Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da svi građani Srbije, pogotovo mladi ljudi, da znaju engleski jezik, a čini mi se, ja sam nekako došao 1957. godine u Novi Sad, pa su bili studentski domovi puni i tada se učilo i studiralo, a da ne govorim u današnje vreme.
U socijalističkom društvu su bili konkursi. Nigde nije bio engleski jezik, niti se tražila neka velika škola, a privreda je cvetala. Došli smo u ovo društvo sadašnje da tražimo engleski jezik i za portira u nekom preduzeću, što nije loše da zna, ali ne sme da bude u konkursu.
Mi smo opet videli u zadnjih 12 godina da su nas vodili ljudi koji znaju i engleski jezik i veliki ekonomisti čuveni po svetu, upropastismo državu. Šta da radimo sa vama? Hvala.

Poštovani predsedavajući, povređen je Poslovnik, čl. 107. i 108.
Prvi član govori da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo ove kuće. To nije urađeno i urušava se dostojanstvo ove kuće.
Član 108. govori da predsedavajući mora da uvede red u Skupštini, da li verbalni ili fizički, mora se urediti red u ovoj Skupštini. Vi ste trebali i morali da prethodnog govornika, koji je predlagač amandmana, da ga opomenete i čak i kaznite, s obzirom da niko nema prava, čak ni pravosudna odluka nekog suda da je neko kriminalac, da ja kao narodni poslanik imenujem toga i da mu kažem da je on kriminalac.
Govorimo o nekom principu akademskom. Koji je sada ovaj princip? Čiji je ovaj sad princip? To se podrazumeva, u visokoškolskom, u srednješkolskom obrazovanju se podrazumeva nešto, ne mora biti sve napisano.
Gospodine predsedavajući, morali ste opomenuti gospodina koji je predlagač ovog amandmana, jer tako ne može da se govori o našim funkcionerima, bez obzira ko su oni. Odakle njima pravo da nekoga osude pre suda, a završili su pravne fakultete i profesori su na nekim univerzitetima?
Zahtevaću da se o ovome članu glasa.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovo je jedna vrsta presedana da se ovako na kompletan jedan zakon podnesu amandmani na svaku tačku tog zakona. Od postanka ove zgrade ni malo veće skupine narodnih poslanika nisu uspele da na jedan zakon podnesu sve amandmane. Ne bi me to čudilo od jednog poslanika, nezavisnog, ali me čudi od onog drugog. Ali, verovatno onaj drugi utiče na prvog, prvi na drugog i ovo je ishod tog rezultata.
Dakle, ovaj zakon je transparentan, donosi nešto što se do sada nije moglo doneti i što se neće moći uraditi.
Samo da pročitam ono što predlagač kaže u tački 9. zakona. Kaže – metod privatizacije, metod prodaje kapitala i imovine je javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem. Kapital, subjekt privatizacije izražen u akcijama može se prodati, i to: „ pod tačkom 1 – u skladu sa zakonom koje uređuje tržište hartija od vrednosti; pod tačkom 2 – prihvatanje ponuda za preuzimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, pa metod privatizacije putem prenosa kapitala,“ itd, itd, sve tranparentno ili, kako naš srpski narod kaže – javno.
Vidite sad amandman koji su podneli dva nezavisna poslanika, koji kažu da se sve briše. Onda ovaj zakon ne bi postojao ako bi se sve to brisalo i ako bismo mi paranoično prihvatili njihove predloge, onda bismo ostali na prethodnom zakonu i po drugi put bismo upropastili ovu državu.
U obrazloženju člana 9. oni kažu – smatramo da rešenja koja su ponuđena Predlogom zakona o privatizaciji neće dovesti do stvaranja boljih uslova za ekonomski razvoj i očuvanje socijalne stabilnosti kroz otvaranje novih ili očuvanje postojećih radnih mesta. A prethodni član Predloga zakona Vlade govori o tome da će biti i zapošljavanja i otpuštanja. Dalje se kaže – što nije ostvareno stabilizacijom makroekonomskog okruženja. Znači, nije stvoreno makroekonomsko okruženje prethodne Vlade. Kakve mi imamo veze sa novim zakonom? Dalje – zato što se ne vidi odgovorno ekonomska politika. Kako možemo da vidimo mi sad, pomoću ovog zakona, da nije dobra ta ekonomska politika i da nije dobar ovaj naš zakon koji se predlaže?
