Moram prvo da sačekam da se izvini gospodin Vlahović ministru što ga je napadao, kaže mora zbog kamera, dobro.
Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština nije obaveštena o promenama u Vladi Republike Srbije, a nije obaveštavana zato što to nije u skladu sa Ustavom. Naime, svaka promena predsednika Vlade mora da bude sprovedena kroz Skupštinu, preko predsednika Republike koji je mandator i koji poverava mandat, a Skupština većinom odlučuje ko će biti predsednik Vlade, ko će izneti ekspoze o radu Vlade, namerama, planovima.
Mi smo danas dobili ekspoze predsednika Vlade iz G17 plus.
Sada očekujem da se doseti i ostali koalicioni partneri, pa i njihovi predsednici Vlade da dođu u ovu skupštinu da i oni iznesu po jedan ekspoze, zato što se predsednik Vlade iz G17 plus ograničio samo na svoje ministarstvo. Tako smo čuli u detalje situaciju i planove u zdravstvu, poljoprivredi, vojsci, čak i u vojsci, ali zato nismo čuli ništa o kapitalnim investicijama. Evo, pozivam predsednika vlade za kapitalne investicije da se obrati i on.
Nismo ništa čuli po osnovu bezbednosti građana, šta će biti uloženo u policiju, koliko će ljudi biti otpušteno iz policije. Pozivam predsednika vlade iz DSS, Vojislava Koštunicu, da i on neku reč ovde kaže. Zato što je, po mom shvatanju, u organizaciji jedne vlade, ministar finansija najbolji u svojoj struci, ali jedan od članova vlade. Ako neko treba da govori ovde dva sata i da kaže šta to vlada planira, to očekujem isključivo od predsednika vlade. Njegova je reč ovde reč vlade.
Reč ministra finansija, koji se u stvari najmanje bavio time što nam danas predlaže, a mnogo više se bavio visokodržavničkim poslom vođenja Vlade Republike Srbije, njegova reč je reč jednog ministra, ministar jesi ili nisi, a predsednik vlade je cela vlada.
Sada da malo razgovaramo o tome što nam ovde predlažete, o načinu na koji to ovde ulazi u Skupštinu. Za sedam dana je ovaj zakon stigao od Vlade do sednice Narodne skupštine. Kada god usvajate budžet po hitnom postupku, nešto nije u redu. Ovog puta je to jasno.
Naravno, između bivše i ove vlade, mogu da kažem da neku prednost ima Mlađan Dinkić, zato što on još uvek nije naučio kada nešto smuva da to i opravda, kao Vlahović. On ume i da smuva i da opravda. Mlađan Dinkić nije stigao i ovo je poštenija škola, ovo je škola u koju nije umešana siva eminencija iz Deloitte & Touche koja školuje ove naše ekonomiste, koji svaki za godinu-dve upropasti po jedan segment društva, ali svom tati uvek obezbedi i najveće prihode i najveći uticaj, i toliki uticaj da može i predsednik Vlade da mu dođe na skup koji on organizuje.
Suficit ili deficit, naravno, kada pitate ekonomiste odgovaraju u zavisnosti od toga da li im je partija na vlasti ili u opoziciji, počeli su ekonomisti kao i pravnici, koliko ih okupite, toliko vam mišljenja daju.
Ministar obrazlaže, pomalo i egzaltirano, da mi imamo suficit, a mi iz opozicije bismo rekli da bismo više voleli da ono što je planirano da toliko država i potroši, zato što smo svi svoju godinu kalendarsku ili fiskalnu planirali na osnovu onoga što nam je Vlada izložila ovde kada je predlagala budžet.
Zaboravili ste, gospodine ministre, da je još jedna vlada imala suficit i da je u toku godine imala rebalans budžeta kao suficit. To je bila vlada Nikole Šainovića 1993. godine, ali ta godina nekako nije zapamćena kao nešto dobro u državi.
