Poštovani predsedavajući, poštovana viceguvernerko, narodni poslanici, ja ne vidim ovde nikakvog razloga da je u ovom članu 16. gde se „briše“ jer tu tačno registar podataka govori šta treba Narodna banka da radi, ali stiče se utisak da predlagač ovog amandmana je pogrešno napisao 280 i nešto amandmana jer odbor za Ginisa ne prihvata ovakve rekorde, tako da je uzaludno ovo, pa bih predložio da se o ovim amandmanima što pre izjasnimo i da se završi ovaj posao.

Poštovani predsedavajući, poštovana viceguvernerko Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona decidno govori kako treba, da ne ponavljam šta je rečeno prethodno, decidno govori kako treba i šta da se radi.
Mene su sada građani zvali i pitaju dokle ćemo trpeti ovaj teror od strane jednog narodnog poslanika koji misli da je sve i sja u ovoj skupštini? Dakle, ako ste mislili da vam se prihvati koji bilo amandman, treba li ste da se nekako, na neki način psiho, na neki način povežete sa Milošem Obrenovićem, da vas on nauči kako je on u Carigradu pokušavao i uspeo je da izmoli cara da nešto da Srbima. Pokušajte nekako da uspostavite kontakt sa psihopara…, ne znam, ne mogu da kažem.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, ne prihvata se ovaj amandman, odmah u startu, jer ovde u Predlogu zakona decidno se govori da akcionarsko društvo za osiguranje koje obavlja poslove životnog osiguranja i akcionarsko društvo za osiguranje koje obavlja poslove neživotnog osiguranja, kada su akcionari oba društva, isti mogu zajednički da obavljaju.
Dakle, to su recidivi predlagača, to su recidivi komunističkog sistema kada smo jedan veliki gigant napravili nekih šest, sedam ili 10 OUR-a, pa smo sve to razložili, pa smo uništili. Tako da i meni sada govore preko telefona i pozivaju da pitaju – dokle ta demokratija, gde je tu nivo demokratičnosti? Dakle, moramo tačno znati, jer posle toga je anarhija. Govore dokle će jedan narodni poslanik u ime ničije da maltretira ovu Narodnu skupštinu i da zavarava narod.

Poštovana predsedavajuća, ne vidim tu ništa da su oni predložili, oni samo čitaju predlog zakona kakav je dat od strane Narodne
banke. Za SNS je vreme novac, a novac je vreme. Tako da bismo mi što pre da na neki način da sve zakone izglasamo ovde, a da ne gledamo njih kako će oni da se ponašaju prema tim zakonima.
Zvanično obrazloženje zašto se briše ovaj zakon i svih 281. Kaže – naziv iznad člana i član 77. brišu se i kažu, ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član1. uskladio u pogledu definisanog cilja. To je zvanično njihovo obrazloženje bez predloga amandmana, jer ako se podnese amandman i kaže se „briše se“ onda se mora obrazložiti zašto se briše ili ako se neki stav briše onda se kaže ostali stavovi su nepromenjeni, a stav 2. se briše. Dakle, ništa ne čujemo novo za ovih 77 amandmana. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o Zakonu o zapošljavanju stranaca.
Ustavni osnov, a i formalno-pravni osnov za donošenje zakona o zapošljavanju stranaca sadržan je u članu 95. tačke 5. Ustava Republike Srbije, prema kome je Srbija u obavezi da uređuje položaj stranaca, a i stranih državljana, a i u još nekim tačkama istog člana Republike Srbije uređuje se i preciziraju zapošljavanje, kao i radni odnos zaštite na radu, socijalnog osiguranja, a i drugi oblik socijalne sigurnosti stranih lica.
Drugi osnov je stari Zakon o uslovima zasnivanja radnog odnosa, stranih lica odnosno stranih državljanima, iz još SFRJ zakonom. Ovim zakonom isključivo je uređena mogućnost zasnivanja radnog odnosa za strana lica, a i oni koji nemaju naše državljanstvo, gde se daje odobrenje za zasnivanje tog radnog odnosa. Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa daje organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, ukoliko stranac ima prethodno odobrenje za stalno naseljenje, odnosno privremeni boravak.
