Zahvaljujem se na datoj prilici za repliku, iako je gospodin ministar bio vrlo obazriv, nije pomenuo, nije dao priliku za repliku.         Postoji jedna izreka u Srbiji, kao razgovor gluvih telefona – svako priča svoju priču. Mislim da i ovo što je rekao gospodin Dinkić, apsolutno to podržava, ali opet vas molim, kao što je ovaj amandman prošao na Vladi Republike Srbije, kao što verujem da će proći ovde u parlamentu, radite na tome i dajte nam samo mehanizam kojim će ti troškovi ostati u tim kancelarijama.
Samo nam dajte garanciju da se cene njihovih usluga neće povećati. Na ovaj način ne znamo, uz svo poštovanje toga što ste sada izrekli i pravde i da bi bilo bolje i sve, apsolutno se slažemo, ali samo nemojte da iskoriste nas kao paravan i Vladu i Skupštinu, pa da kažu – nametnuli su nam nešto, pa i nešto što je i realno i što nije realno, da na taj način povećaju cene usluga. Morate da priznate da za tako nešto postoji mogućnost, postoji realnost i da država nema mogućnost da tako nešto spreči.
Još jednu stvar ću vas samo zamoliti, kada se govori o SNS, može da se govori i svašta su rekli o nama, ali samo nemojte manjak hrabrosti. To zaista ne stoji. Mislim da smo snažnim participiranjem u ovoj Vladi Republike Srbije, merama koje smo preduzeli, naročito u borbi protiv korupcije i kriminala, pokazali da imamo mnogo i volje i kvaliteta i hrabrosti i znanja.
Vas molim, uz prihvatanje svih činjenica koje ste izrekli i slažem se sa njima, samo dajte mehanizam da ti novi troškovi ostanu advokatima, a ne građanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 2. – direktno obraćanje narodnog poslanika narodnom poslaniku, što je zabranjeno Poslovnikom.
Mogu da razumem nervozu predstavnika DS. Ta nervoza ide shodno izbornim rezultatima, koji nisu produkt medija naš, vaših, njihovih, već volje građana Kosjerića, koji su svoju volju izrazili na demokratskim i fer izborima.
Sa druge strane, ono što mnogo više zabrinjava je sistem vrednosti. Ne mogu da prihvatim da neko ko je po profesiji doktor pravnih nauka ne zna osnovni postulat u pravu, a to je da je čovek nevin dok se ne dokaže da je kriv. Stalno se kroz obrazlaganje ovog amandmana govori o prstima u medu i prstima u pekmezu…
(Predsedavajuća: Gospodine Babiću, molim vas da se držite povrede Poslovnika.)
Evo, jednu rečenicu samo.
…ministara SNS. Ako se zna o prstima u medu ili o prstima u pekmezu, zna se o prstima u đubrivu bivšeg ministra Dragina, zna se o prstima u kablovima bivšeg ministra Dulića, zna se o tome što više ti ljudi nisu osumnjičeni nego optuženi. Molim vas da ne promovišemo neke vrednosti koje nemaju utemeljenje ni u pravu i ni u čemu u životu.

Sa ponosom zakopčavam sako kada ustajem.
Ono što mi je dalo pravo za repliku i ono što želim da kažem – ako smo sve to mi radili, ako smo sve to upropastili, ako smo sve to uništili, šta ste vi radili 13 godina? Što nas niste pohapsili? Što nas niste procesuirali? Zašto nas niste obesili, ako smo sve to uradili? Pa, 12-13 godina ste imali pravo da tako nešto uradite. To znači da ili toga nije bilo ili niste bili spremni i sposobni da tako nešto uradite. Šta god je bilo, kao što mi kolege kažu – bili ste zauzeti jer su vama bili prsti u pekmezu i u medu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, meni je izlaganje ovlašćenog predstavnika DS izgledalo kao kada uđete u pozorište, zavesa je spuštena, sednete, čujete fantastičnu pesmu, odlična interpretacija, ali hajde da podignemo tu zavesu. Kada podignemo tu zavesu vidimo da je to u stvari plej-bek, da je to pušteno sa nekog kasetofona, čujemo mikrofoniju, šuštanje, krečenje i ništa konkretno.
