Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri, prvo što imam da vam poručim – nemojte da brinete, imamo zaposlene u Srbiji koji će da pune fondove penzionog iz kojeg ćete da dobijate vaše penzije. Trudićemo se da zaposlenih bude još više nego sada, iako je stopa nezaposlenosti manja nego ikad i trudićemo se da naši zaposleni primaju još veće plate, da biste vi dobijali još veće penzije.

Takođe vam kažem da ne verujete u ljubav onih koji su opustošili naš penzioni fond, kao i mladima da poručim da ne veruju onima koji im nisu, dok su bili na vlasti, napravili ni jednu školu, ni jedno porodilište, ni jednu predškolsku ustanovu.

Koliko vidim, od izbora do izbora, sve manje im verujete i samo nastavite tako. Zato što oni pričaju o vašem novcu, a kada su na vlasti ponašaju se kao da je njihov.

Zato smo imali prazne fondove zdravstvene zaštite, zato smo imali prazne fondove penzijskog i invalidskog osiguranja i zato su morale da se donesu teške mere, a najveći deo ste vi kao penzioneri izdržali, ali i kao odgovorni ljudi i domaćini koji ste pravili ovu zemlju, to ste kao realnost i činjenicu i kao čin za svoje potomstvo i prihvatili, što se takođe vidi na nekim izborima koji su bili, i 2016. i 2017. i 2020. i 2022. godine.

Još moram da istaknem da i pored ovog povećanja od 9% i narednog koje će da se desi u 2023. godini, takođe možemo da se pohvalimo da je naš fond penzijskog i invalidskog osiguranja sam obezbedio ova sredstva, da nisu dotacije iz budžeta, što samo govori koliko se brinemo i o tom fondu i o penzionerima, za razliku od nekih koji su podizali kredite ne radi ljubavi prema penzionerima, nego da bi kupovali njihovo poverenje na nekim izborima i na taj način pustošili državu. Prvo su prodali 2008. godine „Naftnu industriju Srbije“, računali su da će da prodaju „Telekom Srbije“ 2011. i 2012. godine, da malo povećaju penzije dok ne rasprodaju i fond i penzionere i mlade i zaposlene i Srbiju. Borili su se za svoj džep, ne za građane Srbije, ne za penzionere, ne za mlade i mnogo mi je drago što to sve ove nabrojane populacije prepoznaju i daju nesumnjivu podršku reformama koje je započeo predsednik Srbije a tada predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Mi obećavamo da ćemo još više da radimo da i plate i penzije budu još veće.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ne znam da li ste primetili, ali došlo je do grubog narušavanja člana 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Naime, prethodni govornik je pozivao Tužilaštvo da dođe ovde na galeriju. Nemam ništa protiv, ali da kaže da će verovatno sednica Narodne skupštine da izgubi kvorum, to znači da ovde sede kriminalci, a ne poslanici. Sede kriminalci, a ne poslanici, o tome se radi. Znate šta, ja mogu da razumem da neko kmeči što je izgubio mesto predsednika opštine, to je sasvim normalno, ali nije normalno da one od kojih gubi na izborima naziva kriminalcima, pa vas molim da o tome u budućem nekom periodu obratite pažnju, a neću tražiti da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovome.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovolikom vikom ne znači da su argumenti ubedljivi. Ovde vidim ponovo jednu određenu naknadnu pamet, ništa drugo, jer tu priliku o kojoj je pričao moj uvaženi kolega imao je i ministar Dušan Petrović, koji je tada bio resorni ministar za poljoprivredu. Ne sećam se da je on ukidao akcize, ne sećam se da je ukidao PDV. Davao je subvencije da bi naši poljoprivrednici što jeftinije prodavali svoju robu, a da bi se bogatio Mišković. Na posredan način krao je iz budžeta Republike Srbije. Toliko o tome.

Kada je u pitanju privatizacija NIS-a, prvo, nije bilo nikakve privatizacije, bio je to međudržavni sporazum, ali se jako dobro sećam da su se Tadić i Koštunica potukli ko će da sedne pored Putina kada je potpisivan taj sporazum. To je ta istina kako su oni brinuli za građane Srbije. Kada kažu – država uzima, u redu, porezi, akcize, jesu državni prihod, ali država i vraća. Šta je bilo u njihovo vreme? Uzimali oni kao država i trpali u svoje privatne džepove. Ljudi, njihovo bogatstvo je toliko veliko dok su bili na vlasti da svemirske brodove mogu da prave i sada oni nama pričaju kako mi nešto otimamo, a ne vide bolnice, ne vide auto-puteve, ne stelt mostove, kao što su oni pravili, ne stelt auto-puteve kao što su oni pravili, prave i materijalne. Što ne kažu da EPS trpi gubitke zbog niske cene struje. To im se ne sviđa. To je navodno, otimanje para od građana. Što ne kažu kolike su nam rezerve energenata, što ne kaže kolike su nam robne rezerve. Što ne kaže kolike su bile u njihovo vreme. Šta smo imali?

Znate koje su oni samo rezerve imali? Sada ću da vam kažem, imali su devizne rezerve, sa 11 milijardi su ih smakli na 5,5, a evro je sa 78 otišao na 219,80. Sada takav čovek nalazi, sebi daje moralno pravo da on govori šta mi treba da radimo. To je zaista nečuveno, ali to je u suštini njihov obraz i njihova vrednost.

Još nešto, statistika koja se spominje vidi se ovde u sali, jedva da možete da dobacite do cenzusa, i to sa skokom motkom uvis. Da vam nema te motke, verovatno biste i dalje bili na 1%.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je ovo sve pravo na repliku ili možda povreda Poslovnika, jer je kolega uvredio sve građane Republike Srbije. Rekao je da koštaju samo deset hiljada dinara. Toliko vredi njihova čast, obraz i poštenje, toliko vredi Srpski domaćin?

Sada on priča kako mi neke građane Vojvodine vređamo, a upravo ih je on uvredio. Upravo ih je i on uvredio. Prošlo je to vreme kada neko zbog svog lošeg izbornog rezultata može da priča o nameštanju izbora, o kupovini glasova, o nemanju pristupa medijima sa nacionalnom frekvencijom itd. Toga nema više. Sva ta prava imate. U vama je problem što gubite, a ne u nama. Vi ste loši. Vas građani neće ili ne znate dobro da se prestavite građanima. Ništa više vi ne vredite od bilo kog drugog poslanika u ovoj sali, a i to ste isto rekli i uvredili sve narodne poslanike i sve građane Srbije, računajući i one iz Vojvodine, koja je sastavni deo Srbije. Sve ste nas uvredili, što je vrhunski bezobrazluk, vrhunsko nevaspitanje i vrhunska nepristojnost. Naučite malo da se ophodite prema kolegama.

Možemo i da dobacujemo, toga je uvek bilo ovde u Skupštini, ali nemojte da vređate tako. Narušavate dostojanstvo svakog od nas ovde.

Isto tako i ja mogu da kažem ajde da se izmerimo kod mene u Požarevcu. Ljudi ne znaju da vi postojite tamo. Ne znaju ni u Vojvodini. Vi ste prošli kao nacionalna manjina. Ja se time nikad ne bih hvalio. Jesam da nacionalne manjine imaju taj jedan prirodni prag, ali prirodan prag je za ulazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nemojte da se iza toga zaklanjate i nemojte da vređate dostojanstvo i srpskog naroda i svih narodnih poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, sećam se svojih kolega iz saziva 2000. godine, dolazili su ovde iz DOS-a sa pocepanim cipelama, u farmerkama, nisu imali šta da obuku kad se konstituisao saziv, čak se i ovaj primerak tome smeje, jer i on zna da govorim istinu, a saziv su napustili tako što samo ono što su imali na sebi više vredi nego cela moja imovina.

