Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da na bilo koji način ometem donošenje ove rezolucije, moram da obavestim javnost Srbije da vi imate Vladino Kosovo i Metohiju, i da vam je dovoljno to što imate većinu, da se automatski podrazumeva podrška SRS i da se to vidi u svemu ovome što se dešavalo oko ove sednice.
Zaista, već sedam dana mediji znaju da će danas biti sednica. Juče ujutru državna televizija obaveštava da će Vlada u toku jučerašnjeg dana da razmatra Izveštaj i da ga usvoji, da predloži rezoluciju. Juče, u 15,10 čini mi se, Vlada šalje Skupštini Predlog rezolucije, juče se pojavljuju potpisi narodnih poslanika većine koji traže sednicu, sinoć ostali narodni poslanici dobijaju Izveštaj i Predlog rezolucije.
Dva dana se rashlađuje ova sala da bi gospoda predsednik Vlade i predsednik države bili izdvojeni od poslanika, da im slučajno neko ne dobaci, da im se kruna ne nakrivi ili padne slučajno sa glave.
Sudeći po tome kako poslanici G17 plus piju vodu i gospodin ministar Ilić, kao da je izašao ispod šatora malopre, očigledno da ova sala nije pripremljena, niti je dobra za ovakvu raspravu.
Da krenemo u raspravu o Izveštaju. Najpre, ovo nije izveštaj o pregovorima. Mi zaista ne znamo, čitajući ovaj izveštaj, šta je to bilo sa pregovorima. Ovo je jedna uporedna analiza predloga Ahtisarija i amandmana koje je podneo naš pregovarački tim.
Zaista sam očekivao izveštaj o toku pregovora i posebno me interesuje zašto je gospodin Leon Kojen napustio tim, iz protesta što predsednik Srbije mimo Tima obavlja pregovore i angažuje druge pregovarače u vezi Kosova i Metohije.
Pregovarački tim u svom izveštaju na prvoj stranici citira našu rezoluciju i konstatuje da je bio dužan da odmah po povratku sa pregovora podnese izveštaj Narodnoj skupštini, koja odlučuje o daljem toku pregovora.
A onda nas pregovarački tim obaveštava da je po završetku pregovora u Beču, saznao sam od gospode Samardžića i Kojena da su bili i u Kini, a u ovom izveštaju nas obaveštava da su 22. marta, verovatno u Njujorku, pregovarači razgovarali sa ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti UN. Pregovarački tim je imao mandat da pregovara u Beču, da posle toga podnese izveštaj Narodnoj skupštini i time je njegov mandat ugašen, prestao.
Gospodine Samardžiću, u vas imam neograničeno poverenje, ali trebalo je da poštujete svoje znanje i da kažete onima koji su rekli – sada ćeš ići u Peking, pa ćeš ići u Njujork – izvinite, ali nemam nalog Narodne skupštine Republike Srbije. Tim pre što ste nas malo obmanuli danas govoreći, pa ste rekli da je Narodna skupština odbacila Ahtisarijev plan, a u Predlogu rezolucije lepo piše da ga je Republika Srbija odbacila. Vlada je odbacila Ahtisarijev plan.
Nas niste pozivali da sednemo i da razgovaramo o planu Martija Ahtisarija. Ne kažem da ga ne bismo odbacili, ali vi ste izbegli da Narodna skupština Republike Srbije odbaci predlog Martija Ahtisarija i veoma slabo ste podržavali Rusiju u nastojanjima da nam sačuva Kosovo i Metohiju. Ovo rukovodstvo Srbije vidim kao ljude koji trenutno, neko iskreno neko ne, pomažu Rusiji da nam sačuva Kosovo i Metohiju.
Sam Predlog rezolucije, uz zaista ovu primedbu da bi bilo dobro da Narodna skupština raspravljala o predlogu Martija Ahtisarija, vi ste prognozirali da bi Narodna skupština odbacila taj plan, ali onda nemojte da govorite da ga je Skupština odbacila. Vi sada nama predlažete da utvrdimo, „novi pregovori moraju biti otvoreni u pogledu ishoda i trajanja“.
E sada, ako je Ahtisari vodio pregovore sa jasnim ishodom, on je odmah rekao, čudnovato, rečima koje je malopre izgovorio predsednik Republike, da zbog nasilja Miloševićevog režima mi smo izgubili Kosovo i Metohiju. Znači on je već odmah rekao da u pogledu ishoda je jasno da Kosovo i Metohija moraju biti nezavisni. Vi ne smete da krenete u nove pregovore i da budete otvoreni u pogledu ishoda. Vi krećete odavde sa mandatom Narodne skupštine Republike Srbije da krajnji ishod pregovora bude Kosova i Metohija u sastavu Srbije. Nema otvorenosti u pogledu ishoda, nemate ni mandat da uopšte otvarate pitanje ishoda: ili će biti srpsko ili vi niste pregovarali.