Hoću da pitam tog interpretatora – gde su te škole, gde su ti vrtići, gde su ti migovi bili do pre godinu dana? Gde su otišli? Zašto nisu u Srbiji? Zašto Srbija posle 12 godina vaše vladavine nije uređena bogata zemlja gde će deca ići u takve uređene vrtiće i u takve škole? Znam da nećete dati odgovor ni meni ni srpskoj javnosti. Reći ću vam ja. Eno su u "Agrobanci", eno su u Razvojnoj banci Vojvodine, eno su u Fondu za razvoj Vojvodine, sagoreni, potrošeni, uništeni, pokradeni. Sada su takvi pevači, takvi koji su brinuli samo o svojim honorarima, samo o sebi koji su brinuli, sada su se zabrinuli o vrtićima i školama i migovima koje će ova država i ova Vlada i da kupi i da napravi.
Gospodo, ne pravi se kuća na provaliji. Mora prvo da se istamponira. Prvo mora ono što ste uništili i što ste odneli kućama, što smo videli kako se procesuira i kako se država bori protiv tih ljudi, da se zatvori pa tek onda kuća da se gradi. Prvo mora da se vrati 11,5 milijardi dinara koje ova Vlada i ovaj budžet moraju da vrate putarima zbog docnji. Železničarima dvanaestu platu za prošlu godinu niste ni predvideli. Za sačuvanje depozita za Razvojnu banku 18 miliona, kao i za "Agrobanku". Šta je sa time? To ćemo da zaboravimo. Tada ćemo da kažemo – vreme, puj pike ne važi se. Nije dovoljna politička cena koju ste platili.

Počeću isto kao što je moj kolega malo pre – pod punom krivičnom, materijalnom i bilo kakvom drugom odgovornošću, reći ću sledeću stvar. Grad Beograd 2008. godine je bio dužan 50 miliona evra. Za grad ove veličine, mislim da je to nešto što je normalno, što je prirodno i po broju stanovnika i po svemu ostalom. Grad Beograd, u ovom trenutku, 2013. godine, pod kontinuiranom vlašću tih stručnih demokrata, bez ikakvih opterećenja, bez igde ičega, u ovom trenutku je dužan grad direktno 450 miliona evra, javna preduzeća kojima je osnivač grad Beograd, 451 milion evra. Koja struka napravi 18 puta veći dug za mostove koji služe samo da bi svrake sletale na njega i da se kači neka rasveta? Ko prolazi tim mostom? Šta je rasterećeno? Šta je napravljeno? Gde su te škole? Gde su ti vrtići? Gde je tu potrošen ovaj novac? Za pet godina 18 puta. Koja je to stručna DS napravila takav dug? Hajde da pričamo o tome. Hajde da pričamo o detaljima. Javna preduzeća, 451 milion evra. Da li ste videli neki novi kamion? Da li ste videli nešto inovirano, nešto bolje? Kako žive Beograđani? Sve gore i gore. Osamnaest puta ste zadužili ovaj grad, 18 puta za ovih pet godina. Nemojte to više da radite. Nemojte da spočitavate neke stvari koje nisu istinite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, trudio sam se da shvatim poentu diskusije mladog kolege…
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Babiću, samo član Poslovnika?)
Član 107. Lepo ste ga opomenuli da nema pravo obraćanja direktno. Mislim da smo svi ovde da bi štitili interese građana, a ne da bi razmišljali da li će neka druga poslanička grupa preći cenzus ili da li će neka druga politička opcija preći cenzus ili neće preći cenzus?
Više bih voleo da mladi kolega razmišlja o cenzusu DS, jer po onome i po onim stvarima koje su radili u prošlosti, vidim da žestoko tonu ka borbi za cenzus. Prema tome, politika SNS je vrlo jasna, hrabra, eksplicitna. Građanima uvek izađemo sa tom politikom i uvek izlazimo sa našim stavovima, ne plašeći se da zbog reformi koje želimo da sprovedemo možda rizikujemo sutra i gubitak vlasti. Ne vidim tu nikakav problem. Ni poslanička ni ministarska ni bilo koja druga funkcija nije naša dedovina pa da moram da ostanem u njoj.
