optužujete Vojslava Šešelja da je ovo njegov zakon. Zašto potcenjujete ostale potpredsednike Vlade, resornog ministra i sve ostale ministre.
Ova vlada je jednoglasno donela ovaj predlog zakona. Danas ni jedan argument nisam čuo, izuzev ovog gostujućeg profesora u Beogradu, koji je iznet protiv Vlade. Zamisilte, gospodin Veselinov tvrdi da je iz Vojvodine, a profesor je na univerzitetu u Beogradu. (Dragan Veselinov: Tamo gde sam određen).
Šta ste vi to ovde? Gostujući, počasni profesor? Ovde je dobra plata i dobra je katedra, a Srbija ne valja kao država u kojoj vi živite. Kakvo je to dvojstvo ličnosti i kako li vi decu učite, kakvi će građani biti naša deca koju vi učite?
Neko je ovde govorio o 84 amandmana. Teoretski gledano, a gospodin Božić može čas posla na kompjuteru da proračuna, bilo je moguće podneti i 50 hiljada amandmana na ovaj zakon. Toliko članova zakona, sa toliko stavova, puta 125 poslanika, čak i neko drugi. Vlada ima pravo da podnosi amandmane, odbori imaju pravo, preko 50 hiljada amandmana je moglo da bude na ovaj zakon, a ima samo 84. Zar je to mnogo? To uopšte nije znak da zakon ne valja. Uostalom, svi oni koji su protiv nacrta zakona nisu podneli amandman da se članovi predloga zakona od 1 - 200 brišu.
Niko od vas nije protiv ovog zakona. Čak i vi, gospodo profesori, koji danas izlazite za ovu govornicu, razmišljate o tome da govorite tako da se ne zamerite. Vi mislite neko će da vam se sveti, da vas najuruje sa fakulteta i sa univerziteta. Bože moj, kome to pada na pamet? Ali, vi krećete od sebe. Da ste vi uzeli vlast i da vam je pao napamet ovakav zakon, vi bi rasterali sve socijaliste koji rade na univerzitetu i na fakultetu. Jer, rasterujete svoje koalicione partnere iz javnih preduzeća u Beogradu, šta biste tek radili socijalistima sa kojima nikada do sada, u nekim gradovima u Srbiji, niste bili u koaliciji.
Ovaj zakon samo pokušava da uspostavi pravilan odnos između države, između nastavnika, studenta i roditelja. Vlada Srbije, nemojte da joj uzimate to pravo, mora da brine o sredstvima u svojini države, Vlada Srbije mora da brine o sredstvima ostvrenim u budžetu Republike Srbije za ovu godinu. Vlada Srbije ima pravo da predloži ovaj zakon. Skupština i niko drugi nema pravo da raspravlja o ovom zakonu. Nema tog stručnog tela koje je trebalo da raspravlja o zakonu mimo Skupštine Republike Srbije i njenih odbora. Ne priznajem da postoji još neki institut koji je trebalo da raspravlja o ovom zakonu.
Politiku ove države vode političke stranke, one koje su ovog časa na vlasti, ali u političkom životu, u donošenju zakona, učestvuju sve političke stranke, pa i one koje su u opoziciji. Jadna je politička stranka koja ne traži da ona iznese svoje stavove o zakonu, nego traži da se pita neko mimo nje. Zašto se onda bavite politikom? Pustite, onda, neke druge da se politikom bave.
Šta hoćemo? Da napravimo efikasne studije, da se deca koja polažu ispite na vreme školuju besplatno. Da omogućimo detetu da izgubi jednu godinu, da mu omogućimo da polaže svakog meseca ispite. Da mu omogućimo da ima dobar smeštaj u domovima, da ne studiraju i ne treba da studiraju svi koji žele da studiraju, nego da studiraju samo oni koji mogu da studiraju, koji mogu fakultet da završe. Zapostavili smo toliko zanimanja i toliko poslova samo zato što mislimo da sva deca treba da studiraju, a ima mnogo lepih poslova mimo fakulteta. Obmanete dete da može da studira i dok tresnete dlanom o dlan, 30 godina života napuni, izgubi na univerzitetu, zato što nikad nije ozbiljno shvatio da treba da studira, nikad to nije tako koštalo ni dete, ni roditelja, a najviše je koštalo državu, preko države i sve građane ove države.
