Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da već drugi dan slušam pojedine narodne poslanike koji zdušno podržavaju ovaj sporazum sa EU. Što je najgore, ne samo da daju tu podršku, nego izmišljaju, sanjaju, stvaraju neku utopiju u Srbiji koja više ne postoji.
Evo, jedna naša koleginica izađe za ovu govornicu pa kaže da otkad su došle na vlast demokratske stranke 5. oktobra koristimo fondove EU, da smo dobili neke milijarde evra, da smanjujemo nezaposlenost, a dovoljno je samo da odete na sajt Republičkog zavoda za statistiku i utvrdite koliko ima stvarno nezaposlenih i da li je to manje ili više nego 5. oktobra 2000. godine.
Kažu da dobijamo strašno povoljne kredite i zajmove od EU. A to kaže neko ko se u kredite, bankarstvo i finansije uopšte ne razume. Pošto znam da često putuju po inostranstvu, neka pogledaju izloge banaka pa će u tim izlozima da vide da su krediti koje dobijaju građani EU, investicioni krediti, daleko povoljniji nego ovi koje dobija država, koja ima daleko čvršće obezbeđenje da će vratiti taj kredit. Pošto znam da su i to videli, sigurno mogu sa ove govornice da kažem da lažu za sve što kažu kada je u pitanju hvala za Evropsku uniju.
Kažete - pravo, reforme pravosuđa, hoćemo njihove standarde. Neki od poslanika ovde izađe i kaže da je inkvizicija bila i ukinuta u srednjem veku. Ko to izmisli? Evo vam inkvizicije u Hagu. Šta je to ako nije inkvizicija? Je l' takav sistem prava i vrednosti hoćete da donesete u Srbiju vi iz ''evropskog bloka'', kako sebe nazivate, a mi dodajemo ''lopovskog''?
Kažete - administracija. Hajde da pogledamo tu administraciju, koja je od 5. oktobra toliko narasla, da je veća od administracije SFRJ, a morate da se složite da je to bila daleko ozbiljnija država nego što je sada Srbija koju vi vodite. Napunili ste sve zgrade, nemate više gde da sedite u administraciji. Napunili ste i Palatu federacije, i zgrade u Nemanjinoj, uzimate i zakupljujete zgrade iz lokalnih samouprava da biste svoje tetke, stričeve i koga sve već pozapošljavali, izmišljate i otvarate agencije na sve strane.
Je l' to smanjenje administracije, smanjenje troškova koje nam nudi EU? Osnovali ste agenciju za osnivanje agencija. Sramota. Za ovaj napaćeni i osiromašeni narod, sramota. Ali, o tim ekonomskim stvarima i sporazumu pričaćemo kad budu u pitanju ove kontragarancije i međunarodni sporazumi koji se ne tiču ove tačke dnevnog reda.
Da počnemo iz početka, kada je ovo sada po meni mnogo važnije nego taj finansijski pogled na ovaj sporazum, a to je KiM. Mnogo je ovde govornika izašlo i čudilo se kako to da su neki promenili svoj politički stav pa smatraju da sporazum sa EU, ovakav kakav jeste, ne treba potpisati a učestvovali su u izradi tog sporazuma.
Ne mogu da kažem da nije tačno da su učestvovali, ali tada nije bila proglašena samostalna država Kosovo i Metohija. Tada EU nije priznala samoprozvanu, jednostrano proglašenu državu Kosovo, lažnu državu. To je taj razlog.
I zašto, kada izađete za ovu govornicu, ne pođete od te pretpostavke? Ili vas je strah pred građanima Srbije za ono što radite, pa iz tog straha nastavljate da lažete?
Isto tako mogu da kažem da je laž da EU nije priznala KiM. Možda sa pravno-formalne strane nije, ali sa one suštinske i te kako jeste. Jer, ko je osnovao Euleks? Evropska unija. Gde je Euleks? Na Kosovu. Je l' suprotno Povelji UN i Rezoluciji UN preuzima nadležnosti administracije UN? Preuzima. Sa kojim ciljem? Sprovođenje plana Martija Ahtisarija. Koji je cilj plana Martija Ahtisarija? Nezavisnost Kosova. Ko to daje nezavisnost Kosovu ako ne EU zajedno sa SAD? Što zabijate glavu u pesak kao noj kod te činjenice?
Ali, hajde da kažemo jaka je Evropska unija, jake su i SAD, teško je boriti se protiv njih, mada vi to i ne pokušavate, ali ne mogu da se ne zapitam i ne načudim zašto makar jednom, dok je pripremana nezavisnost Kosova i dok ste pravili ovaj sporazum, bar neko od vas iz DS nije rekao, makar i lagao Evropsku uniju - ukoliko priznate KiM zahladneće odnosi između Srbije i EU. Vama to nije padalo na pamet. Vi ste trgovali, gospodo. Samo, umesto da kupujete, vi ste prodavali. Umesto da kažete - koliko košta da KiM ostane u sastavu Republike Srbije?, vi ste rekli - koliko dajete da se odreknemo KiM? To je vaš problem, gospodo iz demokratskog, lopovskog, evropskog bloka.
Kada je u pitanju EU, pitam ja vas - šta smo mi to dobili od njih za sve ove godine? Novac? Ne sećam se, osim ovih čudnih kredita. Bombe? Da, jer je većina članova EU učestvovala u NATO agresiji na Srbiju 1999. godine. Otimanje Kosova? Naravno. Sankcije devedesetih, čak i kad nisu postojale sankcije UN, opet od strane EU. Dobili smo ubijanje Srba u Haškom tribunalu.
Prvo ste zajedno sa tom istom EU, sa Tužilaštvom Haškog tribunala, napisali optužnicu protiv predsednika SRS prof. dr Vojislava Šešelja, a sada vam smeta kako se brani, sada zajedno sa njima pokušavate da mu nametnete branioca, tako da u ovom trenutku u Hagu, zajedno sa vama, Tužilaštvo vrši pokušaj ubistva predsednika SRS. I zato zabijate glavu u pesak.
Ljudi, koliko god da nekog ne volite, koliko god da vam je vlast slatka, nemate pravo, samo zato što neko misli drugačije od vas ili zato što je opasan po vašu vlast, da ga ubijate. Ali, to je vama svojstveno. Vi vlast volite više nego išta, verovatno zbog novca i privilegija koje ta vlast donosi.
Šta još imamo od EU? Evo, izađe ovde koleginica koja je, kaže, iz najevropskijeg dela Srbije. Taj najevropskiji deo Srbije treba da proglasi neki nov statut, pa da dobije svoju vladu, pa treba da dobije svoje ministre u vladi, pa će imati pravo da ih neko predstavlja i zastupa u svetu, pa kaže - to je decentralizacija.
Što takva decentralizacija nije u Americi? Što takva decentralizacija nije u Nemačkoj, što nije u Austriji? Decentralizacija nije to što pričate i što piše u tom statutu. Dobijate obeležja države. I nije tačno da neki drugi nisu mogli i nisu konkurisali kod raznih fondova. Nije to privilegija regija i pokrajina, nego sposobnih ili nesposobnih, lepih i onih drugih.
Kad pogledamo šta se sve sa nama dešavalo u ovih 15 i više godina, mi EU nećemo da vidimo onako kako nam je vi predstavljate. Jer, rasparčavanje Srbije se nastavlja, prvo kroz KiM, statut Vojvodine koja već dobija oblike državnosti, evo neke kolege ovde već predstavljaju nekakvo ''istočno Kosovo'', mislim na južni deo Srbije, ima problema u Raškoj oblasti i, ako stignemo neke godine do EU, bojim se da ćemo biti svedeni na ''beogradski pašaluk'', ako i to ostane od Srbije.
Ono što još znam je da će primenom ovog sporazuma mnogi radnici ostati bez posla, jer ono malo fabrika koje su uspele da prežive krizne štabove ''žutog preduzeća'' i haotičnu privatizaciju izgubiće tržište koje kako-tako uspevamo da odbranimo raznim carinama. Doći će ovde jeftinija roba sa Zapada. Neko kaže to je dobro, ja kažem da nije jer mi našu robu nećemo više da proizvodimo, nećemo da prodajemo. To što, kako kaže gospodin ministar Božidar Đelić...
Gospodine ministre, je l' vama danas dobro? Juče sam se stvarno zabrinuo za vaše zdravlje ovde. Znam, da nas nema, vama bi mnogo bolje bilo, ali je nažalost drugačije.
Čuo sam od gospodina ministra nešto, stvarno sam se iznenadio kad je rekao - hoće li naša građevinska preduzeća da učestvuju na međunarodnim tenderima. A znamo, kada je ovde bilo priče o izgradnji autoputa, da ćemo mi tu učestvovati samo nekih dvadesetak, trideset posto jer za tol'ko imamo građevinsku efektivu. Ili je možda mislio na ''Difens roud'', zaštićenog svedoka Čumeta i ovo drugo društvo, da će oni možda po svetu da učestvuju, verovatno jeste.
Znači, bojim se da ćemo u EU stići kao ''beogradski pašaluk'', ako i to sačuvamo, a izgubićemo naše fabrike, izgubićemo naše njive, izgubićemo naše šume. U EU ćemo verovatno moći da idemo samo kao turisti, i to mali broj vas iz ''žutog preduzeća''. Ostatak Srbije niti će moći da ide tamo, ni da traži posao, ni kao turisti, jer ste sve čega ste se uhvatili, upropastili.
Još jednom vas molim da dobro razmislite o amandmanu koji je podneo gospodin Tomislav Nikolić na ovaj sporazum. Kada sve ovo što se nama sada dešava, ako počne i krene po lošem, da vam bar savest bude čista, da ste uradili sve što je u vašoj moći, da nas nažalost jedan ovakav scenario ne zadesi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da već nekoliko meseci unazad Srbija ulazi u jednu pravu diktaturu. Ono što se desilo 29. samo je rezultat jedne diktature.
Hajde da pogledamo i analiziramo događaje pre 29. jula i kako je došlo do mitinga SRS-a na Trgu Republike. Došlo je tako što je Radovan Karadžić otet još u petak, a njegov nestanak, odnosno hapšenje, obelodanjeno tek u ponedeljak, ali posle prekida rada sednice Skupštine Srbije. Zašto? Zato što je Skupština Srbije, kako god ovi koji su sada na vlasti hteli da prikažu da je njen osnovni zadatak da donosi zakone, javna govornica na kojoj se, u stvari, vodi javna debata. Za ukidanje jedne javne govornice, kao što je Skupština, ne možete da kažete da nije diktatura.
Idemo korak dalje. Svi mediji, elektronski, radio, štampani, čast izuzecima, takođe su pod direktnom kontrolom Borisa Tadića i DS-a. Šta ostaje opoziciji? Ostaju trgovi, ostaju ulice, ostaju mitinzi. Kako da izrazi svoje nezadovoljstvo? Kako da kaže da se ne slaže s onim što radi diktator Boris Tadić? Kako da okupi ljude koji ne misle isto kao diktator Boris Tadić, nego na trgovima i ulicama? Ali, ni to ne odgovara diktatoru Borisu Tadiću.
Ne sme niko da priča protiv diktatora Broza Tadića. Ne sme niko drugačije da misli od diktatora Borisa Tadića i ne sme niko da radi ono što mu Boris Tadić ne kaže. Zato je policija inscenirala, izmislila sukob i napala građane koji su prisustvovali mitingu.
Nemoj da se neko pravi lud da kaže da je SRS organizovala miting da bi rušila Beograd. Ne bi dolazili iz čitave Srbije, s golim rukama, iz Srpske Krajine, iz Republike Srpske, iz srpske Crne Gore. Ne bismo dolazili s golim rukama da smo hteli da se tučemo i bijemo s policijom i rušimo Beograd. Jedini krivac jeste policija. Nemojte da pokušavate da nam prikažete kako nisu mogli da izoluju tih 50-60 ili 100 huligana. Kažete - policija je povređena. Ne kažem da, možda, nije bilo i toga, ali postavljam pitanje, koji su to policajci koji su iz čistog mira napadali žene, napadali penzionere, napadali novinare, na kraju, napadali i ostale koji su bili na mitingu, koji su mogli, ali nisu pružali nikakav otpor?
