Ne znam da li ću baš tačno citirati tu rečenicu, ali  Njegoš je govorio "Ko je gori, sad je doli, a ko doli, gori ustaje". Ne treba shvatati tragično tu sinusoidu kroz koju svaki čovek u životu prođe, i dobre i loše stvari, i vlast i opoziciju. Ono što mi smeta je ta količina žuči, jeda, mržnje koja se prosipa ovde kroz svaki takav govor.
Da li će od te žuči i jeda i mržnje građani u Srbiji živeti bolje? Neće. Da li to građani Srbije očekuju? Mislim da ne očekuju. Od ovog parlamenta, od Vlade Republike Srbije, od svih odgovornih ljudi očekuju odgovore. Ne očekuju politički kečerizam, ne očekuju mržnju, jed, čemer. To ne očekuju od nas.
Nisam siguran da li sam toliko adekvatan i toliko pametan da mogu na sve da odgovorim, ali, što se tiče tih zaduživanja, vrlo rado će Vlada doći ovde i ministar finansija može odgovoriti. Međutim, sva ta nova zaduživanja su najvećim
delom bila da bi se servisirala ona koja smo zatekli i sve ono trulo i svaku trulu dasku na koju smo zgazili u proteklih osam meseci kao Vlada i kao odgovorni ljudi, a na šta smo došli.
Niko ne kaže da li su ta nova zaduživanja, ukoliko je bilo i koliko je bilo…

Ako je potrebno, koristiću i vreme poslaničke grupe.

U redu, sa dve rečenice završavam.
Sigurno da taj novac nije otišao za servisiranje sagorenih, opljačkanih, otetih para kroz Razvojnu banku Vojvodinu, kroz razne banke, Agrobanku, Razvojne fondove Vojvodine ili ne znam kakve stvari kroz koje je kao protočni bojler prolazio novac svih građana Republike Srbije i zbog toga sada kada istrage, kada institucije sistema mogu da rade i rade svoj posao onako kako treba, onda se kaže – politički revanšizam. Kakva je cena ovog čemera, mržnje, koja je pokazana u prethodnom govoru?

U protekle četiri godine smo slušali različita opravdanja. Najdominantnija opravdanja zašto se u Srbiji živi teško, zašto je 200 hiljada obećanih radnih mesta, bez posla ostalo? Ne želim da licitiram, ali bar duplo više od onoga što je obećano radnih mesta. I za sve je bila kriva svetska ekonomska kriza. Ova Vlada, ova skupštinska većina može slobodno da kaže - da kriva je svetska ekonomska kriza, ali kriva je prethodna vlada, čija se politika jasno vidi u jednoj rečenici bivšeg premijera koji je rekao – Srbija je statistički izašla iz krize, ali građani Srbije to neće da osete.
Šta nas briga. Ko je onda izašao iz krize? Takva neodgovorna politika je dovela do promena na biralištima, na izborima, onako kako treba, demokratski, voljom. Građani Republike Srbije su rekli jednoj politici doviđenja, drugoj politici da je dobrodošla i mi ćemo se izmeriti na narednim izborima, ma kada oni bili, spremni smo na sud javnosti, na sud građana Srbije i uvek ćemo prihvatiti izbornu volju.
Ne znam zašto se kolega, koji je pre mene govorio, našao prozvanim kada sam govorio o raznim osumljičenim, po različitim aferama, ni jednu stranku nisam pomenuo. Ne znam zašto se našao prozvanim. Ne znam, zaista.
Međutim, ono što cela Srbija zna to je da sa ovakvom politikom i sa razvijanjem dobrosusedskih ili ne znam kakvih odnosa sa "Nambijom", i takvim nekim zemljama, mislim da DS jedina poruka koju je često jedan kolega upućivao, u prethodnom sazivu, kada je govorio - prvih dvadeset godina, gospodo u opoziciji je teško, posle toga će te se navići.