Tačno je da su se bezobrazno obogatili. To je vama možda smešno, ali narod je siromašio. Nemam ništa protiv da se neko obogati, ali da se obogati tako što će da siromaši svoj sopstveni narod je prilično bezobrazno. Da li treba da pričamo o npr. bogatstvu Miodraga Kostića? Da li treba da pričamo o tome kako se Mišković obogatio? Možemo da pričamo kako smo imali ovde vojvodu od Meridijan banke, Božidara Đelića, zvanog u narodu Boža Derikoža. Mogu tako da vam nabrajam satima i satima.

Ili da pričamo o tome kako je jedan bivši gradonačelnik Beograda oprao 70 miliona evra? Ili da pričamo koliko smo mi to bili bogata zemlja da smo jedan most platili 600 miliona evra? Hoćemo li o tome da pričamo? Nema problema, ali tvrdim, za vreme vlasti DOS-a rukovodstvo DOS-a i tajkuni bliski DOS-u bezobrazno su se obogatili. Zato vi plaćate političku cenu, ali tu vam nismo krivi ni mi, ni narod, ni građani koji vas neće ponovo na vlasti, iz opravdanog straha da će bezobrazno bogati biti perverzno bogati posle vaše vlasti.

(Srđan Milivojević: Replika! Pomenuta je Demokratska stranka.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pitam vas, koliko su koštale srpske šećerane? Da nije možda po tri evra? Pitam vas, koliko je koštao SARTID? Pitam vas, koliko je koštao MIP Požarevac? Koliko je koštao „Rekord“? Koliko je koštao IMT? Koliko je koštao IMR? Koliko je koštao DMB? Koliko je koštala „Prva petoljetka“? Koliko je koštao „Trajal“? Koliko je koštalo sve i svašta?

Koliko je koštao kilogram srpskih vojnika i oficira koje ste prodavali u Hag? Koliko je to koštalo? Koliko je bio jeftin život u Srbiji? Samo to da vas podsetim, na šta su nam ličile ulice kada su ubijani policajci, kada vam je ubijen premijer? To ste zaboravili.

Pričate o nekim imaginarnim evrima. Osamnaest milijardi evra je bio dug kada je SNS preuzela vlast zato što nismo znali koliko je koštao most na Adi, koliko je koštao most kod Beške, gde je nestao auto-put između Preševa i Vranja. To ste zaboravili. Nismo znali ni koliko je koštao „C market“ kada ste ga poklonili Miškoviću. O tome pričamo. Takvu smo državu našli. Mogu sada tačne podatke da vam iznosim.

U vašim glavama je neka imaginacija da statistika laže. Možete time da se bavite, ali mi samo objasnite, kako je u fizičkom obimu veći prihod budžeta PIO, samo mi to recite? Zašto su manje dotacije iz budžeta? Zato što građani rade, zato što privreda radi, onu istu koju ste uništili. Da vas povedemo kroz Požarevac, da vam pokazujem groblja požerevačke industrije. Jedino je preživeo „Bambi“, a znate zašto? Zato što je privatizovan po zakonu Jorgovanke Tabaković, a ne po vašim zakonima i onog Veselka Vlahovića, koji je odjednom postao mnogo pametan. Takvu ste nam Srbiju ostavili.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo stigli smo i do priče o Kosovu i to od narodnog poslanika koji je glasao za Briselski sporazum, a napada predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je izdao Kosovo. Toliko o tome, toliko o moralu.

Naslušao sam se ovih dana svega i svačega. Nagledao velikih suza za jedan nemački okupacioni most i još kažu – ako srušite most, vi samo rušite, mi ništa nismo rušili. Evo ovako, ja ću iz mog kraja, samo nešto da kažem šta je srušeno.

Fabrika šećera „Požarevac“, Fabrika stočne hrane „Požarevac“, mlekara „Požarevac“ „Vučjeprodukt“ Požarevac, „MIP“ Požarevac, Auto kuća „Šumadija“ Požarevac, „Rekord protektiranje“ Požarevac, građevinsko preduzeće „Stig“ Požarevac, fabrika „Morava“ Požarevac, fabrika konfekcije „Ćeba“ Požarevac, „Žitostig“ Požarevac, Centar za živinarstvo. I sada neko kaže da ništa nisu srušili.

Znate šta, ti koji su rušili sada nas uče kako treba da vodimo državu. došlo je do potpune zamene teza. Pričaju neki ovde o nezaposlenima. Izvukao sam tačan podatak. Za četiri godine vlasti, od 2008. do 2012. godine izgubilo je posao tačno 562.100 ljudi i nisam primetio ni jednu jedinu suzu kada su ti ljudi ostajali bez posla, koliko lijete suze za nemački okupacioni most. Valjda je cilj zatvaranja svih ovih fabrika da imamo ekološki čistu državu, a šta će nam građani i narod? Pa ne treba nam.

Evo pričaju neki o razvoju poljoprivrede, opet samo iz mog regiona. Voćarstvo, zatvoren već pomenuti „Voće produkt“, zatvoren „Borac“ Petrovac, zatvorena „Palanka“. Pa kako ćete povrtarstvo da razvijate? Kome da prodaju? A onda vi nama pričate kako se vodi država.

Pričate o inflaciji. Evo ovako, inflacija 2008. godine 10,9%, 2009. godine 10,1%, 2010. godine 8,6%, 2011. godine 11%. Koja je bila tad kriza? Koji je rat bio tad? Jel bila možda korona? Zatvarali ste radna mesta, zato je bila inflacija. Narod je ostajao bez posla. Nisu bili opterećeni ni Gazela, ni Brankov most jer ljudi nisu išli na posao, a sad brinete kako će na posao, zato što ga imaju. Dok ste vršili vlast nije bilo te brige, jer ste uništavali radnike, jer ste građane terali da se sele iz Srbije. To su rezultati vaše vlasti. I vi sada nama pričate, nama koji smo uspeli da oporavimo državu, da sačuvamo šta može da se sačuva. Nećete, kažete, strane investitore. Pa, koje ćete? Domaće ste sve uništili. Sve, nema nijedan. Nema nijedan. Onda spominjete o tome kako mi ne znamo da vodimo državu, kako mi imamo inflaciju, kako je veliki javni dug.

Podizali ste kredite da biste isplaćivali penzije, da zaradite neki glas na izborima. Zato ste podizali kredite. Potcenjivali ste građane Srbije da će zbog povećanih penzija da vam daju ponovo vlast, a nisu vam dali, zato što ih stalno vređate i ponižavate. I sad ih ponižavate kad kažete da će mladi za SNS da glasaju zbog 5.000 dinara. Pa, vi stvarno mislite da je čast i obraz srpskog domaćina tako jeftin. Vi ste jeftini, zato tako i prolazite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo posle osam sati diskusije oko Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu mogu da kažem da me je od stranaka bivšeg režima baš ništa nije iznenadilo.

Evo, gospodine ministre, moram da vam postavim nekoliko pitanja. Ovde je bilo mnogo diskusije oko EPS-a. Mene interesuje, za vreme njihove vlasti koja je trajala ni manje ni više 12 godina, da li je i jedan jedini, ne mora elektroenergetski objekat, da li je jedan jedini energetski objekat napravljen na teritoriji Srbije za tih 12 godina? Evo, ja mislim da nije, ali ja to možda grešim.

Kada pričaju oko modernizacije EPS-a, čini mi se da ne znaju da je recimo revitalizacijom hidroelektrane „Đerdap“ snaga povećana sa jedan gigavat na 1,2 gigavata, da je revitalizacijom u Kostolcu, dva bloka, takođe povećana snaga sa jednog gigavata na 1,2 gigavata, što je ukupno 400 megavata. Da li neko od njih zna šta je to 400 megavata? Koliko je to dnevno miliona kilovat sati? Nemaju pojma.

Ovi što se brinu za zaštitu životne sredine, da li oni znaju da su recimo u Termoelektranama Kostolac, odnosno Drmno, da je urađen kompletan projekat i da taj projekat radi za odsumporavanje uglja? Ne znaju, ali bitno je da pričaju kako neko truje životnu sredinu.