Dame i gospodo iz vladajuće većine, iste one što su 5. oktobra palili Skupštinu, što su prebijali one koji ne misle kao vi, obukli ste u žandarmerijske uniforme i poslali na narod. Kada diktator počne da bije narod, onda to nije samo diktatura, nego i tiranija, dame i gospodo.
Primetio sam, kad god neko spomene smrt Ranka Panića i kada kaže da veliki deo odgovornosti snosite i vi, neke uzdahe, ali ne žalosti, nego kao da ste oduševljeni što je neko ubijen. Još kada to neko kaže, maltene ga prozivate. Kolega, možete da mašete, gledao sam šta radite. Primetio sam i koji su. To su isti oni koji su u vašim redovima, ali pokazuju svoje lice i vama, koji su pevali u ovoj istoj Skupštini Srbije u martu 2003. godine, kada je izabrana Vlada Zorana Živkovića, a samo nekoliko dana pre toga ste sahranili Đinđića. Eto, kakvi ste ljudi. Kakvi ste vi, takav vam je i Tadić i nemojte da se žalite zbog toga.
A vi, gospodo iz SPS-a, koji sedite ovde, ali i oni u Nemanjinoj i u ostalim ministarstvima, da li ste stvarno sigurni i ubeđeni da ste tukli samo one koji su iz SRS-a, iz DSS-a, iz NS-a? Jeste li sigurni u to? Tukli ste i vaše, one koji su glasali 11. maja za vas. One koje ste prevarili, tukli ste sada. Možda su bili spremni tu prevaru da vam oproste, ali ovo sada više neće. Zahvaljujući tim i tim koje ste tamo, na Trgu Republike, 29. tukli, sada ste u poslaničkim klupama i u Vladi Republike Srbije. Toliko o vama.
Mnogo je bilo polemika o srpskoj kletvi. Gospodo, zar se vi plašite toga? Na Vidovdan ste isporučili bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Na Vidovdan2003. ste isporučili i Šljivančanina. Od čega se vi plašite? Vi ste toliko grešni da vama više nijedna jedina kletva ne treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povrede Poslovnika, čl. 101, 104, 105. i 106, od potpredsednika Narodne skupštine Gordane Čomić, a od predsednika član 104. Pošto imam malo više članova da reklamiram koji su prekršeni, molio bih da to predsedavajuća uzme u obzir prilikom određivanja ova famozna tri minuta, mada ću pokušati da budem što je god moguće kraće, a smatram da je predsednik Narodne skupštine prekršio član 104. stav 1. da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Zašto je došlo do kršenja Poslovnika? Zato što je ovlastila potpredsednika Narodne skupštine Gordanu Čomić da vodi nastavak sednice Skupštine Srbije. Time nije poštovala dostojanstvo Narodne skupštine, a pokušaću da objasnim poslanicima i predsedavajućoj zašto.
Prvo, zato što kada god se neki od poslanika javi da reklamira Poslovnik, insistira se na tri minuta. Četiri minuta i deset sekundi, vreme se zaključuje, mikrofon se isključuje.
Onda Gordana Čomić, smatrajući da smo svi mi ovde kompletni idioti, počinje da obrazlaže kako Poslovnik nije prekršen i to traje često i po deset minuta. Ako nešto hoće da nam objasni, neka siđe za ovu govornicu, kao i svi ostali, tri minuta i ni sekunda više.
Ta ista Gordana Čomić je bila potpredsednik Narodne skupštine od 2001. do 2004. godine. Zlatna vremena sumraka demokratije, sada ću da vam kažem i zašto.
Prvo, da vas podsetim da je to bio period kada ste uveli po Poslovniku da se narodni poslanici kažnjavaju novčano. To je bio period kada ste uslovljavali da opozicija mora da učestvuje u radu Skupštine i da vam daje kvorum, iako to nigde u svetu nije obavezno. To je sumrak demokratije, ako niste znali.
Drugo, uvodili ste ovde, prilikom oduzimanja reči, isključenje iz rada sednice. Poslala je policiju koja se tukla sa poslanicima, čak prilikom izbacivanja poslanika lomili su ovde inventar, baš ova klupa pored koje sedi gospođica Lidija Vukićević. Baš tu je klupu policijsko obezbeđenje ovde lomilo da bi izbacilo određene poslanike.
U svemu tome učestvovala je i gospođa Gordana Čomić. Hoćete li još o njoj da pričam? Hoćete da pričam o tome kako je uvedeno vanredno stanje? Ko je u tome učestvovao? Postavljam pitanje, za sve ove želje da se spreči opozicija da radi u Skupštini, za čiji račun je to u početku rađeno? Rađeno je za račun Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, pošto već vidim da se pridružujete i vi Gordani Čomić.
Za njegov račun. Sada neka mi neko od vas objasni, u tom periodu kada je Srbijom vladala mafija i kada je Vojislav Šešelj po nalogu Zorana Đinđića isporučen u Hag, a kasnije stradao u atentatu, recite mi razliku da sada, kada je u Hagu pokušaj ubistva Vojislava Šešelja... (isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, sada će skoro punih osam godina kako vas na neke određene stvari upozoravamo. Mnoge stvari na koje smo vas upozoravali već su se desile, pa se već jednom naučite pameti i prihvatite da ono što vam mi pričamo nije zbog toga da bi vama bilo dobro nego da bi građanima Srbije bilo dobro, bez obzira ko je na vlasti.
Moj kolega Dejan Mirović je podneo amandman u ime SRS da se posle člana 23. Predloga zakona o ministarstvima doda novi član 23a, odnosno da se po tom zakonu o ministarstvima formira ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama. Sada ovde imamo sadržaj tog člana 23a, neću čitav član da citiram: "Ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama obavlja poslove državne uprave koji se odnose na iniciranje, praćenje, koordinisanje i izveštavanje o procesu integracija i saradnje sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama; pripremanje nacionalne strategije za regulisanje procesa integracije i saradnje sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama u oblasti privrednih, političkih i kulturnih odnosa" itd, a sve radi izrade i sprovođenja projekata za izgradnju gasovoda čiji je osnov međudržavni sporazum između Vlade SRJ i Ruske Federacije iz 1996. godine, kao i druge poslove određene zakonom.
Znači, sve vreme od 5. oktobra naovamo, odnosno od kada ste došli na vlast, pokušavate da ubedite građane Srbije da im može biti dobro isključivo ako su pod okriljem Evropske unije. Međutim, i Evropa je u jednom delu, bar kada je taj ekonomski deo u pitanju, izuzetno oštro podeljena. Postoji EU, ali postoji i taj istočnoevropski, slovenski, pravoslavni deo, koji nije sasvim pod uticajem EU. I ne samo da nije potpao, već je postao izuzetno značajan partner EU u svim spoljnotrgovinskim poslovima, tako da postavljam pitanje kako to da vama, recimo, nije dobra Ruska Federacija kao partner, kada je dobra Evropskoj uniji? Najveći izvoz EU plasira se na teritoriju Ruske Federacije. Kako to da nama takvo tržište nije zanimljivo, dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vladajuće većine? Naravno, ta saradnja ide u oba pravca, ne kao kod nas - jednosmerno. Ruska Federacije jeste najveći izvoznik energenata na teritoriju EU, i to je ta dvosmerna saradnja na koju pokušavamo da vas nateramo kada je u pitanju EU. Ovako, sa jedne strane, vi nama sve vreme obećavate nekakve evropske integracije, a svi ti vaši prijatelji iz EU vam stalno udaraju packe, morate ovako, morate ovo, morate ono, morate ovamo, morate onamo.
Evo, da se dotaknemo i političkog pitanja Kosova i Metohije. Već sada vas upozoravaju da nema ništa od Sporazuma o pridruživanju EU, i ni od čega drugog, ukoliko ne priznate nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada čujem da se neki koji podržavaju ovu novu skupštinsku većinu izjašnjavaju protiv Haškog tribunala a hoće da sarađuju sa EU. Evropska unija vam takođe postavlja kao uslov saradnju sa Haškim tribunalom. Vi sve vreme građane Srbije, većinu (koja je, doduše, na svakim izborima sve manja i manja), lažete; i to je vaš problem, dokle ćete sa tim lažima da prolazite.
Zašto je ovaj amandman potrebno prihvatiti? Pričali smo malo o onim političkim razlozima, ajmo malo više o ovim ekonomskim. Amandman je potrebno prihvatiti iz razloga što su naše privrede međusobno kompatibilne, zato što mi imamo šta da proizvedemo i da prodamo na teritoriji Ruske Federacije i drugih istočnoevropskih i slovenskih zemalja, za razliku od tržišta EU koje je za nas i te kako zatvoreno, nepristupačno i opterećeno raznim administrativnim i drugim problemima.
Moram da kažem da od 5. oktobra, kada ste doveli vaše tajkune putem kriznih štabova u veliki broj preduzeća (neka od tih preduzeća se još uvek vode kao društvena, neka su državna), vaši saradnici i prijatelji često su na rukovodećim mestima; kada im se ponudi neki posao iz Ruske Federacije i kada počnu realizaciju tog posla postavljaju pitanje - zašto oni traže od nas da se pridržavamo njihovih standarda koje njihove zemlje propisuju kada je u pitanju kvalitet nekakve robe. Sa druge strane, kada je u pitanju EU, gde su standardi i propisi mnogo stroži, gde nam je cena mnogo niža zbog dostizanja kvaliteta i tih standarda, te poslove vaši tajkuni prihvataju, bez obzira na to da li imamo profit ili ne, po cenu gubitka. Eto kako se odnosite prema tržištu. Ako neko ne veruje u ovo neka priupita malo gospodu iz Privredne komore, oni će to mnogo bolje da objasne nego ja. Ja samo prenosim njihova iskustva kada je ovo u pitanju.
Znači, prihvatanjem saradnje sa istočnoevropskim zemljama, a najviše se misli na Rusku Federaciju, postigli bi se višestruki ekonomski efekti za Srbiju. Prvo, Srbija bi u tom slučaju povećala spoljnotrgovinsku razmenu i smanjila spoljnotrgovinski deficit u koji nas gurate od kad ste došli na vlast. Drugo, Srbija bi konačno rešila problem energenata, a samim tim smanjila potrebe za uvozom ovakvih sirovina na tržište Republike Srbije.
Kada je u pitanju Evropska unija, gospodo, ona vama pomaže kada se raspišu izbori - da li za predsednika Republike, da li za republički parlament. Tada vam pomažu tako što sa vama potpisuju sporazume, ugovore, zajedno sa vama prete građanima Srbije šta će da se desi ukoliko vi izgubite na izborima. A jedino vi imate razloga da se plašite šta će biti ukoliko izgubite na izborima, jer će vaši šefovi najverovatnije da završe nešto malo po inostranstvu, nešto malo će da se preseli oko Požarevca, ali dobro.
Samo, setite se tada Evropske unije... Ta obećanja, malo straha, malo poklona, naravno, da se napravi rezultat na izborima, verujte da to neće moći tako dugo, nećete moći još dugo da lažete građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pročitam član 37. Predloga zakona o ministarstvima mogu stvarno da se zapitam da li ja to živim u zemlji Srbiji ili je ovo neka utopija, neka zemlja koja ne postoji. Ne mogu da poverujem šta sve izmišljate i kako ćete, na bilo koji način, da učestvujete u jednom vidu legalne pljačke budžeta Republike Srbije i građana koji taj budžet pune.