Dame i gospodo narodni poslanici,  reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Svesno ću, gospodine predsedniče, makar me opomenuli i kaznili, zloupotrebiti Poslovnik. Molim vas…
(Predsednik: Gospodine Babiću, molim vas samo da pokušate da govorite u okviru Poslovnika, nikako da ga zloupotrebite.)
Naravno.
Poverenje koje građani Republike Srbije imaju u Narodnu skupštinu Republike Srbije je na zabrinjavajućem nivou. Samo 8%-10% svih građana Republike Srbije ima poverenje u Narodnu skupštinu kao instituciju. Uz sudstvo, na najnižim smo granama po poverenju kod građana Republike Srbije.
Obavestiću vas da samo 3% građana smatra da parlament i svi mi koji sedimo u parlamentu smatra da nismo korumpirani. Preko 30% građana Srbije veruje da je svaki treći građanin koje ste sreli jutros kada ste dolazili na posao, da smo izuzetno korumpirani.
Molim vas da ono što nije tema dnevnog reda, da ono što građane Republike ne zanima, nadgovornjavanje, nadmudrivanja, jalova nadmudrivanja, da prestanemo jednostavno sa tim i da tražimo tačku oslonca, da tražimo i da razgovaramo o zakonu koji treba da okupi svih 250 narodnih poslanika, o nečemu što će spasiti neku decu u budućnosti.
Zar je bitno ko je izašao po čašicu vode, ili nije bitno? Zar vam nije bitno da ostavljamo parlament nekim budućim sazivima i nekim boljim ljudima sa mnogo većim poverenjem nego što to radimo sada? Molim vas, hajdete da se ponašamo kao odgovorni ljudi.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje i vršenja krivičnog dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, odnosno kada je reč o "Marijinom zakonu", ne mogu da govorim sa pravničke strane, nisam pravnik, a mnogo vrsnih pravnika je u dosadašnjoj raspravi vrlo kvalitetno govorilo o ovom predlogu zakona.
Ne mogu da govorim ni kao čovek koji se bavi politikom. Mogu da govorim kao roditelj, kao otac dve devojčice od osam i od 13 godina i kao čovek koji je zabrinut, kao i, verujem, svi mi koji sedimo u ovoj sali, za budućnost naše dece i za bezbednost naše dece. Mogu da govorim kao čovek koji je uvek u strahu ujutru kada otvorim novine, dnevnu štampu, šta će me zateći u onim stupcima crne hronike i na kakvo ćemo novo zlodelo naići.
Zbog toga mi je drago što je ovo jedan od zakona koji nas je sve okupio, jer samo glasanje za ovakav zakon u punom kapacitetu, glasanje svih 250 narodnih poslanika, daje određenu dobru garanciju da će ovaj zakon u primeni napraviti ono što je predlagač, a i pisac ovog zakona, hteo da postigne, a to je opšta bezbednost dece u Srbiji.
Pažljivo sam slušao raspravu, pažljivo sam slušao izlaganja kolega i juče i danas i ono što mi je lično zasmetalo, a upotrebio je i moj poštovani kolega, gospodin Cvijan, iz poslaničke grupe SNS, nazivajući, to nije prvi put, takve osobe jednim mističnim imenom – predatori, pa još – seksualni predatori. Mislim da ne treba takve stvorove da mistifikujemo, jer predator ne može da bude Dejan Anđelković, raseljeno lica iz Prizrena, koji je 2011. godine u hotelskoj sobi u Negotinu silovao trinaestogodišnjeg dečaka. Takav čovek ne može da bude predator, nego zlotvor. Predator ne može da bude ni 45-godišnji S.S. iz Kragujevca, osumnjičen da je seksualno zlostavljao sestričinu staru 14 godina, a 10 godina pre toga ubio njenog rođenog brata. Pun je internet ovakvih naslova.
Želim da takve ljude, da takve stvorove nazovemo pravim imenima i da dobiju tretman u društvu, odgovarajući posledicama onoga što su učinili.