Više mi je cilj i više mi je stalo do cilja i do onoga što ćemo postići na taj način, a mislim da smo i kroz borbu protiv korupcije za koju niko u Srbiji ne može da kaže da ne postoji i da ni institucionalna, ne može niko da kaže da se nismo hrabro odnosili i iskreno prema građanima Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji i prema ostalim građanima Srbije, da nismo hrabro iznosili naše stavove i našu želju da se taj problem reši.
Prema tome, nemojte molim vas, odnosno, kada pominjete SNS, dobro razmislite, stavite prst na čelo, kažite sve i pohvalite ono sve što smo uradili u prethodnom periodu, jer mnogo je toga za pohvalu.
Što se tiče cenzusa, razmišljajte o svom cenzusu, a videćemo kako će taj cenzus biti dalek i u Kosjeriću i u Zemunu.

Postoji jedna izreka u srpskom narodu, a ona glasi – čovek se uči na svojim greškama. Mislim da je prevaziđena. Vreme je prevazišlo tu izreku. Sad postoji nova greška – pametan čovek se uči na tuđim greškama. Videli smo i bahatost i nestručnost i sve što je oslikavalo vlast proteklih 12 godina. Naučili smo se, gospodo, nemojte da nas vi učite kako i šta treba. Ne treba nam ta vrsta brige. Ovde smo zbog građana Republike Srbije.
Imam jednu poruku koju ću i po treći put da ponovim: prvih 20 godina će vam biti teško u opoziciji, posle toga ćete da se naviknete.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nešto mi ove replike koje dolaze od kolega iz DS liče kao na one predmete koje svi mi imamo u kući, one majmunčiće sa zatvorenim ušima, očima, ustima, samo što kada krenu da se pominju afere koje dobijaju sudski epilog u "Agrobanci", u Razvojnoj banci Vojvodine, Azotare, bivši ministri, osuđeni ministri, kolege iz DS očekuju da mi budemo oni majmunčići koji će da zatvaraju usta, a oni brže bolje zatvaraju i oči i uši na takve stvari. Ne može tako da bude.
Ono što se desilo u prošlosti, desilo se u prošlosti. Ja sam prvi od onih koji će reći – od ove Skupštine ne sme da se napravi sudnica. Nemamo mandat da budemo ni tužioci, ni sudije, ni advokati, ni bilo šta, to će raditi institucije sistema, ali neću da pokrivam oči i uši i da zatvaramo usta za takve stvari i takve stvari imaju svoje ime.
Žao mi je što se reformisana DS nije zaista reformisala i nije shvatila neke stvari i naučila. Prošle godine u predizbornoj kampanji smo čuli svakakve grozne, odvratne, izmišljene lažne stvari i o Tomislavu Nikoliću i o Aleksandru Vučiću. Videli ste šta su rekli izbori 20. maja i 6. maja prošle godine. Rekli su da vam građani Srbije, kojih su vam toliko puna usta, ne veruju više.
Umesto da ste nešto naučili, krenuli ste dalje, formirala se Vlada Republike Srbije. Šta ste rekli? Neće biti hleba, neće biti ovo, ponovo smo u izolaciji. Nikada veći ugled Srbija nije imala u proteklih 12 godina nego što ima sada. Kada je birana ovde u ovom parlamentu, guvernerka Narodne banke, gospođa Tabaković, šta ste rekli? Inflacija u ludilu, kurs evra će biti ne znam kakav. Nikad stabilniji kurs, videli smo, čuli smo od gospodina ministra da je rekao inflacija u martu mesecu nula, šta je sa time?
Sada ponovo nastavljate, hajde da bacimo na stranu sve to što je bilo i sva ta istraživanja javnog mnjenja koja kažu da propadate, da tonete, da vam građani ne veruju. Hajde da pogledamo sve šta su rekli izbori i u Kovinu, Zrenjaninu, Srbobranu. Gde god su bili izbori, rekli su da vam građani Srbije više ne veruju, prestanite da plašite narod, plašite građane Republike Srbije.

Neću dugo. Dosta je stvari izrečeno.
Javljam se na osnovu člana 107. zarad istine. Mislim da svima nama treba da bude zadatak da podignemo nivo i ugled Skupštine. Ova Skupština nije samo naša, ovo je Skupština svih građana Republike Srbije.
