Meni je drago što je ministar izneo svoj stav. Samo zbog beleški želim da proverim da li sam dobro čuo – zabrana oglašavanja aktivnosti i favorizovanja aktivnosti političkih stranaka je uvedena da biste građane zaštitili od maltretiranja, kojima su izloženi od strane političkih stranaka. To je trebalo da vam kaže Milošević 1990. godine. On je izgleda pre 15 godina bio savremen i već tada je mogao na ovaj način da uvede Srbiju u Evropu.

Samo radi istine i da građani Srbije ne pomisle da se ovde dešavaju nekakve zakulisne radnje. Nama je prebačeno zašto nismo glasali za amandman kojim je jedan deo vlasti tražio da se ukine finansiranje Narodne kancelarije. Mi nismo glasali ni za jedan amandman, nismo glasali ni za Zakon o budžetu. Zato vas upućujem, ako niste zadovoljni Zakonom o budžetu, nemojte da tražite krivce kod socijalista i SRS.
Mogli ste da kažete – nećemo ni mi da glasamo za Zakon o budžetu, jer bez nas ne možete da ga izglasate, zato što je predviđeno finansiranje Narodne kancelarije. Znači, krivica je na vama. Podneli ste amandman da se ukine finansiranje Narodne kancelarije, ali ste progutali knedlu i glasali za zakon u kome taj amandman nije prihvaćen.
Kakve to veze ima sa SRS? Vi ste omogućili finansiranje Narodne kancelarije i to protivno svojoj volji, koju ste izrazili kroz amandman. Znači, vaš politički stav bio je da se ne finansira Narodna kancelarija, ali je dodatni politički stav, koji određuje da ćete biti vlast, opredelio da glasate za budžet. To ima i kod Kafke.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan zakon koji vi malo prenaglašeno nazivate reformskim, sistemskim, te bez njega ne znam ni kako smo do sada postojali, ali sigurno u budućnosti ne bismo mogli da funkcionišemo.
Meni se čini da vi, u stvari, nemate snage da promenite Ustav Republike Srbije i da ste spremni da donosite zakone koji su u skladu sa vašim shvatanjem izgleda budućeg ustava Republike Srbije, zakone koji će biti uklopljeni odmah u ustav Srbije, bilo kada da on bude donet. To je potpuno pogrešan redosled koraka.
Iz ustava proističu zakoni, a ne iz zakona ustav. Sve dok imamo ovaj ustav, kakav je da je, a njime ste zadovoljni, jer ga ne menjate i ne pokušavate ni na koji način da ga promenite, ne možete da donosite neustavne zakone. Vi vrlo dobro znate šta je sve izmešano u ovom predlogu zakona i koliko je ušao u Ustav, kao da ga se Ustav uopšte i ne tiče, kao da Ustav nije okvir u kome predlagači, posebno oni koji zakone donose, odnosno oni koji ocenjuju njihovu ustavnost, moraju da se kreću.
Evo, da počnemo o ovoj građanskoj "majci". Najpre me interesuje da li je zaštitnik građana firma, da li je to pravno lice? On je korisnik budžetskih sredstava. Razgovaraćemo malo o tome kako mu se odobravaju ta budžetska sredstva, ima li iko prava da utiče na visinu sredstava, pošto vidim da Vlada mora da prihvati njegov predlog. Interesuje me da li je on pravno lice.
Vi kažete da njegovu platu određuje Narodna skupština. Kako Narodna skupština da određuje plate? Još nisam čuo da Narodna skupština određuje plate? Evo, to bi bio prvi primer da Narodna skupština na sednici, većinom glasova, u danu za glasanje utvrdi platu zaštitnika građana. Šta je sa platama ostalih činovnika u firmi koja se zove zaštitnik građana? Tu firmu niste ovde krstili, nema upravni, nema nadzorni odbor, nema organe upravljanja. Ima neka pravila ponašanja koja dolaze ovde na nekakvu overu. Čini mi se da nije ni postojala namera da ovaj čovek bilo šta uradi. Kad kažem "čovek", mislim na lice koje će Skupština izabrati.
Sa tom funkcijom i sa "čovekom" koji tu funkciju obavlja prvi put sam se sreo u Strazburu, kada je Mark Novicki podnosio izveštaj Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Jeste, treba ga pohvaliti za sve ono što je izgovarao o stanju, o zaštiti ljudskih prava, o radu institucija na Kosovu i Metohiji. Direktno sam ga na sednici Parlamentarne skupštine pitao da li je zadovoljan onim što je uradio, da li možda liči na nekoga ko uvek želi dobro, a nikad dobro ne može da učini, i da li je svrha toga da postoji neko ko želi dobro?
Šta je Mark Novicki učinio za Srbe, ili za Albance, ili za bilo kog drugog na Kosovu i Metohiji? Šta je uspeo?
Kakav će uspeh da bude ovog našeg zaštitnika građana? Nikakav, nema ga u sistemu nigde. Vi nigde niste predvideli kaznenu odredbu za onog ko ne postupi po nalogu zaštitnika građana. "Dužan je organ uprave, dužan je ovaj, dužan je onaj", a šta ako ne ispuni dužnost? Dalje nije regulisano. Bio je dužan, nije izvršio i nema nikakve odgovornosti. Ni u zakonu kojim je njegov rad regulisan nije predviđeno da ima odgovornost ako ne ispuni naloge onoga ko nije postojao kada je donet zakon o njegovom radu.
Znate, ako vršite reformu nekog sistema, vi morate potpuno da je izvršite, a ne samo da menjate kapu, a pod kapom da ostane sve isto kao što je i bilo.
Zašto Odbor za ustavna pitanja da predlaže zaštitnika građana? Da li to ima smisla? Čime treba da se bavi Odbor za ustavna pitanja – radom organa državne uprave? Time direktno utiče na rad organa državne uprave, predlaže čoveka koji će da kontroliše rad organa državne uprave.
Da li je to posao odbora nadležnog za ustavna pitanja ili onaj Sizifov - da da predlog Narodnoj skupštini, a Narodna skupština mu je naredila da to učini, da da predlog novog ustava Republike Srbije Narodnoj skupštini. Pošto to ne može, a to je najvažnije, hajde da mu damo da predlaže kandidata za zaštitnika građana.
A onda, to može on, to može bilo koja poslanička grupa, to mogu udružene poslaničke grupe. Tako je raširena lepeza predlagača da se tu ide u beskonačno. I evo, kao što Ustav nećete moći nikada da promenite, pitanje je hoćete li ikada uspeti da izaberete, odnosno da li ćete uopšte imati predlog za tog čoveka, a da ne pričamo o tome kako će to proteći na glasanju.
Član 5, ko može da bude izabran. Kaže - da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Neprekidno ponavljate tu formulaciju. Ko će to od nas poslanika, koji ćemo dizati ruku ovde, da proceni i kako ćete nam dokazati da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Da li će BIA da nam dostavi izveštaj?
Kako se procenjuju moralni i stručni kvaliteti? Hajde - stručni kvaliteti, ako je završio pravni fakultet i ako nije nikada krivično odgovarao, pretpostavljam da ga ovde nećete pozivati na bilo kakav stručni ispit, ali da bi dokazao stručne kvalitete, morao bi da polaže neki stručni ispit.
Ali, šta sa - moralnim kvalitetima? Jeste li sigurni da nikada nije zalepio žvaku pod radni sto? Jeste li sigurni da mu nikada nije pao na pamet izlet iz braka? Jeste li sigurni da nekad nije prošao na crveno svetlo?
Šta je za vas moral spojiv sa funkcijom zaštitnika građana? Kakvi su to uslovi? Hoće li to biti odlučujuće ko može da bude predložen a ko ne?
Zašto niste predvideli da nikada nije finansiran iz inostranstva? Zašto to nije osnovni uslov. Može da bude izabran onaj ko nikada nije finansiran iz inostranstva, institucionalno ili vaninstitucionalno, po projektima koje je radio za nekoga, ili po tome što mu je svakog meseca stizala mesečna apanaža za ono što obavlja za ljude iz inostranstva.
Pazite dalje, zaštitnik građana polaže zakletvu pred Skupštinu, a njegov zamenik polaže pred predsednikom Skupštine. Šta ćemo sa onim zamenikom koga on odredi da ga zamenjuje? A nije položio zakletvu pred Skupštinom? Šta ako ode na duže bolovanje, ako ima razloga da ga taj zamenjuje pet, 15 ili 50 dana. Postaje zaštitnik građana onaj ko nije položio zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Zašto to nije razrađeno do kraja. Ako će da ga zamenjuje, mora da dođe ovde da položi zakletvu pred Skupštinom. Tek onda je on pravi zamenik zaštitnika građana. U potpunosti ga zamenjuje.
Član 7, zakletva zaštitnika građana. Zaista nema smisla. Pazite tekst - zaklinje se da će savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda. A gde mu je sada tu kontrola rada organa državne uprave. Zašto se ovde ne zakune da će savesno da kontroliše rad organa državne uprave. To mu je posao.
Rekli ste da će da brine o ljudski pravima i slobodama, ali i o radu organa državne uprave tj. da kontroliše taj rad. On se sada ovde neće zakleti da će da kontroliše rad organa državne uprave. Mada znate da ta kletva samo pred bogom važi, a ima ovde ludaka koji ni zakletvu pred bogom ne računaju kao datu zakletvu.
Smatra se da je zaštitnik građana stupio na dužnost momentom polaganja zakletve, ali ako se ne pojavi na poslu, pa ste vi tu pobrkali stvari, jedan isti pojam koristite i kada se ne pojavi na poslu i kad položi zakletvu, jer kažete da je stupio na dužnost polaganjem zakletve. U sledećem stavu kažete - ako u roku od 30 dana ne stupi na dužnost. Da li to računate da u roku od 30 dana ne položi zakletvu? Ili, šta biva ako položi zakletvu, pa ga 30 dana nema na poslu.