Dakle, ovo je stvarno jedan presedan i bez obzira na Poslovnik i bez obzira na sve ostale uredbe Skupštine Srbije, mislim da bi se ovim trebao pozabaviti neko ko je ovlašćen. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja bih se zabrinuo za ovaj zadnji 44. amandman koji je podnela opozicija iz prostog razloga, zato što su celi dan kritikovali zašto nismo ovaj Predlog zakona o obnovi poplavljenih područja, nismo doneli pre, nego ga donosimo sada.
Sada produžavaju rok za prijavu, za 30 dana i kako onda možemo da prihvatimo taj amandman, kada oni produžavaju vreme da bismo završili to što pre.
Mislim da ne treba ovaj amandman prihvatiti i nikako se ne treba obazirati na ovo što su celi dan napadali ovaj Predlog zakona o obnovi od poplava.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što Odbor nije prihvatio ovaj amandman, jer je predlagač mnogo pogrešio kada je ovakav amandman predložio, s obzirom da neki akademski građani, imam utisak, narodni poslanici se mnogo ne razumeju u budžet. Verovatno njihov kućni budžet nije iz nerealnih izvora stigao, pa mogu da raspolažu kako hoće. Dakle, budžet je takav kakav jeste zbog urušene i totalno uništene privrede u Srbiji, gde ne možemo iz realnih izvora puniti budžet, a svako zna, čak i običan građanin ili gazda kuće da ako planira nešto da uradi, a nema sredstava, onda iz drugih sredstava koje je opredelio prenosi u taj fond koji bi trebalo da plati neke račune.
Dobro je što Odbor ovo nije prihvatio. Ne mogu da se ponavljam, ali ne mogu da shvatim ljude koji nikada nisu pravili budžet. Svako od nas bi mogao da pravi budžet na svoj način, ali je za to zadužen ministar za finansije koji preraspoređuje sredstva tamo gde je suficit, sigurno da treba prebaciti ta sredstva tamo gde je deficit kako bi se održao sistem. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što ovaj amandman odbor nije prihvatio iz više razloga. Jedan od tih razloga je da svako od ovih ministarstava bi moglo da se preraspodeli još na neka ministarstva tako da bismo imali i možda 30 ili 40 ministarstava i toliko ministara i toliko državnih sekretara itd.
Ova Vlada i njen predsednik budući su razmišljali o tome da se to malo racionalizuje, a ne da se troši na sve strane. Svako od ovih ministarstava bi moglo… Kada je u pitanju poljoprivreda mogli smo da imamo ministarstvo za ravnice, ministarstvo za Vojvodinu, za planinska područja, a u Ministarstvu pravde da bude ministarstvo za tužilaštvo, za ovo ili ono. Nije to dobro. Nije dobro od predlagača iz prostog razloga što su imale sve prilike i šanse u zadnjih 12 godina da sve to što sada nama predlažu urade, pa da mi sada vidimo te rezultate njihovog rada, a ne što su upropastili ovu državu i to toliko da je ne možemo izvući za par godina. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče naš predsednik poslaničkog kluba gospodin Babić – neće SNS podržati ovaj amandman, zato što je diskutabilno da DS insistira na nekom roku da se što pre donese i primeni taj Zakon o osiguranju. Neshvatljivo mi je zašto insistiraju na šest meseci. Verovatno prethodni zakon nije kako treba. To sigurno jeste, jer mnoge osiguravajuće kuće su propale, recimo Dunav osiguranje. Vidite šta se dešavalo u Dunav osiguranju. Da ne govorim o drugim osiguravajućim kućama. Sada DS insistira na tome da se skrati to vreme, kako bi se tragovi zatrli, jer drugog problema nema.
Napomenuo bih nešto. Kada oni govore o nekim našim problemima koje zatičemo u vladavini ove Vlade, to je jedini razlog što ste vi, gospodo, iz DS za 12 godina upropastili ovu zemlju. Da dođe neko sa čarobnim štapićem, ne može ni za 20 godina vratiti na svoje mesto. Toliko za sada.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pastor, sa svojim ljudima, odmah u startu da vam kažem da SNS sa svojom koalicijom neće prihvatiti ovaj amandman iz više razloga.