Uostalom, ne pominjete previše odredbe Rezolucije 1244 koje nisu poštovane. Vi vrlo dobro znate, nažalost gospodin predsednik Narodne skupštine nije udostojio Narodnu skupštinu raspravom o predlogu rezolucije SRS o Kosovu i Metohiji. U tom predlogu rezolucije, a voleo bih da ste ga i vi detaljnije čitali, pa ubacili još ponešto od onoga što smo mi tražili, jasno se traži, zahteva se, zašto da ne, od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se poštuje Rezolucija 1244 i posebno one odredbe za koje je gospodin Boris Tadić u kampanji govorio da uopšte ne pišu u rezoluciji i da nije tačno da mi imamo pravo da vratimo određeni broj vojnika i policajaca, da imamo pravo da vratimo na bitne granične prelaze administraciju Republike Srbije.
Nikoga niste oglasili odgovornim što se ne poštuje Rezolucija 1244 i nigde ne tražite da ona bude poštovana. Vi kažete – ne treba vam nova rezolucija pre završetka pregovora. Tačno je, ali šta radimo sa ovom rezolucijom? Međunarodna zajednica se u većini ponaša kao da Rezolucija 1244 uopšte ne postoji.
Naravno, nejasno je šta ste hteli da kažete. Moram da priznam da sam zadovoljan što Vlada i predsednik prate SRS, ne tempom koji treba, ne do granica koje vam mi postavljamo, a onda se, posle nekoliko meseci, ispostavi da ste stigli do njih, onda mi moramo da vam postavljamo nove.
U ovoj rezoluciji mogu da naslutim da biste nešto uradili međunarodnim subjektima koji priznaju Kosovo i Metohiju. Mislim da je međunarodni subjekt država. Mislim da ste ovde mislili na države, s tim što vas podsećam da postoje i međunarodne organizacije. Ali, ne znam šta biste to uradili. Kako biste se ponašali prema državi, najpre prema samoproglašenju nezavisnosti?
Ne možete Narodnoj skupštini da kažete da ćete blagovremeno da odgovorite. Narodna skupština mora da vam kaže kako da odgovorite. Nije to u vašim rukama. Ako je u vašim rukama, nemojte od nas ni da tražite rezoluciju. Imate javnu saglasnost da branite Kosovo i Metohiju, nećete da nam kažete kako ćete, pa onda radite. Kako ste se dogovorili i kakva vam je Vlada, tako i radite.
Nemojte nama da kažete da će Vlada da odgovori, a mi u blaženom neznanju čekamo kako će Vlada da odgovori. To nije dobar odnos prema Narodnoj skupštini.
Priznajem da su poslanici većine robovi Vlade. To se vidi i po ekspresnom sazivanju ove sednice. Vi date potpise blanko i tamo ih sekretari poslaničkih klubova prikupe, kad ima dovoljno, stoj, nije važno, saziva se sednica. Ne želim da u tome učestvujem na ovaj način.
Hoću da vam, u ime onih građana koji nisu sa vama, a ima ih dovoljno, kažem: državotvorni smo, hoćemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju, nismo na vlasti, hoćete vi da sačuvate, mi ćemo vam pomoći. Ali, vi morate da poštujete one koji Srbiju vole iznad svega, one koji vama takvima, koji to ne zaslužujete, i danas pružaju pomoć kada je u pitanju vitalni nacionalni interes.
A vi znate kome mi to sad pružamo pomoć. I vama, gospodine predsedniče, koji ste u kampanji govorili da vi niste optimista i da Kosovo i Metohija bliže nezavisnosti nego da ostane u sastavu Srbije. Da nije to podstaklo Šiptare da krenu još dalje?
Vama koji ovde govorite da naši prijatelji u svetu izvanredno se bore za našu stvar, a vi se i dalje borite da budemo u članstvu organizacija u kojima su naši neprijatelji.
Ako gospodin Koštunica danas kaže da imamo prijatelje u svetu koji brane Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, šta su nam oni drugi? Šta je pandan reči prijatelj – neprijatelj. Nama je Amerika neprijatelj, nama je Evropska unija neprijatelj ili nam je Rusija neprijatelj? Hajde da rešimo danas, hajde da glasamo da li nam je Rusija neprijatelj ili nam je Amerika neprijatelj.
Ne mogu oboje da nam budu prijatelji. Ovaj otima, ovaj nas brani. Ko nam je tu prijatelj? Kakvi prijatelji u NATO? NATO nam je prijatelj, je l' da?! Ohajo nam je prijatelj?!