Pazite, član 37. glasi: "Republički zavod za informatiku i internet obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na", pazite sada, "unapređenje, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi...". Hajde da pogledamo kako to danas izgleda.
(Predsednik: Zamolila bih poslanike koji su se umorili da malo napuste salu i prošetaju, pa se ponovo vrate, kako bismo mogli da radimo.)
Da vidimo kako to danas izgleda. Imamo jedan republički organ koji će da troši određena sredstva da bi pametovao. Postoji već izvestan vremenski period.
Sada da vas pitam, gospodo koji ćete da glasate za ovaj zakon, da li možete da izvadite izvod iz matične knjige rođenih u bilo kojoj opštini? Da li možete? Ne možete. Da li možete uverenje o državljanstvu? Ne možete. Zašto? Ne postoji jedinstvena baza podataka, ne postoji, nema je. Molio bih "primerka" da ne dobacuje. Nemate vi u Beogradu... Vi niste iz Beograda, koliko ja znam, a DS, pa sve su stranke uglavnom iz Beograda. Znači, ne postoji jedinstvena baza podataka i nema mogućnosti da nešto tako uradite.
Sada da pogledamo dalje, kaže – između državnih organa i lokalne samouprave... Hajde recite mi, gde je to Republički zavod za informatiku i internet pomogao nekoj lokalnoj samoupravi da uvede jedan takav vid korišćenja podataka, da osmisli, pronađe opremu, da da odgovarajuću standardizaciju kada su operativni sistemi u pitanju i da na osnovu jedinstvene standardizacije mogu sve javne službe u okviru jedne lokalne samouprave da posluju elektronski? Nema. Nije samo Inđija Srbija, čoveče, nije samo Inđija Srbija, Srbija je u svim opštinama. Toga nema. Za šta će novac da se troši, zbog čega se ovolika sredstva iz budžeta za neke ovakve državne organe izdvajaju?
Hajde da pogledamo dalje, kaže – u svim drugim državnim organima. Baš me interesuje da li će Republički zavod za informatiku i internet moći da radi aplikacije, uvođenje softvera, hardvera u državne organe tipa MUP-a. Neće moći. Ne može tamo ni da priviri. Hoće li u Ministarstvo odbrane? Ni tamo ne može da priviri. Hoće li u BIA? Ne može. Hoće li u neke druge obaveštajne službe? Ne može. E, sad, dame i gospodo narodni poslanici, koliko i za šta trošite novac?
Samo ću da vam kažem, recimo, da li znate ko proverava za RIK one potpise koje sakupljate da biste mogli da predate listu kao politička stranka, što donosite ovde RIK-u? Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nemate bazu podataka da li su ti ljudi upisani u birački spisak. Zato tražimo da se uvede jedinstven birački spisak, a ne da uvodite u Republički zavod za informatiku. Šta je sad, odjednom neka tišina, to vam se ne sviđa? Ali, tako jeste.
Znači, jedino čime možete da se pohvalite jesu neki pilot projekti. Ali, gospodo i dame, osma je godina kako ste na vlasti, na ovaj ili na onaj način. Nemate više pravo na pilot projekte, morate da dajete rezultate. To što ovde neko dobacuje za Beograd, nemojte, gospodine, o tome da pričate, niste u pravu, možete samo elektronskom poštom da naručite, ali to sigurno nije zasluga Republičkog zavoda za informatiku i internet. Nemaju svi građani na teritoriji Republike Srbije računar, nemaju internet konekciju i nisu u stanju da to sebi pribave; čovek mora da putuje par stotina ili više kilometara da bi došao do jednog papira da upiše dete u školu. Nemojte time da se hvalite, očigledno je da ne znate o čemu pričate.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 38. na koji je podnet amandman odnosi se na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. U samom članu kaže se: "Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza obavlja stručne poslove koji se odnose na promociju direktnih stranih ulaganja u Republiku Srbiju i koji obuhvataju: pripremu, razvoj i predstavljanje informacija o različitim poslovnim mogućnostima i prednostima ulaganja u privredu Republike Srbije...".
Već u vezi sa ovom prvom rečenicom ovog člana mogu da postavim pitanje – a šta je do sada uradila ta Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza? Rezultati su, kada su u pitanju strana ulaganja i promocija izvoza, vrlo skromni, da kažemo beznačajni. Ali, bitno je da se jedan deo državnog aparata opet pravi, uvećava, umnožava da bi se stranački funkcioneri, kolege, prijatelji, rođaci zaposlili. To je šteta koja jeste na teret građana Republike Srbije, ali, da kažemo čak, manja šteta. Ona veća šteta jeste sledeće – a šta to, u stvari, radi Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza? Evo, postavljam pitanje, kome se sve daju poverljivi podaci o rudnim bogatstvima kojima raspolaže Republika Srbija, kome sve, za koji novac, ko će da eksploatiše?
Dalje, imate jednu trenutnu, lošu politiku, a to je da se pod vidom istraživanja, na šta se ne odnosi ni koncesija, ni naknade državi itd, to pravo zloupotrebljava i eksploatišu se rudna nalazišta po Republici Srbiji, i to ona nova, a to je bogatstvo koje ne pripada ni ovoj vladi, ni ovim generacijama koje sada žive u Srbiji, već i budućnosti Srbije. To je problem sa kojim se sukobljava ova agencija.
Mogu još da kažem da je drugi vid štete koju Agencija nanosi to što se ne bave time da će ta strana ulaganja da budu u svrhu otvaranja novih radnih mesta, već se isključivo, u preko 90% slučajeva, strana ulaganja svode na to da se srpsko tržište osvoji, ne da se otvore radna mesta, nego da se otvaraju razni hipermarketi iz drugih država, drugih lanaca robnih kuća itd.
Navešću vam primer lokalne samouprave u Požarevcu. Znaju da tamo postoji, i to baš preko te agencije za strana ulaganja, više izvanrednih lokacija za otvaranje nekih hipermarketa, ali je lokalna samouprava u svom programu predvidela da to budu proizvodni pogoni. Dolazili su kod nas, nudili sve i svašta, samo da im dozvolimo da otvore hipermarket, odnosno da poništimo akt o detaljnom urbanističkom planu. Niste im to dozvolili. Odakle baš u Požarevcu?
Braničevski okrug, čije je sedište i administrativni centar Požarevac, ima oko 250.000 stanovnika, oko 70.000 stanovnika je na privremenom radu u inostranstvu, i predstavlja izvanredno tržište. Braničevski okrug ima još jednu pogodnost a to je da je to druga žitnica u Srbiji.
Niko od te gospode nije došao da kaže - hajde da otvorimo fabriku za preradu poljoprivrednih proizvoda. Lokacija ima, izvolite. Hajde da otvorimo mesnu industriju, lokacija postoji, izvolite; hajde da ulažemo u stočarstvo, zemljište postoji, lokacije postoje, izvol'te. Šta radi onda ta vaša agencija? Čime se ona bavi – kako da neko za što manje novca uzme što je god moguće više, da upropasti ne samo nas nego i generacije posle nas. U tom pravcu ide vaša politika i vaša Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
Postoji još jedan vid zloupotreba. Kaže: "Nadzor nad radom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza vrši Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja." Pazite sad ovo. Niko drugi, nego Mlađan Dinkić. Koliko god vama to izgledalo beznačajno, svaka dozvola za uvoz neke sirovine mora da prođe preko Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Ukoliko bilo ko pokuša da se umeša na tržište koje je rezervisano za vas iz "žutog preduzeća", osetiće moć državne administracije, Agencije i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Navešću samo jedan primer; građani, privrednici su me zvali: pravno lice koje ima urednu dozvolu za proizvodnju oružja, municije i niskoeksplozivnih sredstava dobija uredne dozvole za uvoz; data je saglasnost od MUP-a, Ministarstva odbrane. Problem nastaje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; drže sirovine na granici. Zašto? Zato što je u pitanju izvoz. Znate šta kažu čoveku? Kažu, nema problema, samo potpiši tehnički sporazum sa SDPR-om i sve ćeš probleme da rešiš, za proviziju.
Zato mi ne možemo napred sa vama takvima kakvi ste. Vi možete da se busate u grudi, možda ćete za neki dan da budete srećni kao onda kada ste formirali vladu Zorana Živkovića i ovde pevali, kao da ste pobedili na izborima. Verujem da ćete tako i u ponedeljak, utorak. Bogami, zapitajte se šta ćete na sledećim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad čovek malo pročita ovaj zakon i pročita amandman koji je podneo kolega Ljubomir Kragović u ime poslaničke grupe SRS, reklo bi se da su ovde u pitanju samo mala razmimoilaženja u programu opozicije, odnosno vladajuće većine. Međutim, nije baš tako i ne mogu da se složim da to možemo da tumačimo samo na ovaj način.
Prvo, moram da kažem da je na ovom delu, znači informatičkog društva, država zakazala u svakom pogledu. Koliko god se vi trudite da prikažete kako mi napredujemo i idemo u Evropu i 21. vek punom snagom, mogu da kažem da su to najobičnije gluposti i laži.
Još uvek preko 90% teritorije Republike Srbije i korisnika interneta mogu da biraju između nekoliko operatera, ili provajdera (kako hoćete), a najgori od svih je baš naša Pošta, koja ima određenu infrastrukturu, ima vlasnički udeo u telekomunikacionim linijama, a ima najmanju propusnu moć od svih operatera koji su trenutno prisutni na teritoriji Republike Srbije. Da stvar bude još gora, prisutni operateri ne koriste nijednu drugu infrastrukturu nego baš infrastrukturu koja pripada Ministarstvu za telekomunikacije.
Neka mi neko sada objasni kako to da neko drugi, postavljajući samo jedan kabl, najčešće, i to onaj primarni kabl, ima daleko veću propusnu moć kada su u pitanju informacije koje se dobijaju preko interneta i koristi infrastrukturu Ministarstva za telekomunikacije, a samo Ministarstvo, tehnološki mnogo naprednije i jače, korisnicima određenih internet usluga daje najslabije moguće pakete.
Tu ću da istaknem SBB ili Soroš, koji je prisutan svuda na teritoriji Republike Srbije. Nema nijednog grada da nije zauzeo određenu infrastrukturu kada ste vi bili na vlasti u nekim lokalnim samoupravama i potpisivali neke ugovore. I dan-danas u opštinama mučimo muku sa njima, kako da im napravimo konkurenciju i kako da stvorimo uslove, kao lokalne samouprave, a sama ministarstva, koja su dužna da pomažu lokalnim samoupravama, ne rade ništa po tom pitanju. U tome i jeste problem.
Kako to sada izgleda? Em što je većina korisnika prinuđena da se obraća Sorošu za internet usluge, em što taj isti koristi nijednu drugu infrastrukturu nego onu koja pripada Ministarstvu za telekomunikacije. Kako? Postavljaju najobičnije kablove, to je primarni vod, nemaju tehničke mogućnosti da koriste sekundarne vodove, da dalje rašire mrežu, nego apsolutno koriste mrežu Ministarstva za infrastrukturu, plaćaju jeftino linkovanje, a najveći novac uzimaju od građana koji koriste internet usluge.
