Nisam stigao ni sve da zapišem. Koliko je tu stvari rečeno koje nemaju veze sa istinom, nisam ni mogao. Zgranut sam.
Prvo zgražavanje nad presudama sudova, pa se onda brzo neko ujede za jezik, jer zna da politika ne sme da utiče na sudove iako po onoj reformi pravosuđa koju su svi osudili, osim onih koji su je sprovodili, naravno, niko od sudija nije ostao bez posla i to tih reformisanih nije ostao bez posla, a sada ti koji su takve sudije dovodili za ruke kažu, bože kakve se to presude donose. S druge strane žalba na medije. Jel to žal za prošlošću.
Kada ste uređivali mediji, mediji su nezavisni. Da li je srpska napredna stranka ili pojedinac iz SNS vlasnik nekog medija? Da li je lider SNS ili lider vaše stranke bio vlasnik "Presa"? Da li je SNS ili vaša u vlasništvu kompletnog marketinškog prostora u Republici Srbiji? O čemu pričate. Koje vraćanje u 90-te. Ova Vlada Republike Srbije posvećenom hrabrom politikom je dobila datum za otpočinjanje pregovora sa EU. Jel to vraćanje u 90-te?
Međutim, sve takve činjenice, sve takve stvari koje ste iznosili, neistinite, vaše interpretacije. U Srbiji se kaže – ono što je babi milo to joj se i snilo. To bi voleli, ali to nije tako. Zbog toga, ne moram ja to da vam kažem. Rekli su vam građani iz Zaječara tamo sa 3%. Lepo sam predložio kolegama za novi slogan DS – DS nekada i sada.

Evo počeću od kraja.
O tim mesnim zajednicama iz opštine u kojoj sam se ja rodio, i koju zaista volim najviše na svetu, to je Vrnjačka Banja. Zarad javnosti DS se nije pojavila na izborima. Nema. Toliko ih je sramota svog imena da su se pojedinci pojavili imenom i prezimenom, e onda brže bolje evo mi smo pobedili. Ko je to pobedio? Ko se to pojavio? Pa nemojte da se kitite tuđim perjem, molim vas. Smeju vam se građani Raškog okruga.
S druge strane što se tiče amnestije i za Zakona o amnestiji. Ja opet mogu da prihvatim neke ljude koji nisu i neke političke opcije koje nisu učestvovale ni u jednom zakonu o amnestiji, pa da kažu nije dobra, ili je dobra, zašto takva, ili je trebala uže, ili nije trebala nikakva da bude.
Ali ne mogu da prihvatim da je jedan od prvih zakona 2001. godine u februaru mesecu koji je donesen, koji je bio mnogo liberalniji od ovog Zakona o amnestiji je donela Vlada DS. I tada je to bilo sjajno. E sada kada se to radilo za neke, i za mnogo uži krug ljudi koji su amnestirani, to je odjednom strašno. S druge strane, zašto vam smetaju ordeni koje deli predsednik Republike? Jel vam smetaju prijatelji Srbije u svetu? Jel vam smeta građenje mostova prema svetu? Jel vam smetaju ti ljudi koji nose orden države Srbije su ambasadori države Srbije svuda u svetu? Jel vam smeta da Srbija gradi prijateljstva? To je problem. U jednoj kovanici koja koliko košta, malo košta, mnogo znači. I to izvrgavate podsmehu.
Imali ste priliku. Što niste radili. Vodili ste politiku. Jedno ste pričali u Briselu, drugo u Vašingtonu, treće u Moskvi, četvrto u Beogradu, peto mislili, a šesto radili. Obilo vam se o glavu. Ova Vlada Republike Srbije to ne radi, i zbog toga građani su vam rekli – sedi dvojka.

Zahvaljujem se.
Gospodine Petroviću, mislim da smo izašli iz vremena kada…

… Pošto je replika, molim vas. Nadam se da smo izašli iz vremena kada je posao u državnoj strukturi, lokalnoj zajednici, bilo kojoj opštini, javnom preduzeću, gradu, ne treba da se stavlja znak jednakosti sa članstvom u bilo kojoj stranci.
Vrlo odgovorno kažem da SNS, ako sam dobro shvatio prethodnog govornika, ne mislim na gospodina Rističevića, ne mislim na taj način da trguje sa bilo kim. Imamo interesovanja da bilo ko, ko može da pomogne i ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji, bilo gde, da budu profesionalci, da rade svoj posao, bez političke i stranačke pripadnosti.