Zašto ga izvlačite iz opštih pravila o radnom odnosu? Zašto to nije pet dana? Ko je on da ga čekamo 30 dana nakon stupanja na dužnost po zakonu da se pojavi na poslu. To su neopravdani razlozi. Vi već kažete - ako ga iz neopravdanih razloga nema 30 dana. Ne čeka se 30 dana niko. Nikome nije oprošteno u Srbiji da ga 29 dana nema na poslu. Nikome, pa ne može ni zaštitniku građana. On bi izgubio spor koji bi neko poveo protiv njega po Zakonu o radu.
Pazite ovu formulaciju. Molim vas, gospodo iz Vlade, vas koji predlažete ove zakone, a i vi gospodo iz vladajuće većine, koji te zakone podržavate, da više ne smatrate one koji se bave politikom kao ljude nedostojne, kao stoku, kao ljude kojima treba precizirati čime u životu ne mogu da se bave.
Moram da vas pitam, kažete da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija. Kakva je ovo diskriminacija? A, mogu li da budu pripadnici nevladinih organizacija? Mogu li da pripadaju nekoj crkvi? Kako to samo oni koji su članovi političkih stranaka, za njih su zabranjene neke zone javnog delovanja u životu naše države. Šta to znači?
Najkvalitetniji ljudi ne smeju da budu članovi političkih stranaka? Pa ko će da se bavi politikom? Znači, u milionima članova političkih stranaka nema ni jednog koji može da bude zaštitnik građana. Da li je on to sebe opredelio? Da li je sebe opredelio članstvom u političkoj stranci da su mu zabranjena neka zanimanja, neke javne funkcije?
Kada to tako konsekventno sprovodite, zašto to ne sprovedete do kraja? Zašto je to samo predviđeno? Koja je to vlast koja je to poštovala? Hoćete li primer Ustavnog suda Srbije? Kada u Ustavnom sudu Srbije ima članova, funkcionera političkih stranaka, odakle vam moralni kvaliteti da to uskraćujete u drugim zakonima nižim funkcionerima, zameniku zaštitnika prava građana.
A, ove fakultativne odredbe, kaže - zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koji su dali u vršenju svoje funkcije. Koji građanin Srbije može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, predloga ili kritike.
Pa, mi se borimo da niko ne može da bude pozvan na odgovornost zbog mišljenja, predloga ili kritike. Mi se borimo da nema verbalnog delikta. A, vi sad štitite posebno zaštitnika građana. Time ukazujete da ostali mogu da podležu kazni ako kritikuju, iako ste čak i u KZ predvideli da niko ne može da bude kažnjen zbog toga što vređa, omalovažava funkcionere i institucije, ako je to učinio u ozbiljnoj kritici.
Pa kad postoji opšta odredba, što sada njemu, kao on će biti posebno zaštićen. Osećamo se nezaštićenima zato što neke ljude posebno zaštićujete za ono zašta i mi ne bismo želeli da budemo kažnjeni. Voleo bih da svaki građanin može da kritikuje, da da mišljenje, da može da iskaže svoj stav, kakav god da je, ako ne učini krivično delo kojim će da sprovodi svoj stav.
Više puta ste imali prilike da čujete srpske radikale da kažu da neko čak ima pravo da priča da bi želeo da Vojvodina bude država. Neka priča, nek sanja. Ne sme da se organizuje, ne sme da povede proces kojim će da dođe do toga zato što to Ustav ne dozvoljava, može da priča šta god hoće. Nećete valjda opet da apsite ljude zato što govore ono što im padne napamet. Neka govore. Slobodu govora još samo Hag kažnjava. Političku ideju još samo Hag kažnjava, ali vi znate da to nije sud.
Da li razrešeni zaštitnik građana, da li zaštitnik građana koji je podneo ostavku, ima pravo na šest meseci da prima platu i da ima prava iz radnog odnosa po prestanku funkcije, dok ne nađe novi posao? Rangirali ste ga, bar po plati, sa predsednikom Ustavnog suda. Ovo su prava koja imaju mnogi činovnici u Vladi. Šta je sa zaštitnikom građana?
Da li je danas, ako je razrešen, da li sutra mora da traži nov posao? Ako sam pogrešio, ako tu odredbu nisam video ispravite me, ali mislim da sam dobro gledao zakon.
Šta će vam član 12. treći stav, zaštitnik građana ima pravo da se na sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima. Još nikome ovde nismo dozvolili da se obrati onda kada je razrešen. Niste, vladajuće većine u različitim slučajevima, niste dozvoljavali poslanicima da se obrate ovde, kada predsednik Skupštine konstatuje prestanak mandata, služba obezbeđenja je izbacivala poslanika iz sale.
Naravno, predsednik Narodne skupštine, koji vam je poturio novi Poslovnik, predvideo je da ovde može da govori svako koga on pozove. Vi ste za to glasali. Vama je to svejedno. Vi ste degradirali Narodnu skupštinu do kraja.
Vi ste do kraja degradirali Narodnu skupštinu, tako da može da vas iznenadi bilo ko da sedi ovde u prvoj klupi, da izađe za govornicu i kada pitamo – šta je, pozvao ga predsednik Skupštine, a mi moramo da slušamo.
Ako već ima pravo predsednik Skupštine svakoga da pozove, neka pozove i tog zaštitnika građana koji je razrešen, a ne da zakonom određujemo da zaštitnik građana može da se obrati Narodnoj skupštini, a niko drugi, koga je birala Skupština i razrešila, nema pravo da se obrati Skupštini. Time kršite ljudska prava onih kojima niste dali pravo da se obrate sa govornice i obrazlože svoje ponašanje zbog koga su došli pod udar.
Video sam da nam je sada stigao amandman Odbora za pravosuđe i upravu, kojim se menja stav 1. člana 17. Da vas podsetim, po tom vašem novom Poslovniku, to je sada nemoguće. Znači, ne kaže više da kontroliše povrede, nego poštovanje ljudskih prava.
Kaže, to je opšteprihvaćeno. Jeste, ali Odbor može da da amandman samo u onih 24 sata između rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima. Sada, kada je počela rasprava, odnosno pet dana pre početka rasprave, pre početka sednice, niko nije mogao da podnese ovaj amandman. Ovaj amandman ne važi, gospodine predsedniče. Ako hoće Odbor za pravosuđe da ga podnese, neka sačeka da završimo raspravu.
Dalje, zaštitnik građana je ovlašćen da Vladi podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona itd. Prvo, da raščistimo zašto samo Vladi? Nije Vlada jedini ovlašćeni predlagač zakona. Zašto ne poslanicima? S druge strane, zašto mu dajete pravo koje već ima. Svaki građanin ima pravo da podnese inicijativu za promenu zakona. Svaki građanin ima na to pravo. To je inicijativa, ne obavezuje nikoga.
Šta kaže ovde, šta će Vlada posle toga da radi, obavezna je da razmatra inicijative koje podnese zaštitnik građana. Šta onda? Vlada konstatuje da ta inicijativa ne može da bude sprovedena. Ne može da podnese predlog zakona i gotova je ta inicijativa.
Zaštitnik građana ovlašćen je da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Da li je on sada posebno izdvojen, da li svako ima pravo da pokrene postupak pred Ustavnim sudom? Ustavni sud postoji zato da zaštiti prava svih. Pišete mu nešto da bi zakon bio duži. Ne vidim osnova za ovoliku pisaniju.
Naravno, u članu 20. postavlja se pitanje da li je u pravu zaštitnik građana ili nadležni državni organ? To će biti osnov sporenja. Vi kažete da iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa zaštitnikom građana. Ako organ uprave misli da zaštitnik građana nije u pravu, nije on odbio saradnju s njim. Tu sada treba neko da presudi.
Znači, obratio se građanin zaštitniku građana, ukazao na neku povredu organa državne uprave, zaštitnik građana se umešao, a organ državne uprave misli da je u pravu. Nije bogom dan zaštitnik građana. Nije njegova poslednja i ne sme da bude poslednja. Nije odbijanje saradnje to što neko ne posluša savet zaštitnika građana. Čovek radi po zakonu i po savesti i smatra da je potpuno u pravu i ne boji se zaštitnika građana.
Vi sada hoćete da on bude strah i trepet, gde se on pojavi - odbijena je saradnja sa zaštitnikom građana. Onda je zaštitnik građana ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog postupka. Pa, ovlašćen je svaki građanin. Ništa on nije posebno izdvojen, a ima čitav zakon o sebi.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom, a kazna ako ne sarađuju. Koja je kazna za organ uprave ako ne sarađuje sa zaštitnikom? Ko utvrđuje da li je sarađivao ili nije?
Šta ako on primi zaštitnika građana, sasluša, primi njegov podnesak, da li je sarađivao ili ne, a neće da promeni svoj stav i svoje mišljenje, jer misli da je potpuno u pravu, jer možda ima 20 godina iskustva na pravničkim poslovima, a zaštitnik 10.
U nekoliko članova, u 24, 32. pominjete kada pokreće postupak zaštitnik građana. Kažete u 1. stavu člana 24, u opštoj odredbi, "pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi". Slažem se, a u članu 25, stav 6. i 7. kažete: " Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama, izuzetno ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, zaštitnik građana može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi". To ste već rekli u članu 24. Može po sopstvenoj inicijativi da pokrene postupak, a kada će da radi?
Ili, u članu 32: "Zaštitnik građana može postupiti po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući i anonimne pritužbe, oceni da je došlo do povrede". Šta se to razrađuje? To da on ima pravo da radi po sopstvenoj inicijativi. To ste rekli već u opštem delu. Znači, ko zna koliko toga još niste predvideli kada on ide po sopstvenoj inicijativi. Dovoljno reći da je po sopstvenoj inicijativi.