Eto kako to izgleda danas, od kada ste vi na vlasti. Znači, jedini koji može da stane na put ovakvom ponašanju jednog kablovskog operatera jeste Ministarstvo za telekomunikacije. Međutim, ono to ne čini. Pričate da idemo u 21. vek. Slažem se, ali na ovaj način nikuda nećemo stići. Danas ni jedan jedini ozbiljan posao ne možete da započnete, ni jednu jedinu ozbiljnu delatnost, bez interneta – radi prikupljanja informacija, radi slanja informacija, pa čak i radi uštede vremena kada je u pitanju elektronsko plaćanje.
Hoćete li u toj razmeni informacija da pružite mogućnost da kontroliše informacije neko ko nije iz države, neko ko nije državljanin Srbije? Da li ste svesni da u određenom trenutku može da blokira protok bilo kojih informacija, bez obzira da li su u pitanju državne ustanove, da li su u pitanju pravna ili fizička lica? Kakvu štetu privreda može da ima od toga? Ogromnu. Ovakav sistem kakav je sada u oblasti informatike može da pruži mogućnost nekolicini ljudi da neovlašćeno kontrolišu kompletan protok informacija na teritoriji Republike Srbije.
Zato i jeste ideja ovog amandmana da se ministarstvo koje do sada nije dalo određene rezultate kada je u pitanju ova oblast konačno prebaci na neko drugo ministarstvo, koje će sa stručnim ljudima, daleko stručnijim i manje opterećenim profitom i provizijama koje sada naplaćuju određeni direktori u telekomunikacijama, da opremi državu kvalitetnim informatičkim sistemom i da sa tako kvalitetnim informatičkim sistemom država nastupi na tržištu, da se bori, da dobije što je moguće više korisnika, da ostvari prihod, zaštiti državni interes, da zaštiti građane da ne bude zloupotreba prilikom prenosa informacija i da na taj način obezbedi i određena sredstva za budžet Republike Srbije.
Ovako, na način kako ste predložili ovim novim zakonom o ministarstvima, nastaviće se po starom, a to svakako neće, kako vi to kažete, da nas vodi strahovito brzo u 21. vek.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Krasić je tražio da se u članu 2. izbriše Ministarstvo za NIP. Vama, koji ne čitate amandmane i ne pratite materijal koji dobijate, nego glasate po inerciji kao vladajuća koalicija, moram da kažem kako je u stvari nastao Nacionalni investicioni plan.
NIP nije ništa drugo nego jedna prevara Mlađana Dinkića iz 2006. godine, kada se donosio rebalans budžeta za 2006. godinu, negde u julu mesecu. Znači, već tada se osećala blizina predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora. G17, koji nije uspeo ništa da uradi za te dve i po godine koliko su bili u Vladi Republike Srbije, dolazi na ideju da navodno nešto novo, nešto što će građanima Srbije da donese dobro, osmisli, napravi, predloži kao poseban zakon i, na kraju, čak i da formira NIP, odnosno Ministarstvo za sprovođenje NIP-a.
To je do formiranja one prethodne vlade, u kojoj je takođe učestvovala DS i šifrovana stranka G17, bila samo budžetska stavka, koja se, navodno, odnosila na to kako ćemo u Republici Srbiji, kroz taj NIP, da imamo dugoročnu politiku investicija u državi pod okriljem budžeta, donacija, kreditiranja i ostalih mogućih prihoda, a sve, navodno, u korist građana i države Srbije.
Svakojake gluposti ste pisali u tom NIP-u, koji se najčešće svodio na sređivanje i krečenje prostorija Republičke poreske uprave, pa ste čak u NIP naveli koje će to filijale Republičke poreske uprave da budu krečene, do zamene prozora na nekim školama, zamene crepova iz donacija Evropske banke ili kojih već međunarodnih organizacija, a u svakom od tih mogućih finansijskih transfera, osim što to obično nije bilo urađeno kako treba, jedan broj ljudi koji je učestvovao u tome prolazio je finansijski sve bolje i bolje.
Da pogledamo prvo šta to radi ovo Ministarstvo za NIP. Pročitaću vam to iz člana 22, koji reguliše nadležnosti NIP: "Ministarstvo za NIP obavlja poslove državne uprave koji se odnose na NIP, sistem, razvoj i unapređenje projekta NIP, strateško planiranje, iniciranje i sprovođenje projekata zajedno sa nadležnim ministarstvima, raspisivanje i sprovođenje javnog poziva za odabir projekata, utvrđivanje prioriteta projekata, predlaganje Vladi projekata NIP, projektovanje budžeta za projekte iz NIP..."
Pazite sad, ono što je isključivo u nadležnosti Vlade Republike Srbije, da radi projekciju budžeta, taj deo, kada je u pitanju NIP, radiće isključivo ministarstvo za NIP. Kada to ovako čitam, reći će neko: "Pa šta?" Doći ćemo kasnije i na to, da vam objasnim kako se vrši uzurpacija vlasti preko dva ministarstva, samo preko dva – kontrolišete kompletnu vlast u državi, finansijske i druge tokove u državi.
"...učestvovanje u implementaciji i praćenju ostvarivanja projekata po fazama, nadzor nad sprovođenjem projekata, saradnja i koordinacija sa ministarstvima, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave; zajedničko upravljanje pojedinačnim projektima, međuprojektnu koordinaciju, praćenje realizacije projekata, merenje efekata projekata i ocenu uspešnosti..." I tako dalje, da ne čitam.
Sve u svemu, kad neko pogleda, nije ništa ozbiljno i postavlja se pitanje zašto jedno ovakvo ministarstvo postoji. Međutim, ako uđete malo u suštinu, problem i jeste ovde što se sve vlade od Petog oktobra naovamo ne organizuju i ne prave po principu jedinstva vlasti, a to podrazumeva da vlada ima jedinstvenu strategiju, da političke stranke koje formiraju vladu preko svojih narodnih poslanika imaju istu strategiju, da kontrolišu i nadziru jedni druge, pomažu jedni drugima.
Ovde to nije slučaj od Petog oktobra. Od Petog oktobra svako ministarstvo je država u malom i svaki ministar koji je, po pravilu, visoki funkcioner ili predsednik jedne stranke, radi i polaže račune eventualno samo svojoj političkoj stranci, pod uslovom da ona ima mogućnost da ga kontroliše. Tako to izgleda od petog oktobra 2000. godine naovamo.
Međutim, da bi se ipak nekako izvršila kontrola ministarstava i Vlade Republike Srbije, Mlađan Dinkić uvodi Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i Ministarstvo za NIP. Pazite, nijedan projekat, nijedno budžetsko davanje, nijedna investicija, bez obzira iz čije nadležnosti, da li iz prosvete ili bilo koje druge, ne može da se realizuje dok na to ne da saglasnost ili Ministarstvo za NIP ili Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Znači, nijedan.
Evo dokle su se čak upleli i kakva je to glupost osmišljavanje NIP-a. Navodno, remont lovaca presretača MIG 29 radi se iz sredstava NIP-a. Najobičniji remont (neka je investicioni, neka je tekuće održavanje) radi se iz budžetskih prihoda ministarstva kome ta imovina pripada. Hoće li Mlađan Dinkić da se pita kad koji avion treba da se remontuje? Hoće li Đilas da se pita kad koji tenk treba da se remontuje? Zar to nije posao ministra, zar to nije posao njegovog kabineta? Zar to nije posao Vojske, u krajnjem slučaju? Valjda oni to znaju - za to su obučavani, školovani, pripremani.
Ne, ovde je cilj da se sve radi iz dva, eventualno tri centra moći. Džabe se ovde priča i o zameniku predsednika Vlade, i o raznim potpredsednicima itd. U ova dva ministarstva leži celokupna vlast u Republici Srbiji. Žalosno je što lider jedne političke stranke, koja samostalno ne može ni cenzus da prođe, bude jedan od ljudi koji će da regulišu i kontrolišu sve finansijske tokove u državi.
To je sad vaš problem, sa njim ste se družili i moraćete da ga gutate, ali samo da vam kažem – on je bio taj koji je i prethodne dve vlade najviše koštao. I ovu vladu, u kojoj je sada sa vama, takođe će najviše da košta, najviše ima da ucenjuje. Te njegove ucene i posledice njegovih ucena najbolje su osetili ovi iz DSS. Oni su najviše i platili, ali Mlađa se prikloni uz veće, napravi zajedničku listu i evo ga ovde ponovo da kontroliše šta se sve dešava u državi.
Najveći deo svih ovih stvari koje pripadaju NIP-u do sada je pripadao Ministarstvu finansija, znači onome ko snosi posledice političke odgovornosti kada se ubiru poreski prihodi. I sve je to bilo u redu dok je ministar finansija bio Mlađan Dinkić. Evo, raspravljali smo o jednom zakonu, o zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde ministar nadležan za poslove finansija, tada je to bio Mlađan Dinkić, može čak da promeni zakon bez Skupštine, bez Vlade. Znači, više je od monarha. Čovek je iznad zakona.
Toliku moć dajete jednoj takvoj, u suštini beznačajnoj, političkoj ličnosti, da se postavlja pitanje čime je on to vas zadužio pa se tako ponašate prema njemu.
Samo ću još neke od stvari da navedem kada je u pitanju Ministarstvo za NIP. Ovde su u pitanju lokalne samouprave. Znate šta, nije uopšte teško, nekima jeste, kasnije ću da kažem imena, ali nije uopšte teško da neko bude uspešan predsednik opštine ako je iz njegove političke stranke ministar za NIP. Tu je najveći primer opština Inđija. Vi ste iz sve snage sva moguća budžetska sredstva, koja je Vlada Republike Srbije uspela da obezbedi ili da oslobodi iz najčešće penzija i drugih davanja koja idu na poboljšavanje socijalne situacije građana, gurali u takve opštine gde ste vi na vlasti.
Kakvi su rezultati, neću u to da ulazim, nisam iz te opštine, ali mogu da kažem da, recimo, i pored svega toga, neko ne može da bude uspešan predsednik opštine. Samo ću da navedem nekoliko primera kada je zloupotrebljen NIP, baš u opštinama gde je G17 na vlasti. Npr. u opštini Žagubica celo dostignuće Mlađana Dinkića jeste obećanje za neke skijaške centre na planinama u okolini Žagubice, gde nema snega duže od 30 dana godišnje. Očigledno je da je sa projektima na Kopaoniku i Zlatiboru završeno, sada mora da se krene u fazu izgradnje i tu se manje provizije uzima, sada ćemo projekte da radimo na drugim planinama, gde nema snega ali da pravimo skijaške centre.
A najveće dostignuće jeste balon hala koju je navodno trebalo da plati Ministarstvo za NIP, odvojena su sredstva u iznosu od dvanaest miliona dinara, potrošena, opština da bi završila potrošila još toliko, i od čitave te priče izgleda mi da su dobro prošli samo oni koji su raspolagali sredstvima. Najveće dostignuće nisu putevi, nije infrastruktura, nisu investicije, već potrošna dobra samo da bi neko zaradio što je god moguće više novca.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na član 6. Mogu da kažem da se jedan deo amandmana odnosi samo na jednu vrstu tehničke redakcije.