Sa druge strane, SNS je najvažnija, najveća stranka i mi ne bežimo od toga, najodgovornija stranka u ovoj Vladi, odgovorni smo i za funkcionisanje Ministarstva poljoprivrede. Mislim da gospodin Knežević vrlo odgovorno radi svoj posao i dobro je što smo usvojili Zakon o merama podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dobro je što je to sada stvar zakona, a ne uredbi, a ne pritisaka, a ne kao u nekom prethodnom periodu kada su nam poljoprivredni proizvođači dolazili traktorima i blokirali Beograd da bi ostvarili neka svoja prava, sada ulaze u novu godinu i znaju šta mogu da očekuju. Nisam srećan što će ove godine to biti na 4,1 ili 4,2% od budžeta, ali se nadam da ćemo već od 2014. godine onako kako je zakon naložio i rekao, da će to biti 5% od republičkog budžeta.
Mislim da govorimo sličnim jezikom, samo ne bih voleo da stranačku pripadnost inputiramo i stavljamo znak jednakosti sa pomoći koji ti ljudi rade.

Samo da budemo precizni. Govorio sam o sadašnjem vremenu i o toj profesionalizaciji. Ne o prošlom vremenu i o nezainteresovanosti SNS da na taj način angažuje bilo koga. Šta je bilo u prošlom vremenu, ne znam. Da bih tvrdio, moram da imam jasne dokaze.
Postoje insinuacije, postoje neke stvari, neka građani na ovim, ili prošlim, ili svim budućim izborima o tome naprave najbolju procenu. SNS je za profesionalizaciju i nikada nećemo praviti takvu vrstu nekih trulih kompromisa i na sredstvima koja su svih građana Republike Srbije nećemo širiti i praviti stranačku infrastrukturu.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Znate, u svakom odeljenju postoji onaj mali štreber koga niko u školi ne voli, koji stalno onako plačnim glasom – ja umem, ja znam učiteljice, evo ja ću, evo. Na to mi liči govor mog prethodnika. Međutim, cifre su neminovne i neumoljive, a te cifre pokazuju učinak tog malog štrebera, šta je i kako je radio u prethodnom periodu.
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Babiću. Molim vas da poštujemo jedni druge. Molim vas, zbog dostojanstva Narodne skupštine.)
Molim vas, ništa uvredljivo. Evo ga javni dug. Evo je tabela javnog duga u periodu od 2001. do 2013. godine. Imala je pad tamo kada je bila najveća prodaja. Kada je bila najveća prodaja, gospodine, kada ste najviše prodavali, kada je najviše bilo novca od prodaje, a onda je došla ta čuvena Vlada Mirka Cvetkovića od 2008. do 2012. godine. Pogledajte taj skok. Da li je to sposobnost? A onda kritikujete ovu Vladu Republike Srbije.
Za ova dva dana čuo sam sve, samo ne kritiku rebalansa budžeta, rebalansa sa kojim niko nije srećan. Jedino sam zadovoljan zato što je rebalans nastao ne zbog povećane potrošnje. Potrošnja je domaćinska, kontrolisana, bez ikakvih kriminalnih stvari, bez ikakvih nepotrebnih stvari. To što imputi nisu dobro predviđeni, da li su željeni? Ne, nisu, ali ne želimo da deficit divlja, kao što je divljao u vreme kada smo preuzeli odgovornost i kada je ova Vlada preuzela odgovornost funkcionisanja i kontrolisanja u finansijama u ovoj državi.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Babiću.)
Pogledajte javni dug za vreme ove Vlade. Ravna linija. To je ono što smo obećali. Obećali smo, prvo, da amortizujemo, zaustavimo, a onda da taj javni dug smanjujemo.

Ponovo ću pokazati grafikon i ponovo ću reći – prodali ste dedovinu da bi trošili u sampas, kako se kaže u Vrnjačkoj banji iz koje dolazim, bez ikakvih novih vrednosti, bez ikakve putne infrastrukture, bez ikakvih novih radnih mesta, bez igde ičega, prodali ste dedovinu da bi vratili dug. Onda kada je te dedovine ponestalo, gledaj od 2008-2012. godine, još strmoglavije ste se zaduživali. Tu ne sme niko ništa da kaže.
Što se tiče izbora, tamo gde se pojavite pod imenom i prezimenom i imenom stranke, tu možete da se hvalite. Tamo gde se pojavili kao GG pa rekli – mi smo pobedili, pa ni stranku niste smeli na toj listi da prikažete.