U članu 29, 30. i 31. se pominju obaveze organa uprave u vezi sa zahtevima zaštitnika građana. Prilično su dobro navedene obaveze. Šta je sa kaznama? Ovi članovi su morali da budu pomenuti u kaznenim odredbama. Svi članovi kojima ste nametnuli obaveze nekome morali su da budu pomenuti u kaznenim odredbama, kojih u zakonu uopšte nema, za neispunjavanje obaveza.
Dično ste govorili ovde sa ove govornice, da ovo pravi normalnu državu, sve se uvodi u ramove, okvire. Kako se uvodi organ državne uprave u ram i u okvir kada nema za njega sankcije ako ne ispuni zahtev ili obavezu iz ovog zakona, ili zahtev zaštitnika građana? Kakva je to uređena država u kojoj neko ima obavezu, a ne može da bude kažnjen za neispunjavanje obaveza? To je država haosa i javašluka, a ne država reda, država u kojoj je sve spremno.
Član 33 - zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj. Ne kaže se da li Skupština usvaja godišnji izveštaj zaštitnika građana. U stavu 2. kažete da se godišnji izveštaj objavljuje u "Službenom glasniku". Da li je to tačka dnevnog reda o kojoj se raspravlja ili on nas pismeno jednom godišnje ili na tri meseca, i posebni izveštaji, da li on nama samo šalje izveštaj ili se ovde otvara rasprava po njegovom izveštaju?
Da vas podsetim da Vlada Republike Srbije već pet godina nije podnela izveštaj o svom radu. A sada će zaštitnik građana da podnese izveštaj. Niko nam ovde ne podnosi izveštaj po kome može da bude otvorena rasprava.
Svi izveštaje podnose na konferencijama za štampu, jer tu nema narodnih poslanika iz opozicije da ih pitaju, da im ukažu na greške, da ih kritikuju za rad. Tako da je ovaj izveštaj potpuno neregulisan.
Ako imamo pravo da o njemu diskutujemo, ako imamo pravo da o njemu odlučujemo, onda je to izveštaj. Ako nam piše zaštitnik građana koliko je dana u godini radio i šta je radio, onda to nije izveštaj.
U članu 35. umešali ste se u nešto što već postoji, u situacije koje mogu da se pojave, a to je zaštitnik građana na nivou lokalne samouprave, na nivou AP i na nivou Republike Srbije. Tu nema nikakve subordinacije, nema nikakve nadležnosti, nema višeg i nižeg organa, ali ste ipak predvideli da, ako neko dobije zahtev koji se ne odnosi na njegovu nadležnost, a ne na nadležnost nižeg ili višeg zaštitnika građana, mada se u Zakonu o lokalnoj samoupravi on uopšte i ne naziva zaštitnikom građana, predvideli ste mu obavezu da dostavi taj zahtev onome ko je nadležan. Sada ni za njega nema kazne ako taj zahtev ne dostavi.
Ako republički zaštitnik građana ne dostavi zahtev koji je dobio, a odnosi se na zaštitnika građana u lokalnoj samoupravi, nema kazne. I obrnuto - ako onaj najniži zaštitnik građana ne dostavi zahtev građanina, koji se odnosi na rad Vlade Republike Srbije, republičkom zaštitniku građana, nema nikakve kazne. Šta ako ne dostavi?
Član 37, budžet. "Sredstva za rad se obezbeđuju u budžetu. Zaštitnik građana sačinjava predlog sredstva za narednu godinu i dostavlja ga Vladi radi uključivanja kao sastavni deo Predloga budžeta Republike." Ima li Vlada pravo da smanji sredstva koja traži zaštitnik građana. Ima li ili nema? Ovako formulisano nema. Vlada ga samo uvršćuje u Predlog zakona o budžetu. Samo može da ga odbije ako nije po metodologiji Zakona o budžetu urađen.
Iznos sredstva, visina sredstava, Vladu ne zanimaju. To ide u Predlog zakona o budžetu i automatski biva izglasano, inače pada Vlada. Imaju li pravo narodni poslanici da daju amandmane na predlog sredstava koja traži zaštitnik građana? To imaju kao i na svaki drugi predlog zakona, ali to uopšte ne opredeljuje sudbinu finansiranja zaštitnika građana, jer Vlada će ili da primi i dobije budžet ili neće, i to će biti sve.
Jedan opšti stav treći kaže da godišnja sredstva moraju da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, ali da budu u skladu sa makroekonomskom politikom Republike Srbije. Znači, ako bude inflacije, dragi moji građani, zaštitnik građana neće imati para da vas štiti. Ako ne bude novaca u budžetu, nećete imati zaštitu. Imaćete zaštite toliko koliko ima novaca u budžetu.
Kome je palo na um ovo da predvidi? Hoće li ostvarivanje prava i sloboda u Republici Srbiji zavisiti od sredstava u budžetu? Mislim da ne može od toga da zavisi. Onda bismo mogli da kažemo da je Srbija oduvek bila siromašna zemlja i da zato nije bilo zaštite prava i sloboda čoveka i građanina.
Onda biste vi uveli zaista novi termin u političku praksu, posebno u praksu zaštite ljudskih prava i sloboda, a to je - ljudska prava i slobode biće zaštićeni samo u državi u kojoj ima sredstava u budžetu za ostvarivanje ljudskih prava i sloboda. Zato ćemo biti protiv ovog predloga zakona.

Ovu primedbu po Poslovniku upućujem vama gospodine predsedniče. Vi ste dužni da čuvate dostojanstvo Narodne skupštine. Niste reagovali na nekoliko neodmerenih izjava mog prethodnika za ovom govornicom.
Najpre, morate da imate isti aršin. Ako kažete da su pripadnici SPS hapšeni bez osnova, ne možete da pozivate sa ove govornice da bude uhapšen Nebojša Čović. Nije to naše, nije to naš posao. Nije naš posao sa ove govornice da govorimo ko treba da bude uhapšen, jer nećemo takvu državu da pravimo.
Pravimo državu u kojoj će pravosuđe, tužilaštvo, sudije, odlučivati ko će biti uhapšen, ko neće. Nije taj Nebojša Čović postao zao i loš juče kada ga je Koštunica smenio. On je to bio sve vreme dok ste ga podržavali. A, to je najbolje kada neko padne s položaja da se ne iživljavate nad njim, jer pitaće vas neko – a što sada? Kada se ide u hajku, idete da ubijete vuka, a ne da vi idete posle kada su ga ubili, da mu čupate rep ili da ga merite koliko je bio težak i dugačak.
To je moj stav. Ne bih voleo da tako vodite državu i samo da vam kažem, rekoste da niste stub vlasti, a ja vam kažem da niste ni stub opozicije. U Srbiji se politička scena deli na vlast i opoziciju. Čiji ste onda stub? Vi ste stub vlasti i nemojte da pričate da su najbolja rešenja izbori. Ajmo na izbore.
Šta – sa govornice je najbolje rešenje? Izbori, a ne date izbore?! Od vas zavisi hoće li biti izbora, od vašeg ulaska u ovu salu. Kada bude dan za glasanje o ovom zakonu, ako ne uđete u salu, imamo izbore. Potrebni su izbori što pre, samo što vi to nećete.
Šta sad? Sada ćete da napadnete i Davinića verovatno, pa kad sutra opet nekog smeni Koštunica, vi ćete i njega da napadnete. Ne radi se to tako. Napadaj ga kad je jak, kada je silan, kada je moćan, a ne kada ga smeni Vojislav Koštunica, pa sad da dokažete Vojislavu Koštunici kako ste spremni i vi još da gazite mrtvog čoveka.
Kada ste smenili Nebojšu Čovića? (Na komentar iz sale, koji se nije čuo.)
Što ste mu izglasavali po 500 miliona, pod dve tri milijarde dinara da troši na ime Kosova i Metohije, u budžetu, svaki put kada ste glasali.
Što ste mu davali ta sredstva na raspolaganje? Što se onda ne pobuniste. Nema više razloga, nema svrhe pominjati ovde Nebojšu Čovića. Bio je vaš, sada više nije vaš.
Šta to nas briga. "Nit' smo luk jeli, nit' smo luk mirisali"! Nije dobra ta uloga. Neki su je vršili u ovoj političkoj istoriji Srbije, a neki su je i pre vas vršili.
Ako Nebojša Čović nije dobar, neka to kaže Vojislav Koštunica. Neću to da čujem od vas iz SPS. Ako ne valja SDP neka to kaže Vojislav Koštunica. Zašto to da govori SPS, kada nije stub vlasti?
Kažete da imate nekoliko članova u upravnim odborima. Zašto nemate 48.000 koliko ste imali 5. oktobra? Niste se izborili za onih 48.000 koji su tada smenjeni, nego za nekoliko koliko su sada u upravnim odborima. To je sada vaša funkcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svemu, da bi mogao da donosi odluku, pa da obavestim gospodina Baralića, da onaj kome treba učitelj ne odlučuje sam hoće li imati učitelja, nego ga roditelji odvedu za ruku kod učitelja, da ga učitelj uči. Ako ste na tom nivou, nemojte da kažete da ćete sami proceniti kad vam treba učitelj. Kome učitelj treba, taj nije još vlastan da procenjuje.
Ako optužujete za razoružavanje policije, onda krenite od Vojislava Koštunice – 5. oktobra je grupa za organizovani kriminal bila predvođena Koštunicom i Đinđićem. Sve što se desilo tada, sve što je bilo protivzakonito, sve je učinjeno uz njihovu saglasnost i amnestirano sa njihove strane, zato što nijedan proces nikada nije vođen. Nije Begović upao u Carinu, nego je upao Zabunović, držao je jedan dan dok nije "pokrio" svoje poslovanje, pa je tek onda postavljen Begović.
Ovo sa Čovićem, vi znate moje političko mišljenje o Nebojši Čoviću, on ne zaslužuje da obavlja funkcije na kojima je bio, nego neka ide u političke borbe, pa neka zasluži da ima funkciju. Ovo sa Nebojšom Čovićem liči mi na politički progon. Sada ga optužujete za nešto što je uradio pre pet godina, u sprezi sa Koštunicom.