Zakonom o strancima propisan je i boravak stranaca u Republici Srbiji, „Službeni glasnik Republike Srbije“ 97/08, koji uređuje da se pod boravkom stranaca smatra boravak od 90 dana privremenim boravkom i stalnim naseljenjem. Privremeni boravak može da se odobri strancu ako namerava duže da boravi u Republici Srbiji, duže od 90 dana i to za rad, zapošljavanje, privremene aktivnosti i druge aktivnosti, školovanje, studiranje i mnoge druge delatnosti u skladu sa međunarodnim zakonom.
Republika Srbija nije emigraciono područje. Verovatno će se u bliskoj budućnosti i to menjati. Za tu oblast treba uraditi u vremenu koje dolazi, tako da poštujući prava koja pojedine kategorije stranaca treba da ostvaruju, lica izuzeta od primene zakona to su – državljani EU i sa područja evropskih prostora i Švajcarske konfederacije, a lica pod različitim oblicima međunarodne zaštite i njihovih porodica.
Protekle pozitivne promene u našem društvu dozvolile su da izmene propisa iz oblasti radnih odnosa i kretanja i boravka stranaka i to ovaj zakon precizira, odnosno u svojim članovima Zakon o zapošljavanju stranaca u Republici Srbiji.
Imajući u vidu cilj pridruživanja Republike Srbije, Srbija je donela Odluku o dogovaranju i harmonizaciji naših propisa sa EU, mora se voditi računa o osnovnim rešenjima iz tih propisa koji regulišu kretanje radnika i omogućavanje njihovog zapošljavanja.
S obzirom da je 29. aprila 2008. godine potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije u EU, preduzete su dve važne obaveze i to uspostavljanje slobodne zone trgovine, usklađivanje zakonodavstva sa pravima EU. Ovaj sporazum reguliše i sfere carine, trgovine i trgovine i usluga, uređenje kretanja radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga i kretanje kapitala, itd.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije u svim ugovorenim rokovima naše zakonodavstvo da uskladi sa evropskim zakonima i pravnim tekovinama Evropske zajednice, tako da su prilikom izrade ovog zakona uzete u obzir direktive EU, a one se odnose na kretanje, boravak stranaca, ali se delom vezuju i za mogućnost zapošljavanja i pravo na rad. Slobodno kretanje radnika je jedno od četiri sloboda na kojima se Evropska zajednica osnovala 1957. godine.
U članu 45, u funkcionisanju Evropske unije navodi se da se slobodno kretanje radnika obezbeđuje u okviru Evropske unije i da slobodno kretanje radnika ukida bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na nacionalnostima između radnika, država članica i prava zaposlenja, naknada i drugih uslova rada i zapošljavanja.
U vremenu u kojem živimo, odnosno u 21. veku i savremenim uslovima tržišne privrede, zapošljavanje stranih državljana treba urediti na drugi način nego što je to definisano u postojećem zakonu. Ovim zakonom će se obezbediti dobri uslovi za strana ulaganja, kako bismo bržim koracima išli u bolju budućnost. Ovim zakonom usklađuje se regulativa uređivanja, a i mogućnosti o radnom odnosu stranaca, kao i zaključivanje ugovora kojima se ostvaruje pravo na osnovu rada. Time bi se izjednačili strani državljani koji imaju stalno nastanjenje na našoj teritoriji Republike Srbije sa domaćim državljanima. Tako bi imali pravo i mogućnost zapošljavanja na svim poslovima. Kako bi ostvarili pravo na osnovu nezaposlenosti, mi moramo ubrzati i pojednostaviti izdavanje dozvola za rad kada su u pitanju pojedine kategorije stranaca.
Ovim zakonom o zapošljavanju stranaca se precizno definišu odredbe, kao na primer uslovi za zapošljavanje stranaca i državljana Evropske unije ličina radna dozvola, radna dozvola o zapošljavanju, radna dozvola sa posebnim slučajevima zapošljavanja, radna dozvola za zapošljavanje i ograničenje zapošljavanja stranaca, postupka izdavanja dozvola za rad, itd.