Drago mi je što je pokrenuta tema mosta, a da nije pokrenula samo SNS. Kada se već toliko dičite mostom kao jedinim infrastrukturnim objektom koji je urađen u Srbiji, nije Srbija samo Beograd i nije Srbija samo Dedinje, tamo gde vi živite, gde imate vaše vile, gde vam je mnogo lepo. Kada smo već kod mosta, hajde da vidimo i koliko je to zaduženje Beograda, a ono što je zvanični podatak je da je u trenutku izbora Dragana Đilasa na mesto gradonačelnika Beograda dug Beograda bio 50 miliona evra, da se u ovom trenutku približava cifri od oko 900 miliona evra. Gde su javna preduzeća? Koliko košta most? Koliko koštaju pristupne saobraćajnice? Ne može da se posmatra, iako cenim mog kolegu po struci, gospodina Đilasa, ali ne može da se pokazuje da je ekonomski analfabeta, pa kaže – most košta toliko i toliko smo se zadužili, a gde su tu kamate? Ko će kamate za ta zaduženja da plati i te kamate moraju da uđu u cenu mosta?
S druge strane, čemu služi taj most? Kada ste zadnji put prešli preko tog mosta? Koliki je prolaz? Da li je bio potreban taj i takav most? Da li je potrebno graditi spomenik za života u Beogradu? Čemu služi sve to? Gde je ostatak Srbije? Znate li zašto ste izgubili u Zaječaru? U onom trenutku kada sam otišao do Zaječara u kampanji da posetim moje prijatelje, da im pomognem, više je nezaposlenih bilo i više je ljudi čekalo u centru Zaječara, nego što je u tom trenutku bilo u centru Beograda. Bilo je 37% nezaposlenih Zaječaraca. Pod čije vlade? Ko je bio stožerna stranka bivše Vlade? Zašto bežite? Zašto stavljate ružičaste naočare na oči? Ne možete više da varate građane Srbije.

Ne znam u kakvoj fatamorgani prethodni živi? Od svih kapitalnih investicija koje pominje, ja vidim samo kapitalne promašaje koji su bili u prethodnih četiri a bogami i više godina. Voleo bih da čujem sve te kapitalne objekte u Leskovcu, u Kraljevu. Pa zadrmao zemljotres, pa otišlo u privatne džepove. Gle, čije? Voleo bih da vidim kapitalne investicije i u Somboru.
Od svega toga, od toliko godina vladavine, samo jedan most za koji ne kažem da ne treba. Treba. Koliko košta? Recite jednom koliko košta i koliko generacija Beograđana, koliko generacija građana Srbije će da plaća taj most? Pa tek onda kad se napravio taj most, onda su rekli – pa znate trebaju nam i prilazne saobraćajnice. Sve mi to liči kao kada dođe ministar u neko selo i kaže – napravićemo most. Pa, nemamo reku - pa, nema veze napravićemo i reku. Tako je i ovo. Sve naopako je krenulo, ne od potrebe nego od želje za reklamerstvom. Nemojte to promovisati kao vrednosti.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, ono što niko ne može da spočita, jedino ako vi stavite debele tamne naočare na oči i kažete da toga nema – nulta tolerancija za kriminal i korupciju. Korupcija i kriminal se u Srbiji više ne isplate. Pokazali smo da je ta borba od vrha, od najznačajnijih, od najjačih pa nadalje.
Napravili smo istorijski iskorak kod evrointegracija. Nemojte više, devastiranjem takvih vrednosti iako nismo pravili ni fešte, ni parade, ni sekli ne znam ti ni ja šta je ono što ste sve vi radili, svesni posla koji nas u budućnosti očekuje. Nemojte više da nas hvatate, nemojte građane Srbije da hvatate za noge i da vučete u dubine one, koje ste sami napravili ovoj državi.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva suštinski važna, strateška dokumenta za svaku državu, pa tako i za Srbiju.
Međutim, ono što je poražavajuće to je što danas, sada, u plenumskoj sali Narodne skupštine Republike Srbije za ovakvu raspravu i o ovakvim temama, kao što je borba protiv korupcije i reforma pravosuđa, imamo nezainteresovanost opozicije, imamo prisutnog jednog opozicionog narodnog poslanika. Ja sam mu zahvalan i nadam se da će do kraja mog govora ova sala biti daleko punija.
Takođe, sam zahvalan narodnim poslanicima poslaničke grupe SNS, zato što su svojim prisustvom iako su najveća poslanička grupa svojim prisustvom pokazuju važnost tema o kojima se danas raspravlja.