Čuo sam još jednu glupost, ima ovde bivših predsednika opština, da neće da glasaju za fabrike za preradu otpadnih voda zato što te fabrike centralizovano prikupljaju otpadne vode. Jel, tako? Evo, Požarevac je na tom jednom mestu. Samo moram tog, tu bebicu da obavestim, da su cevi već na jednom sabirnom mestu i valjda ne očekujete da vadimo cevi, da raskopavamo čitav grad da bi vama ispunili želju. Znači, već su tu, već je centralizovano, već se nalazi sabirni centar, ali to ne znate. Bitno je da nešto ispričate.

Ovde su bile teme mnoge diskusije. Sada ću da navedem kako je to izgledalo i kako su se to brinuli o građanima dok su bili na vlasti.

(Narodni poslanici dobaciju.)

Nema problema, koleginice mogu da dobacuju, meni to ne smeta.

Zahvaljujem.

Znači, stalno se ovde vodi polemika oko inflacije, oko gubitka životnog standarda, oko velike stope nezaposlenosti, kako je ovo zločinačka vlast. Samo da podsetimo rezultate.

Evo, sada ću jedan primer da navedem, narodni poslanik. Narodni poslanici bolje žive nego prosečan građanin Republike Srbije, i narodni poslanik je, da ne razume neko da se žalim, apsolutno ne, narodni poslanik je 5. avgusta 2008. godine imao platu tačno 1.000 evra. Njegova plata nije bila usklađivana sa platama u javnom sektoru i sa porastom zarada - 5. avgusta 2012. godine iznosila je 672 evra, odnosno prosečna plata tog 5. avgusta 2008. godine bila je 402 evra, a 5. avgusta 2012. godine bila je 344 evra. Sada oni koji su Srbiju vozili u rikverc nas uče kako treba da brinemo o građanima. Pazite, upropašćavali su državu.

Kad spominju da fiktivni podaci oko zaposlenosti i oko proseka zarada u ovom rebalansu imaju i prihode koje ostvaruju Fond zdravstvene zaštite i koji se uplaćuju na osnovu doprinosa koje uplaćuje poslodavac za svoje zaposlene, sada neka mi neko objasni kako to da je nominalan iznos za preko 40% veći nego 2012. godine, a te 2012. godine dotacije iz budžeta Fondu zdravstvene zaštite su bile 60% u ukupnoj potrošnji, a sada na uvećan nominalni iznos imate samo 15% dodataka iz budžeta Republike Srbije? Tu ne može ništa da se prevari, tu ne možete nikoga da prevarite, tu samo možete da pričate bajke ljudima koji se u to ne razumeju u nadi da ili neće da shvate da ih lažete ili u nadi da im je kratka pamet i da su zaboravili kako ste vodili Srbiju do 2012. godine. Mislim da je u pitanju i jedno i drugo.

Ovako, postavlja se ovde pitanje, jedan veselko iz Trstenika kaže – plata guvernera je 700 hiljada, evo, ja ne znam kolika je plata guvernera, ali znam sledeće - za vreme njihovih guvernera evro je sa 78 dinara otišao na 119,80. Znači, skoro 120 - 50% vrednosti dinar je izgubio.

Sada moram da pitam - koliko su bile veće rate kredita indeksiranim u stranim valutama za tu razliku u evrima, koliko je tu milijardi opljačkano od Srbije, koliko je deviznih rezervi prodato za odbranu kursa koji se nije odbranio? Jel negde oko 5,5 milijardi evra? Mislim da je toliko, toliko je za tih četiri godine bilo intervencija na deviznom tržištu Narodne banke i to nije vredelo. Što se onda čudite kada imate katastrofalne podatke?

Možemo da pričamo o čemu god hoćete. Evo, sad ovde neko kaže - nemojte da računate procente. Pa kako da se uporedimo?. Evo, jednostavno, ne moramo procente. Ako je neko imao platu 2012. godine 500 evra i kredit 120 evra i 2022. godine ima platu 1500 evra, i kredit od 200 evra, koji lakše vraća? Valjda ovaj drugi. Ne znam šta onda smeta. Koje su to percepcije? Znam da bebica ne razume, neka odmori malo, neka odspava, popije mlekce ovaj što je doneo šumar što nam upada u salu, pa možda će ujutru kad se probudi da mu bude jasnije.

Znači, cela koncepcija se ovde svodi bivšeg režima kako su oni bolji.

Idemo dalje. Da se vratimo na temu energetike. Spominju se ovde neki silni milioni evra, čak i milijarde i kaže se da EPS najveći problem. Sada da postavim pitanje svojim kolegama iz bivšeg režima – jesmo li mi imali možda popunjene rezerve gasa 2008. i 2009. godine? Koliko se ja sećam, nismo i išli ste čak kod Orbana prvo Škundrić, a kasnije i Boris Tadić da molite da vam daju gas. Tako je bilo kada ste vi bili na vlasti. Sada imamo dva puna skladišta gasa i vama to nije dobro.

Neka mi neko od mojih kolega iz bivšeg režima kaže kolike su nam bile rezerve u derivatima nafte, koliko smo mogli da izdržimo? Ja tvrdim ne više od 10 dana. Vama je sve to smešno. Tako kako ste se smejali dok ste vršili vlast i trpali po džepovima tako i prolazite na izborima. Vama je to smešno. Meni nije. Meni nije zato što ste građane Srbije pre svega pljačkali.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Ne znam šta vam je.

Kolega Orliću, 2008. godine radilo je dva miliona 812 hiljada građana po raznim osnovama. Godine 2012. dva miliona 259 hiljada 300. Ista je metoda, nemojte da se zanosite. Ista metoda. Šesto hiljada ljudi bez posla. Jel vam to smešno?

Znate šta, gospodine predsedavajući, ja bih vas molio da budete malo osetljivi. Bilo je tu i u raspravi o Vladi Republike Srbije, a sada se ovde ponovilo. Dvojica kolega iz bivšeg režima su rekli sledeće – da se rast BDP ne zasniva na realnim pokazateljima nego zato što su u rast BDP uračunati i prihodi od kocke i prostitucije. Nekome je to smešno. Meni nije jer taj koji je to rekao uvredio je sve naše majke, sve naše sestre, sve naše supruge, sve naše ćerke da se bave prostitucijom. Hoćete da vam citiram?

Onda pričate kako ste borci za ljudska prava i prava žena, a sve ovo što sam sada nabrojao nazvali ste prostitutkama. Da li vam je to smešno, možda?

Evo i danas je rekao i ovaj veselko iz Trstenika, pre toga jedan drugi kolega. Evo kaže – ono što je zanimljivo da ste vi po novom obračunu i načinu obračuna BDP-a ubacili prihod od prostitucije, da bi ste povećali BDP. Ovo je stenogram, možete i vi sami da proverite.

Znači, nije sporno, samo da znate kakvi ste vi zaista borci za građane Srbije, koliko zaista vodite računa o njima, koliko ih zaista štite, a koliko ste opterećeni sami sobom. To sam samo naveo kao jedan primer. Mogu takvih primera na desetine ovde da iznesem.

Sada, oni bukvalno koji ni onu krizu iz 2008. godine, gde smo izgubili više od 500 hiljada zaposlenih, hoće da nas ubede kako oni bolje znaju da vode Srbiju. Mnogo se ovde gađalo podacima. Jedan kolega poslanik je čak i rekao da Srbiju napušta godišnje 50, 60, pa i 100 hiljada građana.