Što se tiče silovatelja, oni su u vrhu liste krivičnih dela sa najvećim stepenom povrata. Oni koji su izvršili krađu jednom, 77% njih će ponovo izvršiti to isto krivično delo, oni koji su jednom prevarili, 65% njih posle izvršenja zatvorskih sankcija će ponovo to uraditi, oni koji su prodavali drogu, 60% njih će ponovo to isto raditi, a oni koji su jednom izvršili krivično delo silovanja, 50% njih će ponovo to isto uraditi.
Zbog toga sam vam ja zahvalan, gospodine ministre, zato što ste pokazali jednu osobinu koja nije svojstvena u politici, a to je da nemate sujete. Zakon koji je bio u proceduri u prošlom sazivu, u identičnom obliku ste dali u proceduru i sada i siguran sam da će u danu za glasanje on u punom kapacitetu biti i usvojen. Siguran sa da je to jedan mali, prvi korak ka rešavanju jedne opšte bezbednosti za svu decu u Srbiji.
SNS će podržati sve mere koje podrazumeva ovaj zakon. Podržavamo i obavezno javljanje nadležnom organu policiji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, zabranu posećivanja mesta na kojima se sakupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova itd. Ne bih da prepričavam ovaj zakon koji sam siguran da smo ga svi pažljivo pročitali.
Ono što me zabrinjava, zabrinjavaju me dve stvari. Jedna je da u Srbiji ne postoje posebni programi rada sa počiniocima seksualnih delikata, a oni iz zatvora najčešće izlaze i gori nego što su bili. Nema posebnih programa sa izvršiocima takvih dela, oni su smešteni zajedno sa izvršiocima ostalih krivičnih dela i samo u pojedinačnim slučajevima imaju pojačan individualni rad sa psihijatrom.
Molim vas da u budućem periodu razmišljamo da se to vreme koje oni provedu u ustanovama u kojima treba da provode jedan duži vremenski period, da to vreme ne bude potrošeno, ne bude samo tada izvršena sankcija pritvora, odnosno zatvora, već da se sa takvim osobama u to vreme radi, kako ne bi, kada izađu iz zatvora, ponovo izvršili krivično delo.
Međutim, ono što me mnogo više zabrinjava je inertnost našeg društva. Podsetiću vas, a verujem da to jedan veliki broj narodnih poslanika u ovoj sali zna, da je 1994. godine u Americi donesen zakon koji se zove "Megan zakon", nazvan po sedmogodišnjoj devojčici Megan Kanka iz Nju Džersija koju je silovao i ubio višestruki povratnik. Godina 1994, a mi smo sada u 2013. godini. Dokle ćemo više, kao društvo, učiti na svojim greškama? Zar nije jeftinije da smo naučili iz ovog zakona, da smo za ovih 19 godina ovakav neki zakon, na osnovu te stradale sedmogodišnje Amerikanke iz Nju Džersija, napravili zakon? Mene zgrožava pomisao, da smo takav zakon usvojili za ovih 19 godina, da bi mala Marija sada bila živa.
Dokle ćemo biti spori? Dokle ćemo samo onda kada nas nešto pogodi po glavi odreagovati? Zar nismo sposobni da idemo korak napred? Zar nismo sposobni da gledamo druga zakonodavstva, da gledamo druge države, da gledamo njihove primere i da idemo ispred svog vremena? Sada je kasno. Za Mariju je kasno.
Velike stvari počinju malim koracima. Ovo je taj jedan mali korak. Pozivam vas, gospodine ministre, da ne stanemo. Nedovoljan je samo ovaj zakon. Dobar mali korak, ali nedovoljan. U nekim uređenim zemljama policija je dužna da obavesti komšiluk ako u njihovom komšiluku živi lice koje je osuđeno i izdržalo kaznu za silovanje. Mi na te ljude moramo da stavimo crnu tačku, moramo da upozorimo sve građane koji žive u okolini na takve ljude. U Americi postoji na "google" mapa obeleženih mesta, obeleženih kuća i stanova u kojima žive takvi ljudi.