Ne bih se složio sa gospodinom Pastorom da ne treba tražiti krivca za ono što je bilo pre ovoga, jer ne bi došlo do ovog amandmana, da smo tražili krivca i da smo ih našli, pa bi ta „Razvojna banka Vojvodine“ i Fond za kapitalne investicije bio malo racionalniji i troškove bi sveo na moguće mere. Tako da se ne bismo danas oko ovoga svega raspravljali da se racionalno u Pokrajini, a ja živim od 1957. godine u Vojvodini i stiče se utisak koliko ste uporni da bi se ovaj amandman prihvatio i da bi se uskladio Ustav sa zakonom i Statutom Vojvodine, što je neprihvatljivo da se ikada niži statut i zakon usklađuju sa Ustavom.
Stiče se utisak, ja sam stari Novosađanin, kažem od 1957. godine, znam kada je Ustav iz 1974. godine, imam utisak da DS iz Novog Sada ne iz cele Vojvodine, da priželjkuje taj Ustav i da ide ka tome da se taj Ustav na neki način donese, što je nemoguće u ovom vremenu iz 1974. godine, da Vojvodina bude republika. To neće poći za rukom ni jednom od vas.
Videli ste ovde da poslanici iz DS iz Vojvodine prihvataju ovaj amandman, da li ste videli nekoga iz centralne Srbije ili iz Beograda da je govorio nešto o amandmanu o kojem ste vi kao Pokrajina predložili? Ne. Dakle, samo DS iz Novog Sada, moram da kažem, na čelu sa gospodinom Pajtićem, gospodinom Petrovićem, i sa još nekim ljudima insistiraju na promeni Ustava.
Povedite malo računa o kolaču koji se zove – budžet Republike Srbije, on je toliki koliki je, ne može se povećati, smanjiti se može. Vi ćete dobiti onoliko koliko se bude moglo dobiti. Svi građani, videli ste kakav je predlog, preko 60.000 dinara moraju da plate porez, da im se oduzme 10%. Dakle, moramo svi solidarno da ove reforme na neki način sprovedemo da bi nam bilo bolje.
Nije mi jasno. Vi ste pravnik, ali imate pored sebe ekonomistu, da se na tome insistira. Tražite rezerve u našoj Pokrajini, to je poguban posao ako se tako nešto ne uradi. Znate vi dobro koliko je „Razvojna banka“ uradila i šta je sve uradila, šta je Fond za kapitalne investicije uradio, kako ste davali iz tog Fonda pare, šta se dešavalo s tim parama, gde su otišle te pare?
Molim vas, budite solidarni sa ovom državom, jer vi, imam utisak, da sada napadate kao da ste pokrajina u smislu neke države u državi. Tako se to vidi kada govorite o amandmanu i uopšte o tih 7%. Odakle da se da 7% kad ni sopstvena vaša stranka u prethodnih pet godina nije dala tih 7%, ne zato što nije htela, jer je to zato što nije mogla. Zato što su apetiti Pokrajine Vojvodine bili veliki da bi svoj kapital sačuvala koji redovno dolazi, da bi mogla da radi onako kako je mislila da je dobro, a vidi se kako je bilo dobro u „Razvojnoj banci“, šta je bilo i u Fondu.
Molim vas, budite parlamentarni, shvatite da SNS hoće rezove da napravi – ekonomske, političke i bilo kakve druge, pomozite SNS, toj koaliciji i tada ćete i vi učestvovati u toj reformi društva Srbije. Nemojte biti toliko naporni sa tim vašim – mi smo pošteni, mi mislimo to, mi mislimo ovo. Nije to u redu. Mi smo isti narod koji živimo na jednoj teritoriji. Vi hoćete da na neki način AP Vojvodina bude nešto ekstra od ostatka Srbije. To neće moći. Hvala.

Ne gospodinu Pastoru, nego prethodnom govorniku iz DS. Video je iz mog izlaganja da ja nisam protiv AP Vojvodine. Daleko od toga i ne vraćam se u one ranije i tada kada sam bio, bio sam isto za AP Vojvodinu i da je SNS za AP Vojvodinu, ali u skladu sa Ustavom. U skladu sa Ustavom, a ne da se Ustav menja zbog nekih apetita pokrajine Vojvodine. Dakle, i SNS i ja lično smo za AP Vojvodinu, onako kako je Ustav dogovorio, a sad što je Ustavni sud osporio četrdesetak tačaka iz Statuta, to ćemo da vidimo šta će da bude.