Dakle, ovaj predlog zakona je najbolji prdlog zakona koji je do sada postojao na univerzitetu. Da je prethodni bio bolji, dao bih ovlašćenje univerzitetu da podnosi predlog zakona. Znate, Narodna banka je autonomna, ona ima pravo da predlaže Zakon o Narodnoj banci. Univerzitet je autonoman, ali nema pravo da predlaže Zakon o univerzitetu. Znači, neko je i ranije brinuo o tome.

Možda sam, gospodine Stevanoviću, mogao da budem i dole, ali ne bih uspeo da obezbedim 12 miliona dinara za Namensku. To se obezbeđuje u Beogradu.
Šta se desilo u Kragujevcu, kažete? Kad ste preuzeli vlast u Kragujevcu, posle tri dana u Radio kragujevcu pojavio se na oglasnoj tabli spisak od 40 nepoželjnih čistačica, kurira, tonaca, snimatelja i novinara, koje više nećete da vidite u radiju. To se desilo kada ste vi preuzeli vlast, gospodine Stevanoviću.
Šta ću da uradim? Evo, to vam sada obećavam. Uradiću sve što mogu da vaš prijatelj, koga ste promovisali u savetnika predsednika Skupštine opštine, ne dobije pravo da na robnoj kući "Peko" nadgrađuje spratove. To ste tražili od Vlade Republike Srbije za svog prijatelja. Šta ću još da uradim, gospodine Stevanoviću? Naravno, da ja kad radnici štrajkuju glađu, tamo nemam šta da tražim. Ako vas pamćenje dobro služi i kad sam bio opozicioni poslanik, ni jednom se nisam pojavio na skupovima koje su imali radnici Namenske. Šta da kažete čoveku koji štrajkuje glađu? Da mu kažete da ne štrajkuje, to je njegov lični izbor. Da mu kažete da štrajkuje, terate ga da umre. Šta da radim tamo? Ja da pravim puške ne umem. To je radio moj pokojni otac.
Zašto sam to vezao za vas? Taj nezavisni sindikat, koji to organizuje, sve vreme bio je na vašoj izbornoj listi, zajedno sa vama su učestvovali na izborima kao vaši kandidati. Kako da drugačije tumačim to, nego da vi organizujete te štrajkove.
To što kažete da ste nešto iz skromnih sredstava opštinskih pomogli Namenskoj, ko je sada ostao bez sredstava u toj opštini? Da li fudbalski klub Radnički ili neko od privilegovanih kojima vi izdvajate sredstava?
Gospodine Stevanoviću, vrlo rado za govornicom u Skupštini Kragujevac sa vama razmenjujem stavove i mislim da je to mesto gde se govori o Kragujevcu, a ovde se radi o jednom zaista ozbiljnom zakonu o kome ste veoma neozbiljno diskutovali. Čak sam čuo da ste rekli da na vašem matičnom fakultetu, pa su mnogi članovi Vlade pomislili da ste vi profesor na Mašinskom fakultetu. Niste profesor, ali biste mogli da budete. Toliko neargumentovano diskutujete o ovom zakonu da ličite na mnoge profesore koji su u poslednjih 10 dana o zakonu diskutovali, ali ni jedan od tih profesora nije hteo pred televizijskim kamerama u direktnoj emisiji sa bilom kojim članom Vlade da raspravlja o zakonu o univerzitetu.
(Iz sale: Pa da ga izbaci.)