Sve to lepo zvuči. Učinićemo sve da budemo u NATO, a treba nam ruski veto! Ako ste vi šizofreničari, mi nismo. Nama mozak nije toliko podeljen. Mi umemo jasno, seljački da razlučimo ko nam je prijatelj, a ko nam je neprijatelj.
Uostalom, pre samo nekoliko dana predsednik Srbije je izjavio da Srbija ne razmišlja o raskidanju diplomatskih odnosa sa državama koje priznaju nezavisno Kosovo i Metohiju, jer, kaže, to bi bila izolacija, to rade ovi gubitnici – radikali.
Šta će to onda Vlada da preduzme, gospodine predsedniče Vlade? U toj Vladi bitan član je DS, čiji je predsednik i predsednik Srbije. Vi nam ovde nagoveštavate mere Vlade prema državama koje priznaju nezavisnost, predsednik Srbije u javnosti kaže da te mere nisu prekid diplomatskih odnosa. Koje su to onda mere?
Da vas ne podsećam da je Amerika proglasila OVK terorističkom organizacijom i da je danas borba te terorističke organizacije pretvorena u nezavisnost teritorije na kojoj su se bavili terorizmom. Da vas ne podsećam ni na to da, kada ste došli na vlast, vi ste te teroriste odmah pustili iz svih zatvora u Srbiji, da nastave i dalje, i da danas pregovaramo i sa njima.
Ovde nam je rečeno, čak i u nazivu rezolucije piše, da je to u skladu sa međunarodnim pravom. Da vas sada podsetim da je američki ambasador Polt pre dva meseca na TV B92, na pitanje sagovornika – kako komentariše flagrantno kršenje Povelje UN, međunarodnog prava, te Helsinškog dokumenta, izjavio da će Savet bezbednosti doneti odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije i da će tako automatski dopuniti Povelju UN, maltene obogatiti međunarodno pravo o nepovredivosti granica suverene demokratske zemlje. Hoće li ono što proklamuje ambasador, pred kojim su svi stajali mirno, hoće li to postati deo međunarodnog prava na koje se mi pozivamo ovde?
Što se nas tiče, mi ne nalazimo opravdanje u zahtevima za nezavisnost u nasilju Slobodana Miloševića. To treba da vas bude sramota, gospodine Tadiću. Nikad ni u jednoj državi predsednik države neće da govori loše o svom prethodniku, koji je biran sa mnogo više glasova nego što ćete vi ikada više da ih sanjate, a drugo, vi time opravdavate apsolutno sve što učine oni u pokušajima da Kosovo i Metohija bude nezavisno, a tzv. međunarodna zajednica ili zapadna civilizacija u podstrekivanju ili u podršci da to učine.
Nije bilo nasilja Slobodana Miloševića na Kosovu i Metohiji. I da su u mom Kragujevcu krenuli puškama da sačekuju policiju i vojsku i da ubijaju, morala bi policija i vojska da intervenišu i u Kragujevcu. Šta bi moglo da se kaže – nasilje Slobodana Miloševića nad Kragujevcem? Tretirajte Kosovo i Metohiju kao Srbiju i tada, kao i danas.
I danas, gospodine predsedniče, da neko napravi zasedu i da ubije policajca, šta biste uradili vi – izvršili biste nasilje nad onim ko je ubio policajca? Vi to priznajete danas ovde u govoru, kojim bi trebalo na početku kampanje za predsednika da se predstavite kao patriota.
Ne vredi, kada glumci nauče dobro svoju ulogu, oni mogu da se predstave dobro. Video sam kako ste lepo odglumili pred onim kamerama koje isteraše kada ste vi završili svoj govor, ali kada vas čovek zagrebe, kada od vas traži rešenje, vi to rešenje nemate. Je l' da ga imate, vi ne biste, kao ministar odbrane, a zatim kao predsednik, upropastili potpuno vojsku.
Ne govorim o ratu. Ko ga voleo, neka mu bude u kući. Govorim o odbrani Kosova i Metohije, o odbrani svim mogućim sredstvima.
To vam je dužnost. Mada, niste se pojavili u Skupštini Srbije da položite zakletvu na novi Ustav. To bi zaista bilo dobro dočekano, čak i od poslanika SRS.
Vi niste predsednik po novom Ustavu. Vi izbegavate taj novi Ustav, zato što je ta zakletva obavezujuća za predsednika Republike.
Voleo bih da je Vlada u Zakonu o Vladi predvidela istovetan tekst zakletve, veoma sličan i za ministre, zato vas poslanici nisu birali da osnivate narodne kancelarije, da uživate u funkcijama i privilegijama, na to imate pravo, ali su vas birali za to da ih zaštitite kada je to potrebno, a Srbe na Kosovu i Metohiji posebno.
Kako bih voleo da ste, umesto što ste napadali nas radikale u vezi Kosova i Metohije, napadali one međunarodne činioce i zvaničnike koji su otimali Kosovo i Metohiju.