Vi niste štampanjem novca postigli suficit, ali ste zahvatili, stigli ste do rebara. Koža je skinuta, sad se stiglo do rebara.
Hajde da vidimo ako treba građanima Srbije da skinemo i rebra, da im povadimo, da vidimo koja je namena. Da li je to zato, zamišljam jedno domaćinstvo u kome su deca gladna, a domaćin kaže - imam novaca u slamarici, ali to sam planirao za neke potrebe, imaćemo za dve-tri godine nekih potreba, a imam i nekih dugova neprebijenih sa komšijama, pa čuvam ako se tužimo za sudske sporove, a jedno po jedno dete umire od gladi, on i dalje čuva taj novac u slamarici, tako je on zamislio svoj deficit i suficit, svoj budžet.
Vi znate, gospodine ministre, da je ovaj novac prikupljen od najsiromašnijih, od najugroženijih i kada vam damo novac u budžet, mi računamo da nam taj novac rasporedite u skladu sa politikom vlade koju ovde odobrava Skupština, da nam rasporedite tako da oni kojima je najpotrebnije prvi dobiju, da svi dobiju onoliko koliko je bar potrebno da prežive. Nema razvoja, kažete i sami, ali nam trebaju ljudi koji će da prežive.
Kada se stvori ovakva razlika, vi nam prvo, kao prvu tačku, kao povoljnost kažete - sada ćemo dati talentima, pa će tu da ode dve, tri milijarde, pa ćemo uložiti u kredite, a šta sa onih dvadeset, to ćemo da vraćamo dugove. Sad vas ja pitam, gospodine ministre, sve vreme otkako je DOS u bilo kakvoj opciji na vlasti u Srbiji, mi upozoravamo na to da ste prihvatili dugove, da zamajavate pričom o otpisu dugova, ali da ono što je ostalo da plaćamo mi nećemo moći da platimo.
Tako da ste odustali lako od zahteva koje Srbija ima prema drugima i prihvatili isključivo zahteve koje drugi imaju prema nama. To može da bude politika za godinu ili dve, dugoročno mi od toga nemamo ništa. To što je država uništena za vreme vladavine Slobodana Miloševića, posle toga za vreme vladavine Slobodana Miloševića i radikala, vama nije opravdanje da te koji su uništili, ali sve koji su uništili ne prozovete.
Vi prozivate one koji su u zemlji, koji su zemljom vladali, njihovu krivicu drage volje iznosite u medijima i u inostranstvu. Radili su ovo, radili su ono, pa su imali tajne račune, pa su štampali novac, pa ovo, pa ono. Međutim, oni koji su naneli direktnu štetu zbog koje je nešto moralo i da se radi, i vi sad već vidim i sami znate da ponešto mora da se radi i mimo znanja ove Narodne skupštine, mimo transparentnosti u javnosti, njih ne smete da prozovete.
Kada god dođe neko do njih da vas uputi kako još da uzmete para da biste mogli da vratite kamate na kredite koji nisu otpisani, vi bi trebalo da im kažete - hajde da razgovaramo malo o tome kakvu ste štetu ovoj zemlji naneli. Ovoj zemlji je naneto direktno bar 30, neko kaže i 100 milijardi dolara direktne štete bombardovanjem, ubijanjem i razaranjem.
Vi to ne pominjete, vi biste da vodite finansije zemlje koja je iz pepela izašla 2000. godine. Zato ih vodite ovako. Zato nam pričate o stambenim kreditima koje nijedan mlad čovek neće moći da uzme, zato što ima 200 i nešto evra ratu porodica. Sada već uključujete porodicu, vi znate da to ne može pojedinac. Kada bi to otplatio, onda mu se država tovari sa svojih pet godina otplate onoga što mu je kao pomogla da uđe u stambeni kredit. Pogledajte tu računicu, mladi ljudi od toga ne mogu da očekuju ništa.