Zašto da ga izbaci? Ako će da ga izbaci, izbaciće ga kad god hoće, ali se ne radi o izbacivanju i nemojte da se uopšte bojite da ćete biti izbacivani sa fakulteta. Koliko puta treba da vam svaki predstavnik Vlade ovde ponovi da vam se niko neće mešati u to šta učite decu i da vam se niko neće mešati koje im ocene dajete, ali će vam se strašno mešati u to ako se bavite politikom u okviru redovnog radnog vremena na univerzitetu. Strašno će vam se mešati u to ukoliko budete sprečavali decu da slušaju predavanja ili da daju ispite. Ja vam tvrdim, dok postoji ova Vlada, profesor koji bude sprečavao decu da završavaju fakultet neće biti redovni profesor. Redovni profesor će biti onaj ko će deci omogućiti da uči i ko će decu da ocenjuje.

Mislim da se ovde ne radi ni o kakvoj distriminaciji pripadnika nacionalne manjine. Naime, i srpska deca koja završe gimnaziju na srpskom jeziku polažu i maturski ispit i prijemni ispit na fakultetima iz srpskog jezika. Znači, pod istim uslovima hoćemo da upisujemo i decu koja pripadaju nacionalnim manjinama i decu koja pripadaju srpskom narodu. Tu nema nikakve diskriminacije. Ne može da se prihvati zahtev da u toku studija može da se pređe sa jezika manjine na neki drugi jezik zato što bi tu dolazilo do zloupotrebe, pa bi neko studirao četiri godine na jednom jeziku, a onda bi dva - tri ispita ostavio da završi fakultet, prešao na jezik, na neki drugi ili na jezik naroda i na taj način dezavuisao i nastavne planove i programe, raspored profesora i sve ono što država uređuje fakultetom. Ali, mislim da gospodin Išpanovič nije u pravu kada tvrdi da se uvođenjem polaganja jezika kao uslova za upis na fakultet uvodi bila kakva diskriminacija prema građanima Srbije.

  Devet meseci! Da se neko porodi!

Dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo doneti veoma važnu, rekao bih istorijsku odluku, i danas ćemo biti prvi put složni u ovom sazivu, skoro kao onda kada smo verifikovali svoje mandate. Čekaju nas veoma važne odluke i nadam se da ćemo sve odluku ubuduće donositi na ovaj način.
Albanskom nacionalnom manjinom vlada zlo. Albanskoj nacionalnoj manjini uskraćena su ljudska i građanska prava. Uskraćena su delovanjem njihovih političkih vođa i tzv. međunarodne zajednice. Uskraćena su im osnovna prava - pravo na posao, pravo na lečenje, pravo na školovanje na svom jeziku, pravo da biraju i pravo da budu birani. Republika Srbija želi da im ta prava, garantovana Ustavom, vrati, da ih obezbedi, a viša su nego što bi to u bilo kojoj drugoj zemlji bilo koja međunarodna konvencija omogućila bilo kojoj drugoj nacionalnoj manjini.
Međunarodna zajednica se odavno umešala na Kosovu i Metohiji. Umešala se na svoj način, potajno, podmuklo i arogantno. Tako je i stvorila problem Kosova i Metohije, tako pokušava kod političkih vođa muslimana iz Raške oblasti, a danas sam čuo dokaze za ovu moju tvrdnju, ulivajući im vodu u uši, da stvori problem u državi, u kojoj oni ne bi morali da imaju nikakve probleme.
Šta to međunarodna zajednica podržava kod albanskih vođa? Ideje, zbog kojih američka policija bez opomene ubija građane Amerike, ideje o otcepljenju, o državi koja bi izašla iz sastava jedne države, ideje o tome da manjina može da vlada većinom.
Amerika nije merilo za demokratiju. Ne ona Amerika, koja je u skoro svakoj državi u svetu ubijala građane te države. Ne ona Amerika, koja nikad na svom tlu nije ratovala i koja nikada nije prvo svoje vojnike gurala u rat.
