... pogotovo ne na onaj način, gospođo ministre, da se čudite odakle nama pravo da vas tako nešto uopšte i pitamo i tvrdeći pri tom da je razlog za zatvaranje domaćih banaka stara devizna štednja, kako građani u njih više nemaju poverenja, kako u njih više neće da ulažu i kako – da nismo zatvorili te naše domaće banke ne bi bila ovolika finansijska aktivnost na domaćem tržištu u proteklih nekoliko godina. To su vaše reči. Možete da proverite u stenografskim beleškama.
Međutim, problem je u tome što te domaće banke niste ostavili da rade na domaćem tržištu i da se bore, pa makar i uz vašu pomoć, sa stranim bankama. Zašto je to važno vidi se sada u vreme svetske ekonomske krize kada mnoge države spasavaju svoje banke tako što ili vrše dokapitalizaciju ili ih otkupljuju.
A kada je u pitanju stara devizna štednja, za to svakako nisu odgovorne banke, odgovorna je država koja je tim novcem raspolagala. Nećemo da raspravljamo o tome zato što je država i preuzela obavezu da staru deviznu štednju vrati. Već pošto pokušavate da polemišete sa mnom u vezi toga, oni koji su odgovorni, a neću da ulazim u opravdanost ili neopravdanost jednog takvog postupka, smatram da je moglo i bolje, moglo je i gore, ali vodite računa, jer to su sada vaši koalicioni partneri.
Što se tiče samog zakona, gospođo ministre, prvo bih hteo da vam skrenem pažnju da preispitate malo rad poreske uprave i organa poreske uprave kada je u pitanju poreska pretplata.
Mnoga pravna lica, verovali vi ili ne, imaju situaciju da po završnom računu iskažu više uplaćenog poreza, mnoga od tih preduzeća ne žele da izvrše refakciju više uplaćenog poreza nego da im se to odbije od novih obaveza koje nastaju u njihovom daljem poslovanju. To nije sporno. Međutim, sporno je kada se preda završni račun da obaveza uplaćivanja akontacije poreza ne prestaje sve dok završni račun ne bude obrađen u elektronskom obliku, tako da imamo situaciju da poreski obveznik ima obavezu, iako je uplatio više poreza, da plaća sledeća tri, četiri meseca, dok se to u elektronskom obliku kod vas u poreskoj upravi ne konstatuje. Čak mu se računa i kamata i ne može da dobije ni potvrdu, iako ima validnu dokumentaciju, da je više uplatio porez nego što duguje.
To je jedan ozbiljan problem i to je i koleginica poslanik Jorgovanka Tabaković rekla, da država vodi brigu o tome samo kako da naplati poresku obavezu. To se vidi u članu 94. starog Zakona koji se menja, odnosno dodaje mu se novi stav koji kaže: "Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednost nepokretnosti veća od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku po postupku i na način koji propisuje ministar."
Gospođo ministre, kako nastaje poreska obaveza regulisao je zakon. Koji su rokovi za plaćanje poreskih obaveza reguliše, takođe, zakon. Zašto zakon ne reguliše i kada treba poreskom obvezniku ako ste mu po nekom osnovu uzeli novac da date rokove kada će taj novac da mu se vrati. To pitanje je pogotovo osetljivo kada se govori o prinudnoj naplati. Ovde se opet vidi ta briga da država ima samo želju da naplati porez i da ne vodi računa o poreskim obveznicima. Nije u pitanju prodaja samo pokretne imovine, ovde kaže manja obaveza od trećine nepokretnosti.
Šta ako poreski obveznik duguje relativno mali iznos poreza u odnosu na vrednost nepokretnosti koju poseduje? Šta ako u toj nepokretnosti živi? Da li vi stvarno verujete da će neko da rizikuje da izgubi imovinu u kojoj živi on i njegova porodica za neki mali iznos poreza koji ne može da plati? Vi ste ostavili mogućnost da se iako živi u nekom malom stanu koji, primera radi, košta 40 ili 50 hiljada evra, ako duguje dve ili tri hiljade evra, dakle, da mu se taj stan proda za 15 hiljada i manje, i izbaci na ulicu, da biste naplati hiljadu ili dve hiljade evra. Smatram da je i ovim zakonom to trebalo da bude drugačije regulisano. Ako poreski obveznik živi u nepokretnosti, a njegov dug je manji od trećine procenjene vrednosti nepokretnosti, takva imovina ne može da mu bude prodata.
U članu 114a dolazimo do nesaglasnosti između člana 114a i predloženog člana 114ž. U 114a se kaže da su rokovi za refakciju poreza i po drugom osnovu putem preknjižavanja, dakle, više uplaćenog poreza, sa jedne strane, na karticu poreza koji je uplaćen manje, s druge strane, može obaviti u roku od tri godine, odnosno zastareva u roku od tri godine.
Međutim, u novopredloženom članu 114ž kaže se: ''Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi, naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata.''
Ako već država hoće da vodi računa o poreskim obveznicima, treba da budu rokovi i uslovi potpuno jednaki i za naplatu, utvrđivanje i povraćaj poreza, a ne da to bude u nekom roku koji je manji. Da je ovde cilj i da država vodi brigu samo o sebi vidi se u starom članu 128. u kome se briše poslednji stav i koji kaže: ''Ako se na osnovu zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika o terenskoj kontroli utvrdi da nema osnova za izmenu poreske obaveze, o tome se poreski obveznik obaveštava u pismenoj formi u roku od 30 dana od dana uručenja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika.''
Ovo što ste napisali imalo bi smisla, ali samo pod uslovom da je u sastavnom delu zapisnika utvrđeno da on nema izmenjenu poresku obavezu.
Međutim, u samom zakonu poreski inspektori nema tu obavezu. Zbog toga je trebalo da stavite u zakon da poreski inspektor ima obavezu da ukoliko ne treba da dođe do promene poreske prijave da to konstatuje zapisnički i onda imate osnovu da poslednji stav brišete.
Isto tako iznenađuju i rokovi po kome drugostepeni organ na zapisnike i rešenja ima pravo da odgovori na žalbu koju je poreski obveznik dao, pa ste to povećali za desetak dana. Posao poreske uprave nije samo da vodi računa o tome kako će da naplati porez, posao poreske uprave je na prvom mestu da štiti poreske obveznike. Koliko je to smešno i ti rokovi koje ste produžili, vidi se po tome zato što žalba poreskog obveznika ne odlaže izvršavanje rešenja, tako da možete da napravite štetu poreskom obvezniku zato što poreska uprava traži veći rok da odlučuje po njegovoj žalbi, ali će da postupi po rešenju koje je dao poreski inspektor.
Ako već pokušavate da na određen način izigrate Zakon o platama u državnim organima, a to se vidi kroz član 169p koji kaže:
''Poreski službenici u Poreskoj upravi imaju pravo na osnovnu platu koja se sastoji od osnovice i koju utvrđuje Vlada, osnovnog i dodatnog koeficijenta.
Dodatni koeficijent utvrđuje se u rasponu od 20% do 50% od osnovnog koeficijenta, u zavisnosti od zvanja, posebnih uslova rada, odgovornosti, složenosti poslova, obima, težine i prirode posla.''
Dakle, s jedne strane, država hoće da stimuliše poreske inspektore da bolje rade svoj posao, a sa druge strane daje im pravo da odugovlače u postupcima u kojima može poreski obveznik da bude oštećen.
Kako je ovaj zakon čisto jedna forma, neki od mojih kolega su izašli za ovu govornicu i tvrdili kako će da poboljšaju uslove rada poreskih inspektora, uopšte poreskih službenika i kako će da izjednače prava svih da ravnopravno konkurišu za rad u poreskoj upravi, da to nije tako vidi se već u članu 169a, u njegovom 3. stavu: '' Izuzetno, radno mesto na neodređeno vreme u Poreskoj upravi, može se popuniti preuzimanjem državnog službenika iz drugog državnog organa.''
A prethodni stav kaže: ''Radno mesto na neodređeno vreme u Poreskoj upravi popunjava se, po pravilu, putem javnog konkursa.'' Zašto po pravilu? Zašto nema obavezu da bude raspisan javni konkurs? Kada bi bila obaveza da bude raspisan javni konkurs, zašto onda da se preuzima iz drugog državnog organa koji nema obavezu da raspisuje javni konkurs?
Znači, selićemo zaposlene iz jednog državnog organa u drugi da bismo izbegli raspisivanje javnog konkursa i popuniti već upražnjeno novo mesto u državnom organu, opet bez konkursa.
Čitav ovaj predlog izgleda tako da je predlagač željan da prikaže kako se radi na tome da se smanji jedan ogroman državni aparat koji u ovim kriznim vremenima država ne može, odnosno narod ne može da plaća, ali kada se uđe malo više u zakon, vidi se da ostavlja i te kako mogućnost zloupotreba.
Samo zapošljavanje u poresku upravu kaže se – ako je putem javnog konkursa, prijavljuju se zainteresovana lica na konkurs, obrazuje se komisija koja određuje ko ispunjava uslove, ko ne ispunjava uslove, ako ima jedan ili više kandidata predlažu se direktoru poreske uprave da on odluči koga će da primi u radni odnos.