Nije mi jasna ta želja ni taj prohtev i to da je to samo s jedne strane. Samo je jedna strana i samo su jedni ljudi spremni i sposobni da vrše vlast i da poboljšaju ugled i sve da budu samo oni i niko drugi, kao da u Srbiji niko drugi ne postoji.
Postaviću jedno pitanje – da li se ugled Srbije i parlamenta Narodne skupštine Republike Srbije podiže glasanjem iz Bodruma? Neda Arnerić? Ko je bio šef poslaničke grupe u tom trenutku? Da li se podiže glasanjem iz Atine? Da li se na taj način podiže ugled Skupštine. Nemojte demagogiju. Nemojte puna usta.
Lepo recite – pogrešili smo. Svaka dobra volja i dobra sugestija je dobra i prihvatljiva, ali nemojte sa toliko putera na glavi, sa takvim stvarima u prošlosti da sada gradimo ugled Skupštine i da je neko drugi. Ja sam možda vatreniji možda zato što verujem ono što pričam i ništa mi nije napisano. Ja govorim ono što osećam, ono što zastupam, ono što su stavovi SNS, a tu sam od prvog udaha SNS i uvek ću tako govoriti zato što verujem u ono što ova Vlada Republike Srbije radi, zato što verujem Aleksandru Vučiću, predsedniku SNS, ma koliko to vas bolelo. Imamo čime da se ponosimo.
Nemojte meriti koliko puta smo izrekli to ime i prezime. Govorićemo ga milion puta zato što imamo čime da se ponosimo i to ćemo raditi i u budućnosti.

Jedan veliki srpski pisac je napisao i rekao jednu pametnu i dobru stvar – vatra se ne gasi vatrom, a na mržnju se ne odgovara mržnjom. U ime SNS neću odgovoriti mržnjom. Govoriću i odgovoriću istinom, a to je da ni legalno ni legitimno izabrani predsednik države i predsednik svih građana Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić, a ni zvaničnici ove Vlade Republike Srbije, ni predsednik, ni prvi potpredsednik nisu razgovarali ni sa jednim članom OVK, kako je to malopre inputirano i pogrešno interpretirano.
Žao mi je što je predsednik izašao. Gospodine potpredsedniče Skupštine, molim vas da i vi prekinete ovaj vremeplov u kojem se nalazimo zadnjih sat, sat i po vremena, ova prisećanja kada je neko bio mali. Siguran sam da to građane Republike Srbije apsolutno ne interesuje i siguran sam da građani Republike Srbije od nas ne očekuju evociranje uspomena, već očekuju odgovore. Očekuju da li će i kada će i koliko će živeti bolje. Mislim da smo svi mi delegirani u ovu Narodnu skupštinu da bi takve odgovore davali.
Što se tiče Vojvodine, a najviše je polemike bilo oko Vojvodine i oko pruga Vojvodine i uopšte oko novih vrednosti, dajte da prestanemo jednom da svađamo delove Srbije jedne sa drugima, da prestanemo da svađamo Beograd i Novi Sad ili obrnuto, jer ova Vlada Srbije je dala odgovor na neodgovoreno pitanje koje je sve vreme svađalo Novi Sad i Beograd, a to pitanje je – di su naši novci? Dat je odgovor – eto su novci, u Razvojnoj banci Vojvodine, sagoreni, potrošeni, pokradeni. Eto su kroz Razvojni fond Vojvodine. Eto su, kroz takve stvari su potrošene, Eto ga odgovor di su naši novci.
Dobili smo taj odgovor. Dobili su građani Srbije koji žive u Vojvodini taj odgovor. Hajdete sada da krenemo napred, hajdete da gledamo u budućnost, hajdete da kreiramo tu budućnost, a ne da živimo u nekim vremeplovima i u raznim ringišpilima.

Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim sa konstatacijom da novca nema. Ima novca. Ima novca i  u železnici, ali onda kada se posluje domaćinski, kada se posluje dobro, kada se posluje odgovorno. Tako je i JPŽ Srbije koje je sinonim za gubitaša višedecenijskog, kada je došlo u prave ruke i na pravi način, samo kroz gorivo za drumska vozila u tri meseca u prvom kvartalu ove godine uštedela 10 miliona dinara, kroz troškove za fiksne telefone dva miliona dinara, kroz dnevnice u zemlji 21 milion dinara, uštede električne energije za vuču 30 miliona dinara, obaveze smanjene za 100 miliona dinara, dug za dizel gorivo smanjen sa 360 miliona na 160, za 200 miliona dinara. Znači, novca ima.