Knjiga koju je objavio jedan novinar, koja govori o tome kako je Čović izašao sa dugim oružjem iz svoje firme na ulice, objavljena je pre četiri godine. U njoj je uloga svakoga iz DOS demistifikovana, pa i Vojislava Koštunice.
Zato vas upozoravam, kad god ovde napadnete Čovića za 5. oktobar vi napadate i Koštunicu. Da li vam to odgovara ili ne, ne znam, da li to odgovara Koštunici ili ne i to ne znam.

Dame i gospodo narodni poslanici, stranka i poslanička grupa koja u svom imenu ima ime predsednika Republike ne sme da podnese ovakav amandman. Prihvatam da ste to mogli da radite dok niste uz podršku DSS dobili iz svoje stranke predsednika Republike. Ali, sada ovakve autonomaške tirade od stranke predsednika Republike Srbije, a ne predsednika Republike Vojvodine, zaista nisam očekivao.
Mislio dam da, kada jednom doživite poraz, da vršite analizu, pa ustanovite zašto je došlo do tog poraza, a ne vi i dalje nastavljate i terate me da izađem, da napadnem ono što predlaže jedna stranka koja je naizgled u ovoj skupštini u opoziciji, ali me program SRS i ono što se u Srbiji trenutno dešava, ili što bi ono moglo da se desi, tera da zamolim Narodnu skupštinu da ovaj amandman nikako ne prihvati.
Ne samo sa stanovišta ostvarivanja prava svakog građanina Srbije, pa i prava članova Saveta Radiodifuzne agencije da svi imaju isto pravo i jedan glas, nego i sa stanovišta zdravog razuma.
Šta to znači potencirati Vojvodinu kao prostor u kome ima više jezika, više nacija, više vera, to je Srbija. Srbija je prostor u kome ima više nacija, više vera, više jezika.
Što sada ne kažete Senta, što ne idete dalje, bliže? Mi pravimo od Srbije društvo u kome će svako moći da ostvari sve svoje ambicije, sva svoja prava, društvo u kome su odavno prevaziđena sva prava koja su garantovana okvirnom Konvencijom o pravima manjina, i hoćemo i dalje da idemo, i nemojte da to sada trpamo samo u Vojvodinu, pa da ispadne da to u Srbiji nije bitno, bitno je samo u Vojvodini.
Ne, nama je na svakoj stopi Republike Srbije bitno da svako može da ostvari svoja prava. Ne vidim zašto bi taj čuvar pečata iz Vojvodine bio toliko spreman i savestan da od njegove volje zavisi hoće li Savet doneti nekakvu odluku koja se tiče geografskog poimanja Vojvodine, jer ne verujem da Vojvodinu smatrate federalnom jedinicom u sastavu Srbije ili ne daj bože državom. Nemojte više da insistirate na posebnostima Vojvodine, jer ako svi počnu da insistiraju na svojim posebnostima, onda ne samo da federacija neće moći da opstane nego neće moći da opstane ni ova republika.
Ta ideja ne može da bude prihvaćena ni u Vojvodini. Ne znam zašto srljate i gde to vodi? Zašto jednostavno niste prećutali to ukidanje, ukidanje onoga što ste vi na papiru obezbedili članu Saveta iz Vojvodine.
Vrlo dobro znate, u vreme vašeg haračenja Srbijom došlo je do ovog člana 32, ali ga vi nikada niste primenili. Ili možda postoji neka sednica Saveta Radiodifuzne agencije, na kojoj je predstavnik Vojvodine rekao, ovo ne može bez moje saglasnosti, za ovo vam treba moja saglasnost, a ja saglasnost ne dam. Zamislite samo kada imate telo koje upravlja nečim u celoj Republici, a jedan član tog tela može da kaže, ovo ne dam. Gde vam je smisao za praktičnost ako ste izgubili smisao za to šta mora da radi Republika Srbija.
Znači, bićemo protiv ovoga amandmana, a bilo bi dobro da i vi odustanete jer je ovo vododelnica. Shvatam želju Demokratske stranke da se predstavi kako je to jedina stranka suprotstavljena svima ostalima. Ali, ako svi ostali nešto misle dobro, ne preporučujem vam da želite nešto loše samo zato da biste bili na drugoj strani.
Ovo je jako loš amandman, vraća nas u vremena koja su zaboravljena, u vremena sukoba. Moguće je da ćete vi sada na sudbini ovoga amandmana praviti sukobe po Vojvodini, pa da privučete jedan deo biračkog tela u Vojvodini koji vam neko već nije uzeo - moguće je. Ali, sa stanovišta dalekosežnosti, sa stanovišta toga da je predsednik vaše stranke predsednik Republike Srbije, a ne predsednik AP Vojvodine, ja vas molim, a uvek sam imao neku blagonaklonost prema strankama u propadanju, da povučete ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih ove "žute" da se ne iživljavaju nad sudbinom Kosova i Metohije. Pa čak i da postoji konkretan krivac za sve ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji, to ne može da bude osnov da se neko iživljava nad očiglednim gubitkom suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom. Posebno zato što ste u poslednjih pet godina i vi bili na vlasti, a u tih pet godina Srbija se potpuno udaljila od problema Kosova i Metohije, prepustila ga u ruke drugima, nekim svojim saveznicima iz demokratskih država u svetu koji, evo, vidite šta rade sa Kosovom i Metohijom.
Ali, kad ste već kod Kosova i Metohije i kod onoga što zauzima moje mesto u Predsedništvu Srbije, naravno nezasluženo, da vam dam jedan savet šta bih radio da sam na mestu Borisa Tadića, pa makar da mi to ne donese nijedan glas na sledećim izborima.
Ako je primio Rundeka, da li možda zna kako se zovu roditelji Ivana Dejanovića i Aleksandra Stankovića, ili možda vi ne znate ni ko su ta deca?
(Više poslanika u isto vreme pušta da naglas zvone mobilni telefoni.)
Završiću i sa vama Veljinima posle, samo da se setim do kraja.
Kako njemu ne pada na pamet da primi porodicu poginulih dečaka na Kosovu i Metohiji? Da li to ne sme da mu donese poen? Mislio bi neko, pogrešio predsednik Srbije? Kako to da je otišao u Srebrenicu, a nije otišao u Bratunac? Kakve su to greške predsednika Srbije da se odriče srpskog imena gde god mu se učini da će mu Zapad zameriti i da će Zapad pomisliti da je Srbiju počeo da vodi na srpski način?
A kakav je to predsednik Srbije koji ne sme da ode na srpska stratišta, koji ne sme da ih primi, koji ne sme da primi porodice Srba koje pobiju na Kosovu i Metohiji.
Nemojte vi "žuti" previše da pričate o politici i o izborima. Vi ste stranka koja je haračila i vladala, raspisala izbore i pretvorila se u jednu od najmanjih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.
Da li je to tačno ili nije?
(Više poslanika iz klupa dobacuje: Da, tačno je.)
Raspisali se izbore sa pozicija vlasti. Ali, znate li vi šta narod nije hteo? Možda prema nekima od vas i ima simpatije, možda bi neko od vas mogao da bude i ministar. Niste vi baš svi baš tako loši. Vi ste loša grupa (smeh u sali), vi ste loše zamišljena grupa, vi ste zločinačko udruženje (smeh i negodovanje u sali).
Šta da vam kažem, digli ste frku oko jednog čoveka koji je pobegao iz Centralnog zatvora. Novinari su me pitali da li je moguće bekstvo, a ja sam rekao "ne, moguće je samo da neko išeta". Znači, neko je sa njim sarađivao.
Ne pitate se kako je ulazio i izlazio Čedomir Jovanović, možda stotinu puta, i svaki put kada je ušao ponovo je izašao. Umesto da neko kaže: "E, stani".
(Smeh i aplauz u sali.)
Način na koji vi, gospodine Stanimiroviću, optužujete radikale za sve što se dešavalo u Srbiji pre vašeg dolaska na vlast, ja sam ovde doživljavao Čedomira Jovanovića. Još je on politički talentovaniji od vas, on vodi jednu dobru frakciju Demokratske stranke. Sve mu to bolje ide, što vi više vrečite, vidim da nešto nije kako treba.
Ali, tim manirom, on je vas doveo do toga da sada možete da pogledate koliko vas ima. Raštrkali ste se u dve grupice da bi narod mislio da vas ima više.
Pa čas dobacuju odavde, pa čas odande, da bi neko rekao: "Na sve strane ovi žuti". Nema vas, nego po jedan i po red na obe strane u sali.
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Izvinjavam se, neću više ni da se javljam za reč.
Znao sam da će te vi spasti na ove grane. Ne možete da se predstavljate i demokratama, i nacionalistima, i ne možete da gazite ono što ste juče govorili, da biste sutra ponovo izgovarali ono što ste danas gazili. To narod neće da prihvati.
Ne možete da me ubedite da svi ostali članovi Saveta radiodifuzne agencije nemaju pravo da stave veto na ono što odluči onaj jedan član iz Vojvodine. Svi zajedno imaju manje prava od onog jednog člana iz Vojvodine.
Ne možete da me ubedite da ovde donosimo zakone koji "ne farbaju sve kuće u istu boju". Kada ovde donesemo zakon, onda nema farbanja u različitu boju, nema različitog tumačenja zakona.
Ako zakon ovde donesemo, ne može u Vojvodini da vam padne na pamet da možete da ga tumačite drugačije od onoga kako je ovde donet. Ne igrajte se time. Vama granice država nikada nisu bile problem. Vama je svođenje teritorije idealno ako vas narod voli na onoj teritoriji koja još preostaje. Ne igrajte se sa time.
Pogledajte koliko vam je loša politika u Raškoj oblasti. Dve godine ste u Raškoj oblasti podstrekivali one koji bi mogli da krenu na državu Srbiju, a ovi vam ih kupiše za dva dana. Za dva dana izgubiste uporište kod jedinog čoveka u Raškoj koji je mislio da pravi ili nekakvu autonomiju ili federalnu jedinicu. To je zato što sa vama više niko neće. To vama može da bude dobro, ako shvatite ...