Naravno da će Ministarstvo za rad i zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja se baviti o sprovođenju ovog zakona i njegovu svrsishodnu primenu na celoj teritoriji Srbije. Tu su još inspekcijski nadzor koji će sigurno sprovesti ovo sve u detalje.
Dakle, donošenjem ovog zakona, Zakona o radu i drugih zakona i one koje smo doneli, dajemo podstrek stranim investitorima da investiraju u Republiku Srbiju, time bismo sproveli ekspoze predsednika Vlade gospodina Vučića i tako bi ostvarili san o boljoj budućnosti.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, odmah u startu da kažem da se ovaj amandman ne može prihvatiti iz više razloga. Kada bi se prihvatio amandman onda kompletna koncepcija ovog zakona o uzbunjivačima bi propala.
Mislim da ne bi trebalo da opozicija misli da sve što predloži da je to zakonom njihovim predviđeno i da je to sve dobro.
Mislim da je pogrešio Jovičić kada je rekao da je neki prethodnik trebao da bude uzbunjivač da bi rešenja bila dobra i da ne bi do tog došlo, da se upropasti ova država. Oni i da su doneli ovaj zakon 2003. godine, oni bi te uzbunjivače anulirali i oni bi radili ono što su radili. Dakle, ništa od njih ne bi bilo, bez obzira što bi doneli taj zakon. I ovako su upropastili državu samo zato što nisu hteli da imaju uzbunjivače.
Nemaju moralno pravo da oni nešto pričaju o ovom zakonu, imaju po poslovniku da govore, ali nemaju moralno pravo da govore o nečemu što su oni uništili toliko da se više ne može oporaviti ni za par godina. Dakle, ovaj amandman se ne može prihvatiti ni u kom slučaju.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se svi zalažemo za sprečavanje odliva mozgova, kako se to kaže, ja bih rekao pameti, mlade, iz Republike Srbije, a vidim da predlagači sada momentalno ne razmišljaju o tome.        
Govorite o konkurenciji pri zapošljavanju u tužilaštvo i o sudijama. Konkurencija je na fakultetu. Ako je student završio sa desetkom, 10,00, država ga mora na bilo koji način zaposliti iz prostog razloga da taj student ne ode u inostranstvo da dalje napreduje.
Dakle, mi se svi zalažemo, a sada predlažemo nešto što ne može da se prihvati ni u kom slučaju. Ovo se ne odnosi na gospođicu Batić. Prihvatam da ima studenata koji završe sa desetkom i onih koji završe i sa deset plus, ali razlikujem znanje i pamet. Znanje je nešto drugo, a pamet je nešto drugo. Kada se spoje i znanje i pamet, onda je ovo ono što mi pričamo, da treba tog čoveka na neki način zaposliti.
Ovi koji predlažu, imam utisak da imaju znanje, a nemaju ono drugo. Ne odnosi se na koleginicu Batić, nego na one prethodnike koji su dali amandman 2. Ako hoćemo da se zalažemo, ja bih da sam predlagač izmena i dopuna ovog zakona, na svim fakultetima bih, gde god student završi sa desetkom, da je država u obavezi da ga zaposli, da ne odlaze ti pametni ljudi iz Srbije. Hvala.

Sistem ne radi pa sam prešao na drugu poslaničku jedinicu.

Ne čuje se ništa.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ništa se ne čuje.)

(Ne čuje se jer je neispravan mikrofon)
… Samo zato što nisu ušli u srž ovog rebalansa budžeta ili uopšte budžeta.
Priliv sredstava u budžetu nije realan, jer privreda ne radi. A ta privreda ne radi samo zato što smo od 2000. do 2012. godine uništili kompletnu privredu koja danas samo radi sa 30%. Shvatite vi to. Realan priliv sredstava u budžetu ne može da bude, zato nam je toliki deficit.