Dakle, pogrešno me je protumačio gospodin prethodni, da sam ja protiv pokrajine Vojvodine. Ne, nikad nisam bio, ni danas, ali da ne bude dileme, nisam ni za neka veća ovlašćenja pokrajine Vojvodine, jer to ide ka osamostaljenju pokrajine. To i vrapci znaju. Možemo mi da slatke priče da pričamo, ali to ja znam i zato sam napomenuo da ja od 1957. godine živim u Novom Sadu, pratim rad pokrajine Vojvodine i partija koje vode tu pokrajinu.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, konkretno ću da govorim o amandmanu.
Ne slažem se i dobro je što nismo prihvatili ovaj amandman, koji je predlagao da ne pominjem ime, iz prostog razloga što svaka država gleda da što bolje odradi kada su u pitanju železnički i drumski i bilo koji drugi saobraćaj i socijalno i bilo koje drugo davanje. Ne slažem se sa tim da se čenčuju ta sredstva sa jednu na drugu stavku jer sve države u Evropi daju značaj svakom saobraćaju, i drumskom i železničkom.
U zaostatku smo za Evropom za nekih 50 godina kada je u pitanju železnički saobraćaj. To je jedan, ako izuzmemo plovni saobraćaj, od najjeftinijih saobraćaja i treba davati sredstva i nije loše što smo digli kredite da unapredimo železnički saobraćaj.
Kada su u pitanju bilansi tih svih preduzeća ne vidim razlog da neko kaže da ne možemo podvući crtu i da „Železnica“ poseduje to, to, to i to i da taj direktor ili bilo ko drugi zna sa čime raspolaže i kako će da raspolaže sa tim sredstvima i sa ljudima.
Dakle, država mora da zna šta ima u svom imetku kada je u pitanju kompletna privreda. Ne vidim razlog da se kritikuje zato što ministar traži da se podvuče crta i da se vidi koje preduzeće ima sredstva, kakva sredstva imaju, sa čime se može raspolagati, na koji način da se prodaju po povoljnim cenama i da se to odradi.
Prema tome, dobro je što ovaj amandman nije prihvaćen i biće tu još amandmana koji neće biti prihvaćeni od predlagača. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa svojim ljudima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o amandmanu jer me zabrinjava da od jednog čoveka, koji je nekad bio i ministar finansija, da u svom predlogu amandmana kaže da se  briše član 1. i nikakvo drugo objašnjenje. To nije dobra stvar od čoveka koji zna kako  je Predlog zakona o budžetu kompleksna stvar.
Bilo da se briše jedan ili drugi član, vrši se veliki pritisak na koncepciju tog zakona o budžetu Srbije.
Dakle, kada bismo imali suficit koji su oni ostavili deficit, ovaj zakon budžeta bi bio sasvim drugačije rađen. Ne bi bilo tolikih polemika i ne bi bilo toliko amandmana.
Nažalost, dobili smo deficit od 160 milijardi i u ovom vremenu, ovakvom vremenu, kako ste nam ostavili vi, demokrate, drugačije se nije mogao Predlog zakona o budžetu Srbije drugačije napraviti nego ovaj koji je napravljen.
Možda su tu bile druge dve, tri varijante, ali od svih tih varijanti izabran je ovaj na očigled saglasnosti Vlade Srbije i samog ministra.
Mnogim ljudima iz bivšeg režima suficit je normalna stvar, jer o deficitu ne znaju kada je u pitanju njihov kućni budžet, i tako ih ne interesuje kako će se ovde dešavati. Predlažu nešto što je nemoguće u ovakvom vremenu gde privreda ne radi ni 30%. Oni su je uništili od 2000. godine.
Da bi prihodna strana ovog budžeta bila veća sa ovim deficitom koji smo spomenuli, budžet bi bio danas za dva sata završen. Ne možemo se bazirati na ovakav budžet, a ne raspravljati o firmama koje imamo i koje treba da prodamo, a da ništa od proizvodnje ne postoji.
Nema nikoga i nikada neće biti sa štapićem da reši problem ovakvog stanja u Srbiji, ali Vlada naša i sam ministar pokušavaju da na svaki način štednjom, bilo kojom, od mesne zajednice do ove Skupštine, javnih preduzeća, komunalnih preduzeća. Kada bi svi po 20-30%, a to je moguće, samo znaju oni koji su radili u tim preduzećima, znaju da može da se 30% ušpara na raznorazne načine, ne bismo imali ovaj deficit u budžetu i ne bismo danas raspravljali o ovome. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto se ovolika halabuka digla od strane predlagača amandmana na ovaj član 5. zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, jer ako je njihov amandman da se briše ovaj član, onda se tu aboliraju svi kriminalci, svi lopovi. To ne može jedna uređena država da prihvati.