(Zoran Nikolić, upadica s mesta: Nas niko neće, a vas kao hoće svi.)
Možda i nas neće niko. Nas sto neće niko, a vas 20 neće niko. Hajde da vidimo ko je vredniji. Vi ste vredniji. Dobro.
Zbog toga, molim vas da jednu stvar radimo zajednički, Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, da dovedemo do vanrednih parlamentarnih izbora, jer ste vi ubeđeni da vi pobeđujete, pošto sam ja ubeđen da mi pobeđujem, pošto su ubeđeni ovi iz DSS-a da oni pobeđuju, pošto su ubeđeni socijalisti da oni pobeđuju, pošto je G17 plus ubeđen da neće propasti. Hajde da idemo na te vanredne izbore i da jednom konačno završimo i prekinemo ovu agoniju.
(Gromoglasan aplauz u sali.)

Mislim da je bezmalo nedopustivo ovo vređanje Narodne skupštine izjavama koje možemo da čujemo od šefa poslaničke grupe Tadićeve stranke. Zbog toga zaista od vas tražim da se u danu za glasanje odlučuje o tome da li je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što se šef poslaničke grupe ponaša kao da se ništa u Srbiji nije desilo i kao da ne postoje tačni, egzaktni podaci o tome šta se u Srbiji desilo.
Gospodine Petroviću, ja sam pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Nisam uspeo da pobedim dvojac Koštunica-Tadić. Tadić je za mene mačiji kašalj. Nego kad mu se priključio Koštunica, tu je nekoliko procenata prevagnulo, ali nemojte da mi prebacujete to što me, kao i svakog drugog Srbina, nepravda boli. Ne zato što sam učestvovao na tim izborima, da su učestvovala druga dvojica, nikako ne bih mogao da pružim podršku onome ko je izgubio.
Tadić je izgubio. Bio je drugi u direktnom okršaju sa mnom. Kada su se sastali svi drugi, osim radikala, da date podršku Tadiću, ne mogu ni ja protiv planine.
Ali, sad vam kažem, sad ću da pobedim na svakim izborima na kojima budem učestvovao i svi ponovo da date podršku Borisu Tadiću. Nemojte da mi kažete da više neću imati priliku, jer mi to liči na diktaturu, da neću imati prilike da pobedim. Svako od miliona građana Srbije ima priliku da pobedi na predsedničkim izborima. Nikome ne smete da kažete da nema priliku da pobedi. Možda ne može da pobedi, ali priliku da uđe u trku i priliku da pobedi morate da date svakom građaninu Srbije.
Opraštam vam ako ste mislili da ću biti predsednik Vlade i da neću ići u trku za predsednika Republike. Zaista vam to opraštam.
Gospodine Petroviću, stvari vam sada tako stoje. Ne vidim šta može da se promeni u narednih mesec, godinu, dve, pa da stvari ne izgledaju ovako. SRS će pobediti na svim izborima na kojima bude učestvovala od danas ubuduće. Nemojte da nam kažete da nećemo imati priliku da pobedimo. Ja se ne usuđujem da to kažem bilo kome od vas.
Što se tiče obaveza predsednika Republike, shvatam vas, dok pobije sve čuvare ambasade, dok pobije taksiste, kad on ima vremena da se bavi ozbiljno svojim poslom. On je navalio redom, ide po Beogradu, gazi ljude, udara. Saberite od Karađorđa, on se nije stideo, nije se krio iza obezbeđenja, on je ubijao sam, ali od Karađorđa naovamo, nijedan drugi predsednik države nije imao saobraćajni udes. Nijedan.
Recite mi kako je moguć saobraćajni udes kada tu ima 10 vozila u obezbeđenju, kada na svakih 50 metara stoji saobraćajac? Kako to da ni jedna javna ličnost nema saobraćajni udes, osim predsednika Republike? Kakav je to predsednik Republike koji ima saobraćajni udes?
Toliko ste banalizovali tu funkciju. Pričate mi o Rundeku, jadnik, prebili ga banditi, mora da ga primi predsednik Republike. Toliko je bio isprepadan i uplašen da je tri dana posle prebijanja šetao Knez Mihailovom ulicom u Beogradu. Šta izmišljate priču? Tolike Srbe prebiše, pobiše, toliko kuća digoše u vazduh, takve scene pravi predsednik Hrvatske kada su Srbi u pitanju, a vi se nađoste da primite nekog Rundeka, vi kažete da je umetnik, niste ni vi čuli za njega, kao što nisam ni ja nikada čuo za njega.
Nego, vodite malo brigu o Srbiji dok ste još to vreme na vlasti. Vama je narod naredio da vodite brigu o Srbiji, a ne o Darku Rundeku. Vama je narod naredio da obiđete srpska stratišta, da biste simbolično pokazali kako ne sme niko da nas ubija, kako će predsednik Republike da stane u zaštitu onih koje tuku i ubijaju, ali ne samo Hrvata i ne samo Muslimana, nego i Srba.
Postoje i Srbi u Republici Srbiji i još uvek žive. Samo to tražim od vas. Kada bih vam pominjao nešto što činite dobro, kada ne biste imali podršku SRS da nešto činite dobro. Ali, pogledajte u šta ste se pretvorili - u pi-arove; nema šanse da čujemo šta misli predsednik Vlade, predsednik države, ovaj ili onaj ministar. Govore njihovi pi-arovi. Ako narod ne zna, to su one mlade devojčice što negde skupljate, pa iznose stavove Vlade, ili poneki ozbiljan čovek.
Ne mogu da zamisli da neko u Srbiji postoji ko će izneti, ko će dati odgovor na svako pitanje koje novinar može da postavi predsedniku Republike, da predsednik Republike ne napravi svoju konferenciju za štampu, nego njegovi pi-arovi daju novinama i građanima Srbije stavove predsednika Republike, a on za to vreme pije kafu sa Darkom Rundekom.
Neka ide pi-ar da pije kafu sa Darkom Rundekom, pa ga slikajte i kažite - pi-ar predsednika Republike pije kafu sa Darkom Rundekom, a predsednik Republike da nam kaže šta će biti sutra i prekosutra, šta će biti kroz pet dana i koji je njegov stav u pregovorima oko Kosova i Metohije.
Upozoravam javnost Srbije, izvinite i završavam, predsednik Republike u razgovoru sa predsednikom Vlade, kome sam prisustvovao, rekao je da se on ni sa kim neće svađati oko Kosova i Metohije. Zato nam ubijaju decu.

Izgleda da ste imali veoma bolan period u životu i da je to ostavilo malo posledica, ministre.
Evo da vas podsetim na dve činjenice koje vi ne možete uopšte da pobijete. Onda Tijanić, danas Tijanić. U čemu je razlika? Onda SPS na vlasti, danas SPS na vlasti. U čemu je razlika? Ne možete, ministre, po onoj najprostijoj definiciji države da nam tvrdite da državna televizija nije valjala u vreme kada ste vi bili u opoziciji, a vaš automatski prelazak na vlast znači da je državna televizija dobra.
Nije dobra državna televizija i vi to jako dobro znate, i gledate državni dnevnik i znate da li ga uređuju žuti ili ga uređuje DSS. Ako je prva vest da li je Boris Tadić tog jutra na vreme ustao i oprao noge, znači žuti uređuju. Ako je prva vest šta je Vojislav Koštunica radio, uređuje DSS.
Tada je bila najgledanija državna televizija, to je bilo vreme, ne morate gospodina Vučića na to da podsećate, kada smo gospodin Vučić i ja napustili Upravni odbor Radio-televizije, iako smo bili u vlasti, pošto je televizija bila u službi Slobodana Miloševića i SPS. To je istina.
Ali, poveriti Tijaniću ponovo pretplatu u ruke, to je stvarno nemoralno. Razumem vašu definiciju javnog servisa, ima li pretplate ili nema, to vam je sva definicija javnog servisa. Za mene je javni servis služba u interesu naroda, u interesu svih građana, mnogo toga, mnogo uslova treba da ispuni RTS da bi bila javni servis.
Recite onom Tijaniću, čim on nama mora da napiše nacionalna televizija, to znači da ni on sam ne veruje da je televizija nacionalna, kao ono dete što na tabli dobije zadatak da nacrta konja, pa nacrta, izmakne se, vidi to niko ne može da prepozna, dole napiše - ovo je konj, tako i Tijanić napiše nama - ovo vam je nacionalna televizija. Da li se vi sa tim slažete ili ne slažete, ali napisao vam je Tijanić.
Zbog toga, gospodine ministre, vi imate veoma delikatan zadatak danas, vi morate brojila da izbacite iz svinjca, jer kada je bila uvedena pretplata vi ste vodili kamermane po svinjcima da slikaju kako ima brojilo, pa sada svinje gledaju televiziju, plaćaju pretplatu. Imaćete vi velikih muka, gospodine ministre. Mi smo čak imali opravdanje, eto mene su ubedili da glasam za tu pretplatu, ovde, pored ove govornice.
Kažu Albanci ne plaćaju pretplatu, moramo da uvedemo na Kosovu i Metohiji red. Bilo je tu frke, prekidana sednica tri puta i uveli smo pretplatu. Mi smo imali neko opravdanje, ali sada da vidim vaše opravdanje.
Jednom sam gostovao na toj državnoj televiziji u autorskoj emisiji glavnog i odgovornog urednika i kada sam izašao, snimana je emisija, jednom sam pogrešio, to više nikada neće da se desi, pozvao sam Aleksandra Vučića i rekao - zovi Tijanića pa mu kaži, ako hoću da idem na televiziju B-92 iću ću na Novi Beograd, neću da idem u Koštunjak. Ta televizija je sada veoma slična televiziji B-92. Uzmite podatke o gledanosti i nemojte ovde da vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Radio-televizija Srbije nije najgledanija televizija u Srbiji.