Još veći će nam biti deficit ako imamo ovakvu opoziciju. Mi moramo nekako iznedriti neku drugu opoziciju, koja će biti konstruktivna, a ne ovakvu koja demagoški nastupa. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, odmah u startu mogu da kažem da se ovaj amandman ne može prihvatiti, iz prostog razloga što smo prethodnim Zakonom o Agenciji za privatizaciju toliku štetu naneli ovoj državi da nemamo više šta ni da prodamo a ni da napravimo restituciju. O čemu se radi?
Sva vlast je bila u Agenciji za privatizaciju. Navešću neke primere koji su friški. Bio sam u Agenciji za privatizaciju i nagovestio da postoji mogućnost proverenih i ne baš tako sigurnih, ali sigurno da postoje neke pronevere u jednom preduzeću u Novom Sadu, gde zastupnik kapitala nije pokušao ni na jedan način da zaštiti firmu koja se zove „Bačka put“. Dakle, ta firma u poslednjih dve-tri godine, po nekim analizama i papirima je negde sklonila oko dva miliona evra. Sredstva su nestala. Gde su nestala, da li u rukama pojedinih ljudi iz te firme ili ne znam na koji drugi način, nestala su.
Otišao sam u Agenciju za privatizaciju i razgovarao sa njima i tražio da zastupnik kapitala tog preduzeća koji neće da se angažuje niti da prosledi neku krivičnu prijavu, a Agencija za privatizaciju je praktično zastupnik kapitala svih ostalih firmi a ne zastupa te firme. S obzirom da su slali kontroli, nisu ništa našli i tako je to sad ostalo. Sad će doći vreme da se proda firma, a niko neće tražiti gde se nalaze dva miliona evra.
Zamislite koliko takvih firmi ima koje su raskinule ugovore sa kupcima tih firmi i postaju državna preduzeća, šta se sve i koliko moglo izgubiti sredstava odnosno dinara. Ne može se prihvatiti ovaj amandman, iz prostog razloga zato što menja kompletnu koncepciju izmene i dopune Zakona o privatizaciji.
Cilj ove Vlade je da Agenciju za privatizaciju promeni na takav način da se ovim izmenama Zakona o Agenciji za privatizaciju stvaraju uslovi za regulisanje i izmenama ovlašćenja Agencije za privatizaciju, ne bi li se oslobodila Agencija za privatizaciju da ne bude stečajni upravnik u tim preduzećima, već da zastupa poverioce u procesu privatizacije.
U stečajnom postupku, sad se radi o onim sredstvima o kojima govorim da zamislite koliko ima, 500 i nešto preduzeća koja su za prodaju i koja su u restituciji oko 153 preduzeća. Mi danas ne bismo imali nijedan dinar u budžetu i bili bismo u minusu, da smo radili kako treba. Tu okrivljujem i Agenciju za privatizaciju, a i Vladu i onog ministra koji su zastupali sve radnje u Agenciji za privatizaciju. Dakle, u stečajnom postupku, Agencija za privatizaciju dobila je ulog u stečajnom postupku i postupku privatizacije, tako da bi se ovim postupkom završilo 153 preduzeća u restrukturiranju i da se privatizuju 419 preduzeća u toku 2014. godine. Time bi se oslobodio budžet 750 miliona dolara. Zamislite sad, a to se sa ovim predviđa, ako se sve ovo ispuni, da ćemo u 2015. godini ostaviti 750 miliona u budžetu. To je koncept i cilj ove izmene i dopune Zakona o privatizaciji. Hvala.

Malo pre rekoh da imam primedbi na Agenciju za privatizaciju od njenog postanka do današnjeg dana, s obzirom da su ministri bili oni koji su bili i s obzirom da nam je privreda takva kakva jeste.