Iako vas, evo već osma godina, upozoravamo da se odreknete tih stranih izraza jer kada ih koristite ne izgledate ništa pametnije nego što jeste pametni, mada je to običaj nekih bivših ministara, sadašnjih poslanika (nisu u sali, ne bih da ih pominjem), vole da koriste te strane reči, ubacujete ih u pojedine zakone, pa se našla i ovde takva reč, kojoj ipak nije mesto u zakonu. Kaže: kvantifikacija mera ekonomske politike. Jednostavnije je bilo da se napiše: mere ekonomske politike i da ovaj deo uopšte ne dovodimo u pitanje.

Međutim, kada je u pitanju Ministarstvo finansija i član 6. kojim se reguliše koje su nadležnosti i obaveze ministarstva, ne mogu da kažem da su to primedbe, ali izgleda da je problem kod vas ne šta piše u zakonu, nego kako vi zakon doživljavate i kako ga sprovodite u delo.

Hteo bih samo o nekim nadležnostima Ministarstva finansija, odnosno budućeg ministra, kakva su njegova ovlašćenja, a pošto je ovo ista koalicija, ili slična, u poslednjih osam godina, samo sa raznim mutacijama itd., da pokažem i kako ste se do sada ponašali dok ste bili na vlasti.

U članu 6. kaže da je jedan od poslova Ministarstva finansija usklađivanje aktivnosti u oblasti planiranja, obezbeđivanja i korišćenja donacija, evropskih fondova i drugih oblika razvojne pomoći iz inostranstva.

Otkad ste došli na vlast, od onih obećanih šest milijardi dolara (ili šest i po, svejedno) ukoliko pobedite na izborima, pa naovamo, nismo videli ni 600.000, a kamoli šest milijardi, prisutna je zloupotreba kada su u pitanju donacije. Načina zloupotreba (tu ste se izveštili, ispraksovali, nešto su vas naučili ovi sa Zapada) ima puno.

Kako se to obično radi? Obično donator vuče određena sredstva iz raznih fondova EU, iz dobrovoljnih priloga građana, navodno za pomoć građanima Srbije, pojavi se, da li kod nekog državnog organa, da li kod neke lokalne samouprave, i kaže: konkurišite za taj i taj projekat, obezbedićemo sredstva.

Konkuriše se, sredstva se odobre, krene se u realizaciju i onda obično, ako su to opštine gde ste vi na vlasti, sazovete konferencije za štampu, okupite građane - eto kako nama EU pomaže, eto kako nama svi daju novac, kako smo mi dobri, lepi, pametni, kako mislimo na vas, pa čak i ono što nemamo, nađemo načina odakle da vam obezbedimo.

Desi se, dok traje ta donacija, da se vlast i promeni (znate, vlast je promenljiva kategorija, barem u normalnim demokratskim državama), pa dođe neka druga politička stranka na vlast baš u trenutku kada je taj projekat ili ta donacija završena i treba da se izvrši primopredaja između donatora i korisnika donacije.

Onda donator kaže: evo, mi vama dajemo donaciju koja košta 500.000 evra. Primalac donacije kaže: u redu, neka to bude tu, hajde mi da napravimo komisiju od stručnjaka, da vidimo koliko to stvarno košta. Ispostavi se da košta 30 ili 40 hiljada evra, 15% od one vrednosti koju donator tvrdi, na koliko je sklopljen sporazum. Gde je završila razlika? Nešto kod donatora, a nešto kod onog koji je potpisao taj prvi ugovor.

Kakav je tu posao Ministarstva? Zar ne bi trebalo Ministarstvo da vrši nadzor, a ne da se mi jurimo sa raznim predsednicima opština, činovnicima i drugima? Neka to radi Ministarstvo, pa bar da znamo za svaku od tih zloupotreba ko je kriv.

To je s jedne strane. S druge strane, imate još gori vid (ovde su samo, da kažem, donatorska sredstva pokradena), da se najčešće kaže - delimična donacija. Donator obezbeđuje 70%, a 30% primalac donacije.

Donator uvek ima obavezu i pravo da odredi izvođača radova, nabavku materijala za izvođenje radova itd. Znači, 30% plaća primalac donacije. Obično se čitava vrednost projekta svede na tih 30%, onih 70% sa kojima je raspolagao donator - nestane.

Tako da su priče o donacijama najčešće bile klasične zloupotrebe. I to, da li u državnim organima, da li u lokalnim samoupravama, u trenutku otpočinjanja donacije na vlasti ste bili vi iz žutog preduzeća. Možemo da nabrajamo, ako vas baš interesuje, koje su to opštine.

Ministarstvo finansija, kaže dalje, reguliše sistem plaćanja i platni promet, hartije od vrednosti i tržište kapitala. Da pređemo malo na tu materiju.

Dame i gospodo, od 2005. godine naovamo, mogu da kažem da ste delimično jedno obećanje ispunili - niste štampali novac. Onaj novac u efektivi, gotov novac. Ali ste jednu primarnu emisiju, vrlo pokvareno i na štetu građana, čitavo vreme pravili, kroz emitovanje hartija od vrednosti.

Dve državne ustanove su, uz saglasnost Ministarstva, emitovali hartije od vrednosti - s jedne strane Narodna banka, a s druge strane Trezor – i sad sve vreme kalkulišete oko vrednosti evra na tržištu. Kada treba da se kupuje evro, povlačite hartije od vrednosti, evro pada. Kada treba da se prodaje evro, emitujete hartije od vrednosti, evro skače. Ko pokriva taj eventualni gubitak? Narodna banka. A odakle? Iz budžeta Republike Srbije.