Pričate o 2.500 evra koje će dobiti ljudi da zasnuju svoju proizvodnju. Na 50 hektara pšenice ne možete da zasnujete ništa sa 2.500 evra. Koji je to mali privrednik koji će sa 2.500 evra da počne svoj mali biznis? Baš me interesuje. Dobro, vi ćete to meni reći. Plastenici verovatno. Plastenik do plastenika. Hajde da vidimo, pošto je paradajz napravio najveću inflaciju u istoriji Srbije, hajde da vidimo da svi gajimo plastenike.
Pričali ste o bankama. Vas to boli. Dok postoji Mlađan Dinkić pričaće se o bankama u Srbiji. Dok budete u javnosti i dok budete u ekonomskim krugovima važili za stručnjaka, dok budete raspolagali parama koje narod skupi, pričaće se o bankama. Razumem vašu potrebu da govorite o tome neprekidno pozitivno, ali hajde da razgovaramo kao ljudi. Vi ste nama doveli strane banke koje su nas opljačkale potpuno.
Vi iz godine u godinu priznajete kako su visoke kamate, kako nas deru, kako ovo, kako ono, kako drže naš novac, kako mi sada imamo sigurne banke u koje možemo da dajemo novac i time samo još više podstičete da te banke uzmu jeftin novac, a da ga nama vraćaju ovde po ceni koju nigde ne mogu da steknu u svetu. U najsiromašnijoj zemlji u svetu najviše se isplati biti bankar. Što se to nije isplatilo našim bankama? Što su morale da dođu stranke banke?
Što baš sve strane banke, što samo jednu niste sačuvali? Vi kažete, Komercijalna banka. Pitanje je da li Komercijalna banka i sada raspolaže svojim sredstvima. Voleo bih da vidim malo koliko to sredstava ima Komercijalna banka i koliko to ona može da izdrži konkurenciju ovakvih ala koje već ne traže ništa, samo se pojavite i daju vam da kredit, jer znaju da ima načina da se naplati.
Prvo nijedan ministar finansija ne sme da dozvoli da nijedna strana banka bude prevarena. Naći ćete tog građanina, iskopaćete ga iz zemlje da vrati kredit, uzećete mu crno ispod nokta. To sa tim bankama, dok ne budu kamate na evropskom nivou, ali tada se ne bi ni pojavljivale ovde te banke, jer onda je svejedno, onda će pre da investiraju u stabilne i jake zemlje.
Mi to što smo porušeni, nestabilni, što imamo lošu političku situaciju, to što mali vode zemlju, mi to plaćamo duplo većim kamatama od bilo kog drugog građanina u svetu.
Zato, gospodine ministre, nema novih kola koje ste obećali za godinu dana od kada postanete guverner Narodne banke, zato nema novih stanova koje ste obećali za dve godine od kada postanete guverner Narodne banke, jer vi niste možda ni računali da će te strane banke koje dovedete odmah da nam dupliraju kamatu na naša sredstva koja uzmu od nas i vrate nam preko svojih šaltera. Zato te banke imaju samo šaltere.
Sada pričate o smanjenju PDV-a. On je smanjen pre dva dana. Vi ste u petak pet-šest predloga zakona doneli na Vladi da bi imali o čemu da pričate u javnosti da se opravda ovaj rebalans budžeta i sada kažete - smanjićemo porez na dodatu vrednost.
Slažem se, smanjićemo porez na dodatu vrednost. Ne možete da smanjite porez na plate. Kako ćemo da stimulišemo privredu koja je ovo donela, kako ćemo građane da stimulišemo, hoćemo li sada da im kažemo, evo sada imamo suficit, od sada idemo na suficit u budžetu. Znači, uzimaćemo vam koliko kog možemo da bismo vraćali strane dugove, da bismo onim bogatima još poneko novo odelo doneli, neku novu košulju, neki nov automobil, neko novo letovanje.