Dakle, od 2005. godine privatizovano je negde oko 1400 preduzeća, 346 su raskinuti ugovori. Iz prostog razloga što Agencija za privatizaciju niti je imala stručne ljude, niti je razmišljala o prodaji preduzeća kome ih prodaju, da li su solventni ti kupci ili nisu, nego su išli prema rodbinskoj vezi, davali preduzeća, uništavali preduzeća i sada se traži da se ponovi to. Imam utisak da se to traži od ljudi koji imaju tamo neke svoje ljude koji još rade u toj Agenciji za privatizaciju.
Po meni bi trebalo, da se ja pitam, Agenciju za privatizaciju iz korena promeniti, da li se to može uraditi sa nekim novim ljudima, jer tu ipak treba, kao što je neko rekao, iskustvo dobro i veliko, jer nam ta agencija na čelu sa ministrom prethodnim koji je bio je ogromnu štetu nanelo ovoj državi od 1400 i nešto preduzeća da mi od njih dajemo subvenciju oko 750 miliona dolara svake godine. To su ogromna sredstva.
Zamislite, to je i intencija Vlade i njenog predsednika Aleksandra Vučića, da se nešto uradi, da se u ekonomiji nešto promeni, a promeniće se sa ljudima koji su na svojim mestima i koji znaju svoj posao. Ovako da se direktor agencije koji će da vedri i da oblači, kako će se prodavati i koju će komisiju da formira, šta će da bude sa tom komisijom, to je nelogično i zato se ovaj amandman ne može prihvatiti.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, ja ću se osvrnuti samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i o njemu ću malo govoriti.
Sumirajući rasprave poslanika iz opozicije stiče se utisak da su ovo neke kozmetičke promene o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ali nisu, jer su suštinske. Jesu za one koji neće da prihvate ništa što će doprineti razvoju zemlje i da je njihov najbolje, najcelishodnije i tako se i ponašaju, a rezultati njihovog rada za 12 godina trepećemo i građani, i svi mi dugo i dugo.
Ali, ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem ima nameru da donošenjem izmena i dopuna Zakona i zakona promeni svest svim onim ljudima i faktorima koji odlučuju o sudbini Srbije u pozitivnom smislu. Na ovom putu niko ga neće zaustaviti pa ni ova razjedinjena opozicija jer za to ima podršku svih članova SNS i 51% građana Srbija.
Što se tiče pravnog i ustavnog osnova o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju vidi se u odredbi člana 97. stav 1. tačke 6. Ustava Srbije, tako da tu nema dileme. Možda je još ima u nekim poslanicima opozicije. Kada gledamo statističke podatke videćemo da su katastrofalni u prethodnom periodu, kako ih Agencija za privatizaciju prikazuje. Od ukupno 1.400 privatizovanih preduzeća do 2005. godine privatizaciju je raskinula 346 preduzeća do kraja 2011. godine, a nije se privatizovalo 537 preduzeća. Na dan pripreme Nacrta Zakona o privatizaciji 153 preduzeća su u restrukturiranju, a 419 je u raznim oblicima privatizacionog procesa.
Opet, prema statistici neprivatizovana preduzeća prave ogromne gubitke i njihova ukupna vrednost je smanjena za više od 20%, dok privatizovana, verovatno ne sva preduzeća, imaju rast imovine. To znači da stagniraju ili su u dubokom minusu. Da bi se to promenilo neophodne su i izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju i nije samo to dovoljno. Moramo promeniti svest na prvom mestu i tražiti odgovornost svih onih koji ne posluju pozitivno bez obzira da li su ta ili javna komunalna preduzeća.
Treba insistirati na smenjivost ljudi koji ne rade dobro, koji sputavaju našu Vladu i predsednika u nameri da građani Srbije bolje žive, a to će se desiti i odraziti u kratkom vremenu od dve do tri godine dok sve ove zakone i premijerove iznete u ekspozeu namere ne prosledimo.