Tako da je to što vi predstavljate kao jedan veliki uspeh najčešće situacija od koje se neko enormno bogati. Velike su te emisije hartija od vrednosti, tako da samo na jednoj varijaciji kursa evra na tržištu određene strane banke zarade po 140-150 miliona evra.

Verovatno su zahvalne i Mlađanu Dinkiću, i sadašnjem ministru finansija Cvetkoviću, budućem premijeru, verovatno i guverneru Narodne banke, ali ne samo da su mu zahvalne, verujem da mu na određen način tu zahvalnost pokazuju i kroz nešto što je opipljivo, da ne kažem proviziju.

Da vidimo dalje kako vi sprovodite zakone. Kaže se: privatizaciju i sanaciju banaka. Više puta je ovde rečeno da to ministarstvo koje je vršilo sanaciju i privatizaciju banaka nije ništa drugo izvršilo nego pokušaj legalizacije, pljačke i otimačine kapitala koji se nalazio kod banaka radi što jeftinije prodaje privrednih subjekata koji su dugovali tim istim bankama određene iznose na ime kredita.

Samo na primeru ''Sartida'' je napravljena šteta državi od pola milijarde evra, što vi uporno odbijate da kažete, a na sanaciji i likvidaciji ostalih banaka pretpostavlja se da je najmanja šteta između četiri i pet milijardi evra. Je l' to onih četiri ili pet što je trebalo da dobijemo iz donacije? Ne. Kapital koji je odavde, koji je ovde stvaran decenijama (vi se s tim igrate), najčešće uz pomoć Mlađana Dinkića.

Kaže se: zaštitu imovine Srbije u inostranstvu. Evo idealne prilike da kažem kako se brinete kada je u pitanju imovina Republike Srbije u inostranstvu.

Svi znamo kako se bivša SFRJ raspala. Bila je u pitanju secesija, oružani sukob, formiranje paravojnih jedinica, prepadi na legalne vojne formacije koje su se tada najčešće sastojale od mladića od 19 i 20 godina. Vi ste to, gospodo, posle Petog oktobra prekrstili u sukcesiju.

I ne samo što ste legalizovali ubistvo tih mladića, ne samo što ste stavili u nepovoljan položaj Srbiju, da sada mora pred raznim međunarodnim organizacijama da se pravda zašto je njena vojska na svojoj teritoriji morala da se brani, nego ste doveli do toga da imovinu koja je uneta iz Kraljevine Srbije delimo i sa Slovenijom i sa Hrvatskom. To ste postigli. Ko je tome najviše kumovao? Opet Mlađan Dinkić.

Ali, javnost nikada nije upoznata kolike su tačno bile te devizne rezerve koje su bile deponovane po stranim bankama, kolike su bile zlatne rezerve, koliko je toga pripalo Srbiji. Sve informacije koje smo dobijali, i mi kao poslanici i građani kao javnost, bile su samo delimične.

Što ne kažete koliko ste izgubili ambasada, koliko ste izgubili konzularnih predstavništava prihvatanjem da je to bila sukcesija? Što to ne kažete građanima Srbije?

Šta je sa imovinom koja je bila društvena i koja je morala zbog sankcija UN da se prebaci na fizička lica da bi se nastavilo normalno odvijanje tih državnih i društvenih preduzeća koja su bila bitna za funkcionisanje države? Šta je s tom imovinom? Što to niste vratili državi? Sankcije su prestale. Koji je sada problem?

Otišao Mlađa nekoliko puta na Kipar, pobrojao, otvarao trezore, preturao, pričao o nekim Miloševićevim dolarima, markama, čemu već. Ništa od toga nije doneo. Šta je sa tom imovinom? Je l' ona nestala? Pa, ne može nekretnina da nestane, niko ne može da je stavi na leđa.

Opet ste to podelili između sebe i krijete to i kroz ovu sanaciju i likvidaciju banaka, jer najčešće takvi vidovi prelaska društvene i državne u privatnu imovinu baš jeste radi obezbeđivanja normalnog funkcionisanja, da bi država završila neki svoj posao.

O vašim zloupotrebama koje ste u oblasti finansija uradili mogu da pričam samo na osnovu jednog ovog člana i dan i noć. Nije problem u zakonima, nije problem ni kako su napisani. To može da bude razlog da zbog toga Boško Ristić, eto, može da napiše i najbolji zakon na svetu kad bi umeo. Problem je u vladi za koju ćete vi da glasate i koja će te zakone da sprovodi.

Samo, da vam kažem još jednu stvar. Nafatirali su se oni s dovoljno novca. Dovoljno su zgrabili i za sebe i za svoja pokolenja. Zahvaljujući vama, radiće to i dalje. Samo, kad jednom budete pali s vlasti, neće to dugo da se čeka, oni će najverovatnije da zbrišu, a vi ostajete da odgovarate građanima za sve ono što su oni uradili.

Dame i gospodo poslanici, vidim da se Vlada, odnosno DS nisu odrekli te ideje oko nuklearne energije. I u predizbornoj kampanji je bilo špekulacija oko toga, pa je čak i Đilas potpisivao nekakav memorandum itd., pa, eto, kaže - nisam znao da to nije u skladu sa zakonom. Mislim da su vlade pre vas već donele memorandum o tome da je nuklearna energija neprihvatljiva za Srbiju.

Imajući u vidu kolika je cena jedne nuklearne elektrane, znajući da za to mi nemamo para, pitam vas - za koga ćete da je pravite? Garantujem vam da će te kilovate, koji budu proizvedeni nuklearnom energijom u Srbiji, Srbija ili skupo plaćati ili će oni biti pravljeni za nekog drugog, kome isto treba energija, ali mu treba zdrava životna sredina.

Mi sami para da tako nešto napravimo nemamo. Znači, radićemo za drugog, ugrožavaćemo svoje zdravlje, svoju zemlju, svoj vazduh, svoju vodu - za nekog drugog, a čini mi se i za dobre provizije, čim ovo na mala vrata, kroz zakon o ministarstvima, pokušavate da provučete.

Još nešto bih rekao. Moram da demantujem kolegu. Zvaničan plan razmeštanja nuklearnih postrojenja u Srbiji - tačno je da ne postoji. Nezvanično - znam da planirate da postavite jednu nuklearnu elektranu u Kostolcu.

Nemojte da se šalite s tim. Garantujem vam da od tog posla neće biti ništa. Dosta je Kostolčanima i termoelektrana, i pepelišta, i kopova, i toga što imaju zagađenu vodu i vazduh. Sad im još treba i nuklearna elektrana? Nemojte s tim da se igrate - dići će se kuka i motika.

Gospodine Albijaniću, upravo kršite poslovnik o radu, a o tome, ako hoćete, možemo privatno da razgovaramo. Kao što sam rekao, sačekaćemo da vidimo predlog Vlade Republike Srbije o teritorijalnoj podeli gradova i opština, pa ćete tada čuti i moje mišljenje. Pošto ste vi iz G17 poznati da se tako oficijalno informišete, pa se posle branite za ovom govornicom unapred, to je već druga priča.
Da se vratimo amandmanu. Na član 12. Nataša Jovanović je, u ime SRS, podnela amandman kojim je tražila, kada su u pitanju akcije, da se od trenutka privatizacije, a ova privatizacija koju sprovodite je počela 2001. godine, do trenutka preuzimanja novčane naknade za akcije, vrednost akcije uveća za rast cena na malo.
Međutim, dobio sam obrazloženje Vlade Republike Srbije koje kaže da se amandman odbija: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se sredstva ostvarena prodajom akcija i udela, po odbitku troškova prodaje, prenose na poseban račun Akcijskog fonda otvoren za te namene kod neke (ili nekih) od poslovnih banaka, i na takva sredstva će biti obračunavana kamata. Nezavisno od toga, predloženim amandmanom bi se stvorila obaveza na strani Akcijskog fonda da iz nekih drugih sredstava obezbedi predloženo uvećanje ostvarene cene za prodate pakete akcija, što nije prihvatljivo i stvorilo bi novu obavezu na strani Akcijskog fonda''.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedno prosto pitanje - u čijem interesu radi Vlada Republike Srbije, koga Vlada Republike Srbije treba da štiti i čije interese treba da štiti? Da li Vlada Republike Srbije treba da štiti interese Akcijskog fonda, koji jeste neka vrsta državnog organa, ili treba da štiti interese građana? Mislim da svima koji su na vlasti treba na prvom mestu da budu interesi građana, jer Vlada valjda radi u interesu građana, a ne u sopstvenom interesu.
Vidim da je nekima dosadno ovo što pričam, već su počeli da kolutaju očima. Obećavam da ću biti daleko zanimljiviji u nastavku, ali to je vaš problem, što ne možete da shvatite.
Međutim, kada je u pitanju Vlada, ovaj zakon, ovakav kakav ste napisali, kao što sam rekao i u svom prvom izlaganju, jeste najobičniji predizborni zakon, da bi se nekom stvorile možda veće šanse za uspeh, jer se obećava novac. Ovde novca nema. Biće ga kasnije, ako neko dočeka i ako u međuvremenu berzanski spekulanti ne završe posao kao što su završili posao sa obveznicama stare devizne štednje, kada smo stvarali imperiju zahvaljujući siromaštvu građana. Ne mi iz SRS, nego vi iz DOS-a, koji ste došli petog oktobra na vlast, pa ste finansijskim malverzacijama na štetu građana Republike Srbije stvorili ''MK komerc'' i raznorazne druge. U vezi s tim kako Vlada brani interese građana, predložio bih Vladi Republike Srbije da brani interese građana isto onako kao što je branila interese fabrike ''Ju-Es stil''.
Afera vezana za ''Sartid'' već dugo vremena traje. Voleo bih da je ovde ministar koji je ovlašćen po ovom zakonu jer bih mu postavio par pitanja, pošto je on direktan učesnik u ovoj aferi.
Međutim, Mlađan Dinkić je pokazao da ima sklonosti da bude monarh, pa kao u nekim parlamentima, pojavi se kao kralj ili car da otvori zasedanje i onda zbriše, pa neka narodni poslanici rade, njega ovo ne interesuje. Međutim, trebalo bi da ga interesuje, jer će uskoro morati da počne da priprema svoju odbranu pred nadležnim državnim organima kao što su tužilaštva i sudovi. Neće još dugo da ga štiti imunitet ministra u Vladi Republike Srbije.
O čemu je reč? Reč je o tome da je državi naneta šteta od preko milijardu i po dolara kada je u pitanju ''Sartid''. Afera Sartid u stvari ne počinje samom ponudom ''Ju-Es stila'', odnosno firme ''Ju-Es stil-Košice'' (čak nije ni ona prava američka firma za koju se predstavlja, nego evropska, koja jeste ispostava američke firme i kojoj je zabranjen rad u nekim zemljama zato što su kršili antimonopolski zakon).
Afera Sartid počinje zatvaranjem banaka. To je bila priprema terena, da se određeni privredni subjekti, koji su veliki sistemi, nekome poklone, a opet na štetu građana Srbije, opet na štetu banaka, često i banaka gde je država bila većinski vlasnik.
Sartid Smederevo priznaje dugove pred nadležnim sudom, i to: Invest banka - u iznosu od milijardu dolara, Beogradska banka - 180.000.000 dolara, Jugobanka - 24.000.000 dolara, NIS - 910.000.000 dinara, ŽTP Beograd - 551.000.000 dinara, Tehnogas - 275.000.000 dinara, EPS - 237.000.000 dinara, NIS Jugopetrol Beograd - 183.000.000 dinara, NIS Novi Sad - 122.000.000 dinara, Metaleks Beograd - 99.000.000 dinara, Dunav osiguranje - 74.000.000 dinara, Duferko Adrija - 64.000.000 dolara, Republički fond - 470.000.000, Raku GMBH Nemačka - šest miliona, Fond za razvoj Republike Srbije 44.685.000 evra.
To su bili dugovi koje je Sartid priznao, pre pokretanja stečajnog postupka.
Stečajni postupak, znači, počinje po zatvaranju ovih banaka. Vlada Republike Srbije kaže da je stečajni postupak otpočeo i da onda nije u mogućnosti da ga zaustavi, da privatizuje Sartid po Zakonu o privatizaciji. To tako tvrdi Vlahović.
Postavljam pitanje: kako je mogao Trgovinski sud (tadašnji Privredni sud) u Beogradu da pokrene stečajni postupak protiv Sartida kada je mesno nadležan Trgovinski sud u Požarevcu? Kako Vlada nije mogla da interveniše? Kako nisu mogli da ospore mesnu nadležnost suda koji je pokrenuo stečajni postupak?
Sve se ovo radilo, u stvari, da se završi posao i da ''Ju-Es stil'' postane vlasnik "Sartida". Od 2001. godine bilo je više ponuda za Sartid.
Neka preduzeća su tražila da sama otplate 50% dugova, da plate procenjenu vrednost bez opterećenja dugova na 500 miliona dolara i te svoje namere su pismeno dokazali tako što su zahteve za privatizaciju Sartida uputili tadašnjem predsedniku Vlade Zoranu Đinđiću. Znači, možda nismo mogli da postignemo cenu za Sartid i da pokrijemo sve njegove gubitke, ali bi oni bili daleko manji nego što su ovako kako je urađeno.
U samom stečajnom postupku imenuje se Veće poverilaca, koje se izjašnjava da li treba Sartid da se privatizuje. Znate li ko se oglašava u ime zatvorenih banaka? Niko drugi nego dotadašnji potpredsednik savezne vlade, a onda i potpredsednik G17 plus, gospodin Miroljub Labus.