Kažite sada da ovaj konkurs bez određenih kriterijuma, bez sastavljanja liste, obaveza da prvi sa liste bude zaposlen ukoliko ispunjava uslove itd, znači, bez svih tih kriterijuma jedan čovek na osnovu poznanstva, rodbinske pripadnosti, a verujem i stranačke primiće nekog u organ državne uprave.
Toliko o ovom zakonu. Voleo bih da konačno ova vlada izađe sa jasnim programom izlaska iz svetske ekonomske krize, kako mislimo da ovu našu državu sačuvamo i malo više da popričamo o kreditima koje je Vlada Republike Srbije namenila i građanima i privrednim subjektima, da postavimo stvari na svoje mesto. Jer, kad novac izvlačite iz budžeta u dinarima i indeksirate u evre i tako ga puštate na tržište kapitala da se preduzeća i građani zadužuju, onda je to pomalo čudno, osim u slučaju ako niste podigli neki kredit od neke druge strane međunarodne institucije i plasirali ta sredstva.
Ovako, postoji osnovana sumnja da kroz kursne razlike hoćete da pokrijete budžetski deficit. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Skupštine Srbije, da bih dobio informacije koje su bitne za obavljanje dužnosti narodnog poslanika.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS-a, gospodin Tomislav Nikolić, još pre desetak dana je zatražio od sekretara Skupštine i stručnih službi u Skupštini Srbije izveštaj o primanjima članova RIK-a u 2009. godini. Do dana današnjeg, takav izveštaj nije dostavljen ni gospodinu Nikoliću, ni narodnim poslanicima, pa ovom prilikom postavljam pitanje – da li je tačno da je Biljana Krasić, supruga Zorana Krasića, dobila u toku 2008. godine 2,5 miliona dinara za rad u RIK?
Postavljam pitanje – da li je Željka Radeta, sestra narodnog poslanika Vjerice Radete, takođe, dobila 2,5 miliona dinara za rad u RIK? Da li je stručni saradnik i jedne i druge, izvesna Biljana Šajin, dobila oko 1,4 miliona dinara za rad u RIK-u?
Inače, oni su članovi RIK-a već desetak godina, pa postavljam pitanje – da li je to u skladu s programskim principima SRS-a i njihovom borbom protiv nepotizma? Isto tako, postavljam pitanje – otkud njima moralno pravo da spominju kolike su plate direktora javnih preduzeća i ustanova, da postavljaju pitanje kolike su naknade za članstvo u upravnim odborima? Otkud njima pravo da govore o zastupljenosti članova RIK-a, ili je u pitanju samo želja da opet nečija sestra, nečiji brat, nečija supruga, nečiji suprug, budu članovi RIK-a ispred SRS-a?

Dame i gospodo narodni poslanici, ne zameram ja ništa gospodinu Srboljubu Živanoviću, jer čovek, očigledno, ne raspolaže pravim informacijama. Ono što čovek uradi iz neznanja i nije neki veliki greh.
Što se tiče tih famoznih članarina, znam i ko mu je to rekao i ko je to slagao, o tome se najviše i radi.
Gospodine Srboljube Živanoviću, nisam ja asfaltirao put do kuće svog tasta, nego Saša Valjarević, koji ti je to rekao. Nisam ja sam asfaltirao put do svoje kuće, nego Saša Valjarević, koji je to rekao i uradio. Nisam ja zaposlio ženu u Javnom preduzeću "Toplifikacija", nego Saša Valjarević koji ti je to rekao. Nisam ja poklonio mandate odbornika u Kučevu DS-u, nego Saša Valjarević. Nisam ja član Upravnog odbora u Fondu za razvoj grada Požarevca, nego Saša Valjarević, koji je opozicija. Nisam ja finansijski direktor Javnog preduzeća ''Gradska čistoća'' u Požarevcu, nego Saša Valjarević. Taj, gde god može, grabi i uzima. Nemoj slučajno da se iznenadiš kad se na kraju ispostavi da je novac od članarine završio kod njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. zato što u jednoj opštini u Braničevskom okrugu DS zajedno sa SRS uvodi jednopartijski sistem. Sada ću da pročitam jedan dopis koji je dobila Opštinska izborna komisija, koji je potpisan od ovlašćenog predstavnika izborne liste SRS - Tomislav Nikolić, a potpisao je predsednik OO SRS Saša Valjarević.
"Postupajući po pozivu OIK lokalne samouprave opštine Kučevo da kao ovlašćeno lice ispred podnosioca izborne liste SRS - Tomislav Nikolić dostavim imena kandidata za 15 odbornika sa izborne liste SRS - Tomislav Nikolić, proglašene rešenjem o utvrđivanju zbirne izborne liste kandidata za odbornike od 30 .4. 2008. godine,. i to u roku od pet dana od prijema obaveštenja, vezano za navedeni nalog, izveštavam vas o sledećem. Mandati 15 odbornika izabranih sa liste SRS - Tomislav Nikolić su, u smislu člana 48. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, prestali na osnovu presude Okružnog suda u Požarevcu od 18. 12. 2008. godine.
Lica sa navedene proglašene liste ispred podnosioca izborne liste SRS-Tomislav Nikolić, i to: Rakić Mirko, Grujić Boban, Nešić Snežana, Radenković Dragoljub, Đorđević Sunčica, Jović Slavoljub, Ilić Dragica, Stefanović Dragana, Petrović Velja, Vrbomirović Danijel, Andrejić Slavica, Paunović Momir, Aćimović Dragana, Ignjatijević Sunčica, Maranović Milja, Petrović Miroslav, Kržanović Slavoljub iz Duboke, Jovanović Dejan iz Duboke, Jovanović Nadica, Munturišević Radiša, Bulutić Miroslav, Spasojević Sanela", da ne čitam sva imena, "prestali su da budu članovi SRS i odbili da prihvate kandidaturu za odbornike koju bih ja, kao ovlašćeno lice ispred podnosioca izborne liste SRS - Tomislav Nikolić, podneo."
Nije više nikakva novost da SRS više nema kandidate da popuni liste za mandate koji su oduzeti. Kada se pogleda ovaj akt, on je potpuno u redu i verujem da su i pečat i potpis potpuno ispravni. Ima nekoliko nelogičnosti. Prvo, nije dostavljeno na memorandumu stranke. Ko zna, SRS nikada ne koristi u svojim dopisima skraćenice, ovde se stalno spominje SRS, SRS, SRS, nigde nema - Srpska radikalna stranka, što znači da ovaj papir nije na Srpskoj radikalnoj stranci...
(Predsednik: Vreme.)
Privodim kraju. Gde je nastao, to se vidi iz sledećeg stava. Taj isti Saša Valjarević predlaže Opštinskoj izbornoj komisiji da 15 mandata dodeli podnosiocu liste sa najvećim količnikom, u daljem tekstu DS.
Da se vratimo na početak, gde je dokument nastao. Dokument je nastao u advokatskoj kancelariji izvesnog gospodina Dragana Milića. Nije strašno, ne umeju više ni da napišu jedan propratni akt, nemaju čak ni izjave kandidata da ne prihvataju kandidaturu, pa su morali da angažuju advokata. Međutim, taj advokat je ...
(Predsednik: Vreme.)
... i odbornik Demokratske stranke. U tome je problem.
Znači da Saša Valjarević, zajedno sa DS i SRS, uvodi jednopartijski sistem ...
(Predsednik: Hoćete privesti kraju, molim vas.)
... u opštini Kučevo. Ne znam razlog, pretpostavljam da je to zahvalnost za članstvo u upravnim odborima u Požarevcu, gde je SRS u opoziciji, i za postavljenje na mesto direktora za finansije u JKP za Sašu Valjarevića. Sad pričajte nešto o koalicijama sa "žutima".

Dame i gospodo narodni poslanici, još u raspravi o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kada čovek čita vaše predloge zakona zapita se da li to što vi radite ima nekog smisla, da li znate u kom vremenu živimo, da li znate šta nas trenutno okružuje, da li znate šta se dešava napolju, van ovih prostorija, i Narodne skupštine i drugih državnih organa.
Od svih ovih zakona koje ste predložili za ovaj dnevni red, jedini primeren jednoj ovakvoj situaciji jeste zakon o porezima na dohodak građana, kada su u pitanju devizni ulozi građana u poslovnim bankama i prihodi koje ostvaruju od tih uloga. To razumem zbog potrebe da se poveća likvidnost banaka i da se koliko-toliko održi finansijsko tržište, kada je u pitanju strani novac.
Međutim, ne mogu da razumem da u jednom ovakvom trenutku imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Logična posledica Zakona o carinskoj tarifi jeste u stvari jednostrana primena sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evropske unije. Kao odgovor na taj zakon, napravili ste drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, da biste uspeli kakvu-takvu ravnotežu u prihodnoj strani budžeta Republike Srbije. Ta dva zakona su u stvari razlog za sazivanje ove sednice Skupštine Srbije.