Evo ovako kolege poslanici, da vam kažem, UN su uradile istraživanje za potrebe Narodne skupštine, nemate nijedan jedini razlog da se informišete sa „N1“, „Nova S“ i ostali, evo nemate ni jedan razlog, znači po tom istraživanju koje je vama dostupno. Ako ne možete da ga pronađete svima ću vrlo rado da podelim, godišnje Srbiju napusti 60 hiljada ljudi i to je tačan podatak. Ali, drugi tačan podatak je da se između 48 i 50 hiljada ljudi te iste godine vrati. Zato što su sezonski zaposleni.

Evo, smeje se neko ko lud na brašno. Neka pogleda istraživanja, vama je to smešno, ljudi, UN vam radi istraživanje i vi kažete, više verujemo N1.

Evo, pa to su vaše percepcije. To su vaše vrednosti. Ja tu ne mogu da vam pomognem. Ponudio sam se, ako hoćete to istraživanje, nema problema podeliću svim kolegama poslanicima. Samo po tom istom istraživanju, opet na sreću građana Srbije i Srbiju, na vašu žalost, mladi više ne napuštaju Srbiju u onom broju i u onom procentu, kao što tvrdite i nisu ti koji najviše napuštaju Srbiju.

To su sve tačni podaci. Zato nemojte da vam budu krivi tzv. neki bugarski vozovi, diktatura, manjak demokratije, to što vas nema na RTS-u, ja bih vas pustio što god mogu više na RTS-u, što god mogu više, ama što god mogu više da idete na RTS da građani Srbije, zaista vide kakvi ste. Znači, ništa vam drugo nije krivo za vaših 3%, 4%, jer 5% ne možete da preskočite ni sa skokom sa motkom u vis, nego ste vi sami krivi.

Ovaj rebalans budžeta jeste nešto što Srbiju priprema za jednu tešku zimu, neizvesnu, ali ono što je sigurno, jeste da Srbija nikada spremnije nije čekala nijednu krizu i da nijedna vlast ranije nije bila u stanju da na ovaj način, ovako efikasno pripremi državu. Zato ćemo mi, iz SNS, podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, nažalost nekih ovde koji sede i koji se nadaju da će vlast da načini neku grešku, da bi se vratili na vlast, nekim čudom da nastave svoj posao koji su započeli 2000. godine, a to je da čiste i građane Srbije i budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam više očekivao od svojih diskutanata, od diskutanata pripadnika bivšeg režima.

Recimo, u svojoj političkoj impotentnosti prva zamerka je kada je zakon dat u proceduru. Jedan zalutali poslanik, inače predsednik jedne tada nekada velike stranke, ne zna da za vreme vlasti njegove stranke predsednik Skupštine je utvrđivao dnevni red za zakone koji nisu bili u skupštinskoj proceduri. Pitamo gde su? Na putu. Ali, stavljamo ih na dnevni red. E, tako je bilo za vreme vaše vlasti.

Broj ministarstava i nadležnosti jesu više tehničke stvari, kako budući mandatar vidi raspored nadležnosti u okviru Vlade koju će da vodi. Ništa drugo. Ono što je mnogo važnije jesu rezultati vlasti. Da bi mogli da utvrdimo kakve su rezultati vlasti, moramo sa nečim da ih merimo.

Pa, recimo, bivša vlast i bivši režim za četiri godine uspeli su da naprave dva mosta i nekih dvadesetak kilometara autoputa između Beograda i Novog Sada. To je koštalo oko milijardu evra. Dakle, 600 miliona evra je koštao most na Adi za vreme vlasti bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa, oko 200 miliona evra most kod Beške i to pola, pošto je pola napravljeno za vreme Jugoslavije, i tih tridesetak kilometara autoputa.

E, sada, kako to izgleda sa vladama koje su započete da reformišu i reindustrijalizuju Srbiju, prva Vlada Aleksandra Vučića, zatim druga. Znači, utvrdili smo, dva mosta, jedan 600 miliona, jedan 200 miliona i 30 kilometara puta, ukupno milijardu evra. Ovako, Moravski koridor ima 88 mostova i nadvožnjaka, 29 podvožnjaka, 11 tunela, 118 kilometara i košta 900 miliona evra. Pazite, manje košta nego dva mosta i 30 kilometara puta. Da ne pričamo o razlici u cenama koje su bile 2009, 2010, 2011, 2019. i 2020. godine. Pa, odakle tolika razlika? Kralo se za vreme bivše vlasti.

Evo ovako, Koridor 10, Južni krak – 30 mostova, dva tunela, 26,3 kilometra, 400 miliona evra. Tunel Manojle ima istu dužinu kao most na Adi i sa još 29 mostova i još jednim tunelom i 26 kilometara puta košta manje nego most na Adi. Očigledno je da se kralo kada je bio u pitanju most na Adi.

Idemo dalje. Istočni krak Koridora – 87 mostova, 86,8 kilometara, 500 miliona evra. Za celih 100 miliona evra jeftinije nego most na Adi.

Smisao javnih radova jeste da država dođe do neke imovine, a realan sektor da dobije neka sredstva jer je realan sektor taj koji pokreće državu. Za vreme bivše vlasti nije se uvećavala državna imovine, nego njihova privatna i sada u naletu naknadne pameti nama pričaju kako se danas lošije živi nego kad su oni vladali.

E, sada da vidimo kako to izgleda. Godine 2008, početak apsolutne dominacije jedne političke stranke, bilo je zaposleno 2.821.000. Godine 2012, kraj dominacije – 2 miliona 228 hiljada. Dakle, 593.000 ljudi je izgubilo posao. Odakle vama ta naknadna pamet? Odakle vam moral? Odakle vam hrabrost? Jedino da ste toliko pokvareni da imate pravo o ovome da govorite.

Godine 2020. zaposleno je 2.894.000. To su naši rezultati, rezultati Aleksandra Vučića, SNS, Vlade koju je on vodio, Vlade koja je nastavila kontinuitet, sadašnji mandatar gospođa Ana Brnabić.

Hoćemo li dalje da pričamo o vašim i našim rezultatima? Nema problema. Hoćemo li o minimalnim zaradama? Hoćemo li o kursu evra? Evo, 5. avgusta 2008. godine – 78/80 je bio evro. Baš taj datum sam uzeo. Godine 2012. 5 avgusta evro je bio 119,80. Svaki građanin Srbije, svaki privredni subjekat u Srbiji izgubio je za vreme vaše vlasti polovinu svoje vrednosti. Koliko je danas evro? Danas je 117. Hoćete da kažete da je bila kriza? Šta je sad ovo?

Možemo dalje da pričamo. Hoćemo li o direktnim investicijama? Evo, hvalite se kako ste uspešni. Godine 2009. dve milijarde 99 miliona. A, šta je ta investicija, hajde recite mi. Prodaja NIS-a. Prodali ste NIS. To vam investicija, prodaja imovine. Sad nas pitate, vi koji ste prodali NIS, koliko košta gorivo u Srbiji. Pa, nije više državni, ne možemo ništa mi da utičemo na to. Ako nemaju povoljne uslove zatvoriće fabriku. Šta ćemo onda da radimo? Vi ste prodali.

Recimo, 2011. godine, evo, kažete, to je godina kad smo imali najveće investicije – tri milijarde 544 miliona. Što ne budete iskreni, što ne kažete da je više od polovine tog iznosa prodaja „Maksija“ „Delezu“? Vama su, ljudi, direktne strane investicije prodaja imovine, i to u ovom slučaju čak nije ni državne. Jer, već ste dali Miškoviću „Maksi“ i novac nije završio u Srbiji, nego je završio na Kipru, ali to su vama investicije. Dok, recimo, 2021. godine, za vreme naše vlasti, prave investicije su tri milijarde i 600 miliona evra. Možemo i o 2020. godini. Krizna godina – tri milijarde i 14 miliona evra.