Da nije bilo septembarskih izbora, da su na izbore izašli ili da su na izborima bolje prošli miljenici tzv. međunarodne zajednice, Amerika bi od nas sada tražila da raspišemo referendum po ovom istom pitanju. Septembarski izbori i posebno atmosfera, koja je stvorena u Srbiji u poslednjih 10 ili 15 dana, ubedili su Ameriku da se sa Srbijom nije šaliti, da je ova Srbija spremna, da je ova vlada Srbije spremna da narod pita kada je teško. Mogla je Vlada Srbije sama da donese ovakvu odluku. Danas je sasvim jasno da bi za to imala i podršku Narodne skupštine. Ali je želela da pita građane Srbije na referendumu, zato što ova vlada Srbije nikakvu drugačiju odluku ne bi mogla da donese i ni po koju cenu. Da ne bi ispalo da Vlada Srbije komanduje svom narodu mimo njegove volje, poslušaćemo volju građana, izraženu na referendumu. Kako građani budu rekli na referendumu, tako će i biti. Može posle toga i da nema Amerike, ali verovatno da će jedan deo njenog strašnog uticaja u svetu posle ovoga oslabiti.
Ne daju nam da Kosovo i Metohija budu u sastavu Republike Srbije. Šta mi to imamo na Kosovu i Metohiju? Imamo zemlju, vodu i vazduh i ograde oko srpskih kuća, koje su starije od Amerike. Ako nam uzmu zemlju, bićemo gladni, ako nam uzmu vodu, bićemo žedni, ako nam uzmu vazduh, neće biti ni nas, ni Srbije. Svestan sam odluke koju danas donosimo. Uostalom, u mojoj kući Srbija uvek ima u svako doba dana i noći tri ratnika. Hvala vam. (aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih najpre da ukažem na jednu povredu Poslovnika, a onda da govorim o tački dnevnog reda. Naime, mene interesuje, da li smo mi odlučili da prenosimo direktno tok sednica Narodne skupštine ili ne? Da li je u međuvremenu nešto promenjeno?
Koliko ja znam doneli smo odluku da se sednice Narodne skupštine prenose. Današnja sednica se ne prenosi. Sada me zanima, ko je naredio da se sednica ne prenosi? Ko je taj koji je poništio odluku Narodne skupštine sa prošle sednice?
Mislim da nam predsednik duguje odgovor na to pitanje i da sednica ne može da traje dok ne rešimo hoće li biti prenosa ili ne, odnosno da li je promenjenim odnosom snaga nešto promenjeno i u glavama određenih ljudi.
Naravno, insistiram da to prvo rešimo.
Umesto Dragana Todorovića, koji je na putu i za koga nije izvesno da može da stigne sutra u vreme održavanja izbora, poslanička grupa Srpske radikalne stranke predlaže Miroslava Vasiljevića, za člana izborne komisije.

Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, mi smo danas pozvani na nastavak konstitutivne sednice. Za tu sednicu utvrđen je dnevni red. Ova skupština je predstavničko telo građana Srbije. U ovoj skupštini se, baš kao i u svakoj u svetu, sve odvija po jednoj proceduri. Procedura po kojoj se o nečemu raspravlja u Narodnoj skupštini Republike Srbije naziva se Ustav, zakoni i Poslovnik i utvrđeni dnevni red.
Gospodine predsedniče, vi sada proširujete dnevni red konstitutivne sednice, a na to nemate pravo. Poslanici Srpske radikalne stranke pismeno su tražili da se dnevni red nastavka ove sednice proširi našim određenim zahtevima. Pretpostljavljam da je bio red da nam kažete da na to nemamo prava, po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Ali zato ni vi nemate prava, gospodine predsedniče, da proširujete dnevni red današnje sednice bilo kojom tačkom dnevnog reda, a posebno ne tačkom dnevnog reda, koja se zove - polaganje zakletve predsednika Republike Srbije.