Nemojte da se uzbuđujete, gospodine Albijaniću. Ovde imam i slike svih ovih koji treba da idu u zatvor zbog Sartida. Evo su ovde slike, da vide građani. Na tim slikama vas nema. Prema tome, nema potrebe da se sekirate ili da vi nekoga branite.
Koliko znam, vi ste profesor matematike. Molio bih, pravnik niste, prema tome, nema potrebe da se petljate u nešto što ne razumete ni da branite Dinkića i Labusa. Možda ste vi još uvek intimni prijatelji, mada on više nije u vašoj stranci.
Pa se kaže, u ime Investbanke, najvećeg poverioca prema Sartidu, mišljenje poverioca: na osnovu obavljenih razgovora i informacija o stanju i problemima stečajnog postupka nad dužnikom Sartid a.d. u stečaju, saglasni smo da Stečajno veće stečajnog dužnika izloži prodaji kao lice u pravu, a u skladu sa odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji i u skladu sa procenom vrednosti – pazite, procena vrednosti, umanjena za dugove koje ima subjekt stečaja je 21.300.000 – znači, ne može da se namiri ni pet posto dugova prema poveriocima.
Ko je potpisao ovo? Predsednik Saveta Agencije za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka profesor dr Miroljub Labus. Upravo je upropastio milijardu dolara Investbanke.

Ako ste pismeni, gospodine Albijaniću, daću i vama jedan primerak ovoga da pročitate, da ne kritikujete paušalno vi mene. Nemojte to vreme, dok me prekidate i zaustavljate, da mi uzimate u obzir.
Drugi poverilac, Beogradska banka a.d. u stečaju, Beograd. Ovo je napisano i potpisano 31.3.2003. godine. Isti je tekst, samo u ime Beogradske banke (ono je bilo za Investbanku), isti datum - 31.3.2003. godine, isti potpis - Miroljub Labus.
Jugobanka a.d. – isti datum, isti tekst, 31.3.2003. godine, isti potpis - Miroljub Labus.
Međutim, neki drugi poverioci, koji su takođe državni, ali gde nemaju uticaja ni Labus, ni Dinkić, ni Vlahović, ni Đelić, ni Pitić, sasvim se drugačije izjašnjavaju.
"Dunav osiguranje" osporava privatizaciju ovako kako je započelo Stečajno veće i traži da se likvidacija sprovede, a oni namire. Do dana-današnjeg to nije namireno. Isto je i sa ŽTP Beograd. Slično mišljenje daje i Naftna industrija Srbije.
Međutim, u postupak likvidacije Sartida ide se tako što se prodaje samo deo Sartidove pokretne i nepokretne imovine. Znači, nema potpune kupovine Sartida za 21.300.000, a onda sve prateće objekte, povezana pravna lica, za bagatelu kupuje ''Ju-Es stil'' za još 2.700.000 dolara. Luku Smederevo, Valjaonicu hladnih limova itd. – kupuje za bagatelu.
Neko bi rekao: pa dobro, ako je toliko dugovao, prodajte ga, pa ćete na osnovu para koje dobijete da namirite dugove. Slažem se da je i to moguće. Ajde da kažemo da je tako. Međutim, sporazum koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i ''Ju-Es stila'' kaže sledeće: obaveza je Vlade Republike Srbije da obešteti ''Ju-Es stil Balkan d.o.o'' i pruži mu potrebnu pravnu pomoć u vezi sa svim gubicima i troškovima nastalim zbog neizvršenja obaveza Vlade Republike Srbije koje su preuzete sporazumom o saradnji kao i nastalim po osnovu svih obaveza i potraživanja proisteklih iz Sartidovog poslovanja u periodu pre datuma kupovine.
Znači, dame i gospodo narodni poslanici, prodali smo Sartid za 21.300.000 dolara, a treba da izmirimo obaveze prema: ŽTP Beograd - 551.000.000 dinara, Tehnogas - 275, EPS - 237, NIS - 183, NIS-Novi Sad - 122, Metaleks Beograd - 99, Dunav osiguranje - 74, Duferko Adrija..., pazite, za 21.300.000 je prodat. Samo njima Vlada Republike Srbije treba da plati 64.000.000 evra, a prodali ste Sartid za petnaest miliona evra. Prodali ste ga za pet puta manje nego što duguje samo jednom dužniku i što je plaćeno iz budžeta Republike Srbije, parama građana Republike Srbije.

Da se javim po sledećem amandmanu, gospodine Albijaniću?