Pošto narodni poslanici imaju pravo da budu obavešteni o svemu što je u interesu za odlučivanje, ja ću da vam pročitam poruku koju sam dobio od direktora nacionalne televizije. "Bravo, prepošteni Tomo, nadam se da će gazda Željko umeti ovo da ceni. Meni ne smeta". Takav je čovek direktor državne televizije.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi koja se tiče uglavnom državne televizije pažljivo bi trebalo da slušate samo  narodne poslanike SRS, zato što jedino mi nismo koristili tu televiziju za obavljanje svojih političkih poslova i jedno mi nismo zloupotrebljavali uticaj koji smo mogli da imamo na državnu televiziju.
Kada slušam predstavnike različitih režima iz prethodnih vremena kako uvek hvale ono vreme u kome su oni vladali televizijom i uvek napadaju vreme u kome su neki drugi vladali televizijom, da vas podsetim da vas neki stranac uopšte ne bi razumeo. Evo, da sedi ovde u sali i da sluša raspravu o tome kako će biti finansirana državna televizija, uopšte nas ne bi shvatio. Ako mu kažemo da je borba za demokratiju, u stvari borba za televiziju, ne bi nas razumeo uopšte. Srbija je takva zemlja, čudna, od davnih vremena je borba za demokratiju, za mnoge političare, bezmalo za sve, bila borba da dođe na vlast. Onda se podrazumeva da će biti demokratije kada sam ja na vlasti. To je režim srpskih političara.
Nema demokratije dok sam u opoziciji, pa naravno da će biti demokratije, pa ja sam na vlasti.
A to što onda neko drugi počinje da cvili i da ima posledice koje je on imao dok je bio u opoziciji, njemu ne pada na pamet da bar izvrši analizu toga, pa da svoje ponašanje unekoliko promeni.
Slušamo priču o bankrotu državne televizije. Hoćemo li da jadikujemo kada nam je cela Srbija, cela privreda bankrotirala, kada je svako od nas, građana Srbije, ne pričam za nas poslanike, ali svako od građana Srbije pred bankrotstvom, ili je odavno bankrotirao, pa mi sada razmišljamo o tome da li će nam bankrotirati državna televizija. Kako da bankrotira televizija koja ima tri nacionalne frekvencije.
Pitajte privatnike koji imaju nacionalnu frekvenciju da li im je televizija u lošoj situaciji, da li žive od te televizije ili dodatno traže finansije. Samo upravljanje televizijom odlučuje hoće li televizija poslovati finansijski pozitivno ili ne. Ali, kada za ljude koji konstituišu vladu postane normalno da više ne obraćaju pažnju na državnu televiziju, jer tamo neko mora da ih sluša, jer su tamo tog direktora postavili dekretom, mogu da ga skinu dekretom.
I kada prestane da obraća pažnju na državnu televiziju dođe ponekad u situaciju da se zamisli nad onim što radi i da se zapita kome je televiziju prepustio. Onda se setite da imate poneki zakon koji bi trebalo pogledati barem kako je donet, ima li nekih rokova, ima li nekih obaveza. Tako je i ovoj vladi palo na pamet da pogleda neke obaveze iz jednog od zakona i da ustanovi da su rokovi za ispunjavanje tih obaveza odavno prošli, a da niko nije ni prstom mrdnuo da obaveze ispunjava.
Sada mediji bruje o tome šta će biti sa državnom televizijom, sa lokalnim medijima, kako ćemo birati Radiodifuzni savet i da li će televizija postati javni servis. Kako će da postane javni servis kada političari zovu telefonom urednika, direktora, urednike dnevnika, urednike nekih emisija, kada god im se ne svidi ono što o njima govore, ono što urade.
A kako da postane javni servis kada mi koji ih nikada nismo pozvali, nikad nismo ni imali nikakav objektivan pristup na tim medijima, jer je u Srbiji sve naopako, pa ako nekome pretiš, taj razmisli o tome šta radi, a ako se ponašaš normalno i korektno on kaže - od ovog ne zazirem, ovaj ništa neće da preduzme protiv mene, iako sam mnogo toga uradio protiv njega.
Zato na državnoj televiziji predstavnik SRS kada ode u bilo koju emisiju oseća se kao na sudu, jer je novinar u stanju sat i po da traži nekakve grehove, neke greške, da ga pita šta je to radio, pa je mene pitao glavni i odgovorni urednik televizije da li je tačno da sam pre 14 godina nešto izjavio na jednoj tribini u Kragujevcu. Bio je mart 1990. godine, ja počeo da se bavim politikom, a on je saznao šta sam to na nekoj tribini te godine izjavio, a pošto sam bio kandidat za predsednika, to je bilo jako dobro da me obruka pred spoljnim svetom.
Ja ga onda pitam - dobro, jeste li to nekada pitali Tadića i Koštunicu, i da li smete da ih pitate. Naravno da nikada niko nikog drugog osim pripadnike SRS nije smeo da propituje, a kamoli da ih podseća na nešto što ovog časa može da izgleda kontraproduktivno.
Sada gde smo došli. Imate čudnovat sastav, uređivački sastav na državnoj televiziji. Znali ste da vam dolazi Bogoljub Karić na državnu televiziju. Znali ste, dolazi Tijanić, dovodi ekipu Bogoljuba Karića, ali u toj ekipi ima onih koji rade za DS. Ćutali ste jedni, ćutali ste drugi, treći, a šta ćemo sada. Sada to sve treba izdržavati.
E pa lepo predlažem, stranke koje tamo imaju direktora, glavnog i odgovornog urednika, urednike dnevnika, da odvoje pare i da finansiraju državnu televiziju. Para imate koliko hoćete, imate prijatelje u inostranstvu, nemojte baš sve da uzimate za sebe, dajte nešto i za državnu televiziju, zato što ste bili protiv toga da televiziju finansira pretplata.
Moguće je da se 5. oktobra izlio gnev na ulice i zbog drugih razloga, ali 50 posto građana koji su 5. oktobra bili na ulicama Beograda bili su zbog TV pretplate. To je za vas bila omiljena tema, to je bilo glavno oružje kojim treba da bude srušena vlast. A čime ste drugo mogli da je srušite. Borbom protiv NATO pakta. Na to vlast nije padala. Čime ste drugo mogli nego time da narod plaća TV pretplatu, pa čak i u svinjcu, u kome ima dve svinje a nema televizor. Niste razmišljali mudro kao ljudi koji dok su u opoziciji moraju da govore ono što će raditi kada budu na vlasti.
Naravno, svi vi osim radikala koristili ste lokalne medije, medije lokalne samouprave. Milošević i JUL, više bih rekao JUL, znači Tijanić i JUL, držali su državnu televiziju, "Politiku", tako te državne medije, a vi ste onda našli oružje, pobedili ste na lokalnim izborima 1996. i formirali ste lokalne televizije. Od Horgoša do Dragaša pokrili ste medijski prostor u Srbiji televizijama koje su bile protiv Miloševića.
Ratovali ste jedni protiv drugih, izdržavali ste te medije sredstvima lokalne samouprave, a onda je vama evropejcima Evropa rekla - odakle vam pravo da lokalna samouprava finansira televiziju. Ima li tog primera u svetu? Onda ste doneli nekakvu odluku da za dve-tri godine izvršite privatizaciju lokalnih medija. Smenjena je ta vlast, došla je nova i ta vlast nova sada sebi ostavlja još tri i po godine, ili dve i po, zavisi, za ove rokove koji sada pišu na papiru, da izvrši privatizaciju tzv. lokalnih medija.
Zašto nije taj član zakona izgledao drugačije? Zašto nije rekao - gase se lokalni mediji, mediji lokalne samouprave. To je reforma. Evropa kaže - gasi, i ti gasiš.
A ne kažeš Evropi - ugasiću za tri godine ili ugasiću za pet ili nikada neću da ugasim. Šta će vam ti lokalni mediji više? Sa koliko ih sredstava u budžetu izdržavate?
Svojevremeno u Kragujevcu više je išlo sredstava na televiziju nego na sva druga davanja, pre nego što ste vi počeli da haračite po Kragujevcu. Više nego na sva druga davanja, više nego na davanja na koja je opština obavezana zakonom. Najvažnije je bilo izdržavati televiziju, pa se pročulo u Kragujevcu da država hoće da zatvori lokalnu televiziju, pa su bili štrajkovi pred lokalnom televizijom - ne damo TV Kragujevac.
Da li je sada iko gleda? Više niko i ne gleda. Verko gleda da vidi da li su promenili politiku uređivačku sa vas na njega. Samo zato gleda da im kaže da sutra nema pare. Šta će vam takvi mediji koji zavise i strepe da li ćete im dati novac da bi mogli da se izdržavaju? Jeste li ikada primetili da se radikali bore za bilo koji medij?
Nije tu ministar Kojadinović, podsetio sam ga iz klupe, a ko se mrzo one zime kad mu je otimao Nebojša Čović televiziju? Radikali. Nikog drugo nije bilo pred Studijom B, a mi nismo imali pristupa na Studiju B uopšte. Imali smo osećaj za demokratiju, znali smo da vlast ne sme da otima medije.
Svi sada imate putera na glavi. Mediji su bolna tačka srpske političke scene. Hajde da to raščistimo jednom. Hajde da naš uspeh na izborima zavisi od toga šta radimo i šta ćemo da uradimo kada pobedimo, a ne kako nas mediji predstavljaju, a ne koliko uticaja na medije imamo. Nemojte da se povodite za zapadnjačkim uticajem medija na političku scenu, jer vidite da i to ne pomaže.
Ogroman uticaj ima vlast, ogroman uticaj ima DS, a radikali najjači. Očigledno da to nije u srazmeri. Čak je i obrnuto srazmerno. Što se više pojavljujete na televiziji, nama rejting u narodu sve više raste.