Hajde da pogledamo kakve su logične posledice ovakva dva zakona, pa da pođemo od Zakona o carinskoj tarifi i stopi. Kada čovek pogleda ovaj zakon, kada pogleda šta se menja, dolazi do jednostavnog zaključka da će da pojeftine automobili, telefoni i mobilni telefoni, i to pod uslovom da se ta roba kupuje sa teritorije EU. To su, znači, one olakšice koje dajete građanima Republike Srbije.
Da biste nadoknadili taj manjak u budžetu moraće nešto da poskupi.
Pokušali ste prvo sa uvođenjem akciza na kafu, ali očigledno da onaj lobi koji je prisutan u svim vladama od 5. oktobra naovamo uspeo je da završi posao da se akcize na kafu ne povećaju, kao što je uspeo da završi posao da se ne uvedu fiskalne kase advokatima, da se ne uvedu fiskalne kase lekarima, da se ne uvedu fiskalne kase stomatolozima itd.
Znači, još uvek je na sceni jedna određena grupa ljudi koja kreira zakone i Vladu Republike Srbije vodi onako kako njoj odgovara, a ne kako bi Vlada trebalo da radi u interesu građana. Šta će da poskupi? Poskupiće sve vrste motornog benzina, poskupeće sve vrste dizel goriva, poskupeće tečni naftni gas za pogon motornih vozila.
Suludo je uopšte i bilo praviti jednu onakvu projekciju budžeta za 2009. godinu kada se zna da cene sirove nafte, zbog svetske ekonomske krize, padaju. Kako mislite, čak i sa ovim akciznim povećavanjima, da ostvarite manjak u budžetu koji će da nastane usvajanjem zakona o promeni carinske tarife i stope? Izuzetno teško.
Da pogledamo šta od toga Srbija ima. Imamo, znači, jeftinije automobile iz uvoza, imamo jeftinije telefone iz uvoza, imamo i jeftinije mobilne telefone iz uvoza, imamo tapšanje po ramenu i zahvalnost čelnika EU, zato što jednom ovakvom politikom kakvu vodimo od ove naše sirotinje, hteli vi to da priznate ili ne, pomažemo im da kako-tako sačuvaju svoja tržišta i svoju industriju.
Šta još imamo? Imamo zakone koje smo donosili, koji je trebalo da daju građanima jednu određenu sigurnost za depozite koji se nalaze u bankama.
Zašto tim istim građanima niste rekli da je Rajfajzen banka, krajem decembra, nezakonito, bez saglasnosti Narodne banke Srbije, iznela iz države milijardu evra? Što o tome niste obavestili građane?
Odakle tih milijardu evra toj banci? Pa, od onih deviznih rezervi koje smo sa mukom prikupljali, od onih deviznih uloga građana na koje osiguravamo depozite. Zašto tu banku i sve druge banke konačno ne stavite pod kontrolu, da počnu da rade onako kako treba da rade i kako bi radile da se nalaze u zemljama odakle potiču?
Sve ove probleme koje Srbija sada, u ovom trenutku, ima, a u narednom periodu biće ih još više, dame i gospodo narodni poslanici, neće rešiti ni izmene Poslovnika, ni smanjenje broja poslanika, kada već imamo samo tri potpredsednika Vlade koji troše isto novca koliko i 250 narodnih poslanika.
Neće pomoći ni te silne državne agencije, koje ništa ne rade osim što troše budžetski novac. Neće vam pomoći ni to što ova vlada za svaki problem koji ima krivi Narodnu skupštinu.
Ono što može da nam pomogne jeste da stabilizujemo robno i finansijsko tržište na teritoriji Republike Srbije, a to možemo samo ako stimulišemo proizvodnju, ako subvencionišemo izvoz, a ne da imamo jednu agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, koja ništa ne radi osim što njeni činovnici troše novac.
Od ovih ušteda i skupih projekata koje Dinkić stalno finansira i plaća, koje nikad ne zažive, osim što se naplaćuju analize kakva bi korist od njih bila, usmerimo u stimulisanje izvoza, samo na taj način možemo da stabilizujemo i robno i finansijsko tržište i da imamo nadu da ćemo ovu svetsku ekonomsku krizu da prebrodimo što je god moguće jeftinije.
Ali, problem je u vama, gospodo iz vladajuće većine, jer je pitanje da li vi to znate, a i ako znate, da li to hoćete. U tome je problem svih ovih zakona koje nam predlažete.

Dame i gospodo narodni poslanici, otkad je otpočela rasprava o budžetu Republike Srbije, vladajuća većina, počev od ministara do poslanika koji podržavaju ovu vladu, tvrdi da je budžet restriktivan, da smanjuje javnu potrošnju, da se većina sredstava koja budžet ima opredeljuje za investiciona ulaganja, u infrastrukturu itd.
Međutim, ako se malo pogledaju brojevi, vidi se da je situacija sasvim drugačija nego što to vladajuća većina tvrdi. Npr, svi smo svedoci sa koliko žara se plasiraju informacije o primanjima narodnih poslanika, o tome koliko troše novac, pa je čak bilo nekih amandmana koji su više marketinški nego prave prirode. Sve u želji da se odgovornost za sve ono što se dešava u državi prebaci isključivo na narodne poslanike i Skupštinu Srbije.
Slažem se da poslanici imaju veća primanja nego većina građana i da zbog toga i mnogo bolje žive. Da li je odgovornost samo na poslanicima, da li oni troše taj narodni novac u ovim razdelima koji pripadaju Narodnoj skupštini Republike Srbije ili ga troši još neko?
Ako pogledate u razdelu koji reguliše Narodnu skupštinu, izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, videćete da za poslanički dodatak opredeljeno 211 miliona dinara. Slovima i brojem nešto što pripada isključivo narodnim poslanicima, bar u ovom razdelu.
Ako pogledamo budžet za 2006. godinu, a poslanički dodatak od 2006. godine naovamo nije se menjao, pogledaćemo iznos od 159 miliona. Daleko manji nego što je to danas. Ako izračunamo da je poslanički dodatak po narodnom poslaniku 31.000 mesečno, što iznosi 93 miliona za svih 250 poslanika, ako izračunamo porez koji se plaća, a mislim da je to 54%, ako grešim ispravite me, to je 50.220.000 dinara, dobićemo iznos od 143 miliona. Razlika između dobijenog iznosa i budžetske stavke od 211 miliona iznosi 67 miliona dinara.
Interesuje me i postavljam pitanje: ko će tih 67 miliona dinara da primi? Znate, postoji neka praksa koju neko uvodi ovde, da poslanički dodatak ne primaju samo poslanici, nego izabrana i postavljena lica od strane Narodne skupštine. Nije ni to korektno, ali ajde to mogu da prihvatim, ali ne mogu da prihvatim da neki državni funkcioneri, koje ne postavlja Narodna skupština, raspolažu poslaničkim dodatkom.
Pošto sasvim pouzdano znam da su to određena lica koja sebe smatraju funkcionerima Narodne skupštine Republike Srbije i zaposleni su ovde, ne mislim tu na tehničke službe koje stvarno primaju prilično male plate i koje bi trebalo mnogo više da zarađuju, možemo da proverimo da su isti oni koji sada primaju taj deo poslaničkog dodatka, isti koji su recimo za jedne jedine izbore za mesec dana zarađivali koliko jedan poslanik za čitavu godinu.
Možete to da proverite, gospođo ministre, imate moć pa pogledajte, videćete da sam u pravu.
Interesuje me kakve su to naknade u naturi za narodne poslanike od sedam miliona dinara, da li je dobio neko od vas nešto? Koliko znam, nijedan poslanik nikakvu naturu nije dobio.
Socijalna davanja zaposlenima. Otkad su to poslanici socijalne kategorije? Ne dobijaju poslanici ništa od toga, nego je ovde prosta matematika oko Zakona o budžetskom sistemu da se u okviru jedne aproprijacije menjaju stavke i troši novac nenamenski, van znanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Kad pogledamo Vladu koja predlaže ovakav budžet, nije ni čudo što ovakvu situaciju imamo u Narodnoj skupštini. Svojim amandmanom sam tražio da sva četiri potpredsednika Vlade dobiju isto onoliko novca koliko kabinet predsednika Vlade, jer ne vidim zašto bi oni imali veće potrebe za novcem nego kabinet predsednika Vlade.
Kabinet predsednika Vlade treba da objedini rad svih ministarstava i svih potpredsednika Vlade. Znači, isti, čak veći broj savetnika mora da ima, stručnih saradnika, nego kabineti potpredsednika Vlade.
Hajde da kažemo da potpredsednici Vlade imaju neki posao, ali potpredsednici Vlade imaju i svoja ministarstva. Šta ćemo sad sa tim? Troše novac i kao potpredsednici Vlade i kao ministri.