Ne postoji država na ovom svetu koja nema korupciju. Takođe, ne postoji država na svetu koja kaže da je zadovoljna svojim nivoom korupcije koju ima. Takođe, u programu svih političkih stranaka koje se nalaze u parlamentu Republike Srbije onima koji su van parlamentarne, mislim da ne treba ni trošiti ni vreme ni reči, se nalazi borba protiv korupcije. I oko toga mislim da smo svi složni.
Različite političke partije su imale različit politički odnos prema korupciji. Jedna politička stranka je u skupštinsku proceduru uputila deklaraciju o borbi protiv korupcije, a u toj istoj deklaraciji u prvom članu se kaže – borba protiv korupcije ne sme da bude deklarativna. Deklaracija kojom se zabranjuje deklaracija, nešto mi tu nije jasno.
S druge strane, druge političke opcije koje su imale priliku da se bore protiv korupcije su 2005. godine, usvojile Strategiju o borbi protiv korupcije, koja je trajala do 2010. godine. Dve hiljade pete godine, po percepciji korupcije Srbija se nalazila sa 39 bodova na 80 mestu, pet mesta iza Crne Gore, osam mesta iza BiH, 11 mesta iza Makedonije i 18 mesta iza Hrvatske, naravno od svih država sa prostora eks Jugoslavije, Slovenija je bila na 37 mestu najbolja sa skorom od 61 poen.
Najveća manjkavost te bivše strategije je bila u tome što nije imala monitoring i zbog toga što nije imala ni prolazna vremena, ni kontrolu, ta strategija je ostala mrtvo slovo na papiru i običan politički pamflet koji se podizao u vis samo kada se kaže – evo imamo strategiju o borbi protiv korupcije, koja je doprinela tome da na kraju tog perioda, odnosno 2010. godine Srbija ponovo sa 37 poena bude takođe na 80 mestu. Mrdnuli nismo.
Koji su efekti te strategije? Šta se uradilo? U borbi protiv korupcije naravno da su odgovorni oni koji su direktno stavili prste u med, koji su učestvovali u tim koruptivnim delima, ali su takođe odgovorni i oni koji su svojim nečinjenjem iako su bili vlasni i odgovorni da čine, nisu uradili ništa, pa je Srbija i dalje tavorila na 80 mestu, kao veoma korumpirana država.
Podatke koje sam vam izneo i podatke koje ću vam iznositi nisu podaci samo SNS, to su podaci veoma respektabilnih izvora kao što su "Transparency International", kao što su UNDP.
Mi možemo da pričamo o korupciji na način, da kažemo koliko novca se pojede i ode u crne tokove i završi tamo gde ne treba, a umesto kod građana Republike Srbije. Ali, je mnogo poražavajuće ako se zna da godišnje u Srbiji je nestajalo kroz koruptivna dela pet stotina kilometara puteva, da je nestajalo 350 škola. Prošle nedelje smo raspravljali o Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju, kada smo rekli koliko poražavajuće mali procenat je škola koje su mlađe od 10 godina. Evo gde su nam nestale škole? Kroz koruptivna dela nam je godišnje odlazilo sedam i po hiljada medicinskih uređaja. To su poražavajuće činjenice i to je realnost, nažalost u Srbiji.
Nas su ovde poslali građani Republike Srbije njihovo mišljenje moramo i želimo da cenimo. Izvršeno istraživanje koje je bilo u nekoliko talasa od oktobra 2009. godine, do juna 2012. godine. To istraživanje je bilo veoma jasno, i targetiralo je određene strukture u Srbiji koje su najodgovornije zbog rasta korupcije. Na pitanje da sudstvo ima važnu ulogu, ali je previše korumpirano i to reformisano sudstvo da bi se bavilo pitanjima korupcije, u oktobru 2009. godine mislili je 79% ispitanika, u junu 2012. godine 87% ispitanika, to je osam procenata više.
Pošto postojeća vlada tada Mirka Cvetkovića nije u stanju da spreči korupciju trebalo bi je smeniti, u oktobru je mislilo 72%, u junu 87%, 15% razlike. Set donetih zakona o korupciji neće funkcionisati u oktobru 2009. godine mislilo je 52%, u junu 2012. godine o tome i na taj način je mislilo 69% ili 17% građana više.
Govorio sam do sada o prošlosti, o prošlosti više neću da govorim, o prošlosti sam govorio kao opomena, kao način, razmišljanje i Vladi i vama gospodine Selakoviću, da se učite iz tuđih grešaka, isuviše je skupo učiti se iz svojih grešaka. Prošlost želim da ostavim onima koji su vlasni da o njoj i pišu i da u njoj učestvuju, a to su sudije, tužioci i policajci, bar kada je reč o korupciji.