Mi imamo nameru, ova vlast, na čelu Vlade i njenih rukovodilaca, da uvedemo red i pravo i pravdu u ovoj državi. Stiče se utisak da pojedini ljudi neće da prihvate red i rad u ovoj državi, a mi smo obećali da ćemo raznoraznim zakonima uvesti državu u pravne tokove.
U ovom članu 5. se samo dodaje da je zaustavljanje prevoznih sredstava u železničkom saobraćaju protivno propisima. Dakle, ono u saobraćajnicama važi, a ovde vi ne dozvoljavate zato što se član u potpunosti briše. Ponavljam, vi abolirate sve ono što je najgore za državu, a to su kriminalci i lopovi. Da li su to uzeli jedan šraf ili metar pruge ili jedan dalekovod, to je bezbednost urušena, jer ne može jedan voz, jedan automobil ili bilo kakav plovni objekat da naiđe na neku iznenadnu zapreku a da se to ne može sankcionisati.
Dakle, SNS i predlagač zakona hoće da uvede red u državu. To što se vama ne sviđa da se uvede red, to će se pokazati na sledećim izborima. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da su prethodnici znali šta je racionalizacija ne bismo došli do ovoga i u stanju pravosuđa, i u ekonomiji i u bilo čemu drugom.
Svaka grana privrede mora da zna šta znači racionalizacija, da se racionalno ponaša i da tako sprovodi neki plan. Gospodine ministre, nisu baš ovi naivni, kada nešto slažu i ne govore istinu, ima tu malo demagogije, ali o tom-potom. Ne mogu da shvatim one koji kritikuju da je u Pokrajini bili za njihove vladavine osam osnovnih sudova. Danas ima 15. Kako je broj osam veći od 15? To ne mogu da shvatim. U centralnoj Srbiji je 26 bilo, a sada ima 58 osnovnih sudova.
Kako možete da govorite nešto, ako u svakoj opštini ima sudska jedinica, da ima sudski dan, da će biti u opštini, da će građani u svojoj opštini na sudskom danu, kada bude, dolaze da rešavaju svoje probleme? Ne mogu da shvatim da vi koji ste napravili zlo u pravosuđu, da govorite sad da ovo ne valja što je sada racionalno i što je poboljšano i što se ide ka nekim evropskim vrednostima. Hvala

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ovih 250 narodnih poslanika ima nas koji pamtimo bar jedno 15, 20, pamtimo neke sreske sudove u ono vreme, ali davno, a znam da su ovi pravnici, koji su predlagači ovih amandmana, učili iz knjige šta znači sreski sud. Posle se sećam da je sedamdesetih godina svaka opština imala sud, iz nekih drugih razloga da se centar moći svede na jednu opštinu i da se odatle diktira. Došli smo do nekog drugog vremena kada smo opet sveli neke sudove u opštinama odakle može da se diktira. Sad je došlo vreme da i racionalno razmišljamo i da rasporedimo te sudove i tužilaštva tamo gde su neophodna i gde su svrsishodna da tamo rade.
Stekao sam utisak da pojedini predlagači iz svih opozicionih stranaka, pa čak i iz vlasti, da su ministri pravde da bi oni u svojoj opštini, u svom okrugu smestili kompletno sudstvo, tužilaštvo kako na drugim stranama ne bi bilo nigde suda. Zato prihvatam što odbor i Vlada nisu prihvatili ovakve amandmane, jer bi onda došlo do sunovrata, kakvi su nam predlagači amandmana iz nekih službi, pravnika. Voleo bih da se dijalog vodi između pravnika, ali na zdravoj osnovi, a ne emotivno ili lično da se posmatra.
Prema tome, dajte da shvatimo da ovaj predlog zakona je jedan od najboljih do sada Predloga zakona i da ga prihvatimo ovakvog kakav jeste.

Polako Milivojeviću.
Imam repliku na Mikovićevo opažanje, možda sam tu čak trebao da se poslužim i Poslovnikom, kada je rekao da koliko u mojoj diskusiji ministar vidi nešto značajno da je izašao. Ovog momenta ću da izađem odavde da ne bih vas slušao šta govorite. Hvala.