Ovaj zakon je dobar korak i ja sam vam zahvalan zato što ste ga predložili. Zahvalan sam i piscu, zahvalan i svima, i u ime moje dece, i u ime sve dece koja će na ovaj način biti zaštićenija i bezbednija, ali moramo samo da idemo dalje. Ono što mi je drago jeste što će Marija na neki čudan način, kroz ovaj zakon i kroz bezbedniju decu sutra u Srbiji nastaviti da živi.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ono što mogu da kažem, a što do sada možda nije rečeno, jeste da je ovaj zakon imao jednu javnu raspravu, nije ušao po hitnoj proceduri, ovo je važan zakon, da je ovaj zakon urađen po preporukama eksperata Saveta Evrope i da u raspravi ni juče ni danas zaista nisam čuo nijednu značajniju zamerku na ovaj predlog zakona, osim što smo taj zakon ili ideju tog zakona svojatali, ko je pre, ko je posle.
Ono što je dobro i što vas podržavam, gospodine ministre, da vi sa vašim saradnicima nastavite sa procenom vrednosti imovine koja nije urađena, da se uradi jasan popis imovine, da se zna gde ta imovina završava i sa kojim namenama završava. Podržavam i to što ovaj zakon tretira, odnosno obuhvat ovog zakona je proširen u odnosu na prethodni, i to mi se čini na dela otmice i protiv imovine, što nije predvideo prethodni predlog zakona.
Ono što je po mom mišljenju ideja ovog zakona i što će se urediti jedna značajna oblast, imovinu koja je oduzeta privremeno ili trajno od ljudi koji su izvršili kriminalna krivična dela ne smemo staviti u jedan taman pojas i da se sa tom imovinom raspolaže na kriminalan način. Ovo je zakon koji će urediti pravila kako će se raspolagati tom imovinom koja je privremeno ili trajno oduzeta. Ovo su samo pravila igre i ja sam siguran da će u danu za glasanje ovaj zakon ne samo dobiti podršku SNS, već i najširu moguću podršku u parlamentu Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Kada govorimo o ovom amandmanu, ne mogu da govorim o šinjelima, nemam ga, ne verujem ni da ima dovoljno veliki broj i ne vidim nikakvu vezu. Ne vidim nikakvu vezu ni aflatoksina sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, osim što u tim objektima koji su završeni, a nelegalni, žive ljudi koji su uplašeni neistinitom i neiskrenom kampanjom Gorana Ješića protiv srpske poljoprivrede i srpskih seljaka i srpske privrede i srpske države, na kraju krajeva, celokupne. Međutim,  o tome ćemo govoriti poslepodne i hvala vam na sugestiji, da ostavimo to za posebnu sednicu koja će se tako i zvati.
Da li je ovaj zakon dobar? Da li je najbolji, da li je idealan? Ne, nije. Ne postoji idealan zakon. Da li će ovaj zakon doživeti svoje promene? Možda, ne znam. To će život pokazati. Isto tako bih voleo da se svi legitimišu kada tako pompezno najavljuju bilo kakve promene, bilo kakve loše stvari.
Tih milion i trista hiljada objekata su nastali pre 2000. godine i posle 2000. godine. Ne mogu da lociram kada su nastali, jer taj podatak ni ministarstvo, ni država nema, ali kritika od ljudi koji su vršili vlast, koji su imali sva ovlašćenja, koji su imali većinu u ovom parlamentu, gde su mogli da daju bilo kakav predlog zakona, ako znaju bolje, zašto nisu stavili šta je bolje i koje je to bolje rešenje, nego se ćutalo, trpelo i nosilo se dalje?
(Predsednik: Molim vas da se vratimo na amandman.)