Da bi došli do budućnosti i da bi došli do strategije i očekivanjima od strategije, moramo i ne smemo preskočiti sadašnjost. Vlada Republike Srbije je formirana u leto 2012. godine, pre skoro godinu dana. Građani Srbije u ovom momentu gaje daleko veće poverenje u mogućnosti Vlade da se razračuna sa problemom korupcije i to misli nešto više od dve petine ili 41% ispitanika i ovako optimističan nalaz nije zabeležen ni u jednom od prethodnih pet ciklusa istraživanja. Ni u jednu vladu od prethodnih vlada nisu verovali u borbi protiv korupcije kao što građani Srbije veruju u ovu vladu Republike Srbije i zbog toga tu činjenicu nemojte da potrošite, nastavite dalje na taj način.
Pored preokreta trenda rastućeg nepoverenja u strukture vlasti počela je da raste svest građana o korupciji. Više korupcija u Srbiji nije deo folklora, više se u Srbiji ne razmišlja kada se krene kod lekara, u školu, u opštinu, bilo gde da mora da se ponese flaša viskija ili koverat, na to se gleda kao pošast, na to se gleda kao bolest, na to se gleda kao zlo što u principu i jeste. Dobro je što je svest građana takva da taj folklor prosto, da tu naviku iz prethodnih decenija treba da gurne u stranu i da pokazuje na najveće zlo.
Istovremeno podizanje svest je i u praksi propraćeno smanjenjem broja slučajeva direktnog i indirektnog kontakta sa korupcijom. Ohrabruje i činjenica da su slučajevi korupcije postali izuzetak, a ne pravilo. Takođe, ono što treba sve nas u ovoj sali da raduje, a to je da u percepciji korupcije beleži se pad, istina ne toliko strm pad ali pad kod svih institucija, osim kod lokalne samouprave. Najveći pozitivan pomak po pitanju percepcije rešavanja problema korupcije u odnosu na prethodna istraživanja pokazali su Vlada, predsednik republike i Narodna skupština Republike Srbije. Posle mnogo, mnogo godina Narodna skupština je tavorila na dnu liste po poverenju kod građana Republike Srbije, krenuli smo da rastemo i to je dobro, ne zbog nas koji smo trenutno u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, to je dobro zbog Srbije, to je dobro zbog institucija, to je dobro zbog nekih budućih ljudi koji će sedeti u ovim klupama, a siguran sam da će biti bolji nego što smo to mi.
Borba protiv korupcije, po mom skromnom mišljenju, ima tri dimenzije. Kaznenu, preventivnu i edukativnu. Zbog stanja koje smo nasledili, zbog sistema koji je bio ta kaznena dominantan. Međutim, kada se dođe do te kaznene, koruptivno delo se već napravilo, šteta je već nanešena i ono što će siguran sam ova strategija o borbi protiv korupcije doprineti da to kazneno u buduće bude sve ređe i ređe. Zbog toga bih se skoncentrisao na preventivnu i na prevenciju što je mnogo značajnije da samo koruptivno delo do njega i ne dođe.
Što se tiče prevencije, tu bih posebnu istakao ulogu Agencije za borbu protiv korupcije ali i ostalih nezavisnih regulatornih tela, tu bih takođe istakao i ulogu još jednog stuba politike SNS, a to je kancelarija za brze odgovore ili "One Stop Shop", mnogi su stavljali na stub srama, ne želeći da razumeju šta znači kancelarija za brze odgovore, a ona znači barijeru i branu između građana, investitora i onih potencijalno ljudi koji rade u državnoj upravi i lokalnim samoupravama koji bi potencijalno od njih mogli da traže i da učine neko koruptivno delo.
Građani Srbije usvajanjem i formiranjem kancelarije za brze odgovore, dolaziće na jedno mesto i građani i investitori i svako ko nešto želi iz državne uprave. Na jedno mesto predavaće papire, dok radi svoj posao, na internetu će pratiti normirano kod koga koliko vremena može da ostaje taj dokument, gde je zaostatak, zašto je zaostatak, ali neće morati da ide od kancelarije do kancelarije, neće morati da razmišlja i da gubi vreme da li je nekome negde pauza, da li je neko možda na bolovanju, da li će mu neko možda nešto tražiti.
Ta kancelarija za brze odgovore je najbolja prevencija jer pravi branu, kvalitetnu branu između građana i investitora sa jedne strane i državne uprave i predstavnika lokalne samouprave. O edukativnoj dimenziji mislim da je sasvim dovoljno jako kvalitetno elaborirala moja koleginica gospođa Vukojčić.