Predsednik Republike Srbije treba svečano da uđe na ova vrata. Ovo je ipak najsvečaniji čin u jednom mandatu narodnih poslanika da pred njima polaže zakletvu predsednik Republike. Da bi došao u ovu salu, mora da kuca ili, ako ne kuca, da ga Vi pozovete. A Vi ga pozivate dnevnim redom, gospodine predsedniče. Kakvo je to polaganje zakletve, koje nam sad servirate, a uopšte nije bilo na dnevnom redu? Pa, nije ovo zakon o gajenju riba u akvarijumu, ovo je polaganje zakleteve predsednika Republike Srbije. Na taj način hoćete da nam kažete da nije na zakonit način ni izabran, pa da ne može na zakonit način ni da položi zakletvu.
Mi smo vas u svojim zahtevima, gospodine predsedniče, molili da nam omogućite da ukažemo na niz nepravilnosti u sprovođenju izbora za predsednika Republike, posebno u drugom krugu ponovljenih izbora. Mi imamo gomilu dokaza, gospodine predsedniče, da u ovoj sali među poslanicima SPS, posebno onima sa Kosmeta, sede ljudi koji su se drznuli da pogaze Ustav i zakone, da sprovode teror na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema nesrbima, a posebno prema pripadnicima Srpske radikalne stranke, a posebno prema poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Hteo sam da danas o tome raspravljamo i da svakog od njih prozovemo po imenu i prezimenu, gospodine predsedniče. Hteo sam i da pitam gospodina bivšeg ministra policije ko je privodio i hapsio narodne poslanike u nedelju 21. decembra i držao ih do 20,00 časova u pritvoru u stanicama milicije. Hteo sam da pitam i gospodu iz Peći, Prištine, iz svih izbornih jedinica i iz svih opština na teritoriji Kosova i Metohije kako to oni misle da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, kada se ovako ponašaju prema ljudima, koji su samo došli da se pobrinu da se izbori regularno sprovedu.
Gospodine predsedniče, što se tiče nas, srpskih radikala, postupak po pravnim lekovima nije završen, vi to vrlo dobro znate. Sama tajnovitost ovog čina polaganja zakletve upućuje na to da ste i vi sami potpuno svesni da na jedan nelegalan način birate nelegitimnog predsednika Republike Srbije. Naravno da u tome ne želimo da učestvujemo i naravno da Milan Milutinović neće biti predsednik Srbije za Srpsku radikalnu stranku, za naše birače i sve one, koji za njega nisu glasali. A znate koliko je onih, koji su za njega glasali? Ne znate. Vi samo znate koliko ste ubacivali u kutije, koje su u 07,00 sati ujutro bile pune. Jedva čekam, bivši ministre pravde, da se povede postupak protiv nas, koji smo te pune kutije u 07,00 sati lupali na biračkim mestima, da vidimo kako izgleda zakon u Republici Srbiji.
Gospodine predsedniče, nažalost, posle sedam godina višestranačja vraćate nas u najcrnji i najtamniji period komunizma u Republici Srbiji.
Ja vas molim da pred poslanicima pročitate naše zahteve za proširenje dnevnog reda, da pročitate svoj zahtev za proširenje dnevnog reda, da to stavite na glasanje i da skupštinska većina odluči. Najpre, da li će ova sednica biti prenošena na drugom programu ili na bilo kom programu RTS. Ja imam Vašu reč, gospodine predsedniče, mislio sam da još uvek nešto znači, da će sve sednice, izuzev one prve na kojoj ste Vi izabrani, zato što je ta prva održana u vreme predizborne kampanje, da će sve biti direktno prenošene. Neka narod vidi kako predsednik Srbije polaže zakletvu. Pa, ima li išta lepše i za predsednika Srbije i za onu političku opciju, koja ga je predložila, nego da građani Srbije vide kako taj izabrani predsednik polaže zakletvu?
S druge strane, tražili smo, gospodine predsedniče, da se oformi anketni odbor. U tom anketnom odboru niko nema većinu, nego da poslanici po svojoj savesti odluče da li su dokazi Srpske radikalne stranke verodostojni, da li je tačno da ste ukrali 285.000 glasova na Kosovu i Metohiji ili ne. Da to utvrdi anketni odbor i da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije da donese odgovarajuću odluku.