Zato predlažem da ovaj zakon ne prihvatite, bilo bi dobro da ga je ministar pročitao, shvatio bi o čemu se radi, možda bi ga i povukao, i da sednemo da napravimo izmene i dopune ili novi zakon koji će potpuno da reguliše ovu materiju, da svi budemo zadovoljni, i da građani Srbije budu zadovoljni i da imaju javni servis. Spreman sam da glasamo za finansiranje javnog servisa.
Naravno, platio na mostu ili na ćupriji svejedno. Da li novac ide iz budžeta, poreza, taksi i raznih drugih nameta ili se plaća pretplata, građaninu Srbije je to svejedno. Ali, on hoće da zna šta plaća. Oni će sad da vas pitaju - dobro, savetovali ste nas da ne plaćamo TV pretplatu dok su socijalisti i radikali bili na vlasti. Nismo plaćali struju da ne bi bila plaćena pretplata. Šta sad?
Bilo je tamo organizovano postavljanje burića u gradovima, donesi račun za struju, upali ga ovde u buretu da snimi Bi-Bi-Si, da snimi Si-En-En, da snime svi. Sada ste došli na vlast i tražite da vam narod plati pretplatu. Da li će Pera Perić, koji po vašem savetu nije plaćao tv pretplatu, doći sutra da plati? Neće. Koje ćete mere da preduzmete? Da li ste spremni vi koji uvodite TV pretplatu ponovo da preduzimate mere protiv onih koji TV pretplatu ne plaćaju?
Neće oni biti besni pa zbog toga ne plaćaju pretplatu, oni nemaju od čega da plate. Srbija je danas u jako lošijoj situaciji nego pre tri godine, lošijoj nego pre pet, lošijoj nego pre 12, kada je pretplata na ovaj način uvedena, pa predstavljala osnov, i možda ste lokalne izbore dobili na pretplatu, to tek treba da se analizira. Razmislite dobro šta činite.
Dve frekvencije, koje državna televizija ima viška i ne zna šta će sa njima, dovoljne su da se finansira ona jedna koja mora da ostane u vlasništvu države. Rešenje je jako prosto i to se odmah rešava, a lokalne medije u roku od mesec dana ugasite. Ja vam kažem, privredu ste zatvorili i ugasili, i to je prošlo bez potresa. Nemojte uopšte da se brinete za lokalne medije. Tim pre što kada ste ih osnivali kadrove ste morali da dovlačite iz Beograda. Niko nije imao kadrove, a dobili ste 150 lokalnih televizija.
Ako na taj način shvatate demokratiju i informisanje, imaćete podršku i SRS, ali ako je za vas javni servis ono što je jutros rekao ministar, pa kaže - vi znate da u vreme socijalista i radikala to nije bio javni servis, a sada smo mi na vlasti pa je sada to postao javni servis, ako tako shvatate državnu televiziju, mi u tome nećemo da učestvujemo. Kao što smo imali hrabrosti i ponosa da napustimo upravni odbor televizije u vreme kada smo bili deo vlade, tako ćemo tek sada imati još više hrabrosti da vas napadamo za ono što činite sa državnom televizijom.
Pogledajte izbor kadrova na državnoj televiziji i pogledajte gde su se školovali u medijskoj sferi. Gde su se školovali? U tzv. nezavisnim medijima. Ko ih je školovao? Soroš i ostali. To ne može da bude srpska i ne može da bude nacionalna televizija.
Ali, naravno mi tu oznaku srpska treba da izbacimo i iz udžbenika istorije, skoro iz svega što ste u poslednjih pet godina odštampali, napisali, snimili, zato što ste pogazili taj osećaj za nacionalno, mnogo više nego što ga gaze oni koji vas savetuju da to gazite.
Da imate osećaja prema Srbiji toliko koliko Amerikanci imaju prema Americi, možda sa ove govornice ne bih imao šta da vam zamerim, ali vi ste uvek težili da budete veći katolici od pape, pa se to vidi i na ovom zakonu, a i na svim onim tzv. reformskim koje ste usvajali ili koje ćete ubuduće usvajati.

Gospodine predsedniče, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine i da uopšte ne sumnjate u moć rasuđivanja narodnih poslanika, u naše intelektualne sposobnosti i da ne obmanjujete javnost Srbije. Vi ste pauzu napravili zato što tog časa niste imali većinu da ovaj zakon bude izglasan. Nemojte da se više lažemo sa ove govornice, hajde jednom da govorimo iskreno i kao ljudi.
Da li ste u međuvremenu obezbedili većinu? Proveriće se danas na glasanju. Ne znam kako ste je obezbedili, kada je nemoguće, osim novcem, da preokrenete stav pojedinih ljudi koji su NIS izgrađivali po konceptu koji sada postoji. Kako bi to moglo da dođe u njihovim glavama do promene za nekoliko sati, koliko ste imali na raspolaganju. Trebalo vam je mesec dana, i to je išlo sporovozno i to bih računao u radove. To su bili najozbiljniji radovi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ono što je spolja rađeno na eksterijeru, zamena 15 lampi, krečenje nastrešnice na ulazu u Narodnu skupštinu, nas nije sprečavalo da radimo, gospodine predsedniče.
Znači, zbog javnosti, a vi kako ste naumili, tako sprovedite. Kako ste uspeli da obezbedite novca, tako ćete imati glasanje.
Radite vi svoj posao, ali nemojte da ubeđujete nas koji smo protiv ovoga što sada činite da smo učestvovali zajedno sa vama u renoviranju Narodne skupštine. Baš nas briga. Možemo mi da zasedamo i na otvorenom. Nama ne treba ni sređena Narodna skupština, nama ne trebaju ni novi računari, nama ne treba ništa ako imate dobar zakon.
Vi imate jako loš zakon, vi imate zakon od koga strahuje cela Srbija. Vi ste toga svesni, ali ste pod uticajem ljudi koji će ovo sve da sprovedu. Ubeđen sam da ćete vi ovo i sprovesti. Toliko je bezumlje uhvatilo pojedine ljude. Vi ćete dati ono što je najdragocenije, šta vas briga. Vi ovu kuću ne gradite da u njoj žive vaši unuci i praunuci, vi ovo gradite za prodaju. Kada se kuća gradi za prodaju, štedi se i na materijalu, na kvalitetu i na radnoj snazi. Takvu vi kuću pravite. Polovina pripadnika vladajuće koalicije ne misli da sinovi i unuci u toj kući žive.
Zato nemojte da nas ovde varate. Mi smo veoma zabrinuti za sudbinu NIS-a. Voleo bih da čujem one koji su bili protiv zakona pre mesec dana da li je ovo renoviranje uticalo na njih da promene stav. Što se nas tiče, u salu nećemo ući da pravimo kvorum. Najverovatnije ćete morati da obezbedite 126 poslanika za ovaj zakon. E, da vidim tih 126 poslanika i da ih pitam za neku godinu šta su uradili sa Srbijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se i ovom predstavniku Vlade koji je govorio pre mene. Nama je dužnost da vam ukažemo na lutanja koja svi vi kao DOS vršite od 2001. godine, od kada ste preuzeli Srbiju u ruke.
Ako se malo samo podsetite, vi koji ste se ovim ozbiljnim poslom bavili i pre 2000. godine, setićete se da je odavno postojala ideja da platni promet pređe u banke i da je taj zakon usvojen, ali da je njegova primena nekoliko puta odlagana, zato što pojedine banke nisu bile spremne da podnesu teret plaćanja preko banaka, a bile su organizovane, a druge su već imale novaca da to rade, ali nisu imale šaltere, ekspoziture, filijale u svim opštinama u Srbiji, pa se čekao trenutak kada će propasti one banke koje su organizovane i njihov poslovni prostor da preuzmu banke koje nisu organizovane, ali im je država dala u ruke pare.
Da bi sve to bilo izvedeno, neko je morao da ukine Službu društvenog knjigovodstva, najorganizovaniju firmu, sa najboljim sistemom za praćenje računa, za plaćanje, i to se odnosilo i na sredstva iz budžeta i na sredstva privrednih subjekata. Nekoliko godina kasnije eksperti predlažu nešto nezabeleženo do sada. Oni kažu - pošto privreda nema para, ostavićemo promet i dalje u bankama, a ovo para što ima budžet, to ćemo mi da stavimo u trezor, pa će trezor da bude banka, i SDK, i sve što treba, ali će biti u Ministarstvu finansija.
Tako vi sada formirate novi SDK, kome ćete iz sredstava budžetskih korisnika da formirate i novi informacioni sistem, jer ste ubili državni informacioni sistem koji je imala SDK. Sada ćemo ponovo da ulažemo u novi sistem pomoću koga će moći da Srbija bude na dlanu onome ko rukovodi budžetom. Formirate upravu za trezor, ali gle čuda, upravom za trezor upravlja ministar finansija.
Čak i sistematizaciju radnih mesta, na predlog direktora, donosi ministar finansija. Uprava za trezor naplaćuje i naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja. Organ uprave je u sastavu Ministarstva finansija. Šta vi to pravite, kakvo je to zamešateljstvo i čemu će to da služi? Šta ima Ministarstvo finansija sa plaćanjima i kako to da uprava za trezor baš raspolaže sredstvima budžetskih korisnika i fondova za socijalno osiguranje, zato što samo tu ima sredstava, samo tu ima novca.
Sada će uprava za trezor da pravi dinamiku plaćanja, raspored korisnika i vi iz lokalnih samouprava koji se ne bunite protiv ovoga, vama će uprava za trezor da određuje kada će koja lokalna samouprava da dobije novac. Sve je sada u rukama uprave za trezor, a uprava za trezor u rukama ministra finansija, a ministar finansija u rukama G17 plus, a Srbija u rukama G17 plus. Nezasluženo. Nezasluženo, sa 150.000 glasova Srbija ne može da vam padne u ruke, ne sme da vam padne u ruke. Zato što vi brinete samo o tome.