Osnovna načela ove strategije su vladavina prava, da se zakoni donose i da se oni poštuju i tu vidim veliku ulogu koju treba da odigra Narodna skupština Republike Srbije. Zakonik koji mi donosimo ne treba da ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Zakoni su kao deca, nije ih dovoljno samo roditi, treba ih i pratiti, treba ih podići na noge, dok ne ojačaju, dok ne krenu sami da žive, treba ih pratiti, vaspitavati, menjati eventualno ako nešto loše rade.
To je ona kontrolna funkcija koju Narodna skupština treba da konzumira u punom kapacitetu. Koji su efekti zakona koje mi donosimo? Šta je to bolje bilo? Da li znate šta je to bolje u Srbiji, šta se bolje u Srbiji dešava zakonima koje smo doneli? Ne, ne smemo i ne treba da ostanemo da Narodna skupština Republike Srbije bude samo mesto gde se stavljaju pečati na predloge Vlade, bilo koje vlade i bilo ko da je formirao. Nultu toleranciju u borbi za kriminal i korupciju treba da postane i jeste postao "Oče naš" u svakoj našoj kući i tu je ona edukativna strana ove strategije i politike SNS. Džabe se neki u ovoj sali smeju, da li se smeju borbi protiv korupcije, da li se smeju toj nultoj toleranciji, ili se smeju od muke što su imali pravo i priliku da 12 godina vode ovu zemlju, ali nažalost negovali su korupciju kao najveću vrednost.
Načelo odgovornosti i načelo efikasnosti su ona suštinska promena u odnosu na prethodnu nacionalnu strategiju u borbi protiv korupcije koja nije imala tu notu odgovornosti i efikasnosti, nije imala monitoring i zbog toga smo ostali da tavorimo na 80-om mestu po korupciji, nažalost. Jer, pored sadržinskih novina značajan pomak koju nova strategija donosi odnosi se na uspostavljanje osnova za neku vrstu sistema odgovornosti za neispunjavanje obaveza i strateških dokumenata, za razliku od, još uvek važeće strategije iz 2005. godine.
Tako da ona predviđa da će Narodna skupština na posebnoj sednici raspravljati o izveštaju Agencije, o sprovođenju strategije, da će sprovoditi javnu raspravu o preispitivanju rada odgovornih obveznika akcionog plana, kao i da Vlada ima obavezu da u roku od šest meseci podnese Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju zaključaka Narodne skupštine donetih povodom razmatranja izveštaja Agencije.
Ovo je još jedan princip prolaznih domena koja važe i za Vladu Republike Srbije, koja važe i za sve što ova Vlada Republike Srbije i radi to je dobar pomak. Ono što takođe ova strategija tretira, a to je da su političke stranke nekako lideri, po nepoverenju odnosno po nivou korupcije u Srbiji.
Finansiranje republičkih i političkih stranaka po ovoj strategiji ubuduće će kontrolisati DRI i ne mogu da prihvatim činjenicu da zbog nekoliko nepoštenih političara, svi koji se bave politikom smo nepošteni, da zbog nekih stranaka koji su možda dobijali kredite bez zaloga, da smo svi dobijali tako i da su sve političke opcije nepoštene.
Ja to jednostavno ne mogu da prihvatim i zbog toga je dobro što će ubuduće nezavisno regulatorno telo, kao što je DRI se baviti kontrolom finansiranja političkih stranaka.
Strategije predviđaju i uspostavljanje efikasne saradnje i razmene informacija između policije, tužilaštva, sudova, predviđeno je i formiranje zajedničke baze podataka za koruptivna krivična dela, što bi organima koji se protiv nje bore olakšao rad.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ova strategija je nastavak političke volje u borbi protiv korupcije.
Ta politička volja svidelo se to nekome ili ne u ovoj sali, i za to me zaista nije briga, najvažnije je da su to prepoznali građani Republike Srbije, ta politička volja u borbi protiv kriminala i korupcije ima svoju personifikaciju, ima svoje ime i prezime i to ime i prezime je Aleksandar Vučić.
Onaj koji je napravio, koji je skinuo barijeru, koji je skinuo branu u toj borbi, da kada se dođe do bilo kakvog imena iz oblasti biznisa, politike, estrade, bilo čega, nema zaštićenih. Nulta tolerancija nema zaštićenih a organi koji treba da sprovode te istrage i istražne radnje i sudske radnje, to rade bez ikakvog pritiska.