Jednu stvar koju želim da kažem ako mi dozvolite u dve rečenice i ono što mi zaista smeta, a to je da je ovaj zakon duboko koruptivan, što apsolutno nije istina, jer sve zamerke koje je Agencija za borbu protiv korupcije imala, kao i stalna konferencija gradova i opština, sve te zamerke su kroz amandmane implementirane u zakon koji ćemo sutra, bez šinjela, da usvojimo u ovom domu Narodne skupštine, a ko se bavi korupcijom i ko se bavi kriminalom u Srbiji, SNS ima svoj stav o tome, nulta tolerancija, od najkrupnijih pa i do najsitnijih, zna se gde će ti ljudi završiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, da sam sada došao u Srbiju iz ne znam koje druge zemlje, rekao bih - divno govori ovaj mladi čovek.
Međutim, mi ne bolujemo od amnezije. Građani Srbije su zdravi ljudi koji dobro znaju kako su živeli proteklih 12 godina, a ja ću vas nešto pitati. Gospodine ministre možda i vi možete da odgovorite.
Ko je odgovoran što u Srbiji ima milion i 300 hiljada nelegalno izgrađenih objekata, ako kolega kaže da svi koji su u prethodnom periodu radili i pravili, plaćali su naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta? Zar to nije bila kampanja da kada se gradi, pa kada se kopa temelj, to sam vam i u raspravi u načelu govorio da jedan objekat da se napravi trebaju meseci da prođu.
Što znači da su neki iz lokalnih samouprava koje je vodila DS žmurili na jedno i na drugo oko, sve zavisi od toga u koji džep je nešto ušlo. Ko je odgovaran za to? Ko je odgovaran zato što je do sada po vašem zakonu 12% do 15% izvršeno legalizacije? Srpska napredna stranka i ova Vlada Republike Srbije ili vlada koju je predvodila DS?
Nemojte nas terati, nemojte nas vređati. Ovo je način da smo targetirali, prepoznali problem. Ti objekti su napravljeni, neće se rušiti, nešto sa njima mora da se uradi. To nam je potrebno i zbog planske regulative i da bi ti ljudi mogli da raspolažu tim objektima. Niko ovde ne svrstava građane u građane prvog i u građane drugog reda. Brljotine koje su nastale u prethodnom periodu hoćemo da regulišemo i stavimo tačku. To je svrha ovog zakona i zbog toga nemojte populističke neke stvari ko živi u 30 kvadrata, ko u 130 kvadrata ...
(Predsednik: Vreme.)
... ne pravimo razliku među građanima i dozvolite da tu oblast i sve ostale oblasti uredimo kako treba i po zakonu i u interesu svih građana Republike Srbije.

Da bi se neko promenio mora da shvati i da prihvati i da prizna sve svoje manjkavosti. Malo pre je kolega Konstantinović krenuo tim putem, to je dobro. Priznao je da vlast DS u proteklih 12 godina bila nesposobna da uradi neke stvari.
Kolokvijalno ću da prihvatim da su svih tih milion i 300 objekata, a to je proverljivo da li su napravljeni pre 2000. godine ili posle. Čak i da su napravljeni pre 2000. godine šta ste radili 12 godina? Šta su radile inspekcijske službe? Šta su radile lokalne samouprave? Šta je radio parlament Republike Srbije, da nije mogao da te ljude motiviše, natera da završe te objekte, da legalizuju te objekte, da uvedu u neke normalne tokove?
Dobro je. Shvatili ste da niste dobro radili. Shvatili ste da niste bili sposobni da to uradite. Sreća je da su bili izbori u maju mesecu i SNS je sa svojim koalicionim partnerima prihvatila odgovornost vođenja ove zemlje i to se radi, gospodine Konstantinoviću baš na ovaj način.
Ako insistirate možemo da pričamo i o tome kako su se i trošila ta sredstva. Po dubini. Kako se naplaćivalo za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, a onda se nisu sredstva koristila za to nego su se koristila za kampanju, za raznorazne druge stvari, možda i za te bilborde što pominje gospodin Ilić.
Ali, dobro priznali ste da niste sposobni. Srpska napredna stranka je prihvatila svoju odgovornost.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče. Zadovoljan sam vašim odgovorom.