Pozivam statistiku kojoj je verovati, u periodu od 1995. godine do sada pred Privrednim sudom bilo je pokrenuto 5.028 stečajnih postupaka, a do kraja 2013. godine aktivnih stečaja ima 2.168, a ti postupci traju godinama. Neka što traju, nego kraj postupka izgubi vrednost. Jednostavno, nestanu ta preduzeća i to sve zahvaljujući stečajnim upravnicima sa licencom. Valjda su dobro naučili kada su polagali za licencu kako treba dugo voditi stečaje, uništiti preduzeće, a oni se obogatiti. Naravučenije, svi su zakoni dobri, ali ljudi koji sprovode zakone, čast izuzecima, nisu dobri. Dešava se da jedan upravnik vodi 10 stečajnih preduzeća. Pitam se kako to može da ta preduzeća vodi jedan upravnik i da to po Zakonu o stečaju bude dobro?
Ovim izmenama zakona o Agenciji za privatizaciju stvaraju se uslovi za regulisanje izmenjenih ovlašćenja Agencije za privatizaciju ne bi imali više ulogu stečajnih upravnika nego bi bili zastupnici poverilaca u postupku stečaja i privatizacije.
U stečajnom postupku ekonomskom nadzoru poslovanja stečajnog upravnika bila bi agencija time se podrazumeva i javnost, tako da poverioci stiču priliku da budu informisani. U stečajnom postupku Agencija za privatizaciju dobili su ulogu u stečajnom postupku i postupku privatizacije tako da bi se ovim postupkom završilo 153 preduzeća u restrukturiranju, a i da se privatizuje 419 preduzeća u toku 2014. godini. Agencija bi trebalo da obezbedi da u 2015. godini izdvaja više subvencija za ova preduzeća.
Procene su da država izdvaja 750 miliona dolara, što znači da bismo uštedeli toliko sredstava za budžet, tako da uslovi da se uspešno sprovede postupak privatizacije i restrukturiranja, treba da se donesu svi ovi zakoni koji bi usmerili ka tom cilju.

Poštovani ministre, nešto mi tu nije jasno, jedan od predlagača je hvalio asocijacije evropske da su hvalile naš Upravni odbor, antidoping agenciju od 13 članova.
Dakle, šta ako smo dodali još dva čoveka iz neke struke koja je bitna za ovu agenciju, šta će tek onda da kaže Evropa u vezi ovog našeg Predloga zakona?
Ne znam o čemu se radi, da li vi hoćete da smanjujete ljude koji su bitni za ovu agenciju ili hoćete da smanjujete novčana sredstva kojima trebaju da se plaćaju tim ljudima.
Mislim da je maliciozno da se oko ovog amandmana govori toliko dugo da bismo čisto bili na meti naših glasača, pa vas molim da prekinemo sa ovim sadašnjim stanjem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici,  odmah da kažem da ovaj amandman što su podneli ovi zavisno-nezavisni poslanici, zavisni su bili kad su se kandidovali, sad su nezavisni zato što im ne prija nešto drugo, jer, verovatno nikad ništa nisu radili u javnim službama i ne znaju koji su to problemi u javnoj svojini, kao ni mnogi drugi narodni poslanici koji govore da se skrati to vreme u javnoj svojini.
Samo ću dva primera da vam dam u Novom Sadu. Radnički univerzitet je pre 15 godina izgoreo. Nema vlasnika. Javna svojina nije ničija. Stoji kao jedan simbol neznanja, nerealnosti i bilo čega drugoga.
Drugi primer je GSP. Autobuska stanica, stara autobuska stanica, za tri-četiri godine bila je u rukama GSP-a, pa je posle bila u vlasništvu grada Novog Sada, pa se prebacuje ponovo na GSP. Ta dva primera vam govore koliko ima problema u ostvarivanju u javnoj svojini. Zašto? Zato što se od 1945. godine ne zna čije je šta.
Demokratski smo doveli 2000. godine demokrate, na silu, jel, na puške i bajonete. Imali su vremena 12 godina da sve ovo što su sada predložili urade, a ovi mladi, zavisno-nezavisni poslanici, ne znaju o tome, pa ćemo im to nekako pustiti, preći preko toga.
Dakle, nije baš to tako lako, za tri meseca obaviti neki posao koji je od značaja za državu. Ne možemo prihvatiti takav amandman i neće se prihvatiti. Hvala.