Dakle, ima stvari o kojima treba da raspravljamo pre nego što gospodin Milutinović položi zakletvu. Oni koji žele da prisustvuju njegovom polaganju zakletve, neka prisustvuju. Oni koji ne žele, izaći će iz ove sale. Ali, ova sala je jedna od najsvečanijih sala u Republici Srbiji. Događaj, koji ste za danas pripremili tajnovito, je jedan od najsvečanijih događaja. Dozvolite da mi Srbi dobijemo predsednika, da svi građani Srbije dobiju predsednika, koji će da se ponosi i da se diči. A ne da se ušunja na ova vrata, a ne da policija opkoli potpuno ovu zgradu, zauzme sve prostorije u ovoj zgradi, pa čak i jedan red, u kome sedi poslanička grupa Srpske radikalne stranke, da bi se omogućilo da predsednik Srbije položi zakletvu. Pa, ko će to da sprečava Milana Milutinovića da položi zakletvu?
Mi pokušavamo ovde za ovom govornicom da ga sprečimo, a sa vama da se tučemo više nećemo. Vi ćete se uskoro tući sami, prvo između sebe. Jer, vi ste upropastili sve ono i došli do kraja, na koji vas odavno upozoravamo. Vaš kraj je tu. Ima vas dosta u ovim klupama, ali pitajte se sada čime ste to zaslužili. Kako je tekla predizborna kampanja, kako ste se obrukali u predizbornoj kampanji, napadajući tri meseca iz dana u dan, iz sata u sat jednog jedinog čoveka? Kako je moglo da se desi da mi ipak osvojimo 1.400.000 glasova? Pa to je 2.500.000, a onih vaših 2.000.000, to je 500.000 ili 600.000. Sa takvom kampanjom Fidel Kastro ima 99,9% glasova. I sve ispod toga je poraz.
Ja sam želeo o tome da razgovaramo, gospodine predsedniče. Meni je savest mirna i čista. Da vas samo podsetim, kada je gospodin Slobodan Milošević polagao zakletvu u ovoj skupštini, to je bilo 28. januara 1993. godine, mislim, to je bila 3. tačka dnevnog reda. Bilo je predviđeno kao tačka dnevnog reda, jer je bilo normalno da onaj ko pobedi na predsedničkim izborima položi zakletvu pred poslanicima u okviru dnevnog reda.
Ovog puta nema te tačke dnevnog reda, a ima polaganja zakletve Milana Milutinovića. Nema pobede na izborima, a ima predsednika Srbije. Vi nas uvodite u jedan vek beščašća. Ja se samo nadam da ćete opijeni ovom krađom da raspišete nove izbore, da vas konačno na tim izborima slupamo i da konačno SRS, časni i čestiti ljudi, preuzmu ovu državu.
Ja sam toliko imao da oslobodim svoju savest. Poslanici Srpske radikalne stranke sačekaće šte ćete vi da odlučite i sačekaće sa svojom odlukom.

Ja bih da glasamo o našem zahtevu o proširenju dnevnog reda.

Što me niste obavestili?

Dame i gospodo narodni poslanici da nešto ne bi ostalo nedorečeno, gospodin Kasa je na prošloj sednici rekao da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara predložiti svog kandidata za potpredsednika posle razgovora koje nameravaju da obave sa Socijalističkom partijom Srbije i Srpskom radikalnom strankom.
Meni je zaista žao i javno izražavam žaljenje zašto se Savez vojvođanskih Mađara nije obratio Srpskoj radikalnoj stranci da razgovaramo, da ne bi ispalo da smo mi odbili neke razgovore ili da ne bi ispalo da to niste rekli gospodine Kasa, da znate za sve što se u Srbiji dobro ili loše dešava, niti je samo zaslužna, niti je samo odgovorna Socijalistička partija Srbije.