Hajde da pogledamo kako to izgleda. Kaže, kabinet prvog potpredsednika Vlade, ovde u sastavu Vlade koji zvanično možete da pogleda na sajtu Vlade Republike Srbije piše da je to Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, u 2009. godini samo na funkciju potpredsednika Vlade njegov kabinet treba da potroši 72 miliona dinara.
Da li treba da čitamo da za troškove putovanja ima 11 miliona, za nekakve usluge po ugovoru 13 miliona, za materijal 4,5 miliona itd.
Da li taj ministar i potpredsednik Vlade troši u kabinetu ministra unutrašnjih poslova? Troši. Da li prima dve plate, to ne znam, voleo bih da znam, ali me interesuje da li može da jede iz dve kašike odjednom. Ne može. Ne treba ni da ima svoj kabinet potpredsednika Vlade, dosta mu je Ministarstvo, pa neka tamo komanduje.
Kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija. Na sajtu Vlade piše mr Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj. Opet dva kabineta, opet dve kašike. Treba da potroši gospodin Đelić 67 miliona kao potpredsednik Vlade, koliko kao ministar to ćemo videti u njegovom razdelu.
Ali, kuda to nas vodi Đelić kada su u pitanju evropske integracije, kuda to nas vodi kada samo jednostrano primenjujemo trgovinski sporazum sa EU u vreme velike svetske ekonomske krize. To je taj put koji nama Đelić nudi.
Sledeći potpredsednik Vlade-Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Ovde piše da je potpredsednik Vlade za privredni razvoj.
Posle afere Sartid i pokradenih od države skoro milijardu i po dolara pokazuje nam kakvu to nama privredu pravi gospodin Dinkić. Pazite, kao potpredsednik Vlade ima još jednu kašiku, koja će da potroši 59.750.000.
Poslednji potpredsednik Vlade koji nema nijedno ministarstvo, gospodin Krkobabić, koji treba da potroši, ni manje ni više, 50 miliona dinara, a zarad informacije, ceo kabinet predsednika Vlade Republike Srbije treba da potroši 61 milion 578 hiljada.
Ne kažem da i to nije mnogo u ovim vremenima, ali mogu da kažem da je izgleda Cvetković manje halapljiv nego ova četiri potpredsednika Vlade.
To je problem, tako da ću da ponovim ono što sam rekao i u raspravi u načelu, ovaj budžet nije rezultat ekonomske realnosti, već je rezultat političkih sujeta, ambicija, neispunjenih predizbornih obećanja malih stranaka, sa još manjim njihovim liderima, koji se nalaze na visokim državnim funkcijama i vedre Srbijom.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Mislim da je gospodine Krasić namerno i tendenciozno pogrešno tumačio amandman koji sam podneo. Amandman se nije odnosio na potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti, nego na sve potpredsednike, znači, kabinet prvog potpredsednika Vlade, potpredsednika Vlade za evropske integracije, potpredsednika Vlade za privredni razvoj i potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti.
Mislim da se gospodin Zoran Krasić osećao prozvanim možda zato što sam pričao o RIK, pošto je gospođa Krasić član RIK. Gospodine Krasiću, iznos od 34 miliona na poziciji 416 nisam ni spominjao, tako da ne znam zašto ste se po ovom amandmanu osećali prozvanim na osnovu moje diskusije.
Što se tiče onog vašeg stalnog dela izlaganja, kad spominjete sekretaricu, tada primetim u vama jedan pogled kakav ste imali 99. i 2000. godine, gospodine Krasiću, baš ovakav isti pogled. Svaki put kad spomenete za ovom govornicom neku sekretaricu, vi imate taj pogled. Gospodine Krasiću, nije mi jasno da li za nečim žalite iz 99. i 2000. ili za nekim žalite, ali to je vaš problem.
(Poslanici SRS tokom ovog izlaganja lupali o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je narodni poslanik Stefan Zankov podneo u ime poslaničke grupe SNS u potpunosti je u skladu sa programom SNS, a i sa našim viđenjem budžetske potrošnje.
Smatramo, ono što smo govorili i u načelu i u pojedinostima, da u uslovima svetske ekonomske krize moramo da štedimo. Prvi koji treba da nam pokažu da štede jesu ministri u Vladi Republike Srbije i organi državne uprave.
Znači, ovim amandmanom gospodin Zankov je tražio da jedna kancelarija, po nama potpuno nepotrebna, ne dobija sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ali, zahvaljujući na prvom mestu želji većine, predloženo je da se ovaj amandman odbije, uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o budžetskom sistemu.
Moraću malo da razočaram sve one koji to tvrde, a i ovi laici koji izlaze u javne finansije se nešto mnogo ne razumeju, da im objasnim, pokažem, da ih naučim, nema problema, u stanju sam da pričam i da ih učim koliko god to bude bilo potrebno.
Znači, SNS je predložila da se sredstva za kabinet prvog potpredsednika Vlade ukinu, za potpredsednika Vlade za evropske integracije da se ukinu, za potpredsednika Vlade za privredni razvoj da se ukinu i kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti.
Takođe, da se ukinu budžetska sredstva za Kancelariju za saradnju sa medijima, Kancelariju za evropske integracije, koja je već spomenuta, Direkciju za upravljanje za oduzetom imovinom, Agenciju za zaštitu životne sredine, Antidoping agenciju, Republički zavod za informatiku i internet, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, Agenciju za reciklažu, Agenciju za energetsku efikasnost i Direkciju za restituciju.
Kada sve to oduzmete, dobićete neki iznos od milijardu 127 miliona 474.000, koji treba da bude raspoređen u iznosu od 21 milion 858.000 za Maticu srpsku, a ostatak bi išao za poljoprivredu i odbranu zemlje.
Na taj način je postignuta ravnoteža koju zahteva budžetski sistem i Ustav Republike Srbije. Tako da ne vidim razloga zašto neko tvrdi da ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom i zakonom. Ali, dobro, ostavimo to laicima da o tome razmišljaju. Možda će neki put nešto i da nauče.
Postavlja se pitanje čemu Kancelarija za evropske integracije, kada već imamo potpredsednika Vlade koji ima kabinet koji treba da se bavi evropskim integracijama. Taj kabinet potpredsednika Vlade, gde je potpredsednik Vlade Božidar Đelić, poznat u narodu kao "Boža - derikoža" i "Vojvoda od Meridijan banke" itd, treba da potroši iz budžeta Republike Srbije 67 miliona dinara.
Za plate i dodatke zaposlenih 28 miliona i 548.000, za troškove putovanja skoro devet miliona, za nekakve usluge po ugovoru 16 miliona i 40.000. Imamo i Kancelariju za evropske integracije, pa ona treba da potroši skoro 46 miliona za plate, pa treba da potroši za troškove putovanja 9,5 miliona, pa za neke usluge po ugovoru 43 miliona i 600.000 dinara.
O tome vam čitavo vreme pričamo otkad je rasprava o budžetu Republike Srbije. Nepotrebno umnožavate administraciju. Pravite od budžeta Republike Srbije, pod izgovorom da idemo u Evropu, jedan dosta skup za građane Srbije marketing. To je problem kada je u pitanju ovaj budžet i svi budžeti unazad koji su predlagani od dolaska DOS-a na vlast.
Istovremeno me čudi jedna činjenica da SNS stalno optužuju da pravi koaliciju sa vladajućom većinom i sa DS. Koliko je meni poznato, početkom decembra ove godine u gradu Požarevcu formirana je nova skupštinska većina koju sačinjavaju G17 plus, DS i SPS. Do tada su na vlasti bili SRS, SPS i DSS.
Otkad sam napustio SRS, predsednik Okružnog odbora SRS je gospodin Saša Valjarević, sekretar Okružnog odbora gospodin Branislav Vujisić, inače brat od rođene tetke potpredsednika SRS Gordane Pop-Lazić.
Postavljam pitanje, ako ste vi opozicija, šta dva prva čoveka u Okružnom odboru SRS traže u Fondu za razvoj grada Požarevca, u Upravnom odboru, znači isključivo izvršnom organu, raspolažu sredstvima fonda. Mislim da je u pitanju, da su tu dvojicu pustili, znate, u tom fondu postoji mala apanaža otprilike 200 evra na mesečnom nivou. DS je lepo gospodinu Valjareviću i gospodinu Vujisiću 22. decembra zapušila usta sa 200 evra mesečno. Tolika vam je cena sada.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali su o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi što lupaju ovde neka izađu i neka kažu da li sam od njih u poslednjih šest godina skupljao neki novac da su mi lično dali da bih ga preneo Tomislavu Nikoliću.
Neka kažu ti koji lupaju da li sam skupljao od poslanika novac i davao gospodinu Nikoliću.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam od predlagača, dakle, od Vlade Republike Srbije, očekivao jedan daleko, daleko ozbiljniji budžet, nego ovaj koji se našao pred Skupštinom Srbije.
Kada je zemlja siromašna, kao što je Srbija siromašna, a kada se u našem okruženju zahuktava svetska ekonomska kriza, mi nemamo budžet koji treba da predstavlja rezultat, odnosno realnost ova dva faktora, već imamo budžet, odnosno Predlog budžeta koji je rezultat ambicija, sujeta, neispunjenih predizbornih obećanja i halapljivosti malih stranaka, sa još manjim predsednicima, koji na visokim državnim funkcijama vedre i oblače Srbijom.