Koji je motiv, koji je interes onoga ko se bori svakodnevno za hleb, da razvija bogate? Mi ovu našu zemlju ne razvijamo i vi to vidite jako dobro. Kamo sreće kada bi kranovi bili u Srbiji. Prebrojte kranove, na koliko objekata u zemlji se trenutno radi. Kada idete u neku zemlju samo pogledajte u gradovima da li ima građevinskih mašina, da li su kranovi kao gusenice opkolili grad, vi to u Srbiji nemate. Kada ne radi građevinarstvo, ne radi ni jedna privredna grana. Radi Ministarstvo finansija.
Po mom mišljenju jedan deo radi dobro, a po mom dugom delu mišljenja ne radite dobro. Vi dobro naplaćujete, ali čitav sistem nije dobro zasnovan. Neprekidno nam usklađujete sistem sa bogatima u svetu. Hvalite se, 47 zakona, 23 zakona, 50, biće 100 ove godine, to Predrag Marković zna, zakoni kojima se prilagođava zakonodavstvu EU.
Možemo li mi to da izdržimo? Hoće li kroz 15 godina kada možda budemo na vratima EU, hoće li to zakonodavstvo biti u EU, ili ćemo morati tada još dve-tri hiljade zakona da donesemo, a u EU će se do tada sve promeniti.
Zašto mi ne radimo toliko koliko naš narod može da izdrži, neka se to ne sviđa EU, neka se ne sviđa MMF-u. Uostalom, da ih baš slušate, vi biste smanjili penzije od pre mesec dana za 30 i nešto posto, ali vi ne smete, iako oni ne daju da se iz budžeta finansiraju penzije.
Vi sada tražite grejs period, pustite nas još šest meseci, još godinu dana, a šta će to pozitivno da se desi što će nam omogućiti da više ne finansiramo penzije iz budžeta. Recite to penzionerima, jako bih voleo da znam šta će to da se desi u tom periodu gde MMF neće da vas proziva zato što se penzije finansiraju iz budžeta.
Naravno, govorili ste opširno o zdravstvu, poljoprivredi. Razumem vašu potrebu. To je bilo, zato su sedeli svi poslanici G17 plus i čim ste vi završili, svi su izašli iz sale, nema šta više da se čuje u sali, završio je Mlađan Dinkić, to sve razumem.
To nije bio vaš posao danas ovde da vi nama pričate kako će vrsni lekari sada otići u privatne ambulante, a vi ćete nam zaposliti mlade da nas leče besplatno. To će nacija da dočeka sa oduševljenjem.
Dočekaće sa oduševljenjem priču o tome kako će bogati sada imati privatne ordinacije u kojima će profesori da ih leče, a mi ćemo za sirotinju, kao u Americi, narodne bolnice i tu će se učiti i lekari i narod.
Zašto mi ispuštamo vrsne lekare koji dnevno na klinikama obučavaju po 15 ili 20 mladih lekara, prepuštamo ih u privatnu praksu, a ko će da nam uči tu decu u bolnicama? Kada ćemo ponovo imati generaciju vrsnih doktora? Naravno, vaš put sa Piksijem dočekaću sa oduševljenjem, toliko me je to ganulo, gospodine ministre, vi ćete tamo da svirate, on će da igra i biće to baš onako.
Previše ste govorili o bankama, o dve milijarde evra koje se nalaze na štednji. Recite mi, u kojim bankama se nalaze te milijarde evra, jer zaista bih voleo da vidim koje su to banke i kako ulažu. Znam da sada svi imaju sredstava za finansiranje u Srbiji, ali uglavnom hoće da finansiraju lokalnu samoupravu, infrastrukturu, i vi to vrlo dobro znate. Da vidim koja je to fabrika koja sada može da dobije kredit od tih vaših banaka, nijedna.