Smatram da je trebalo da razgovarate i sa nama. Razgovarali ste sa jednom polovinom Skupštine. Ne znam koliko vi verujete dogovorima koje ste postigli, da sam na vašem mestu ne bih tako lako prihvatio sva obećanja koja ste dobili i samo da vam kažem odavde, javno sa govornice, stojimo vam na raspolaganju da razgovaramo o svemu što vas interesuje. Razgovarate sa budućom vlašću kada sa nama razgovarate.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke i pojedini poslanici pojedinačno podneli su, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine zahteve za proširenje dnevnog reda.
Gospodine predsedniče nismo podneli predloge zakona. Pozivate se na taj član po kome predlog zakona mora da bude u skladu sa nekim uslovima koje je postavio Poslovnik, podneli smo predloge odluka i naravno da ne možete sada da svrstate te odluke koje se donose prostim glasanjem u osnov koji tražite za donošenje predloga zakona.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke tražila je da se ispoštuje reč koju su dali Dragan Tomić, Tomislav Nikolić, Milovan Bojić i Milan Miković, da će sve sednice biti prenošene, da će tok svake sednice biti prenošen direktno na Radio-televiziji Srbije.
Nas četvorica, koji smo najodgovorniji za 240 poslanika u ovoj skupštini, dali smo reč poslanicima i javnosti da će sednice biti prenošene.
Molim vas da se izjasnite, gospodine predsedniče, da li ste vi dali tu reč ili niste. Vi vrlo dobro znate da se poslanička grupa Srpske radikalne stranke odmah složila da se ona sednica koja je pala u toku kampanje ne prenosi na televiziji. Nama televizija zaista više ne treba.
Narod o nama zna sve, a ova televizija koja laže, pljuje, Srpskoj radikalnoj stranci nije ni potrebna. Zato smo podneli Predlog zakona o radio-televiziji, da formiramo nov upravni odbor, novi nadzorni odbor, da izaberemo novog generalnog direktora, da u tom upravnom i nadzornom odboru niko nema većinu, nego da se prave većine u odnosu na odluke koje se predlažu.
Možda ova sednica služi da se mečka istera iz rupe i nije ni to loše, neka se vidi ko će s kim ubuduće. Nemam pravo da se mešam u to ko sa kim zajednički glasa i ko sa kim vodi zajedničku politiku. Ali, molim samo poslanike koji sada misle da im se nešto čini, a to su ovi iz opozicije, da znaju - ko sa socijalistima ore dupetom vlači. To je narodna poslovica koju vam ja u izvornom značenju prenosim. Mnogi od vas drugačije ne bi umeli da shvate.
Dakle, podneli smo predlog, gospodine Tomiću, da se samo sprovede ono što smo svi mi u ovoj skupštini dogovorili.
S druge strane, podneli smo predlog da se formira anketni odbor koji će da utvrdi da li je bilo krađa na biračkim mestima, u izbornim jednicama, ili nije. I, zašto vi bežite od toga?
I sam Nikola Pašić, kad god se postavljao neki problem, odobravao je opoziciji da se formira anketni odbor. Kaže: "Odmah im dajte anketni odbor, zadovoljava se demokratska forma, a anketni odbor može da radi u beskraj". Ali, vi ste toliko uplašeni da se ove krađe ne otkriju, da niste spremni da odobrite ni da se anketni odbor formira.
Zašto da se ne formira anketni odbor? Zašto da ne utvrdimo da li je bilo krađa glasova ili nije? Zašto da predsednik Republike ulazi ovde kao da se nečega stidi... Stidi se on, gospodine Anđelkoviću, stidi se krađa koje ste vršili da bi on bio predsednik Srbije.
Zašto ste doneli odluku da 8 zakona, koji predstavljaju ekonomsku politiku zemlje za iduću godinu, budu doneti za pola sata, da u okviru sat vremena pregledanja materijala poslanici dižu ruku za te zakone. Zašto ste doneli odluku da Vlada, koja je već otišla, podnosi ovoliko zakona kojima će se regulisati 98.godina?