Zato me ne čudi što je predsednik Vlade, gospodin Cvetković, obrazlagao budžet nešto malo manje od dva minuta. Ne čudi me što je ministar finansija obrazlagao budžet nešto jedva malo više od pet minuta, doduše, polako čitajući ono što je napisano, što bi u nekom bržem čitanju možda bilo čak i kraće.
Da je budžet rezultat nerealnosti, možemo da pogledamo već na prvoj prihodnoj strani budžeta. Pazite, u 2009. godini planira se, samo iz poreza na dobit preduzeća, veći prihod u iznosu od osam milijardi. Očigledno da taj, koji je napisao taj podatak, nije vodio računa da će mnoga privredna društva i pravna lica da iskazuju gubitak prouzrokovan kursnim razlikama i padom dinara.
Još jedna optimističnija stvar, kaže se da će porez na dodatu vrednost iz uvoza da bude za oko 14 milijardi veći. Premijer, gospodin Cvetković, kaže – znate, skinućemo carine. Zato što će biti skinute carine, više će robe da se uvozi, pa ćemo da naplatimo veći porez na dodatu vrednost. Taj koji je to rekao, morao je da vodi računa, da bi mu ostao isti porez na dodatu vrednost iz uvoza, sa skinutim carinama, potrebno je da za oko 15% više uveze robe na teritoriju Republike Srbije. A sa ovim povećanjem, potreban je veći uvoz za oko 25%.
Ako uzmemo u obzir količinu novca koja cirkuliše na tržištu, da je broj radnika u padu, da će samim tim i zarade biti manje, ako je povećan uvoz, ko će najveću štetu da pretrpi? Domaći proizvođači. Pada domaća proizvoda i pada domaća potrošnja! A, odakle se primaju plate, osim iz budžeta Republike Srbije, primaju se baš iz realnih izvora, iz proizvodnje. Ako nemate ko će da prima plate, postavljam pitanje, a ko će onda da vam puni budžet? Iz kojih izvora mislite da punite budžet Republike Srbije?
O tome, kako je ovaj budžet rezultat štednje, realnosti, govori nam sama podatak kako se vi ponašate kada raspolažete sredstvima. Navešću to na jednom primeru, koji se tiče Vlade Republike Srbije, kada su u pitanju pojedinosti, tu ćemo malo više da uđemo u tu materiju, ali samo hoću da kažem da imamo za prvog potpredsednika Vlade, gospodina Ivicu Dačića, poseban kabinet koji treba da potroši 72 miliona dinara. Pazite ovo, kabinet predsednika Vlade – 61.750.000. Kakav je to prvi potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade koji treba da potroši više nego kabinet predsednika?!
Da stvar bude još gora, gospodin Dačić je i ministar unutrašnjih poslova. Čovek ima dva kabineta, dva radna mesta, da li ima i dve plate, baš se pitam?! Ali, očigledno da su mu ambicije kako će da raspolaže novcem i vlašću, izuzetno velike.
Onda, imamo kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, gospodina Božidara Đelića. On treba da potroši 67 miliona dinara, a istovremeno je ministar za nauku i tehnološki razvoj. Pazite, i Đelić će da potroši više nego kabinet predsednika Vlade. I on ima dva kabineta, dva radna mesta. Da li ima i dve plate, ili mu je dosta ono što je zaradio u "Meridijan banci", pa mu ovo dođe za džeparac?!
Imate, dalje, treći kabinet potpredsednika Vlade, gospodina Krkobabića, koji treba da potroši 50 miliona dinara. Znači, tri potpredsednika potrošiće četiri puta više nego jedan predsednik Vlade, a on treba da objedini i kabinete potpredsednika, i sva ministarstva i opet troši manje.
E, pa, gospodo, sada da se vratimo na početak moje diskusije, ovaj budžet je rezultat ambicija, sujeta, neispunjenih predizbornih obećanja i halapljivosti malih stranaka sa još manjim liderima, koji sa visokih položaja vedre i oblače Srbijom. Neka nam je Bog u pomoći!
(Za vreme govora narodnog poslanika Veroljuba Arsića, narodni poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da objasnim želju predlagača zašto ovaj zakon o dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje baš mora da bude po hitnom postupku, osim ako opet nije želja da se nešto na brzinu završi, da se što je god moguće više od imovine oduzme bankama, a sve u što je god moguće kraćem roku.
Pročitaću član 2. na koji sam podneo amandman, zarad javnosti, a posebno zarad poslanika koji se u ovo malo više razumeju, a glasaće, kada je u pitanju ovaj predlog zakona, da bude usvojen. Kaže u članu 11. osnovnog zakona:
"Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava.
Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka, a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem.
Rokovi iz stava 2. ovog člana počinju od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja likvidacionog postupka u slučaju kada se stečajni postupak sprovodi na predlog likvidacionog upravnika kada utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca...".
Ne bih dalje da čitam, ali samo da objasnim. Znači, reč je o likvidaciji kada stečajni upravnik proceni da imovina lica nad kojim se vrši stečaj ne može da naplati potraživanja. Sve bi ovo bilo u redu da nemamo jedan problem, koji je dosta stariji od samog ovog zakona čiji je osnovni tekst donet 2005. godine.
Čitava ova priča kreće još 2002. godine, ali pre nego što nastavim tu priču iz 2002. godine, da objasnim građanima i poslanicima šta je pogodovanje. Činjenje pogodnih uslova kada su u pitanju banke, kada je u pitanju imovina banaka, kada je u pitanju zakup te imovine, kada je u pitanju prodaja te imovine - to je pogodovanje.
Imamo slučaj pogodovanja od 2002. godine naovamo, kada je u pitanju likvidacija, odnosno stečaj, a sada vidim, po ovom predlogu zakona, i likvidacija četiri najveće srpske banke. Znači, od 2002. godine, četiri najveće srpske banke su zatvorene. Imale su najbolji i najekskluzivniji poslovni prostor u svim gradovima i većim mestima širom Srbije, najskuplji mogući poslovni prostor. Ako pogledate malo adrese tih filijala i ekspozitura, uverićete se da je ovo što pričam potpuno tačno.
Od zatvaranja tih banaka, odnosno od oduzimanja dozvola za rad i pokretanja njihovog stečaja, a sve po nalogu tadašnjeg guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića, počinju ove zloupotrebe koje treba da se završe donošenjem ovog zakona, odnosno njegovom poslednjom primenom, kada se bude izglasao.
Počinje da se pravi jedna nova banka, koja se zove Nacionalna štedionica. Vidite slučajnost, takvo ime upućuje građane na to da je reč o državnoj banci. Niko tada, ni iz vlasti ni iz medija, nije hteo da objasni građanima da je država vlasnik samo 30%, po odluci o osnivanju banke, a da sa ostalih 70% raspolažu Vojin Lazarević, Vuk Hamović, ''Sinerdži kapital'' sa vlasnikom Nikolom Živanovićem.
Problem je i u tome - odakle taj osnivački ulog gospodi koju sam nabrojao? Pa, od deviznih rezervi tadašnje SRJ, koje su povučene iz ruske banke i uplaćene ovde kao osnivački ulog našim sopstvenim sredstvima. Da stvar bude još gora, banke koje nazivate društvenim, a mogu slobodno da kažem i državnim, znači koje su u likvidaciji, baš ta Nacionalna štedionica ulazi u njihov poslovni prostor i kao povezano lice pogoduje. Jer je povezana sa 30% osnivačkog uloga.
I to je bilo Mlađanu Dinkiću malo, pa zabranjuje da se obavlja platni promet preko Zavoda za obračun i plaćanje, nego platni promet usmerava na poslovne banke. Oslobađa se veliki poslovni prostor, opet na ekskluzivnim lokacijama koje su pripadale Zavodu za obračun i plaćanje i, gde čuda - ko se useljava u taj ekskluzivan prostor? - opet Nacionalna štedionica.
Kada se završilo sa useljavanjima, kada se pogodovalo, kada su se zaključili posebni ugovori sa povlasticama o zakupu na 99 godina ili o prodaji pojedinih poslovnih prostora Nacionalnoj štedionici, država tada prodaje svoj manjinski deo od 30% po daleko manjoj ceni nego što to kasnije Vuk Hamović, Vojin Lazarević, ''Sinerdži kapital'' zajedno sa Nikolom Živanovićem prodaju grčkoj EFG banci.
Ko je od svega ovoga zaradio? Baš ova trojica. Uz čiju pomoć? Mlađana Dinkića. E, pa, ne možete da me ubedite da je Mlađan Dinkić za njih radio samo na lepe oči, mora da je tu imao i on neku korist.
U neku ruku, prilično sam iznenađen reakcijama nekih svojih kolega političara i reakcijama nekih političkih stranaka kada je u pitanju NIS.