Može lokalna samouprava, ona sada ima dobre prihode, mada im se ulagujete mimo Ustava, zakona o imovini, o lokalnoj samoupravi. Zaista, pokušaću da shvatim kako će to Ustavni sud da proguta pri ovom Ustavu, jer mislim da je to samo dodvoravanje lokalnim samoupravama, ali i tu će biti pitanje kako ćemo sa lokalnim samoupravama kada ste vi sebi dali pravo, gospodine ministre, da odlučujete koja će lokalna samouprava, kada u njoj nema prihoda, dobiti prihode od države, a koja neće, zato što taj zakon, koji predstavlja uvod u zakon o budžetu, u stvari pokazuje kako će predsednik Vlade i G17 plus da raspolažu svim prihodima, ali zaista svim prihodima.
Meni je to neshvatljivo. Ni Vlada neće imati kontrolu, ni Narodna skupština neće imati kontrolu, kako se sliva, kako se troši. Narodna banka, a vi znate da otkupljuje devize od građana, da li ona plaća porez na to što otkupljuje? Recimo, član 48. izuzetno od odredaba stav 1. do 4. ovog člana, a to je gde se budžetska rezerva raspoređuje, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike mogu se koristiti za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima primanja.
Tu treba odmah zakon. Ovo ne može bez novog zakona. Šta znači odrednica - sredstva iz budžetske rezerve mogu se rasporediti lokalnim samoupravama za izvršenje budžeta, obaveza budžeta, usled smanjenog obima primanja. Koji će to ključ da bude? Šta ako ima 30 lokanih samouprava koje imaju smanjene prihode u budžetu i nemaju dovoljno sredstava da se finansiraju, šta će onda da bude ključ po kome će da se određuje finansiranje, hoće li to možda da bude struktura vlasti u lokalnoj samoupravi?
Pogledajte ovo, ministar će da propiše uslove za način otvaranja i ukidanja podračuna konsolidovanog trezora, kao i ostala pitanja od značaja za funkcionisanje trezora. To je mogao da bude jedan član zakona, formiraće se konsolidovani račun trezora, ministar će da propiše uslove. Šta će nam onda zakon, ako mi vama članom 73g dajemo ovlašćenje da sve propišete sami?
Naravno, uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja, pa onda predviđate da se usavršavanje zaposlenih, nabavka informacionih sistema, a da vas podsetim ministre, SDK je imala najbolji informacioni sistem u zemlji. Mislim da je vredeo, reći ćete mi vi, to su za vas sada nemerljive cifre. To je potpuno razbijeno. Pravite novi SDK, pravite ovde i banku G17 plus, znate vi to dobro.
Pazite, pravite informacioni sistem, hoće li svaka nova vlast da razbije ono što je napravila prethodna i kada prođe godina ili dve, da to formira i ponovo uloži nova sredstva. Sada vas pitam, šta je sa informacionim sistemom SDK, Službe platnog prometa, koji je funkcionisao u deliću sekunde na teritoriji cele zemlje, to će vam sada trebati za upravu za trezor. Trebaće vam takav informacioni sistem.
Ja se nadam da ćemo imati vremena još malo da govorimo, naravno, i o TV pretplati i o registrovanim domaćinstvima. Usudili ste se da seljake razdvajate na registrovane i na neregistrovane, pa će registrovani imati sva prava u državi, neregistrovani neće. Ne znam gde ste našli uporište u Ustavu da razdvajate građane po tome, jesu li se registrovali u Ministarstvu ili nisu i da li su se registrovali u Ministarstvu koje vodi G17 plus ili nisu.
Nadam se da ćemo imati vremena još, očekujem i od vas da odgovarate na primedbe, tako da vam se izvinjavam za ova dva minuta. Tema je izuzetno ozbiljna, a ako je ministar govorio dva sata, mislim da je trebalo, gospodine predsedniče, da nagradite i svoje poslanike nekim produžetkom vremenom za diskusiju.