Reklamiram povredu člana 103. Poslovnika. Siguran sam da mi u Narodnoj skupštini često koristimo instituciju Poslovnika da bi govorili o nečemu drugom. To je uradio i prethodni govornik. Koristeći javljanje po Poslovniku, pokušao je da izvrši repliku na govor koleginice Obradović.
Ni u jednom trenutku koleginica nije pomenula nijednu poslaničku grupu, ni poslaničku grupu kojoj pripada prethodni govornik. Ukoliko se prethodni govornik našao u grupi onih poslanika i onih poslaničkih grupa koji su govorili o onom EPP programu, a ne o suštini, što se SNS zaista trudi i držimo se suštine, a to je ono što interesuje građane Republike Srbije, onda je to problem prethodnog govornika. Ovde je jasna razlika između suštine, koju zastupa SNS i zastupa Vlada Republike Srbije, i EPP programa, pa ko se našao u tom EPP programu neka odgovara pred građanima Srbije.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost i u ovom sazivu kao i svim prethodnim sazivima Narodne skupštine Republike Srbije imamo pogrešan pristup. Kada dođe neki zakonski predlog u proceduru, sve poslaničke grupe, sve političke partije se trude da pokažu različitosti koje stoje između nas. Da li time dokazujemo vernost ne znam kome? Međutim, ubeđen sam da time ne zadovoljavamo građane Republike Srbije, zbog kojih i koje predstavljamo u ovom najvišem zakonodavnom telu.
Građani Republike Srbije od nas očekuju tačke spajanja, da tragamo za tim tačkama spajanja. Jer, jedino te tačke spajanja daju sigurnost građanima Republike Srbije. Jedino ono oko čega se svi saglasimo da je dobro, građani Republike Srbije će reći – da, to će zastupati svi; da, to je sigurno dobro, i to se neće menjati promenama vlasti ili promenama na izborima.
Ono što mislim da je tačka spajanja, a to sam mogao da vidim u raspravi i u petak i danas, su dve stvari. Možda nedovoljno, ali za početak, i ako budemo i ubuduće se trudili da tragamo za tim tačkama spajanja, mislim da će ovo biti jedan dobar i kvalitetan saziv Narodne skupštine.
Ovo nije zakon o legalizaciji. Niti se tako zove, niti je to suštinski zakon o legalizaciji. Zakon o legalizaciji je ono što je i gospodin ministar najavio da će u skupštinsku proceduru ući u junu mesecu ove godine.
Druga tačka koja nas spaja, i to je dobro i dobra je to poruka, da milion i 300 hiljada nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji neće biti rušeno. Jer, zaista, ni u petak ni danas nisam čuo ni jednog poslanika, ni jednu poslaničku grupu koja je takve stavove zastupala.
Čuli smo o ovom zakonu da je katastrofalan, da će dovesti do tektonskih poremećaja u Srbiji, da Srbije neće biti ako se ovakav zakon usvoji.
Međutim, ono što i ako se uporno trudim i propagiram da ne treba da gledamo iza sebe da nas ne bi pregazio auto na ulici, moram da vas pitam - kada su napravljeni ti objekti? Jedan objekat ne niče za sedam, osam meseci ove vlade. Jedan objekat ne niče preko noći. Treba iskopati temelj, naliti stopu, ošalovati temelj, jer tako gospodine ministre, podnu ploču, zidove, ošalovati ploču, pa drugu, pa krov, pa gde su zanatski radovi? Meseci traju. Ko od nas ovde nije učestvovao ili nije gradio? Kažu da čovek i ne postoji ako nije podigao vinograde i napravio kuću, a siguran sam da smo mi dobri građani, svih 250 narodnih poslanika, i da smo ako ne podigli vinograd bar smo nešto u životu napravili i znamo da tih milion i 300 hiljada objekata nije niklo preko nići.