Zašto tri meseca posle izbora nemamo ni parlament ni Vladu? Zašto ova Srbija tone sve dublje i dublje? Samo zato što ste vi na vlasti. Samo zato što pojedinci misle da kao poslanici mogu da izvuku još ponešto za svoj džep.
Zašto vi ovako vodite ovu državu? Jednog dana ćete morati da kažete. Gospodo, krađama se ne drži vlast večito. Nema šansi. Krađama se odlaže rešenje problema.
Zašto je Radio-televizija postala državna institucija koju svi pljuju? Zašto? Bila je bolja za vreme Milorada Vučelića, gospodine Vico. Bolja za vreme onakvog čoveka - bila je bolja nego danas.
Gospodine Tomiću, ova sednica, pa ćete nas možda u maju pozvati, ja vas vrlo dobro znam, ova sednica će da posluži da iznesemo mnogo toga što smo preživeli za vreme ove predizborne kampanje. Mnogo toga čega se vi socijalisti stidite. Mnogo toga šta ste bili primorani da primenite, a ne biste to nikada u životu uradili.
Naravno, ima ovde i drugih poslanika koji se stide onoga što rade. Uostalom, zaista, sastavili ste vodu i kiselinu, ali ste sipali vodu u kiselinu i napravili jednu eksplozivnu masu koja mora da pukne u roku od tri meseca.To vam garantujem, kao što vam garantujem da će većina biti živa za tri meseca.
Dakle, gospodine predsedniče, nemojte da odbacujete ove naše predloge. Mi nećemo da pravimo opstrukciju u radu parlamenta. Hoćemo da raspravljamo o onome što je važno. Hoćemo da pomognemo da se donese budžet. Ja vama nisam kriv gospodine predsedniče, što je vama Vlada poslednjeg dana redovnog zasedanja dostavila materijal za sednicu.
To vi pitajte vladu, ali nemojte da kradete vreme poslanicima, vreme koje imaju da govore, samo zato što nemate sposobnu vladu i što ćete izabrati još nesposobniju vladu od ove. Vi ne možete da nađete bolju vladu. Ako su ovi ljudi bili najbolji, kako ćete sada da nađete bolje.
Kao što ste predložili Milana Milutinovića za predsednika, a ni kod vas nije najbolji, u prvih deset ljudi u stranci, pa da vam Srbija veruje da neko ko nije u prvih deset u SPS-u može da bude predsednik Srbije. Niti je predsednik partije, niti je potpredsednik, niti jedan od potpredsednika, nije generalni sekretar i nije šef poslaničkog kluba ni u jednoj skupštini. Čovek koji nije u vrhu svoje stranke ne može da bude predsednik Srbije.
Dakle, gospodine predsedniče, molim vas da vi omogućite da mi obrazlažemo zahteve. Nemojte da povređujete Poslovnik. Nije tačno da zahtevi nisu podneti u skladu sa Poslovnikom. Potpuno su podneti u skladu sa Poslovnikom. Dužni ste po osnovu člana 89. da nam date 5 minuta da predloge obrazložimo, da date 5 minuta onome na koga se predlog odnosi da odgovori na obrazloženi predlog i da to stavite na glasanje.
Nas nije mnogo išlo na Kosovo i Metohiju. Samo 70, koji imaju šta da kažu o tim izborima. Mnogi su bili zauzeti u Beogradu u izbornoj komisiji , ali i oni imaju šta da vam kažu.
To možete vi lepo, mirno da saslušate, a posle toga donosite budžet. Možete i vladu da izaberete do 24 sata po hitnom postupku. Samo predloži Tomić i izaberete vladu. Mi vam nećemo smetati. Ali, ono što je naše pravo - mi tražimo da nam se omogući. Naše je pravo da predlažemo da se proširi dnevni red. Mi ga koristimo gospodine predsedniče, a vi to morate da nam omogućite.

Ja sada predlažem da donesemo odluku da se ova odluka primenjuje odmah, a da bude objavljena u "Službenom glasniku", kada se za to steknu uslovi.

Gospodine predsedniče, rekoste malopre da se objavljuje.