Znate, voleo bih da su te moje kolege koje su tada bile u izvršnoj vlasti, G17 doduše nije postojao, ali je imao potpredsednika savezne vlade zaduženog za ekonomska pitanja, pa guvernera NBS, pa je neka druga stranka koja se sada ovde nalazi imala potpredsednika Vlade Republike Srbije, imamo jednog usamljenog poslanika, koji je tada bio ministar pravde, da ne nabrajam dalje.
Samo ću ponovo da pročitam građanima Srbije, nadam se da će ovo da počnu da brane i ovi koji brane NIS, da je Trgovinski sud u Beogradu formirao, na predlog stečajnog upravnika, Odbor poverilaca kada je bio u pitanju stečaj i likvidacija Sartida. Kaže se da Odbor poverilaca sačinjavaju – pod jedan, Investbanka u stečaju (a znamo ko ju je gurnuo u stečaj), ukupno priznato potraživanje u svim valutama - preko jedne milijarde američkih dolara. Čitam zvanične podatke koji se nalaze u sudskim spisima.
Pod dva - Beogradska banka, ukupno priznato potraživanje u svim valutama 180 miliona dolara; zatim Jugobanka, ukupno priznato potraživanje u svim valutama 24 miliona dolara; NIS Energogas - 910 miliona dinara; ŽTP Beograd - 551 milion dinara; Tehnogas Beograd - 275 miliona dinara; EPS Beograd - 237 miliona dinara; NIS Jugopetrol Beograd - 183 miliona; NIS Novi Sad - 122 miliona; Metaleks Beograd - 99 miliona; Dunav osiguranje - 74 miliona; Deferko - 64 miliona; PIO fond - 470 miliona, Fond za razvoj Republike Srbije - 44.685.000. To su bili dugovi Sartida, dame i gospodo, kada je pokrenut stečajni postupak.
Kako je završen stečajni postupak? Na krajnje sumnjiv i nezakonit način. Sartid je prodat za 23 miliona. Da vidimo kako je to, makar formalno, napravljena zakonska mogućnost da se napravi šteta državi za preko dve milijarde dolara.
Stečajno veće mora pre odluke o prodaji da se konsultuje sa poveriocima. Kada su u pitanju tri banke koje sam maločas pročitao, Investbanka - milijardu dolara, Beogradska banka - 180 miliona dolara i Jugobanka - 24 miliona dolara, pošto su u stečaju, saglasnost mora da da tadašnja nekakva agencija osiguranja depozita, stečaja i likvidacije banaka. I gle čuda, Miroljub Labus, tadašnji potpredsednik savezne vlade za ekonomska pitanja, daje saglasnost da se Sartid proda za 23 miliona dolara ''Ju-Es Stilu'', i to u ime Investbanke, kojoj Sartid duguje milijardu dolara.
Da pogledamo dalje, ista agencija, isti potpis Miroljuba Labusa - u ime Beogradske banke u stečaju da se za 23 miliona dolara proda Sartid koji duguje toj istoj Beogradskoj banci 180 miliona dolara. Ista je priča i kada je Jugobanka u pitanju, s tim da je, eto, Sartid prodat za milion dolara jeftinije.
Dame i gospodo, pitam vas – dok je takva ekipa u manje-više promenjenom ili nepromenjenom sastavu na vlasti, ko bi bio lud da glasa za jedan ovakav zakon? Baš me interesuje koja su to lica povezana, a koja su poslednjih godinu dana pogodovala kod ove četiri banke u stečaju. Neću ni najmanje da se iznenadim ako su u pitanju Vojin Lazarević, Vuk Hamović, Nikola Živanović, a koji su opet povezani sa Mlađanom Dinkićem. Neće me nikako to iznenaditi i sve više i više verujem da je tako.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Veroljuba Arsića narodni poslanici poslaničke grupe SRS lupali su o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim da prethodni govornik nije baš najbolje razumeo suštinu mog amandmana.
Mi, koji ne razlikujemo neke stvari, kako je on to rekao, ovde razlikujemo šta je godinu dana unapred i šta je godinu dana unazad. U tome i jeste problem gospodina Krasića, što on to nije razlikovao.
Jer, ovde se ne radi o tome da u što kraćim rokovima od kada nastupi stečaj i likvidacija banke neko u roku od šest meseci nešto ''zamulja'', nego se radi na retroaktivne rokove - godinu dana unazad, da neko ako je potpisao ugovor u stečaju, nema pravo taj ugovor da primenjuje u likvidaciji. To je problem što neko ne razlikuje šta će biti za godinu dana i šta je bilo pre godinu dana. Ali, to sada nije moj problem.
Što se tiče računovodstva i finansijskog sektora u stranci, znam da je tu mali problem, ali se ne sekiram. Ima SRS i Zorana Krasića, rešiće on taj problem.
(Sve vreme izlaganja narodnog poslanika Veroljuba Arsića narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je prilično neozbiljno da nastavimo raspravu o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu bez ovlašćenog predstavnika Vlade Republike Srbije. Ali, ako ste rešili tako, to dokazuje samo koliko je ovoj vladi stvarno stalo do ovog predloga zakona o budžetu.
Kada se pogleda sam Predlog zakona o budžetu, postavlja se pitanje u kakvoj mi to zemlji živimo, da li je ovde blagostanje, da li je nas svetska ekonomska kriza zaobišla? Zašto jedan ovakav budžet, kada se sve zemlje, koje su daleko bogatije od nas, imaju daleko razvijeniji privredni, ekonomski i finansijski sistem, okreću štednji, a mi se opet okrećemo rasipništvu?
Za član 2. Vlada kaže da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, a ja se ne slažem čak ni s tom tvrdnjom Vlade Republike Srbije, jer su svi amandmani koje je predala Poslanička grupa Napred, Srbijo – Srpske napredne strane, usaglašeni, međusobno povezani i ispunjavaju uslove koji su neophodni po Zakonu o budžetskom sistemu. Treba samo neko da sedne, da ih pažljivije pregleda i ustanoviće da je to, u stvari, jedan drugi budžet Republike Srbije.
Da pročitam taj član, čije sam brisanje tražio – Potrebna sredstva za finansiranje rezultata koji je utvrđen u članu 1. ovog zakona i sadrži budžetski deficit (23.888.288.463 dinara), izdatke za nabavku finansijske imovine (21.896.442.000 dinara) i izdatke po osnovu otplate glavnice duga (46.334.000.000 dinara), iznosiće nekih 92 milijarde dinara, ili negde oko 1.100.000.000 evra.
Da pogledamo kako izgleda ta otplata duga u iznosu od 46.334.000.000. Kaže se, otplata duga domaćim kreditorima – 36.635.000.000, otplata duga stranim kreditorima i otplata duga po osnovu aktiviranih garancija.
Zamolio bih ministra finansija da mi objasni kakve su to aktivirane garancije, prikazane na rashodnoj strani budžeta Republike Srbije. Interesuje me za koga su izdate te garancije, da li taj koji nije izvršavao svoje obaveze, a dala je Republika Srbija za njega garanciju, ima nameru da sredstva vrati u budžet? To su pitanja na koja tražim odgovore, jer, evo, već u sledećem članu 3. piše kome će se sve izdati garancije za nove kredite, ili su već izdate po nekim ranijim osnovama, imajući u vidu da je ovo rebalans budžeta.
Ministar reče da ne možemo previše da se zadužimo, zato što se u 2008. godini manje zadužujemo nego što vraćamo kredit. Znači, po projekciji budžeta koju ste dali, vraćamo nekih 46 milijardi. Ako se pogleda samo član 1, izdaci za nefinansijsku imovinu – 28 milijardi, izdaci za nabavku finansijske imovine – 21 milijarda, ako pogledamo da ceo Nacionalni investicioni plan finansiramo iz kredita, postavlja se pitanje koliko mi to, u stvari, zadužujemo državu?
Ovde piše da ćemo iznos od 92 milijarde 118 miliona dinara obezbediti iz privatizacionih primanja, kredita, donacija, finansijske imovine budžeta i kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Sad, ako ste već naznačili koliki ćete iznos da finansirate iz ovih prihoda, interesuje me koliki je to prihod po osnovu privatizacije? Reč je o preko milijardu i 100 miliona evra, kada je u pitanju taj iznos, znači, u 2008. godini, dva meseca pred istek fiskalne godine.
Mene interesuje, znači, sada već možete da date prilično tačan odgovor, od te 92 milijarde, koliko je iz privatizacije? Tvrdim da tu nema ni 5% od ovog iznosa, jer nije privatizovana ''Naftna industrija Srbije'', od ''Jata'' je Dinkić rasterao strateške partnere, stalo se kod ''Elektroprivrede Srbije''. To će malo duže da ide od dva meseca, nemate baš toliko vremena da tako značajan prihod napravite u sledeća dva meseca.
Što se tiče kredita, ne znam koliko ste do sada uspeli da zadužite državu, ali znam da su svi krediti koje ste do sada podizali, uglavnom, bili vezani za euribor; došlo je do strahovitih poremećaja na finansijskom tržištu u čitavoj Evropi, pa i u svetu.