Sledeće pitanje - ko je bio na vlasti u tim lokalnim samoupravama kojima pripadaju ti objekti koji su nelegalni? Ko je imao inspekcijske službe? Ko je morao da zažmuri na jedno ili na dva oka kada su se ti objekti pravili? Ne ulazim u to da li je bilo koruptivnih stvari ili ne, to nisu moja ovlašćenja, to nisu ovlašćenja nijednog narodnog poslanika. Time treba da se bave organi države Srbije. Međutim, postoji jedna izreka u Srbiji – rodilo se, valja ga ljuljati. Ti objekti su napravljeni. Mora nešto da se uradi sa njima. Hvala bogu, neće biti rušeni. To je stav države. To je stav Vlade. To je stav Skupštine. Moramo nešto da uradimo sa njima.
Ovaj zakon je krovno, generalno po ideji dobar, odličan i pokazaću vam zbog čega tako mislim. Po dubini ima određenih manjkavosti. Srpska napredna stranka nije prezadovoljna nekim rešenjima tog zakona. Dobro je, gospodine ministre, što ste zahteve i neke zamerke Stalne konferencije gradova i opština i Agencije za borbu protiv korupcije prihvatili, što ste prihvatili neke amandmane gotovo svih poslaničkih grupa, između ostalog i SNS.
Zašto mislim da je ovaj zakon po ideji i generalno dobar? Zato što primenom ovog zakona svi će imati koristi, i država i građani i privreda. Država će imati konačno popis svih objekata koji se nalaze na njenoj teritoriji. Kako ćemo sutra ozbiljno aplicirati za bilo šta, a želimo da budemo punopravan član EU, za bilo šta ako ne znamo na šta nam izgleda zemlja, naša država na šta nam liči? Kako ćemo bilo koji planski dokument, kako ćemo planirati bilo koji koridor, kako ćemo bilo šta raditi ako ne znamo gde se nalazi milion i 300 hiljada objekata? Država će biti na dobitku i zbog druge stvari zbog koje se ne treba stideti. Čuo sam neke vrlo disonantne i kritikujuće tonove zbog toga što će država sutra naplaćivati porez na te objekte. Naravno. Molim vas da izađete van granica Srbije i recite u bilo kojoj državi sa uređenom demokratijom, sa uređenim sistemima da ne treba da se plaća porez na imovinu, na nešto što je izgrađeno, na nešto što je napravljeno. Smejaće vam se. Država će naplaćivati porez, ali na nešto čime će građani raspolagati, što će koristiti.
Kakvu korist će imati građani? Moći će da koriste te objekte, moći će da trguju njima. Teška je situacija. Možda će te objekte prodati da bi decu školovali. Moći će da podignu kredite da bi završili te objekte. Najveći deo tih objekata je nedovršen i stoji tako zato što nema imputa, sredstava da bi se završili ti objekti. Na ovaj način moći će da odu u banku, da apliciraju za kredite, da te kredite dobiju i da ih završe, da bi možda sina zadržali tu na ognjištu da se oženi i formira porodicu, možda da osnuje neku sitnu zanatsku delatnost.
Kao treće, ne manje važno, dobar efekat ovog zakona će imati i privreda, građevinska industrija koja je imala rast sve do 2007, 2008. godine. Ministre, ispravite me ako grešim, ona je u totalnoj dubijozi u protekle tri ili četiri godine, u dubijozi zbog svetske ekonomske krize koja se prelila i na Srbiju. Ono neće možda biti dovoljan imput, ali da bi se ti objekti završili neko mora na njima da radi. Građevinska operativa, građevinska industrija, proizvodnja građevinskog materijala, nešto mora da se radi u Srbiji da bi se ti objekti završili. Ne kažem da je to dovoljan imput građevinskoj industriji, ali je jedan mali podstrek uz sve ovo što Vlada Republike Srbije već radi, što je uradio i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, sa ovim poslom u Angoliji, sa mnogim poslovima koje ugovaramo, sa objektom koji se radi u Angoliji koji je nekoliko desetina hiljada kvadrata, otprilike, veličine VMA. Na taj način se borimo za našu državu, ne da ima korist Vlada, ne da imaju korist pojedinci, već da korist ima ceo sistem.