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada, izgleda, pokušava da se opravda pred građanima Srbije za sve ono što je radila u proteklih sedam godina pa, evo, sada, navodno, daje neke besplatne akcije, odnosno nekakav novac.
Međutim, to je samo sitnica spram onoga što su do sada oteli od građana Srbije, a traže mandat na nekim narednim izborima kroz jednu ovakvu akciju, da i ono što je preostalo, a i toga još uvek ima dosta, nastave da otimaju od građana Srbije.
U prilog tome, mogu da pokažem na jednom primeru kako to radi naša Agencija za privatizaciju. Uzećemo za primer privatizaciju "Zastava prometa" iz Beograda, koji je privatizovan u korist "Verano Delta grupe".
Kaže se da se ugovorom koji je sklopljen sa Agencijom ''kupac obavezuje da će u roku od 12 meseci investirati u osnovna sredstva iznos od 34.460.000 dinara; za svaku od dve godine od dana zaključenja ugovora utvrditi dividendu u iznosu od najmanje 10% dobiti za akcionare i dodatnih 5% za zaposlene; u roku od 13 meseci dostaviti Agenciji za privredne registre potvrdu revizora da je investirao ugovoreni iznos u subjekt privatizacije; u roku od dve godine obezbediti kontinuitet poslovanja u pretežnoj delatnosti; uzdržati se od prodaje, prenosa ili na drugi način otuđenja osnovnih sredstava Društva u iznosu većem od 10% u periodu od jedne godine; da će se u periodu važenja ugovora uzdržati od hipotekarnog opterećenja osnovnih sredstava subjekta privatizacije, osim u slučaju pribavljanja sredstava čiji će korisnik biti subjekt".
Znači, tako je to izgledalo kada su sklopili ugovor o privatizaciji 30.12.2005. godine. Kakvo je sada stanje? Novi vlasnici nisu investirali u subjekt privatizacije ugovoreni iznos ni posle 12 meseci od isteka roka, već su to pokušali da simultano prikažu kroz delimične investicije u korist drugog privrednog društva "Delta automotors", čiji je vlasnik jedan od osnivača kupca subjekta privatizacije.
Kako to rade? Vlasnik nekog preduzeća koje već postoji i koji se u postupku privatizacije pojavljuje kao fizičko lice, znači kao građanin, otkupi nešto u postupku privatizacije, u ovom slučaju "Zastava promet", a onda kao investiciju prikaže sredstva ili robu koju je od svog preduzeća navodno dao privrednom subjektu koji je predmet privatizacije, o tome obavesti Agenciju, a onda novac ili tu istu robu vrati svojoj firmi koja je to uradila za njega ili drugoj, koja je ćerka njegove firme.
Tako to radi novi vlasnik, recimo, kada je u pitanju ''Zastava promet''.
Međutim, interesuje me koliko takvih gluposti oko privatizacije ima na teritoriji Republike Srbije i koliko je Agencija intervenisala kada su ovakve zloupotrebe u pitanju. Samo ću da navedem nekoliko primera šta se sve koristi da bi se prikazalo kao investicija, da bi opravdali taj trošak.
Novi vlasnici preduzeća kao investiciono ulaganje prikazuju krečenje. To i Vlada Republike Srbije pokušava kroz NIP.
Onda troškove krečenja prikazuju kao da su angažovali treće lice koje će to da uradi, to prikažu kao investiciju sa ko zna koliko novca, a jedini trošak im je farba, kreč ili šta već, četke i radnici koji već rade u tom preduzeću a moraju da obave i taj posao. Pozovu ove iz Agencije da pregledaju - vidite kako smo lepo okrečili, to je investicija, krečenje. Ovi kažu - jeste, priznaćemo vam toliko i toliko - i idemo dalje.
Kakav još primer zloupotreba ima? Pre privatizacije je vlasnik nekog subjekta privatizacije kupio automobil. Kada dođe vreme da investira u firmu, on svoj automobil, koji je kupio pre godinu ili dve dana, prikaže kao investiciono ulaganje.
Neka mi neko objasni kako službeni automobil može biti investiciono ulaganje. Razumeo bih da se radi o transportnom preduzeću, pa je ovaj imao svoje kamione pre nego što je privatizovao transportno preduzeće i sad ta svoja transportna vozila daje kao osnivački ulog u subjekt privatizacije, ali kako automobil može da bude investicija koja može da bude predmet privatizacije.
Šta još nisu uradili kada je u pitanju Zastava Beograd. Nije podelio, odbio je to da učini, ugovorenu dividendu akcionarima i zaposlenima (ovima što ćete navodno da im date neke pare) iako je u 2006. godini subjekt privatizacije ostvario dobit, a na tu nepravilnost smo ukazali na skupštini akcionara. Na skupštini akcionara je ukazano da dobiti ima i da se radnicima koji imaju pravo na akcije i pravo na dividendu - dividenda isplati.
Dana 19.3. dostavljaju potvrdu revizora, izveštaj sudskog veštaka, a pri veštačenju nije objavljeno, nisu otvorili preko 90% fabrički zapakovanih paleta. To je ona priča o robi. Dovezli smo robu, pozvali, eto, utvrdili smo da je to investicija, nismo ni otvorili kutije, možda smo i vratili dobavljaču, ali je bitno da je to Agencija već registrovala kao investiciju, mada ta investicija nikad nije zaživela u subjektu privatizacije.
Bitno umanjuje kontinuitet poslovanja preduzeća. Ovde je rečeno da barem dve godine mora da održi kontinuitet. Firmu je napustilo preko 150 radnika, ostali su bez posla zato što nisu primali plate ili su plate bile niže nego što su bile pre privatizacije.
O svemu tome je obaveštena i Agencija, a sadašnji ministar u Vladi Republike Srbije Predrag Bubalo na veštački način održava ovu grupaciju Delta-Verano, ili Verano-Delta, pretpostavljam da su to neki od ovih što su kupili Robne kuće Beograd, pretpostavljam da je to nešto slično ili isto.
Znači, ni posle dve godine nisu ispoštovane odredbe ugovora o privatizaciji. Direktno je oštećen subjekt privatizacije, direktno je oštećena Republika Srbija, direktno su oštećeni radnici subjekta privatizacije i mali akcionari.
Na sve to Vlada Republike Srbije, umesto da ih zaštiti, da raskine ugovor o privatizaciji, da traži naknadu štete koju je privredni subjekt, predmet privatizacije pretrpeo, još veštački produžava rokove mimo odredbi ugovora i mimo odredbi Zakona o privatizaciji, koji je loš, ali čak ni te uslove, koje predviđa jedan tako loš zakon o privatizaciji, nije u stanju da ispuni.
Tako to izgleda kad vi privatizujete. A sad pričate narodu kako ćete im dati nekakav novac.
Počeo sam svoju priču, kada su ovi zakoni u pitanju, o Sartidu. O Sartidu ću još mnogo toga da pričam, verujem da će interesovati i ministra Dinkića jer i njega ima u ovoj priči sasvim dovoljno. Međutim, samo na nekoliko primera pokazaću kolike su tu zloupotrebe bile kada je Sartid u pitanju.
Stečajni postupak je otvoren nad Sartidom. Predsednik veća je sudija Dušan Marčićev, sudije Mile Đorđević i Marija Elizabeta Štulić, kao članovi veća. Pričao sam u svom prvom izlaganju kako su izigrani građani, država, javnost. Još ću o tome da pričam, ali ovo je početak tog stečaja.
Kada je Sartid prodat ''Ju-Es stilu'', onda se sačinjava novi ugovor, sporazum, gde se obustavlja stečajni postupak protiv Sartida, i to 9.7.2003. godine. Evo šta kaže: ''Obustavlja se stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika Sartid a.d. u stečaju iz Smedereva, Goranska br.12, nastavlja se stečajni postupak protiv stečajne mase koju zastupa stečajni upravnik Branislav Ignjatović iz Beograda'' – kasnije ćemo i o tom čoveku da popričamo, da znaju građani Srbije, vi iz DOS-a znate ko je taj – ''radi namirenja stečajnih poverilaca, ovlašćuje se stečajni upravnik Branislav Ignjatović iz Beograda da preduzme potrebne radnje kod nadležnog suda radi upisa promena nastalih usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u sudski registar''.
Međutim, ovo ovako kad se čita, izgleda da i nije važno. ''Podneskom od 25.6.2003. godine stečajni upravnik stečajnog dužnika Sartid a.d. u stečaju iz Smedereva predložio je da sud obustavi stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Naveo je da je između dužnika i kupca ''Ju-Es stil Balkan d.o.o.'' zaključen ugovor kojim su regulisani međusobni odnosi o načinu izmirenja kupoprodajne cene. Dana 9.7.2003. godine stečajni upravnik je dostavio dopunu predloga za obnovu stečajnog postupka nad dužnikom uz koje je dostavio i bankarsku garanciju.''
Pre samo nekoliko minuta rekao sam ko je otpočeo stečajni postupak. Znate li ko je potpisao ovo rešenje? Predsednik stečajnog veća (samo, kako sad on?) Goran Kljajević. Znači, nije sudija i predsednik stečajnog veća onaj koji je vodio postupak, nego je sad neki drugi, koji uopšte nije vodio ovaj postupak do donošenja ovog rešenja.
Da li znate ko je Goran Kljajević? Da li treba o tome da vam pričam? Taj je bio i hapšen zbog te stečajne mafije. Otkud sad on u predmetu Sartid, kad je čitava Vlada bila upletena oko privatizacije Sartida. Otkud sad on tu?
Da se vratimo na početak. Dana 8.3.2002. godine u Smederevu je potpisano pismo s namerama za strateško partnerstvo između Sartida i ''Ju-Es stila Košice'' iz Slovačke.
Znači, ovde nema reči o američkom partneru. Potpisom to pismo overava i Vlada Republike Srbije, tadašnji ministar za privatizaciju, sadašnji narodni poslanik Aleksandar Vlahović, a svečanom potpisivanju prisustvuju i sada pokojni premijer Zoran Đinđić, Nemanja Kolesar, kao šef Đinđićevog kabineta, gospodin Živomir Novaković, direktor, Džon Gudiš, predsednik ''Ju-Es stila Košice'', i Vilijam Montgomeri, ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori.
Tako počinje priča. Kako su građani Srbije prevareni i opljačkani za preko milijardu dolara, čućemo danas iz ove dokumentacije koju imam i za sve što kažem imam dokazni materijal.
Međutim, još krajem 2001. godine, početkom 2002. godine, američki menadžeri su nezvanično preuzeli rukovođenje Sartidom, čak dok je bio u stečaju. Sklopili su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, gde ''Ju-Es stil Košice'' imaju monopol i pravo na eksploataciju opreme i pogona Sartida u narednih pet godina. A onda pričate o privatizaciji. Pa već ste ga privatizovali, što je suprotno zakonu jer je već tada bio u stečaju.
Da istaknem samo činjenice da je 1998. godine proizvodnja u Sartidu bila na nivou 100.000 tona čelika mesečno, za vreme i odmah posle bombardovanja, 1999. godine, u Sartidu se proizvodilo oko 50.000 tona mesečno, da bi kad ste vi došli na vlast i imenovali Živomira Novakovića za novog generalnog direktora proizvodnja pala na 19.000 tona. Toliko o ekspertima iz DOS-a.
Sredinom maja 2002. godine na adresu Sartida i Vlade stiže pismo gospodina Mitala Lakšmija, Indusa i vlasnika ''LNM grupe'', koji ističe svoje interesovanje za kupovinu Sartida sa znatno boljim uslovima i referencama. Vlada i Sartid ne odgovaraju na to pismo.
''LNM grupa'' je multinacionalna kompanija u industriji čelika, rangirana kao druga u svetu. Prema izveštaju organizacija koje se time bave, poseduje čeličane u Meksiku, Kanadi, Trinidadu, Tobagu, Nemačkoj, Indoneziji, Irskoj, Rumuniji, Kazahstanu i drugim zemljama. Za kupovinu rumunske železare "Sideks" lobirao je premijer Velike Britanije Toni Bler, a železaru u Tobagu su samo za jednu godinu napravili profitabilnom, objavljeno je u više stručnih listova. Veliko iskustvo su stekli kupovinom železara u zemljama u tranziciji.
A da vidimo ko je taj ''Ju-Es stil'' kome ste poklonili Sartid. Ne prodali – poklonili! Vlada Republike Srbije ''Ju-Es stil'' predstavlja kao najvećeg svetskog proizvođača čelika. Netačno, jer zauzima tek 10. mesto u svetu, godišnji promet je petnaest miliona tona godišnje.