Interesuje me da li se više isplati u ovim trenucima podizati kredite, pogotovu što ne možemo da odredimo kolika će biti cena tog kapitala koji ćemo da upotrebimo kao kredit?
Donacije, to je priča koja traje već osam godina i mislim da je smešno da se više nalazi u budžetu Republike Srbije kao neka ozbiljna stavka. To bismo mogli da stavimo kao – ostali prihodi.
Finansijska imovina budžeta kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Šta je emitovanje državnih hartija od vrednosti nego isto što i štampanje novca, apsolutno isto, jer je efekat potpuno isti. Vi odmahujete glavom i kažete da nije u redu, ali mene sada interesuje, zašto ćemo da emitujemo hartije od vrednosti kada u prvom članu piše – izdaci za nabavku finansijske imovine, emitovaćemo naše hartije od vrednosti da bismo kupovali druge? Da li je to u pitanju?
Izgleda mi da je to u pitanju, tako da je čitav ovaj član 2. Predloga zakona, u stvari, osnova da opravdate pravi deficit koji postoji u budžetu, koji je 92 milijarde dinara po raznim osnovama.
Ne znam kako ćete, i ako uspete da se zadužite, pod kakvim uslovima ćete da zadužite državu, a ja sam vam rekao, još kad je bila rasprava u načelu, najveći problem u budžetu Republike Srbije je taj što se naš čitav privredni sistem oslanja na uvoz robe široke potrošnje. Dao sam jedan klasičan primer. Pogledajte samo prihodnu stranu poreza na dodatu vrednost po osnovu uvezene robe, pogledajte prihodnu stranu budžeta Republike Srbije od prodaje domaće robe i sve će da vam bude jasno.
Pošto je Vlada Republike Srbije donela odluku da se Spoljnotrgovinski sporazum primenjuje jednostrano, takođe me interesuje koliko je realna prihodna strana budžeta, odnosno izmene i dopune budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, koliki će biti gubici budžeta Republike Srbije za 2008. godinu?
Kad pokušate da to sagledate, a verujem da ni vi u Vladi nemate prave podatke i još uvek niste uspeli da sve činjenice sagledate, jer vreme ide, čini mi se, malo korak ispred vas, doći ćete do istog zaključka. Ako pokušate da nam jedan ovakav budžet, kroz samo mesec dana, ponudite kao budžet za 2009. godinu, onda mogu da kažem – neka nam je Bog u pomoći.
(Sve vreme trajanja govora narodnog poslanika Veroljuba Arsića, poslanici SRS-a su lupali o klupe.)

Zahvaljujem predsedavajućem. Ne ljutim se na svoje navijače koji prave ovde ovu buku. Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta sam pokušavao da pratim izlaganje ministra finansija. Mogu da kažem da su pred nas iznošene činjenice koje stvarno ne možemo da merimo ovde u Srbiji, ovakva kakva jeste.
Prvo, tvrdnja vezana za javnu potrošnju koja se odnosi na broj zaposlenih u državnoj upravi u odnosu na zapadne zemlje je, mogu da kažem, izuzetno smešna. Kao mi navodno imamo manje nego neke zemlje u okruženju ili neke druge zemlje u odnosu na broj stanovnika. Tako ste rekli.
Ali voleo bih da ste napravili poređenje koliki je njihov bruto dohodak po glavi stanovnika, pa koliko onda imaju zaposlenih u državnoj upravi. Jer ne bi bilo strašno ako oni imaju 10 puta po glavi stanovnika veći dohodak, da imaju i pet puta više zaposlenih u državnoj upravi, jer su bogati i mogu da plate. Tako da to nemojte da vam bude opravdanje za visoku javnu potrošnju.
Kada je u pitanju ovaj budžet, kada se pogleda ovakav kakav jeste, možda sam za sebe ne bi bio strašan, ali kad pogledamo budžete od 2000. godine naovamo do dana današnjeg, već se postavlja pitanje šta se to dešava. Ako znam da će jedan sličan predlog budžeta da se nađe pred nama za samo nekih mesec dana, onda sam stvarno zabrinut kuda to ova država, na ovaj način, ide.
Odmahujete glavom. Sada ste našli za poslednji kvartal 12 milijardi dinara da obezbedite povećanje penzija od 10%. Za sledeću godinu, ako hoćete da održite taj tempo, trebaće vam preko 40. Da raščistimo i to. Znači, o tom pitanju da završimo.
Kakav budžet smo i mogli da očekujemo, ako uzmemo u obzir da je on, kako to neko kaže, kompromis raznih političkih ideologija, političara itd. pre to bih nazvao kompromisom bez uvrede prema vama, gospođo ministre, kompromisom političkih diletanata, bolesnih ambicionista i egzibicionista. Ovo je takav budžet i možete o tome da pričate i da ga branite koliko god hoćete, on je baš apsolutno to.
Svi su se nekako u ovoj vladi utrkivali da dokažu da je ovaj rebalans budžeta u stvari ono što su oni uspeli da ona obećanja koja su bila u predizbornoj kampanji prebace u ovaj rebalans budžeta. Nekako su se najviše oko svega toga izborili stranka penzionera, odnosno potpredsednik Vlade, Jovan Krkobabić, da kaže da se najviše budžet pravi samo zbog, rebalans budžeta, povećanja penzija.
Da budemo jasni. Potpuno se slažem da većina penzionera teško živi, da je većina njih i zaslužila, puneći te fondove, da prima i veću penziju. Još jedna činjenica je važna da njima treba da se poboljša životni standard jeste da često i njihovi potomci žive od njihovih penzija, jer ne mogu da pronađu posao ili da se zaposle. To je taj problem i mogu da kažem da nemam ništa protiv ovoga.
Međutim, nije mi jasno zašto povećanje iz budžeta. Jer, evo ovako, imao sam ovde sad za govornicom pre neki sat vremena svog kolegu narodnog poslanika iz G17 plus koji kaže, tvrdi, a sa njim i ministar, odnosno državni sekretar Vlade Ilić i ministar i predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, tvrde da se broj nezaposlenih u Srbiji smanjuje, da se broj zaposlenih povećava, da je porast zarada. Pa kad je sve tako zašto onda iz budžeta, otimajući od drugih, dajemo penzionerima?
Znači, neko očigledno tu laže. Niti ima povećanja zaposlenosti, niti ima realnog povećanja zarada. To je više samo marketing određenih političara koji utiču na Republički zavod za statistiku.
Ako pogledamo i sam Predlog budžeta, a budžet na svojoj prihodnoj strani treba da se sastoji iz realnih prihoda, koji se ostvaruju iz realnog dohotka koji ostvaruje najvećim delom domaća privreda. U tome ću da vas demantujem samo ako vam pokažem u članu 1. u prvoj tabeli, pogledajte, porez na dodatu vrednost u zemlji 88 milijardi 772 miliona, porez na dodatu vrednost iz uvoza - 222 milijarde, skoro tri puta veći porez naplatite kada se nešto uvozi.
Carine - 107 milijardi. Nemojte da kažete da je to zbog uvoza energenata itd. smešna bi vam bila ta tvrdnja jer se taj porez kasnije prenosi. Znači, najveći deo srpske privrede postoji i posluje tako što kupuje robu na zapadu, uvozi u Srbiju i prodaje.
Da se više ne zavaravamo. Nema pravog rasta proizvodnje i to je problem o kojem treba neko ozbiljno da razmisli i da počne da ga rešava. Na ovaj način sigurno nećemo.
A to kako izgleda javna potrošnja i ta tvrdnja kada su u pitanju da li je 1% ili 3%, na vlasti ste osma je godina, to je 8% nekog budžeta. Izračunajte koliko je to za osam godina. Smešno vam je. Znači kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i megalomanski zahtevi, bolesne ambicije i bolesni egzibicionizam, to drugačije ne mogu da nazovem.
U Predlogu budžeta za 2009. godinu, odnosno u zakonu o budžetu za 2009. godinu, kabinet potpredsednika treba da potroši 93 miliona dinara. Je l' tako, gospođo ministre? Kabinet potpredsednika, svih. Pogledajte budžet, valjda ga znate. Sada, ne znate za tu cifru, kako odobravate sredstva?
Kabinet samo jednog potpredsednika Vlade, koji je ujedno i ministar, ima drugi kabinet, potrošiće ono što je u prvobitnom Predlogu budžeta za 2009. godinu, odnosno u skladu sa zakonom o budžetu za 2009. godinu, planirano za sva četiri, a to je ministar i potpredsednik Vlade Republike Srbije, Božidar Đelić, zvani Boža derikoža, vojvoda od Meridijan banke, koji će da potroši 91 milion i 700 hiljada. Toliko su sva četiri potpredsednika trebala da potroše.