Ono što hoću da kažem, uz onu poznatu konstataciju da istina ume da zaboli, autonomija je Ustavom zagarantovana kategorija. Srpska napredna stranka poštuje autonomiju AP Vojvodine.
Na svakom koraku i na svaki način to pokazujemo. Zato ću iskoristiti i reči predsednika Skupštine AP Vojvodine, gospodina Pastora, koji je ovde u ovoj sali pomenuo i rekao koliko je zakonskih predloga u 2000. godine ušlo u ovu Narodnu skupštinu od strane AP Vojvodine, a koliko, jedva nekih dva ili tri zakonska predloga su imale skupštinsku raspravu, za razliku od ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, gde je sve što je došlo iz AP doživelo svoju skupštinsku raspravu.
Ono protiv čega se borimo, ono zbog čega je skupljeno dve stotine hiljada potpisa, dve stotine hiljada ljudi u Vojvodini želi promene, želi drugačiju Vladu i drugačiju vlast u Vojvodini, zato što za svako pominjanje i za svake istražne radnje u Razvojnoj banci Vojvodine, u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, za svaka nenamenska trošenja sredstava iz rezervi Vojvodine u izborne svrhe, se pominje, se naznačava nekim secesionizmom.
Ne smemo da dozvolimo da dozvolimo da za svake istražne radnje i ono što treba sistem da radi, ne politika, sistem što treba da radi, politika kaže – hajde bolje da se odvojimo nego da neko dođe i da kaže šta smo i kako smo radili. Protiv toga se borimo. Borimo se da se ispoštuje volja građana ma gde oni živeli, a ta volja u Vojvodini kaže – ne žele više režim, ne žele više Vladu Bojana Pajtića, ne žele više ovako kako se do sada radilo u Vojvodini.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đurđeviću, ne bih voleo da ova rasprava sada na kraju ode nekim pogrešnim tokom i u pogrešnom pravcu, ali istine radi, i ovde piše da je predlagač zakona i za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini, bar kada je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata u pitanju, da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen gospodin Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave i profesor dr Dejan Đurđević, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Mi ovde imamo prisutnog dr Dejana Đurđevića.
Što se tiče drugog zakona u ovom setu, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, predlagači su poslanička grupa SPO-DHSS, zaista im se zahvaljujem zato što su takav predlog zakona i dali, ali prisustvo ministra pravde gospodina Nikole Selakovića danas zaista nije bilo neophodno. Ne mogu da dozvolim bilo kakvo etiketiranje jednog od najagilnijih, ako ne i najagilnijeg ministra u Vladi Republike Srbije, bar po onim zakonima koji su došli pred nas ovde u parlament, bar po njegovom prisustvu kada su ti zakoni trebali da se brane. Zaista ne mogu da prihvatim bilo kakvo etiketiranje gospodina Nikole Selakovića o nemarnosti, neradu ili o nečemu drugome zato što to zaista ne stoji.
Srpska napredna stranka, kao što su moje uvažene kolege iz poslaničke grupe SNS i rekli, mi ćemo glasati i podržati Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, uz još jednu zahvalnost kolegama zato što su ovakav zakon predložili, zato što se on u potpunosti slaže sa politikom SNS, nulte tolerancije prema kriminalu i korupciji, nulte tolerancije prema bilo čemu, a naročito da nema ni trgovine, ni komunikacije, niti će država biti sagovornik za one koji su učestvovali ili organizovali ili na bilo koji drugi način umešani u dela kao što su lišavanje života drugih lica, ma kako se ta lica u prošlosti zvala, iako su za takva dela osuđeni na najteže kazne zatvora, bez obzira kako se i žrtve zvale, bez obzira kako se i egzekutori, da li su nalogodavci ili neki izvršioci, zvali.