Hoćemo li o uvozu i izvozu? Nema problema. Evo, izvoz – godine 2012. osam milijardi 737 miliona, godine 2020. 17 milijardi. Ljudi, duplo više. Više nego duplo, zato što nije bilo javnih radova koji će da pokreću realan sektor, nego ste javne radove pravili da biste krali i uvećavali svoju imovinu. Sad imate naknadnu pamet da nam govorite o tome kako narod lošije živi. Hoćemo li o prosečnim zaradama? Dakle, 34.000 za vreme vaše vlasti ili 71.000 koja je bila u decembru 2021. godine. Više nego duplo. Hoćemo li o BDP-u? Dakle, 33,4 ili 58 na kraju 2021. godine, u milijardama evra.

Morate da shvatite, narod interesuje kvalitet života. Narod se prema tome opredeljuje. Ne opredeljuje se prema kokoškama iz Morovića. Ne opredeljuje se prama tome šta priča Belivuk. Ne opredeljuje se ka tome šta je radio Dinkić, nema ga više. rezultati se računaju. Rezultati koji poboljšavaju kvalitet života građanima Srbije.

Baš zato što će i naredna Vlada koja je pokazala, koja vodi kontinuitet na osnovu prethodnih vlada koje su pokazale i da su naše javne finansije u dobrom stanju i da je privreda prilično žilava jer, da vas podsetim, imali smo 2020. godine ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korone koja je u odnosu na krizu 2008. godine, ta kriza iz 2008. godine bila je mala beba. Pa, imamo ekonomsku krizu zbog krizne situacije u Ukrajini. Opet je kriza iz 2008. godine, koja je vama stalno bila izgovor za sva ova izgubljena radna mesta, mala beba za ovu sadašnju krizu.

Zato, nas iz SNS interesuju rezultati, rezultati koje će ova Vlada da ima, šta ćemo da ostavimo našim građanima. Po tim rezultatima će da se pamti i ova i prethodnih nekoliko vlada, a vaše pamtiće se po tome koliko ste uvećali svoju imovinu, koliko je ostalo nezaposlenih, koliko ste fabrika zatvorili, koliko ste života upropastili i koliko ste zbog nemogućnosti opstanka upropastili građana koji su napustili Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja uvažena koleginica ne zna da mi i dan-danas vraćamo deviznu štednju, nisu oni vratili ništa, samo napravili mogućnost, emitovali obveznice koje sada dospevaju na naplatu, kao što dospevaju i oni krediti po 7, 8 i 10%. Čistačica u Beču je mogla da podigne bolji kredit nego Republika Srbija. Takva vam je bila Srbija za vreme njihove vlasti.

Kaže mi da ja krijem da sam iz SRS bio. Ne krijem uopšte. Evo, ne krijem, štaviše ponosim se, ponosim se. Nismo vam dali tada da do kraja devastirate Srbiju, da je do kraja uništite. Niste mogli. Tako da ne vidim, meni nije problem moja politička prošlost. Kao što i razumem da čovek evoluira, smatra da može nešto bolje da se uradi, osnuje novu stranku, kao što smo osnovali SNS, pokazalo se da je to dobro, na prvim izborima vas oduvala, a na svakim sledećim bili ste još dalje od vlasti.

Samo mene interesuje, koliko koleginica koja to meni prebacuje ima političkih stranaka? Svako jutro se budila sa novom članskom kartom. Evo, samo u mandatu od 2016. do 2020. godine, bila je kod Čanka, pa je bila kod Jeremića, pa je bila kod Jankovića, pa kod Đilasa, otkud znam više. Kod Čede. Ne znam, zaista ne znam. Ali jako zanimljiva politička biografija. Ja to vama ne prebacujem, to je vaše pravo. Ali nemojte vaše pravo da zabranjujete drugima.

Što se tiče rezultata, neko mi je čak dobacio da to pričam kao neki starac Fočo, ma hoću da vas podsećam, i vas i građane Srbije, kakvi ste bili dok ste bili na vlasti, da ih više nikad ne prevarite. To što dobijete naknadnu pamet, to je isto bilo kada ste bili opozicija, a videli smo vas na vlasti. Da ih više nikad ne prevarite, građane Srbije, da ih više nikada ne pljačkate.

Gospodine predsedavajući, prvo da vam se zahvalim na ovoj opomeni. Od vašeg režima ja sam se naplaćao kazni. To je demokratija koju ste vi sprovodili u ovoj Narodnoj skupštini.

Član 106. odnosi se na tačku dnevnog reda i raspravu koja se vodi o tački dnevnog reda. Da je kolega govorio o izboru predsednika Narodne skupštine, ne bih dobacivao uopšte. Međutim, čitava njegova diskusija je jedna gomila uvreda na račun poslanika koji podržavaju našeg kandidata Vladimira Orlića, a vi ste odgovorni za red na sednici. Pa, ako hoćete red na sednici, prvo umirite govornika da govori o temi dnevnog reda, da ga podsetimo da se novinarka koja je plasirala afere da se Koluvija čuo sa Andrejem Vučićem javno izvinila i rekla da to nije tačno. Onda on izmišlja Bratislava Gašića.

Šta očekujte vište od nas? Vi ste ti koji ste odgovorni za red na sednici. Vi ste ti koji ste prvi kao građanin običan prekršili ovaj Poslovnik. Pa, izrecite i sebi opomenu. Ja sam bio narodni poslanik koji nije mogao da vam odgovori, a vi ste bili običan građanin, ništa drugo. Bili ste običan građanin i ovde ste držali monolog kao građanin, a ja kao poslanik nisam mogao da dobijem reč, jer jesam u tom trenutku bio poslanik. Kako ste počeli, tako će ova sednica i da traje, osim ako vi ne promenite vaše ponašanje.

Tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od tačaka dnevnog reda o kojoj sada raspravljamo jeste i Republička izborna komisija, njene personalne promene koje će imati ukoliko usvojimo Predlog. Razlog jeste navodna želja bivšeg režima da dobiju fer izborne uslove.

Znate, kada nemate rezultate dok ste vršili vlast ili imate rezultate koji su poražavajući, kada je bivši režim vršio vlast preko 600.000 ljudi je ostalo bez posla.

Za vreme bivšeg režima nije napravljen ni jedan put, nije sagrađena ni jedna bolnica, nije otvorena ni jedna fabrika i nisu bili potrebni nikakvi izborni uslovi da bivši režim na izborima koji su održani 2012. godine … vlast.

Iskreno, kao narodni poslanik koji je učestvovao i kao opozicioni narodni poslanik na mnogim izborima, ja bih voleo da smo tada imali ovakve izborne uslove kao opozicija. Po prvi put od kada se sprovode izbori u Srbiji stranke koje ne učestvuju u radu parlamenta imaće svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji.

Znate, ako aktuelni režim koga predvodi Aleksandar Vučić ima stabilan dinar, nisku stopu inflacije, za kratko vreme zaposli preko 600.000 ljudi, kada se gradi deset ili dvanaest auto-puteva, kada je Srbija jedno veliko gradilište, kada minimalna zarada bude mnogo veća nego za vreme bivšeg režima, onda neko mora da bude kriv bivšem režimu zašto ne može da pobedi Aleksandra Vučića na izborima.

Onda će uvek da se uhvate za nešto. Te ljudska prava, te diktatura, ne mogu da pristupe medijima, što naravno nije tačno, imaju čak i medije koji oni kontrolišu, gde su i oni vlasnici, pa sve do samih izbornih uslova koje se oni potpisali i postavili dok su bili vlast.

Čitavo vreme od izbora 2020. godine priča se o nekoj navodnoj krađi za predsedničke izbore 2022. godine i ovi parlamentarni vanredni koji treba u istom danu da se održe.

Naši građani to i ne znaju i zato možda neko i poveruje u tu njihovu priču. Ali, pored sada ovih šest članova Republičke izborne komisije koji dolaze iz reda predstavnika opozicije koja nije parlamentarna, moram da kažem građanima da svi organi za izbore se formiraju po sledećem principu. Imamo stalni sastav, to je sada ovo što biramo, i proširen sastav.