Vi brinete samo o tome koliko će novca da se slije i koliko novca će od toga da ostane u kasi šifranata. Zato smo mi zabrinuti, i zato diskutujemo o ovome i zato pozivamo one koji su protiv diskusije da izađu iz sale, jer ovo je sala za diskusije, sala za raspravu o zakonskim predlozima, ovo je sala za narodne poslanike i za one koji su kvalifikovani za ovaj posao, i za one koji nisu, zato što se pred jednim narodnim poslanim danas u ovom zasedanju nađe 45 zakona.
Ima li tog fakulteta koji čovek treba da završi da bi o 45 zakona mogao da diskutuje i da mu niko iz sale ne kaže - ti zato nisi školovan, ti taj posao nisi radio. Ali se nađete vi koji koristite svaku priliku da napadnete srpske radikale, vi koji niste na vlasti da nam zamerite šta diskutujemo o predlozima zakona. To je pad morala, to je moralna nula, na nuli.
Šta vi branite ovde? Predlog zakona koji je podneo G17 plus. Ako već ne smete da ga napadnete, ne dirajte one koji smeju, jer mi ovde nikome ne dugujemo ni dinar. Nema tog ko može da kaže - radikali nam duguju i zato će morati da glasaju za ovaj ili onaj zakon. Nisam siguran da to ne može za neke u ovoj sali da se kaže, čak i za grupe, ne samo za pojedince.
Ostalo je zabeleženo sve ono o čemu su radikali diskutovali i to utiče na popularnost, i to utiče na rezultate izbora koje mi očekujemo, zato što će ova vlada za nekoliko meseci da menja i ovaj zakon, da uzme neki od naših amandmana, pa da ga kao predlog izmena i dopuna zakona sprovede kroz proceduru, posramljena danas kada niko od vas ne sme da prihvati nijedan amandman SRS.
Pamtim vremena kad poslanici vladajuće većine nisu smeli da prihvate amandmane, ali ti poslanici više nisu poslanici, a i njihova stranka više nije većina u ovoj skupštini. Ne znam šta je ono značila dobra opozicija ili dobra vlast, to valjda diskutujete o samima, ali ovaj zakon nije dobar.
(Poslanici dobacuju iz sale.)
Baraliću, nemoj da uzmem Acu Stefanovića u poslaničku grupu opet. Nemoj da dobacuješ, ti si muško, izađi za govornicu, pa pokaži da si muško. Ti što se kriju iza grupe G17 plus, pa dobacuju, to ne cenim uopšte. Više cenim ove iz G17 plus što dobacuju, oni brane svoje stavove. A čije ti stavove braniš, Baraliću? Dok si ti bio na vlasti postojao je SDK.

Zašto da ne? Sa Baralićem je lepo polemisati.
Dakle, pokušavamo da vas ubedimo da ovo nije dobro rešenje i pokušavam da vam kažem, da vas uputim, nema vas u sali, ali valjda će neko od vas da čuje. Čitajte malo ove predloge zakona, koji vam stižu od eksperata. Čitajte malo vi koji činite telo ove vlade, a ne mozak. Čitajte, nemojte posle da kažete - nismo znali šta predlažu i to nam je predlagao G17 plus. Ne, ovo svi vi predlažete Srbiji.
Ako ovo usvojimo za nekoliko dana, Srbija će po ovome da radi i sav će novac da dođe u trijumvirat, trijumvirat Jelašić-Labus-Dinkić i tu nema četvrtog. I to je mnogo i to će da pukne na dvojicu. Zato vas molim, razmislite ozbiljno. Vi dozvoljavate da se ovde svađamo oko zakona koji čine politički milje, oko zakona koji čine finansijski milje. Mi se ovde uopšte ne svađamo. Vi to puštate da prođe, ubeđeni u to da vam oni što to predlažu znaju šta vam predlažu. Oni zaista znaju šta vam predlažu, ali to što vam predlažu je jako loše, a vi ne znate šta vam predlažu i ne znate koliko je to loše.
Ona priča o formiranju Vlade, u kojoj su šifranti tražili isključivo novac da njime raspolažu, sada se aktuelizuje. Sada tek vidite zašto nije smelo da se dozvoli onakvo formiranje vlade i sada vidite vi Slobini da tu Vladu niste smeli nijedan dan da podržite.

Otkako su građani Srbije dobili Studiju izvodljivosti poskupeo je paradajz, hleb, gradski prevoz, struja, benzin i sve ostalo što ima u Srbiji.
Odmah da vam kažem, trebalo je da se okrenete Bakiju, za sve ono što ste pričali o prethodnim vremenima okrenite se Bakiju. Sankcije su uvedene kada je Baki bio na vlasti, a ne kada je bila SRS na vlasti. Vi više ne pazite ni da ne smete da ljutite onoga koga treba da molite. Vi sada gazite ovu SPS kao ono što ima po putu negde gde prođe zaprega. Ako, to su oni zaslužili.
Šta pričate o ubistvima? Šta pričate o krizi morala, o sankcijama? To je sve bilo za vreme dok smo mi bili u opoziciji. Sankcije je Amerika uvela kada je SRS bila u opoziciji. Koliko ste godina obeležili otkako su uvedene sankcije? Kada smo mi ušli u Vladu Republike Srbije – 1998. godine.
Još nešto, kako vi dobro vladate. Danas nisam mogao pre podne da prisustvujem zasedanju, bio sam u selima Međa i Jaša Tomić, gde smo mi srpski radikali onako skromno iz svojih sredstava četiri kuće napravili i poklonili danas građanima Međe i Jaše Tomić. Za 45 dana iz svog skromnog budžeta sagradili smo četiri kuće i danas su se uselila deca u te kuće, i mi smo im u naselje odneli skromne poklone SRS.
Šta ste vi uradili? Šta ste vi uradili za one koje je poplava ubila pre dva meseca? Nema nijedne na terenu, a biće ih. Šta radite sa viškom u budžetu i za šta ste ga namenili? Zašto niste odmah počeli da pravite te kuće? Zašto niste ljude uselili danas kada i mi ove kojima smo mi poklonili? Zašto se hvalite da za vas navijaju glumci, sportisti, intelektualci? Zašto za vas ne navija narod? Zašto za vas sirotinja i nezaposleni ne navijaju?
Zašto za vas navijaju ovi što imaju milione evra? Zato što im omogućavate da od miliona stvore dva ili tri. Zašto za vas ne navijaju radnici koji su ostali bez posla i seljaci koji na njivi ne mogu ništa da zarade? Zašto za vas ne navijaju milioni nego desetine? U tome je razlika između vas i nas.
Zašto nas optužujete da smo napisali amandman "briše se". Šta biste vi stigli, gospodine veliki šifrantu, za tri dana koliko je od vremena zakazivanja sednice do početka sednice na kojoj ima 45 predloga zakona?
(Vladimir Homan, sa mesta: Dva i po meseca zakon je u proceduri.)
Je l' sam tebe mali nešto pitao? Ti da porasteš kao Mića, pa onda da dođeš ovde za govornicu. Mića je zaslužio, Mića ima pravo. On je danas sročio 10 minuta govora i to će ostati zabeleženo, gospodine Albijaniću, u istoriji srpskog parlamentarizma, da ste vi govorili 10 minuta.
U osmom ste zaštektali, počeli da se obraćate predsedniku Skupštine, shvatio sam tu krizu, to je stvaralačka kriza i posle toga ste opet došli na svoju poziciju.
Kako vi ne shvatate da sada ne treba da dirate SRS, sada, ovog časa, zato što mi predstavljamo najveći deo građana Srbije. Ne udarajte na građane Srbije. Jeste to sirotinja, jesu to nezaposleni, jesu to seljaci, ali čestiti ljudi, pošteni ljudi. Nemaju kuću na Dedinju koju su platili 150.000 evra, a vredi milion i po. Nemaju firme, nemaju ništa, nisu kupili ništa u privatizaciji. Oteli su im fabrike u privatizaciji.
Jeste, bili smo u jednom periodu na vlasti, u to vreme NATO nije mogao da pređe preko Srbije, a sada ste vi došli i sada će da počnu Amerikanci da regulišu saobraćaj na Terazijama. To je razlika između vašeg shvatanja odgovornosti za državu i našeg. Možda ste vi bolji eksperti od nas, možda, ali bih voleo da volite ovu zemlju i da brinete o njoj, a ne o Evropskoj uniji.
Verujte mi, preživeće Evropska unija i bez Srbije. Nemojte uopšte da brinete za Evropsku uniju. Ako reše da se rasture, rasturiće se, ako reše da ostanu zajedno, ostaće zajedno, a vi na to ne možete da utičete, niti možete da utičete na to da li ćemo tamo biti primljeni.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. To vas niko ni ne pita. Studija izvodljivosti nije studija koja je pokazala da je zemlja spremna potpuno da bude član Evropske unije. To je studija koja je pokazala da vi hoćete još ponešto da poslušate. Ta studija vam je data da biste predali Karadžića i Mladića, i vi ste to obećali do svog praznika, do 11. jula, onog što vi obeležavate. Pošto to niste uspeli da završite na vreme, postavlja se pitanje te Studije izvodljivosti.
Pošto ste tako dobra vlast, a ovo je preporuka ovima koji slušaju i gledaju šta vi radite, a najkrivlji su što ste na vlasti, raspišite izbore. Vama iz DSS to preporučujem, da biste bar imali nekog poslanika. Sada vam je vreme. Koliko god dana bude prošlo imaćete sve manje poslanika. Vama preporučujem da učvrstite svoje pozicije zato što ste izvanredno radili, brinuli o Srbiji, brzo i efikasno radili, doneli mnogo zakona, ti zakoni primenjeni, a u Srbiji sve lošije i lošije.
Nemojte da nam obećavate, mi jesmo vernici, mi verujemo u zagrobni život, ali nemojte vi da nam obećavate da će nam biti lepše posle smrti. Mi bismo hteli sada da živimo bolje.