Što se tiče Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata, u pravu ste, gospodine Đurđeviću, taj zakon je usvojen 1991. godine. Sa primenom je startovao 1992. godine. Ovaj protok vremena od 21 godine zahteva jedan moderniji pristup, da se u takav zakon implementira razvoj interneta i elektronskih baza podataka. Zbog toga sam vam zahvalan zato što ste dali jedan ovako moderan, kvalitetan i korektan zakon, koji uspostavlja pravno-informacioni sistem Republike Srbije, takođe od članova 28. pa nadalje.
Ono što ste takođe istakli i što je dobro i što, nadam se da će na nadležnom odboru Republike Srbije dobiti većinu, siguran sam da će dobiti većinu, a to je amandman na član 29, kojim će biti predviđeno da je pristup bazi koja sadrži sudsku praksu besplatan za sve sudove, javna tužilaštva, Republičko javno pravobranilaštvo i Pravosudnu akademiju. Sve su to razlozi, uz one razloge koje su kolege iz poslaničke grupe SNS naveli, zbog čega će SNS u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Ono što mi se lično ne dopada i što mi je lično zaparalo uši, to je više stvar emocije nego struke i verujem da je taj član 24. deo nekog algoritma za pisanje zakona i taj član glasi – Organizaciju i način izdavanja "Službenog glasnika" za vreme ratnog stanja uređuje Vlada. Nemojte, ljudi, više ratno stanje, pa čak ni da ga predvidimo. Znam da mora da se predvidi i takva neka situacija, ali čim se pomene ta reč na našim prostorima, u našoj zemlji, mislim da para uši, uz razumevanje s moje strane da je to ipak deo jednog algoritma za pisanje i deo jedne potrebe i deo nekog, ne daj bože, predviđanja.
Ono o čemu se danas najmanje govorilo, a o čemu bih ipak voleo da kažem neku reč, to je stanje u javnom preduzeću "Službeni glasnik", stanje i ono sa čim se susreo novi menadžment, kome zaista svu sreću zbog jednog ne vrućeg, vrelog krompira koji im je dat u ruke, ali bih i voleo zbog jednog principa, da za svaku stvar moramo da napravimo jednu primopredaju, da se zna da novi menadžment javnog preduzeća "Službeni glasnik", vlasništvo svih građana Republike Srbije, trči jednu trku sa velikim tegovima i na rukama i na nogama.
Probaću jedan deo tih podataka, zarad istine, zarad budućnosti, zarad budućih izazova, da na ovaj način interpretiram. "Službeni glasnik" je počeo sa radom 1992. godine sa 50 zaposlenih, a 250 zaposlenih je optimalan broj za ovaj obim posla. Na konferenciji za novinare 2. oktobra 2012. godine bivši direktor "Službenog glasnika" je rekao da "Službeni glasnik" ima 374 zaposlena radnika. U trenutku kada je novi menadžment ušao u "Službeni glasnik", zatekli smo 479 zaposlenih. Za manje od dva meseca više od 100 zaposlenja. Srpska napredna stranka jeste za zaposlenje. Srbija vapi za poslom, posla nam treba. Procenat nezaposlenosti je 28% u Srbiji, ali koga, kako?
Ne mogu da prihvatim da je sistematizacija novih radnih mesta urađena 16. novembra 2012. godine u najmanju ruku neadekvatna zato što je predvidela savetnike, pa specijalne savetnike, pa direktore kabineta. Nigde nisam čuo da postoji direktor kabineta negde u nekoj sistematizaciji radnih mesta. PR služba sedam zaposlenih. U PR službi i montažer i snimatelj. Projekat digitalizacije službenih novina – 29 zaposlenih.
Ono što je najotežavajuće je da je u "Službenom glasniku" zaposleno 28 urednika i izvršnih urednika. Toliko urednika nema ni "Galimar", najveća izdavačka kuća u svetu nema 28 urednika i izvršnih urednika. Može li to država da istrpi? Može li to neko javno preduzeće da istrpi, takav bahati pristup? Da ne ulazimo u to da su mnogi od tih 28 urednika ili glavnih urednika ljudi koji već imaju neko zaposlenje negde ili su pod ugovorom ili su penzioneri, pa angažovani tu. U političku podobnost neću ulaziti. Ne želim, da ne bude revanšizam, da ne bude – evo kako se SNS obračunava. Mi se obračunavamo sa neradom, obračunavamo se sa nepravilnostima, obračunavamo se sa nezakonitostima.