Kako se ulazi u prošireni sastav? Pazite, i Republička izborna komisija ima isti princip i lokalne izborne komisije i birački odbori. Onog časa kada vam Republička izborna komisija proglasi listu, imate pravo na još jednog člana te iste komisije, na još jednog člana biračkog odbora i njihove zamenike.

Sada možete da zamislite kada 20 predstavnika lista bivšeg režima, ako je to moguće da sakupe dovoljan broj potpisa, potvrde im se liste i imaju svojih 20 članova u Republičkoj izbornoj komisiji i 20 članova u organima za sprovođenje izbora kao što su birački odbori, neka mi neko pokaže kako možete da zloupotrebite to i da navodno pokradete izbore? To je gotovo nemoguće.

Bivši režim jako dobro zna da gube izbore prvenstveno zbog toga kako su se ponašali dok su bili na vlasti. Da bu bili dobri na vlasti, mi ih nikad ne bi pobedili. Da su oni otvarali fabrike, nikada ih ne bi pobedili. Da su gradili autoputeve, nikada ih ne bi pobedili. Da su gradili bolnice, nikada ih ne bi pobedili, škole.

Sada neka razmišljaju, imaju sve vreme ovoga sveta, zašto više nikada neće dobiti priliku da vladaju Srbijom i nikakvi organi za sprovođenje izbora, tela, kako god se zovu, neće u tome da im pomognu, jer o tome ne odlučuju ni organi, ni tela, nego građani Republike Srbije, a građani Republike Srbije najbolje znaju kakvi su bili dok su bili na vlasti.

Onda ide jedna sledeća priča - diktaturra. Šta su obeležja diktature? Zabrana slobode kretanja. Može da se kreće po Srbiji i van Srbije kako ko god želi. Zabrana slobode okupljanja. Evo, imali smo situacije da se okupljaju ispred Vlade Republike Srbije, evo sada u ovom trenutku ispred Narodne skupštine, blokirali su autoputeve na neprijavljenim skupovima protivzakonito i niko ih u tome nije sprečavao. Niko. O kakvoj diktaturi onda govorimo?

O tome što hoćemo mlade ljude, koji nemaju dovoljno životnog iskustva i znanja, da prevarimo da je u Srbiji diktatura, jer prirodno je, mlad je čovek uvek pun energije, pun je želje za promenama i da se taj njegov nedostatak životnog iskustva iskoristi da podrži najobičnije lopuže koje su vladale Srbijom do 2012. godine.

Evo, sada imamo jednu situaciju da napadaju predsednika Republike Srbije, čak planiraju da mu pišu i krivične prijave zato što je u jednoj TV emisiji obećao da će država pomoći i mladima zbog otklanjanja posledica izazvanih korona virusom. Kaže - nema pravo na to predsednik, to je kupovina glasova. Ne kupujemo mi nikakve glasove.

Država ne postoji radi sebe same. Država postoji radi svojih građana i deo prihoda koja država ima, takođe, može da se vrati svojim građanima u skladu sa zakonom o kome će Narodna skupština da se izjasni.

To što će po proceni Đilasa, ukoliko nekim čudom dođe na vlast, u državnoj kasi biti manje od 100 miliona evra za njega, koje je planirao da uzme za sebe, kao što je uzimao dok je vršio vlast, to je njegov problem, ali država postoji radi svojih građana, da bi svojim građanima popravila kvalitet života na određenoj teritoriji, da bi svojim građanima i svojoj privredi stvorila ekonomske pretpostavke da se razvijaju i napreduju.

Setimo se kako je bilo do 2012. godine. Katanac za katancem, zatvorena fabrika za zatvorenom fabrikom. Ljudi iz Srbije su bežali. Sada nas optužuju zašto su mladi do 2012. godine bežali iz Srbije. Kakve veze ima s tim Srpska napredna stranka?

Takođe, u toj želji da prikažu da je u Srbiji nekakva diktatura stalno su govorili da su nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih funkcija ugroženi.

Setite se samo onog sudije Majića koji je stalno pričao kako je pravosuđe u Srbiji dovedeno do ruba propasti, kako sudije gube svoju nezavisnost i samostalnost u odlučivanju, kako se presude donose iz samo jednog centra moći u Srbiji itd, itd, itd.

Sada ja moram da pitam da li je neki sudija smenjen od 2012. godine? Nije nijedan. Da li je i jedan sudija razrešen, osim ako nije stekao uslov za penziju ili po njegovom sopstvenom zahtevu? Nije nijedan. O kakvoj to diktaturi govorimo?

Da li neko hoće da kaže da su svi nosioci pravosudnih funkcija u Srbiji kukavice koje ne smeju da se odupru tom jednom centru moći? To nije moguće.

Oni koji pričaju o nezavisnosti i samostalnosti sudija, samo da podsetim kakva je reforma sprovedena 2010. i 2011. godine. Hiljadu sudija je razrešeno koje je izabrala Narodna skupština. Hiljadu tužilaca je razrešeno koje je izabrala Narodna skupština. Da li je to reforma pravosuđa?

Opštinski odbori političkih stranka donosili su odluke ko treba da bude izabran za sudiju, ko treba da bude reizabran. Ko je kakvog političkog stava, koju stranku simpatiše kandidat za razrešenje od sudije ili od tužioca, tako su odlučivali. Pa, moje kolege poslanici su čitali ovde odluke tih opštinskih odbora Demokratske stranke.

U kakvom je sastavu radio Vrhovni kasacioni sud? Visoki savet sudstva u kakvom je sastavu radio? O tome se izjasnio Ustavni sud. Zamislite da oni koji pričaju o samostalnosti i nezavisnosti sudija i tvrde da su danas ugroženi, izabrali su za predsednika Vrhovnog kasacionog suda osobu koja u tom trenutku nije ispunjavala pretpostavke za izbor, bez mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i takav predsednik Vrhovnog kasacionog suda prelazi u Vrhovni savet sudstva i on odlučuje ko će biti izabran ili reizabran za sudiju ili ko će biti razrešen.

Pa, to su prava obeležja diktature – suspendovan Ustav, suspendovana samostalnost i nezavisnost nosilaca pravosudnih funkcija. Apsolutno se tada, doduše ne iz jednog centra moći, odlučivalo kakve će presude da budu napisane, jer su znale sudije da ako ne poslušaju, mogu opet da budu pod udarom Nate Mesarević, Homena, Nenada Konstantinovića i Boška Ristića. E to su bili ti koji su naručivali presude i koji su učestvovali u toj lakrdiji o tome ko će biti reizabran, a ko će biti razrešen za sudiju ili tužioca. Lakrdija.

Boško Ristić je ovde podmetnuo papir za izbor Nate Mesarević. Podmetnut je papir. Nema ga u izvorniku Narodne skupštine. Pokušajte da ga pronađete predlog Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva za izbor Nate Mesarević. Pokušajte da ga pronađete ovde u Narodnoj skupštini. Nema ga. Sklonjen je.

Nata Mesarević je izabrana na direktan predlog direktnom primenom Ustava, nepoštujući zakonsku proceduru za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. I to tad Majiću nije smetalo, nije smetalo ni Đilasu, nije smetalo ni Bošku Ristiću, ni Nenadu Konstantinoviću, ni Homenu, ni tadašnjoj ministarki pravde. Nikome nije smetalo, jer su imali uticaj na pravosuđe i mogli ste da pišete koliko god hoćete krivičnih prijava, protiv njih ni jedna neće biti procesuirana. Mogli ste da pokrećete parnice protiv kompanija koje su bile bliske režimu na vlasti, ili će taj postupak da stoji u nekoj fioci ili nikada neće biti izvršena presuda po osnovu nekog potraživanja, nikada.