Što se tiče strategije reforme pravosuđa, kolege koji su govorili pre mene, su govorili mnogo stručnije. Kao što znate ja sam inženjer po profesiji, ne pravnik i siguran sam da će pravnici govoriti mnogo kvalitetnije, kao što je to govorio i kolega Cvijan, dobro je što je i ova strategija kao što je i nacionalna strategija u borbi protiv korupcije napravljena i data u skupštinsku proceduru, nakon jedne obimna javne rasprave zato što je nogo kompetentnih ljudi i iz inostranstva i stručne domaće javnosti. Njihova mišljenja su implementirana u obe ove strategije.
Što se tiče strategije reforme pravosuđa, smatram da ona nema personalnu već stručnu, samostalnu i nezavisnu dimenziju.
Mislim da pravosuđe treba i da ova strategija to podrazumeva da se pravosuđe reformiše kontinuirano, da reforma pravosuđa nije, ako se njihove sudije otpuste a prime naše sudije, to nije reforma pravosuđa, to je privatizacija, politizacija pravosuđa i videli smo kakvi su efekti bili u prošlom periodu i videli smo kakve smo ocene i kakve smo packe dobili u prethodnom periodu, baš zbog takvog odnosa prema reformi pravosuđa.
Mislim da ova reforma odnosno strategija reforme pravosuđa vrlo uspešno implementira i to da smo u prethodnom periodu imali jedan neuspešan pokušaj, katastrofalan pokušaj reforme pravosuđa, da je implementirala to da smo mi društvo u tranziciji, kao i onu najvažniju stavku da je reforma pravosuđa kontinuiran proces a ne trenutan.
Dobro je što ova strategija i jeste generalna proba i predstavlja inventar stanja u pravosuđu i da po mojoj skromnoj proceni predstavlja nekih 80 do 85% mape puta.
Pored dobrih vesti koje smo danas dobili iz Brisela, koje su zaslužene, ne dobijene, zaslužene, pored očekivanja zaista velikog posla koji nas u budućnosti očekuje, ne samo u januaru nego i do januara meseca, Vlada Republike Srbije ovakvim dokumentima i za koji SNS će stati u punom kapacitetu, zaista spremno dočekuje i pregovore za punopravno članstvo u EU, ali i nastavak daljih suštinskih reformi našeg društva.

Ja sam zadovoljan, moja provokacija iz početka mog govora je urodila plodom. Evo, sada imamo daleko veći broj predstavnika, sa jednog na pet. Odlično, ja sam zadovoljan.

Na šok gospodina Markovića, ja sam doživeo još veći šok. Ogromno političko i parlamentarno iskustvo koje gospodin Marković ima, mislim da mu ne dozvoljava da ne prepozna opoziciju od konstruktivne opozicije. Bio sam vrlo precizan kada sam rekao da je tu bio prisutan jedan poslanik opozicije, ali nisam rekao konstruktivne opozicije i nisam pomenuo jednog predstavnika konstruktivne opozicije, gde smatram zaista, pored ogromnih ličnih simpatija prema koleginici Batić, prema njenom parlamentarnom radu, njenom zastupanju političkih stavova, ideja političke stranke i političke opcije i parlamentarne grupe kojoj pripada, ali u svakom slučaju predstavlja nekoga ko je osveženje u ovom sazivu, svojim predlozima koji su veoma konstruktivni i veoma zdravi. Zbog toga sam napravio veliku razliku između opozicije i konstruktivne opozicije, kojoj pripada gospođica Batić.

Hvala.
Pravo na repliku na osnovu pominjanja programske koalicije. Srpska napredna stranka je dominantna i najveća u programskoj koaliciji koja vodi Vladu Republike Srbije.
Srpska napredna stranka je u mnogim kvalitetnim reformističkim stvarima prva u Srbiji. Po nečemu moram da priznam da nismo prvi, a to je pomirenje. Prvo su se 2008. godine pomirili neki drugi, neki drugi koji su tada svukli sakoe, povrnuli rukave na košuljama, igrali basket umesto da iza tog pomirenja rade u interesu građana Srbije i tada je bilo dobro. Tada to nisu bili eskadroni smrti, tada to nisu bili ljudi iz devedesetih godina, tada su bili neki drugi zato što su povrnuli rukave i sa Borisom Tadićem igrali basket.
Onda, kada se Srpska napredna stranka okupi oko interesa građana Republike Srbije, oko nacionalnih interesa, a te nacionalne interese, otelotvorenje i efekat smo dobili i danas, onda je to katastrofa. S kojim pravom, samo jedna strana ima pravo na jednu lepu stvar, koja se zove pomirenje. Pomirenje je dobro, pomirenje nam treba zbog budućnosti, zbog države.