Kako bih voleo da niste pozvali Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore, uprkos stavu svih stranaka u Srbiji, uprkos stavu njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla. To bih očekivao od predsednika Republike.
Rezolucija je nejasna. Lepo to izgleda. Mi ćemo glasati za ovo, odmah vam kažem. Čak nismo ni amandmane davali. Besmisleno je da vas opterećujemo amandmanima.
Rezolucija je nešto najdalje što sam od vas očekivao. Da mi je neko rekao pre godinu dana da ćete stati iza ovakvih reči, rekao bih da to sigurno nije moguće. Dostigli ste ono što je trebalo da se uradi pre više meseci. Kažem vam, moraćete da idete i dalje.
Hoćemo li da prepustimo Vladi da odredi novi tim za KiM? Vidim, ovde piše - obavezuje se Vlada da formira tim. Valjda se ovlašćuje, ali dobro, čak kaže da je dužna da redovno izveštava Narodnu skupštinu o međunarodnoj i unutrašnjoj situaciji u vezi sa KiM.
Gledam dnevnik, čitam biltene agencija, ne treba vi da me obaveštavate o međunarodnoj situaciji. Vi mene treba da izveštavate o toku pregovora, ono što izbegavate već koliko meseci.
Kaže - Vlada će da formira novi tim. Hoće li Vlada ponovo da izbegne SRS? Kažem vam, ako želite da radikali budu u tom timu, mi moramo da ga predvodimo. Tako je narod hteo. Mi smo najjači i naša je politika najbolja za KiM.
Što da čekamo da se vi pametite po nekoliko meseci ili godinu dana, kad možemo sve zahteve da iznesemo odmah. Jasno, radikalski, ko je saglasan - saglasan, ko nije - nije. Protiv smo nezavisnosti KiM. Šta ćemo uraditi ako dođe do samoproglašenja?
Hoćemo li da blokiramo granicu prema KiM? Hoćemo li da zabranimo prolaz svim automobilima, izvoz i uvoz robe na KiM?
Hoćemo li mi da napravimo takav dogovor sa ostalim državama u okruženju, da jedna država koja ne poštuje Povelju UN bude izolovana?
Hoće li neka druga država da prizna nezavisnost KiM? Da, hoće, i vi znate i koje će. Već na televiziji govore o tome.
Šta ćete preduzeti? Koja je to mera Vlade Republike Srbije? Kako se zove ta mera? Šta vam diplomatija kaže, koje su to mere kojima jedna država brani svoju teritoriju? Ako je napadnuta diplomatskim putem, diplomatskim putem da je branimo.
Ako je napadnuta oružjem, hoćemo li još jedan pogrom srpskog stanovništva da dozvolimo zato što neko tamo preti da će da pobije Srbe? A mi ćemo da čekamo da li će međunarodna zajednica da ih odbrani ili neće. A šta ako ih ne odbrani?
Da vas ne podsećam na sudbinu Republike Srpske Krajine, kada su Srbi otišli iz Krajine, za UN više nije postojao problem. I dan-danas bi Krajina trebalo da bude pod zaštitom UN. Ako Srbi odu sa KiM, uzalud vam borba.
Šta ste učinili da Srbi, vidim da su pozvani predstavnici, ni to nisam znao, neka su, dobro je da čuju, ne znam kako ste izabrali predstavnike Srba sa KiM, ali dobro je da čuju, šta ste preduzeli da ostanu na KiM?
(Predsednik: Vreme.)
Da li je to prvo ili drugo vreme?
(Predsednik: 20 minuta.)
Završavam, neću da vam kvarim atmosferu.
Članove svojih stranaka ste pozapošljavali, sve. Neki su i poslanici ovde, posao i poslaničko mesto i baš fino. Šta je sa sirotinjom.
Šta je sa običnim građanima? Je l' dolazio kod vas čovek sa devetoro dece kome ste obećali smeštaj u Srbiji, pa smeštaj na KiM, sad nije nigde. Kako ih zadržavate na KiM?
Obećanjima da ćete se boriti da Kosovo i Metohija ne bude nezavisno. Ne morate da budete jasni, ljudi, ovo je država, ovo je vlada, ovo je predsednik.
Šta vi nama ovde uvijate, ko pile u kučini. Recite nam jednom, jasno i glasno, pitao sam vas i na pretprošloj rezoluciji i na prošloj - šta ćemo to da uradimo?
Da nije Rusije, da li biste bili ovako čvrsti? Ne biste. Poštujte malo taj ruski stav. Nema pregovora sa EU dok nas Rusija podržava da odbranimo KiM. Nema priče o NATO ako nam je Rusija bitan faktor da odbranimo KiM. Ne možete da ljutite Rusiju. Hvala. (Aplauz.)