Hajde, recite mi jel neko dobio „Delta“ kompaniju na sudu u to vreme? Recite mi samo jedan primer, samo jednu presudu, a mislite da nije bilo ispunjenosti uslova za pokretanje tih postupaka i donošenje presuda koje bi nalagale Miškoviću da plati svoje obaveze prema dobavljačima? Jesu. Ali, svako ozbiljan je znao da je to unapred izgubljena bitka, jer ima svoje privatne sudije, ima svoje privatne tužioce, ima svoje privatne političare. Imaju Vrhovni kasacioni sud, kontrolišu VSS. Sad vidim i onaj profesor koji priča o, ne mogu da se setim, sa Pravnog fakulteta, koji je bio i član VSS od 2007, 2008. godine, priča o tome kako ustavne promene nisu dobre, kao nam je pravosuđe u haosu, a on je učestvovao u pravljenju haosa i treba da ga bude sramota i da se pokrije ušima. Kome on ima šta više pravo da predaje i da prigovara? Nikome ništa.

Evo, sad ima problema i oko toga da referendum i promena Ustava nije dobra. Kaže - nije dovoljno demokratska. Procedura za izbor sudija nije ono što bi bivši režim hteo. Šta bi hteo? Pa, istu onu vlast koju je imao 2008, 2009, 2010. godine, da se igra ping-pong sa sudijama i tužiocima. Zato ta reforma, koju sad sprovodi SNS, nije dobra, a njihove reforme, koje je Ustavni sud ocenio kao neustavne, oni su super. Ili ako im spomenete, doterate ih do zida, što bi naš narod rekao, e tada nekako gledaju da pobegnu od te teme glavom bez obzira.

Kad čovek nema rezultata, nema politiku, nema viziju, nema odricanja, može jednog građanina da prevari, samo jednom i čini mi se da je to najveći problem Dragana Đilasa. Ne može on više nikoga ga prevari, apsolutno nikoga. I zato mu najviše i smetaju reforme koje sprovodi SNS i Aleksandar Vučić.

Neka on vodi svoju politiku, mi ćemo svoju. Neka mu bude jasno, u Srbiju se na vlast dolazi samo izborima. Nema više paljenja Skupštine. Nema više upadanja u državne institucije. S tom pričom je Srbija završila. Kad bude neko imao više glasova nego SNS, mi ćemo rezultat priznati, ali neka budu uvereni da ćemo svaku izbornu volju građana sačuvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi kao diktatorska stranka prihvatamo amandmane opozicije i zahvaljujemo se svakom narodnom poslaniku koji ne podržava Vladu Republike Srbije, na konstruktivnom dijalogu i njihovoj želji da doprinesu izbornim uslovima koji se raspisuju u Srbiji.

O tome kako je ko član politički stranke, kako se treba dozvoljavati ili braniti, ja sam čovek koji smatra da u svrhu demokratizacije društva, političke stranke jesu nosioci demokratije u jednom društvu, ne treba ograničavati ljude kako će, po svojoj želji ili meri da menjaju političke stranke, ali o tom potom, to je neka druga tema.

Kao što je svima već poznato, zakoni o kojima sada raspravljamo u pojedinostima su rezultat nekog međustranačkog dijaloga. Jedan deo dijaloga je bio bez posrednika Evropskog parlamenta, a drugi je bio sa posrednicima. Neke od mojih kolega su iznele oštre zamerke i čak iz vladajuće strukture zašto smo to radili sa evroposlanicima, čak i bivšim. Pa, sve svoje kolege mogu da vas podsetim samo na period 2014. i 2015. godine, kada je Srbija započela svoje privredne reforme. Tada su nama posrednici između investitora koji treba da dođu u Srbiju i srpske privrede bio MMF. Nama MMF zbog ničeg drugog nije trebao. On je trebao nama da da ocenu mera fiskalne konsolidacije koje smo tada provodili da bismo stekli, naravno, ako položimo njihov ispit, dobijemo dobre ocene, poverenje investitora.

Posmatrajte malo analogno i evroparlamentarce. Oni su ovde došli na poziv bivšeg režima sa jednom željom. Ta njihova želja je bila da ih bez izbora dovedu na vlast u Srbiji, kao što su to uradili u nekim drugim zemljama, čak i nama nekim susednim zemljama. Ne želim da spominjem da to neko ne bi zloupotrebio. Kada su videli da od toga nema ništa, prihvatili su da učestvuju u međustranačkom dijalogu.

Želja, pak, Srpske napredne stranke je bila ta da se jedan deo javnosti koji sa nepoverenjem gleda na rezultate koje ostvaruje Srpska napredna stranka i njen predsednik Aleksandar Vučić na izborima uvere da su izborni uslovi u Srbiji potpuno demokratski i da je zaista rezultat koji ima i Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić želja građana Republike Srbije. To čisto da raščistimo.

E, sada, ja bih samo hteo da napomenem kako to neki iz bivšeg režima gledaju na rezultate, odnosno na demokratski iskazanu volju građana Srbije na izborima kada glasaju za Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića. Uvek ćete imati dosta tih skrivenih poruka bivšeg režima da ne treba podržavati Aleksandra Vučića. Ako ne mogu da utiču na celokupan narod, onda na jedan deo naše populacije, da kažemo koji je, eto, dosta obrazovan, ima određen nivo znanja i da oni ne treba da se mešaju ni u jednom slučaju sa biračima i građanima koji podržavaju Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku.

Eto, to je jedna polemika koja se vodi u našoj javnosti od kada je spomenik postavljen. Svi već znaju da govorim o spomeniku Stefanu Nemanji.

Tu se prvi oglasio Vladeta Janković, o kome je govorio moj uvaženi kolega, sa nekom pričom da taj spomenik treba promeniti, da mu treba promeniti lokaciju, da može da bude u Marinkovoj bari, ne znam gde sve. Ja nisam iz Beograda, pa ne mogu sva ta beogradska naselja ni da popamtim, nemojte mi zameriti. To je valjda zato što su tamo ljudi nedostojni da budu u prestonici, u krugu dvojke, da obiđu taj spomenik, da mu se dive, jer Bože moj, intelektualna elita nije zato, prvo, da se mešaju sa njima, to je već fašistička ideologija, dokazaću vam da su u pitanju fašisti u nastavku svoje diskusije i da, eto, kao niže obrazovani i niže vredni da se premesti u ta naselja, da ne moraju da gledaju, kako oni to kažu, ruglo od spomenika.

Naravno da će uvek pronaći nekog umetnika, istoričara koji će to da osporava, pa su našli jednu gospođu, o čijem ja umetničkom delu ne želim da diskutujem. Verujem da je zaista umetnik koji je svojim radom ostavio trag u srpskoj umetnosti, ali mislim ovo što je izjavila, da mu nije baš ni vreme, ni mesto.

Dva su izlaza iz ove užasne situacije, kaže Irina Subotić, u kojoj se našao Beograd, jedan je da uz taj spomenik stoji vrlo jasno napisana formulacija, čitava legenda koja bi objasnila zašto je taj spomenik ruglo, zašto je loš za Beograd i zašto tu njemu ne bi trebalo da bude mesto. Ajde da kažemo da ona spomenik gleda kao umetnik i da joj pređemo preko toga. To se danas radi sa kolonijalnim spomenicima, o kojima je bilo reči da se ruše, ali su ljudi rekli - nećemo ništa da rušimo jer su oni rušili, doduše ovi pre nas i Đilasovi i te kako su rušili, ali se onda se postave natpisi pored spomenika. Tu se dovode škole da se edukuju ljudi šta je bio kolonijalizam, koliko je on uništio naroda, ljudi pretvorio u robove i obogatio se na taj način. Sve to može da se uradi, samo ne da se taj spomenik glorifikuje.

Da li je to neko rekao da je Stefan Nemanja kolonizator? Da li je to neko rekao da je SNS kolonizator? Da li je to neko rekao da su građani Srbije robovi? Ja to tako tumačim. Zašto je to važno, malo kasnije.