S druge strane, ostalo mi je zaista nedorečeno, ne nedorečeno, zbunjen sam, SNS je optužena da je stranka koja je nedosledna, menja stavove. Nismo to pokazali. Ali, čuo sam jednu stvar kod prethodnog govornika i ne mislim na gospodina Rističevića, Srbiju je okarakterisao kao santu leda, gladne ljude na santi leda. Ne kažem da ljudi u Srbiji žive dobro, a onda, kako je rekao jedan, video i rekao – hej, evo spašeni smo, evo ga Titanik.
Vlada Republike Srbije pokazuje na brod, ukrcavamo se na taj brod. Taj brod se ne zove Titanik, zove se EU, ima mnogo lep znak sa mnogo zvezdica, ali je ovo što ste rekli nedoslednost, jer vi, jer Demokratska stranka EU doživljava kao Titanik. To je nedoslednost, dame i gospodo narodni poslanici, to je pokazalo otelotvorenje malopre kroz reči ovlašćenog predstavnika Demokratske stranke.

Pošto se nalazim u delu sednice gde se upućuju lepe želje, zahvaljujem se na tim lepim željama upućenim i mojim kolegama i meni. Uzvraćam ih u ime SNS i ja vama lično želim zdravlje, sreću i prosperitet i nikome SNS, bez obzira mislili ili ne mislili, isto zastupali, iste, slične ili različite ideje, nikome nikada ni jednom građaninu Srbije, ni jednom čoveku na ovom svetu nećemo poželeti nešto loše, pa ni vama. Želim vam od srca svaku sreću i dobro zdravlje i jedan plodonosan i dug život.
Ko će sedeti u ovim klupama, ne određujemo ni mi, ni vi, dragi kolega. To određuju građani Republike Srbije na demokratskim i fer izborima, a na takvim demokratskim i fer izborima pre nedelju dana DS nije prešla ni cenzus. Nemojte da budete ubeđeni da ćete sedeti, koliko ćete sedeti. To se ne zna. To odmere, građani kada odu tamo, pa kada vide kako su živeli do pre godinu dana, kako žive sada, a kako će živeti u buduće, to će građani Srbije da odrede. Pustite građane Srbije da to rade.
Što se tiče dela kada ste mi rekli da nisam dovoljno pažljivo slušao, i ja sam mislio da nisam dobro čuo, ali sam tražio zapisnik, pa u tom zapisniku jasno i glasno za DS, Evropska unija jednako sa Titanikom, nedosledno, do kraja. Ne znam šta će vama vaši šefovi da kažu da li je to lični osećaj ili partijski stav DS, ali nema veze to je pitanje za vas.
Ono što mi nekako para uši stalno – mi bi to uradili, ali ste vi ta grozna opozicija koja nam nije dala da to radimo. Nije mi jasno. Vlast i postoji i okuplja se oko ideja, oko programa, oko cilja, da taj cilj sprovede, da taj cilj ispuni. Imamo cilj ali nam nije dozvolila grozna opozicija – to je, "non sens".

Danas je 18. juni 2013. godine.
(Predsednik: Samo vas molim da kažete zbog zapisnika, član Poslovnika.) 107. stav 1. govornik vam na sednici, mora da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Danas je 18. juni, izbori su završeni pre godinu i nešto dana. Molim, preklinjem oni koji se nisu probudili 21. maja 2012. godine da to urade i zbog njih i zbog političkih opcija koje predstavljaju i zbog nezamaranja ovog visokog doma, jer sve što je najodvratnije, najsumljivije rečeno, izrečeno je u kampanji i za predsedničke i za parlamentarne izbore 2012. godine.
Sve što je moglo da se smisli u nekim kuhinjama medijskih magova da bi se SNS i predsednički kandidat i sadašnji predsednik države mogao da se udalji sa te pozicije je urađeno, ali je kampanja završena. Izbori su prošli. Građani Srbije su rekli – ne više teroru bivšoj vlasti, bivšeg režima. Srbija je rekla hoćemo Tomislava Nikolića za predsednika države. Tomislav Nikolić ma koliko vas bolelo to, je predsednik svih građana Republike Srbije. Probudite se i izađite više iz tog košmara predizbornih kampanja i izricanja laži i krenite napred.
Nije mi jasno, ne odgovara ako je 10 sati rasprave. Ne odgovara ako se danas radi. Ne odgovara ako se ne radi. Kažite jednom šta vam odgovara? Šta trebamo da uradimo? Ali, znate šta je problem? Ne da li će se poštovati član 184. Poslovnika problem je u tome što su neke poslaničke grupe sve manje i manje, pa ne mogu da skupe ni toliko potpisa.