Duboko verujem da je to jedan ovakav zakon. Po dubini, još jednom ću reći, nismo zadovoljni nekim rešenjima. Nije nemoguće da će ovaj zakon još jednom doći možda na neku doradu ovde kod nas, ali za početak krovno i generalno odlična ideja ovog zakona i SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je Poslovnik, član 107. stav 2. gde se kaže: "Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza". Prethodni govornik, naravno, ne mislim na iscrpno obraćanje ministra Dinkića i ja mu se zahvaljujem na tome, mislim da je podrugljivo izražavanje o akcentizaciji u govoru narodnog poslanika ili da li je rečeno - Emirati ili ُُ"Emirati" je samo znak da neko nema dovoljno argumenata, a kada neko nema dovoljno argumenata, onda poseže za ličnim uvredama.
Mislim da niko u ovoj sali ne treba da se stidi kraja iz kojeg dolazi. Ponosim se kolegama iz Pirota, Vranja, Leskovca i svi mi koji nosimo neku karakteristiku u govoru iz kraja iz kojeg dolazimo.
Sa druge strane, zaista sam očekivao nešto kreativniju kritiku od tog kolege, pa da se pobunio zbog čega se osniva banka i zašto Emirati osnivaju banku u Srbiji. Mogao bih da razumem da je dao predlog da te transakcije idu preko "Razvojne banke Vojvodine" da bi se zapušile sve te rupe koje su nastale u poslovanju "Razvojne banke Vojvodine", pa da se opet dobije neki kredit bez pokrića. To mogu da razumem. Ove kritike zaista ne mogu da razumem i ne mogu da ih dozvolim.
Na kraju, ono što mi je zaista zasmetalo, da bi ta poslanička grupa, ukoliko se stvore neki uslovi, eventualno ušla u razmatranje da li će podržati ovaj aranžman.
Mi ove aranžmane pravimo kao država, kao odgovorna vlada sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima radi pokretanja proizvodnje i u poljoprivredi i u namenskoj industriji i ono što radimo i ono što nam je bitno, razumevanje kod građana Srbije i podrška kod građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja zaista želim da ova sednica uđe u jedan normalna tok i da ovu temu koja je veoma bitna i za privredu i za građane Srbije uvedemo, odnosno privedemo kraju ovu raspravu u načelu.
Trudim se da poverujem kada se neko zakune da nije protiv investicija, protiv svega toga, ali mi onda još uvek u ušima odzvanjaju neke slične zakletve bivšem predsedniku stranke, pa sadašnje zakletve sadašnjem predsedniku stranke. Ne znam kad su te zakletve iskrene. Nama nisu potrebne zakletve, u ovom parlamentu je nažalost bilo i nekih ružnijih stvari. Nama je ovde potreban konsenzus oko najvažnijih strateških stvari. Nama je potrebno ono što sam govorio i u pre podnevnom delu sednice. Potrebne su nam tačke spajanja. Potrebne su nam teme gde ćemo svi zajedno podržati, poslati poruku građanima Srbije da postoji šansa da ljudi u Srbiji zaista žive bolje nego što žive danas, da žive dostojno ljudi u 21. veku u jednoj lepoj zemlji u Evropi.

Jako kratko.
Znao sam da ne može na reč da vam se veruje.

Opet se vraćamo na istu rečenicu. Kad nestane argumenata, tu kreću lične uvrede.
Da su se kolege iz jednih dnevnih novina, koje su u vlasništvu i pod kontrolom određenih gradonačelnika, malo bolje informisali, videli bi da u toj ulici braće Simonović su tri kuće i sve tri kuće su porodice Simonović i ta ulica je rađena i građena angažovanjem ljudi iz porodice Simonović. Odluka o zvanju Ulice braće Simonović je doneta jednoglasnom odlukom Grocke, gde i vi participirate u vlasti. To je kompletna istina zarad javnosti. Nemojte se služiti poluinformacijama.