Da pogledamo dalje, ministar policije i prvi potpredsednik Vlade, još jedan kabinet ima, 17 miliona 430 hiljada. Ministar u Vladi Republike Srbije, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, treba da potroši, pored svog kabineta, kao potpredsednik Vlade, još 30 miliona dinara. Ajde malo da pogledamo koliko ima kabinet predsednika Vlade, koji treba da objedini rad svih ministarstava i da ima makar po jednog stručnjaka za svako ministarstvo, da zna šta mu se u ministarstvima dešava: on će da potroši 55 miliona. Pa ko koga ovde pravi ludog? Zašto vi uopšte pokušavate da takve kolege branite pred građanima Srbije?
Priča za sebe je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, koga mogu da nazovem slobodno moderni Robin Hud, čovek koji je devedesetih godina opljačkao fondove. Jeste, šta se smejete? Samo, tad je grabio za sebe, a sada valjda iz pokajanja ili bilo čega drugog, znate, ono, lopovi obično prave, pomažu crkvama, manastirima, nadaju se da će neko da im oprosti te grehove, zalaže se ovde da se penzije povećaju.
Nemam ništa protiv. Treba da se povećaju. Ali kako? Iz realnih izvora. Sad je tu novi Robin Hud koji otima od jednih da bi dao drugima, a uz put naći će se još nešto i za njega. Kakva nam je Vlada, neka nam je bog u pomoći. (Za sve vreme izlaganja govornika poslanici SRS su lupali po klupama.)

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo pred tim čuvenim garancijama koje ova skupština treba da preda, odnosno da odobri za podizanje raznih kredita. Često ste u izbornoj kampanji, a i u periodu od kada je počeo nastavak ovog zasedanja, spominjali kako SRS vrši opstrukciju rada Skupštine pa za projekte koji su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju ne možemo da dobijemo najpovoljnije kredite koje Srbija može da dobije, povoljnije nego bila koja druga država na svetu, zato što SRS pravi opstrukciju.
Sada je došlo vreme, kada konačno dođe ova tačka na dnevni red, da stvarno postavimo neke stvari onako kako jesu. Zamolio bih i ministre u Vladi da se ne bave politikom na ovaj način, nego da se bave politikom na stručan način, jer jesu ministri. Poslanici su deo zakonodavne vlasti i oni imaju pravo da kažu štošta. Ali, predsednik Republike, predsednik Vlade i ministri ne mogu i nemaju pravo da komentarišu šta radi opozicija u parlamentu Srbije, isto tako ni predsednik Skupštine.
Da se vratimo na dnevni red. Prvo, neko od mojih kolega reče kako Srbija, odnosno Javno preduzeće "Putevi Srbije" ne može da održava autoput od onih sredstava koja su stečena naplatom putarine i da to nije dovoljno. Ne znam da li taj koji vodi održavanje autoputa zna da radi svoj posao, ili nas neko ovde pravi budalama. Naša putarina je od tri do četiri puta skuplja, po kilometru, nego što je to bilo gde u Evropi. Ako imate manji broj vozila na autoputu, možemo o tome da diskutujemo, ali kako je tako mali broj vozila, a toliko je dobro od kada vi vladate?
Sada bih da postavim pitanje zašto više stranih građana ne prolazi kroz Srbiju, kako je to, recimo, bilo osamdesetih godina. Neko će da kaže da je u pitanju putna infrastruktura. Kada su u pitanju ti tranzitni putevi, i nije tako loša, da bi to bio razlog zašto ta vozila ne prolaze.
Možda je problem baš u putarini, možda je previsoka, možda je problem sa carinama i prelaskom granice, jer kuda god da se zaputite nema redova na graničnim prelazima, osim kada se približite Srbiji.
Dokle ćete više da puštate taj viski, te cigare i ta čuda, da se to dešava na granicama? Onda vam je za sve neko drugi kriv, a to su posledice vaše nesposobnosti i dolazimo u ovakve avanture kakve su ovi zajmovi.
Niko ne reče, pa čak ni ministar, koliku će kamatu da plaća Republika Srbija na ove zajmove. Rekoše da su neki krediti beskamatni. Pokušaću malo kasnije da pokažem kako to izgleda kada su u pitanju beskamatni krediti i kako su ti krediti povoljni.
Pitao bih ministra – kada ćemo da dobijemo izveštaj o povučenim sredstvima koje je već ranije bilo koja vlada, a vi vladate manje ili više, kroz razne mutacije, evo, već osam godina, povukla? Hoću da znam koliki su troškovi tih povučenih sredstava i koje su kamate koje plaćamo na ta sredstva. Kada možemo da dobijemo procenu analize isplativosti takvih projekata, opravdanosti takvih projekata i ovih kredita, koji su očekivani efekti kredita koje smo podizali, a koji su ostvareni efekti kada smo ta sredstva utrošili?
Još nešto, nemojte više da pokušavate da optužujete SRS za ove kredite. Ovu diskusiju sam, kao ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke, podelio u dva dela. U onom drugom delu čitaćemo koliko koštate državu na odobrene kredite, povučena sredstva, a koliko na nepovučena sredstva. Što znači, koliko god da se vi hvalite ovim projektima, kreditima, zajmovima, ja mogu da kažem da ste svemu tome pristupili vrlo neozbiljno, da nemate čak ni odgovarajuću tehničku dokumentaciju da veći deo ovih kredita realizujete. Onda ćemo da plaćamo kamate na nepovučena sredstva.
Evo, možemo da krenemo nekim redom kada su u pitanju ovi krediti. Da pročitamo, da građani Srbije znaju kakve vi to obaveze namećete Republici Srbiji, budžetu, u krajnjem slučaju njima. Recimo, kredit Evropske investicione banke za rehabilitaciju puteva i mostova B-2.
Znači, banka nije dužna da podnese dokaze o tome da je preduzela bilo kakve mere protiv zajmoprimca i nema obavezu da pre stupanja na snagu ovog ugovora aktivira bilo koji instrument obezbeđenja koji je ponudio zajmoprimac ili neka treća strana. To znači da će banka moći da zatraži pare iz budžeta Republike Srbije i da ćemo ta sredstva morati da joj isplatimo, bez obzira na to da li je onaj koji je uzimao kredit vraćao redovno ili nije. Nećemo imati pravo to ni da pitamo.
Kako to izgleda i u čijoj nadležnosti je jedan ovakav ugovor? Ovaj ugovor spada u nadležnost zakona Velikog Vojvodstva Luksemburg, a odluka ovog suda je konačna.
Zar niste mogli da pronađete neki ozbiljniji način nadležnosti sudova? Evo kako košta kredit. Za svaku tranšu postojaće mogućnost izbora, ili tranše sa fiksnom kamatnom stopom ili tranše sa fluktuirajućom kamatnom stopom sa fiksnim rasponom.
Zašto ne kažete lepo šta je to fluktuirajuća kamatna stopa, zašto ne kažete da je to klizna kamatna stopa koju može onaj koji odobrava ovaj kredit da menja prema svojim procenama, prema svojim potrebama i prema svojoj opravdanosti? Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu koju utvrđuje banka prema važećim principima koje povremeno utvrđuju upravni odbori banke za zajme u evrima i sa uslovima otplate glavnice i plaćanja kamate. To je ono što sam pitao na početku svoje rasprave – koliku ćemo mi to kamatu da plaćamo na ova povučena sredstva?
Fluktuirajuća kamatna stopa sa fiksnim rasponom označava godišnju kamatnu stopu koja je jednaka euriboru, plus ili minus raspon koji utvrđuje banka za svaki sledeći referentni period. Znači, da prevedem na običan srpski jezik, osnovica će biti euribor, banka će određivati onaj raspon, ili vi to volite da kažete beskamattni kredit, a onda u nekom drugom delu se vidi da je to marža banke. Šta je marža banke ako nije kamata?
Znači, svi ovi koji hvale ovakve zajmove staviće Republiku Srbiju i građane Srbije pred obavezu da vraćamo kredite, a ne znamo koje su kamate za te kredite i koliko će na kraju takav jedan kredit stvarno da košta građane.
Evo, Sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj kada je u pitanju, da tako kažem, putna infrastruktura, pa se ovde spominje sporazum, ali evo vidite kako to izgleda kada su u pitanju nepovučena sredstva: troškovi angažovanja koje plaća zajmoprimac iznose 3/4 jednog procenta godišnje na nepovučen deo zajma, s tim što banka može povremeno da se odrekne ovog prava. Pristupna naknada koju plaća jednaka je jednom procentu iznosa zajma, s tim da banka može da se povremeno odrekne i toga.
To je sve lepo kada pročitate u onom prvom delu, međutim, kaže se – kamatna stopa šestomesečni libor za valutu zajma uvećan za fiksnu maržu. Sada neka izađe gospođa ministar da objasni poslanicima i građanima Srbije a šta je to marža, nego kamata. Nemojte više da lažete građane Srbije.
U svom drugom izlaganju govoriću o tome šta je bilo sa kreditima i garancijama koje su već odobrene, koliko sada koštaju i koliko ste ozbiljni u realizaciji tih projekata, jer u završnom računu budžeta za 2007. godina lepo se vidi koliko ste prišli ozbiljno tim projektima i koliko građani Srbije plaćaju vaš nerad i neefikasnost.