Ako to izostavimo, pa uzmemo sada finansijski efekat svega toga, u odnosu na 2011. godinu u 2012. godini razlika u rashodima javnog preduzeća "Službeni glasnik" je 236.185.580 dinara. Za godinu dana da rashodi skoče da porastu za 236 miliona dinara. Niko ne krije da je "Službeni glasnik" ostvarivao i dobit i da je tu dobit vraćao u budžet Vlade Republike Srbije.
Ne želimo da maskiramo realnost, ali se pitam kako je to moguće u 2011. godini napraviti dobit od skoro 86 miliona dinara, a da u 2012. godini ta dobit bude 4.418.000 dinara, a onda kada su se pojavila neka skrivena potraživanja, kada su se pojavile i izronile neke fakture, realnost je sasvim druga, a to je da je prošle godine "Službeni glasnik" napravio manjak, odnosno gubitak od 5.600.000 dinara? Kako? Domaćinskim poslovanjem? Ne. Odgovornošću, strukom? Ne.
"Službeni glasnik" je naknadno započeo svoju izdavačku delatnost i danas je poznato da je "Službeni glasnik" u stvari najveća izdavačka kuća, čime je, nažalost, opet lošom poslovnom politikom narušila svoju osnovnu funkciju. "Službeni glasnik" je postao fabrika knjiga koje se ne prodaju, već se skladište.
Za vašu informaciju, za informaciju javnosti, trenutno je lager "Službenog glasnika" u neprodatim, odštampanim knjigama, magacin knjiga u iznosu od 586.439.983 dinara, bez ikakve kontrole.
Samo u 2012. godini je za više od 150.000.000 dinara novih naslova štampano ili prihvatano kroz kompenzaciju i stavljeno u nekakve magacine, bez ikakve šanse da se sve to proda. Da li smo mi toliko bogata zemlja i društvo da možemo i da postoji opravdanje za ovako nešto?
"Beogradska knjiga" dužna je bila da plati po jednom obračunu, po jednom naslovu 5.000.000 dinara. Kompenzovan je taj iznos kroz knjige, 18 izdanja, 7.000 primeraka, od kojih je prodato 288. Ostvaren je prihod od 256.000 dinara ili čist gubitak od 4.784.000 dinara.
Najveći gubici "Službenog glasnika" su ostvareni kroz sedam časopisa - TFT, ZIP, "Politički život", "Pravo i društvo", itd. Gubici po jednom časopisu "Pravo i društvo" su 1.957 dinara.
Isto pitanje – ima li poslovne odluke, ima li logike da se na ovakav način ponašamo prema prihodima, prema novcu, prema imovini građana Republike Srbije?
U depoima, u magacinima "Službenog glasnika" se nalaze 1.637 naslova. Iznad 100 primeraka prodato je 397 naslova ili jedva jedna petina. Ostalo ili 1.330 naslova je prodato od nula do 100 primeraka. Nije prodato 35 knjiga ni u jednom primerku. Odštampane, iskompenzovane, ostavljene u nekom depou, a i taj depo i taj magacin se plaća naknadno.
Kiosk izdanja, to će biti poslednje što ću vam govoriti o primercima, broj 23 recimo, tiraž 284.000 primeraka, prodato 108, u zalihama 164.000, prodata vrednost 30.000.000 dinara, cena koštanja 35.000.000 dinara. Kada se za to doda i plaćeno reklamiranje od osam miliona i nešto hiljada dinara, čist gubitak samo u jednom broju 13.000.000 dinara. To je menadžment. To je struka. To je poslovanje. To su tegovi sa kojima se susreće Vlada Republike Srbije, da li kroz javna preduzeća, da li kroz ministarstva, da li svuda tamo gde smo preuzeli obaveze.
Da govorimo i o prevodnim pravima. Prevodna prava za izdanja koja niko ne kupuje su samo za jednu godinu, samo za 2013. godinu, avansno plaćena više od 117.000 dinara.