Onda dodaje da je nedozvoljeno da se to smatra velikim remek delom i da se tu okupljaju ljudi, da se tu donose jabuke i cveće, jer je to samo sramota za naš needukovan narod. To znači - ako ne glasate za Đilasa, glasate za SNS i Aleksandra Vučića, vi ste needukovani, neobrazovani, nekulturni, nedostojni, bezvredni. Skriveno, ali tako jeste, samo lepo napisano.

Drugo rešenje je da bude izmešten kako je to rađeno u mnogim drugim sredinama. To se posebno radilo sa socijalističkim spomenicima u Budimpešti, kada su našli čitav jedan potpuno pust deo grada gde su smestili tzv. spomenike. Oni onda govore sami za sebe. Postoji tu čitava priča šta je realizam, šta je socrealizam, šta je staljinizam i ko je dizao te spomenike. Aleksandar Vučić ispade ravan Staljinu. Tako to kaže bivši režim, inače Evropa Nostra, predstavnik Evropa Nostra.

Beograd, navodno, ima više simbola. Ja nisam iz Beograda, Beograđani neka mi ne zamere neke stvari. Kažu da je jedan od simbola grada Beograda stari tramvajski most. Usudio se jedan predsednik opštine Šapić da kaže da taj most treba srušiti. Kakve su reakcije bile bivšeg režima na to? Sada vam kažem da napravite poređenje između naših spomenika, nacionalnih spomenika, koji treba da odražavaju duh kolektivnog jedinstva jednog naroda, koji je narodu neophodan da bi narod opstao i tuđih spomenika.

Stari tramvajski most je tuđ spomenik. Podignut je 1942. godine od strane nacističkih okupatora, da bi lakše preko Save prevozili teško naoružanje na istočni front. To nije naš most. Mi smo ga nasledili.

Čudi me da, recimo, Dragan Đilas, kao bivši gradonačelnik Beograda, to ne zna ili se pravi da ne zna i kaže – ideja da se sruši most koji je obeležje Beograda. Kakvo, bre, obeležje Beograda? Obeležje Beograda je tzv. Brankov most. Most kralja Aleksandra, nacisti su ga srušili u aprilskom bombardovanju 1941. godine. Taj most se zvao Most kralja Aleksandra. Otvoren je u decembru 1934. godine i dobio je ime po tada već ubijenom kralju Aleksandru.

Ja iz Požarevca to znam. Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda, to ne zna.

Idemo dalje. Ima još njih koji bi da brane nemačke spomenike. Kaže, „Ne davimo Beograd“, onaj Lazović – Šapić sa otvorenim nipodaštavanjem govori o tim činjenicama i značaju koji most ima, koji je preživeo nacistička razaranja. A nacisti ga napravili.

Ja nemam ništa protiv herojskog dela učitelja Zarića, koji je spasao taj most, taj most je bio neophodan Beograđanima, ali šta je bio taj most i zbog čega je napravljen? Ne samo za prevoz naoružanja, tim mostom su nacisti prevodili hiljade Jevreja u NDH i na Staro sajmište. Što o tome ne kaže nešto Evropa Nostra? Šta kažu Savo Manojlović i Evropa Nostra u peticiji koju su uputili Zoranu Radojičiću, gradonačelniku Beograda, Goranu Vesiću? Kaže ovako – za taj most, zašto bismo se lišili najsvetlijih momenata naše istorije? Prevođenje Jevreja u NDH najsvetliji trenutak naše istorije? Prvo, to nije naša istorija, to je nacistička istorija. Srbi su uvek tu ideologiju odbacivali, čak i pod okupacijom istih nacista. Imali smo dva oslobodilačka pokreta. A oni nas izjednačavaju sa nacistima. A Stefana Nemanju nazivaju kolonizatorom, Aleksandra Vučića Staljinom.

Šta kaže još Savo Manojlović? Zašto bismo se kao narod koji je toliko stradao lišili jednog od simbola antifašizma? Jel treba da ponovim o Jevrejima, Romima, Srbima rodoljubima?

To su njihove vrednosti. Spomenik Stefanu Nemanji je naša vrednost.

Zašto pokušavaju toliko da naruže taj spomeni, potpuno nezasluženo? Ja smatram da je to veličanstven spomenik. Zato što je svakom narodu potrebno nešto što će da ga povezuje, nešto što će da ga ujedinjuje, da bi taj narod opstao.

Neki kažu da se to zove kolektivni duh jednog naroda, koji odražava jedinstvo jednog naroda. Između ostalog, to bi trebalo da bude i spomenik Stefanu Nemanji.

Imate mnogo stvari koje utiču na taj kolektivni duh jednog naroda. Tu je crkva, setite se samo kako su se ponašali prema Hramu Svetog Save kada je završen. Tu je vojska. Ponoš je uništio našu vojsku. Tu su reprezentacije, u bilo kom sportu. Gde su nam bile te reprezentacije za vreme njihove vlasti? Ako bi i dospele na neki svetski kup, neslavno su odlazile. Nije im trebao kolektivni duh jednog naroda jer su smatrali da tako ne mogu dugo da vladaju i ne mogu da pokradu sve. Imate i cenjene sportiste, Novak Đoković je, između ostalih, jedan takav. Šta mislite, zašto je čitava država stala iza njega? On povezuje čitav narod.

Kako su se oni odnosili prema našim sportskim velikanima? Da vas podsetim, jednu fudbalsku zvezdu Dragana Džajića hapsili su kao najvećeg kriminalca, slikali su to, vodili ga sa lisicama, kao da je član "Zemunskog klana" ili Velje nevolje, samo da bi naružili jednog čoveka koji može da se pomogne da se narod očuva u teškim vremenima.

E, zato to isto rade i sa Stefanom Nemanjom. Radi jedan deo građanske intelektualne elite koji kažu da je Kosovo nezavisna država, da je Srbija genocidna država, da su Srbi genocidan narod, da je Republika Srpska genocidna država i da treba da nestane. Eto, to je bivši režim koji okuplja Dragan Đilas oko sebe i kroz te male sitnice pokazuje svoje pravo lice. Jer, zamislite, ne može on da kaže nešto direktno, ali indirektno treba građani Srbije, po njemu i po svim ovim izjavama koje su bile, da se stide što su Srbi, da prihvataju sve, što god im se nameće, da prihvate nezavisnost Kosova, da se odreknu svega, zato što sramota postoji koju im nabijaju potpuno nezasluženo Đilas, Marinika, Vladeta Janković, ovi umetnici, svaka čast za njihova umetnička dela, Savo Manojlović, Evropa nostra.

Građani će sigurno da imaju na umu to kada izađu na izbore. E, onda će im biti kriv narod i ponovo će biti krezubi, nepismeni, nestručni, zato što gube na izborima.

Setite se, ovde je i moj uvaženi kolega Martinović o tome govorio, kada je onaj Đorđe Vlah pričao, pisao članke o tome kako za Vučića i SNS glasa krezuba Srbija. Jasnu polarizaciju u društvu hoće da naprave. Krug dvojke, a uglavnom su oni koji su u tom krugu 1943. i 1944. godine došli iz šume, da isteraju sve ove odavde, ne kao oslobodioci, oni pošteni to nisu radili, pravi borci za slobodu srpskog naroda to nisu radili, ali ovi jesu i njihovi potomci nam danas to rade, ništa drugo. Pokušavaju da ponize ostatak naroda, pokušavaju da zaborave, da nas nateraju da se zaboravimo i da se stidimo što smo Srbi, da prihvatimo da kao narod i država ne trebamo da postojimo, da bi oni mogli da, kroz izgovor intelektualnog uzdizanja naroda, pljačkaju po Srbiji gde god stignu, i Dragan Đilas i Savo Manojlović, Vladeta Janković i svi sa njima.

Ja mislim da će ponovo neki narod da im bude kriv što neće napraviti rezultat kakav očekuju i nikad neće pogledati sebi u lice, da postave sebi pitanje - koji je njihov doprinos zašto ih građani neće.