Mnogo toga bih mogao da govorim o "Službenom glasniku". Sve ovo što govorim je jedna sumnja, gospodine Đurđeviću, da pored vaše najbolje namere, "Službeni glasnik" će imati i dalje velike probleme zbog ovakvih stečenih obaveza. Izdavaštvo je jedna dobra, humana stvar, ali izdavaštvo ne dogovorno, već donekle i tržišno. Ovo je bilo sve, samo ne tržišno.
Ne upirem prst ni u koga, jer nemam ni ovlašćenja, niti sam plaćen, niti želim to da budem. To moraju da rade neki drugi ljudi. Mnogo je takvih slučajeva u "Službenom glasniku" i mnogo je "Službenih glasnika" u Srbiji i zbog toga mi deluje licemerna kritika koja dolazi od predstavnika bivšeg režima kada podignu prst i upru prst u nas koji smo prihvatili kao prijateljski Predlog zakona o promenama ZKP, da smo krivi i odgovorni u odnosu na njih koji su taj prst i podigli i uperili ga, koji su imali sve vreme ovog sveta da takav zakon promene, da takvu sugestiju prihvate, ali je nisu prihvatili.
Zbog toga i zbog hrabrih političkih odluka i zbog hrabrih ljudi koji su preuzeli odgovornost i u ministarstvima i u Vladi i u javnim preduzećima i u seriji opština i gradova u Srbiji, ponosan sam što sam član SNS i ponosan sam što imamo sve veću i veću podršku kod građana Republike Srbije i zbog toga će, još jednom podvlačim, SNS u danu za glasanje podržati i u punom kapacitetu glasati za oba ova zakonska predloga.

Članovi 105, 106, 107. Zahvaljujem vam se, gospođo potpredsednice, zato što se ne plašite mene. Ne želim da me se plašite, ne samo što ste žena, a ja u porodici živim, od mlađe ćerke, do majke od 88 godina. Zato ne očekujem da me se iko plaši, niti sam tako nešto očekivao.
Moj odgovor je samo u jednoj rečenici koju građani Srbije mnogo dobro poznaju. Ta rečenica glasi – istina boli, a ovo što sam rekao je istina. Koga je zabolela, sam se je javio. Hvala vam.

Povređen je Poslovnik, čl. 105, 106, 107, jer imputirano je SNS da zamajavamo javnost, mi koji smo uvek, onda kada je bilo loše i kada je bilo dobro i kada smo morali da se pohvalimo, uvek hrabro, kao što je to uradio predsednik SNS gospodin Aleksandar Vučić prekjučerašnjom posetom u četiri opštine na severu Kosova i Metohije. Ali kod tog zamajavanja javnosti, nekako mi odzvanja još uvek rečenica bivšeg predsednika Vlade Mirka Cvetkovića koji reče i ostade živ, da smo mi statistički izašli iz krize, ali da građani Srbije to neće da osete. Šta je onda, ko treba da oseti? Statistika ili građani?
S druge strane, sve ovo što se govori ovim silnim replikama, sve mi ovo liči, kada vas neko optereti tegovima, veže i za ruke i za noge tegove, veže ruke iza leđa i gurne vas u neku mutnu, duboku vodu i kaže – što ne plivaš kao Majk Felps, što nisi svetski šampion? Daj prvo da se otkinemo tih tegova koje ste nam vi ostavili, što sam vam govorio i kada je bio Zakon o železnici u pitanju i kada je "Službeni glasnik" u pitanju i ako je to struka dovela, ako je to struka, onda ću ja moju diplomu diplomiranog mašinskog inženjera Univerziteta u Beogradu iscepati. Kada smo kod struke, da ne idemo personalno, pa da ne vidimo ko je bio i ministar u Vladi posle završenog fakulteta od nekih petnaestak godina studiranja i kada je diplomirao, posle petooktobarskih promena i svega toga.
Prema tome, bolje prihvatite realnost…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… bolje prihvatite da ste cenu ovoga platili na izborima, mi ćemo našu cenu platiti uvek na izborima i uvek smo raspoloženi za izbor i uvek smo spremni za sud javnosti, kao što ću i ja odavde, bilo šta loše da se desi, prvi izaći i reći – loše se desilo, ne valja tako, ali i za dobre stvari i te kako ću pohvaliti kadrove SNS.