Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman n član 5. Predloga zakona o popisu stanovništva, koji definiše podatke o domaćinstvima koje popisivač treba da prikupi. Ovim amandmanom se predviđa da se osim naziva naselja u kojem se domaćinstvo nalazi upiše i poštanski broj.
Zašto je bilo neophodno da Vlada Republike Srbije prihvati ovaj amandman? Zato što u Srbiji, a o tome sam govorio i u raspravi u načelu, postoji veliki broj naseljenih mesta koja imaju isti naziv, a nalaze se na različitim krajevima Srbije, kao što su Aleksandrovac u Rasinskom, Braničevskom, Borskom okrugu, Guberevac u Jablaničkom, Šumadijskom i niz takvih mesta koja se nalaze u različitim krajevima Srbije. U toj masi prikupljenih podataka najlakše i najjednostavnije razvrstavanje i prepoznavanje naseljenih mesta je po poštanskom broju.
Međutim, vi amandman poslaničke grupe Napred Srbijo SNS niste prihvatili, a u obrazloženju ste naveli: „Amandman se ne prihvata zbog toga što se identifikacionim povezivanjem šifara naselja iz popisne građe sa evidencijom poštanskih brojeva može izvesti taj podatak u fazi elektronske obrade“.
Dame i gospodo, kada se kaže „može se izvesti“ ne mora da znači da se mora izvesti. Mora se izvesti samo ono što je definisano zakonom. Primenjujući ovakav, invalidan zakon o popisu vi ćete potrošiti ne manje, a verovatno više od 31.000.000 evra (novac građana Srbije), a da pri tom prikupljeni podaci neće biti adekvatan odraz stanja na terenu i biće veoma konfuzni i teški za upotrebu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegama iz Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o popisu stanovništva, kojim se predviđa brisanje reči „tip stana“ i, samim tim, neprikupljanje podataka o tipu stana na samom terenu u toku vršenja popisa.
Naime, član 6. ovog predloga zakona definiše podatke o stanovima i drugim nastanjenim prostorijama. Jedan od tih podataka je i tip stana. Sve bi to bilo u redu da u Srbiji postoji jasna klasifikacija stanova, ali ona ne postoji. Jedina podela, odnosno klasifikacija stanova koja u Srbiji postoji je na: vile na Dedinju i Senjaku, kao što je ona u kojoj živi guverner Radovan Jelašić, koju izdaje ministar Božidar Đelić, stanove tipa penthaus, u kojima žive nešto skromniji ministri Vlade Republike Srbije ili direktori javnih preduzeća i na sve ostale stanove, u kojima žive ostali građani Srbije koji nemaju dovoljno novca ni da okreče te stanove. U koji tip stana će predlagač zakona svrstati stan od 40 kvadrata u kojem živi prosečna srpska četvoročlana porodica?
Amandman ste odbili uz obrazloženje da je naziv ovog obeležja prepisan iz međunarodnih preporuka. Mislim da predlagač zakona treba da prilagodi te preporuke faktičkom stanju u Srbiji, a ne da bude običan prepisivač, „resavac“, kako bi rekla deca.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji samo ministri, guverneri, direktori velikih državnih i javnih preduzeća žive u stanovima tog tipa, kao što su dedinjske vile, apartmani, penthaus, dok ostali građani Srbije žive u veoma skromnim kućama i običnim stanovima. Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman i da ne omalovažavate dalje građane Srbije.

Ovo je jedan od ključnih amandmana kojima smo moje kolege iz Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS i ja probali da vas obuzdamo u besomučnom trošenju novca poreskih obveznika, građana Srbije.
U članu 10. Predloga zakona o popisu ste predvideli da se popisne komisije sastoje od najmanje pet članova. Na ovaj način ste predvideli minimum, ali ne i maksimum. Zar ne mislite da je bezobrazno da u ovo vreme svetske ekonomske krize, na koju nemate odgovor, ni odbranu srpske privrede i ekonomije i kada građane pozivate na štednju i minimum, samo za vas ti minimumi ne važe?
Koji je razlog zbog kojeg ste predvideli da vam je, po ovom predlogu zakona o popisu stanovnika 2011. godine, potrebno ni manje ni više nego 65.000 popisivača i instruktora, ako ste popis 2002. godine obavili sa 44.000 popisivača? Kamo sreće da nam je država veća za pola, da nam je za 50% uvećan broj stanovnika, a ne ovako – državna teritorija ista, broj stanovnika se smanjuje zbog nemaštine i nebrige države, samo vi povećavate broj popisivača, i to ni manje ni više nego za 20.000 ljudi, a samim tim i enormno povećavate troškove popisa.
Verovatno ćete se i pohvaliti izvrsnim rezultatima naše vlade, koja će se dodatno zadužiti i koja će za obavljanje popisa stanovništva 2011. godine isposlovati verovatno novi kredit. Jer, kako ćete drugačije finansirati popis i obezbediti 31.000.000 evra, koje ćete „sagoreti“ jer ste predvideli da popis stanovništva 2011. godine toliko košta?
Koji su razlozi zbog kojih je popis stanovništva 2002. godine koštao 800.000.000 dinara, odnosno po tadašnjem kursu NBS nepunih 28.000.000 nemačkih maraka, dok ste za popis 2011. godine predvideli, bez revalorizacije, da ćete potrošiti više od 2.800.000.000 dinara, odnosno više od 31.000.000 evra?
Znate li koliko škola, vrtića, domova zdravlja, porodilišta može da se napravi za 31.000.000 evra? I, da ste se samo malo potrudili, da ste predvideli da se izvrši samo popisivanje, a ne ovako, na najskuplji mogući način. Vi se ovako razbacujete novcem građana Srbije, i to samo da biste tokom tih 15 dana trajanja popisa angažovali vaše članove i simpatizere u što većem broju i, naravno, podelili im dnevnice.
Zbog toga vas pozivam da prihvatite ovaj amandman, smanjite broj popisivača, obuzdate troškove i ponašate se domaćinski. Hvala vam.

Hvala. Amandmani koje smo moje kolege i ja iz Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneli na čl. 12. i 14. Predloga zakona o popisu stanovništva 2011. godine ima istu svrhu, a to je da je obaveza Ministarstva odbrane, odnosno MUP-a da izvrše popis pripadnika ovih ministarstava koji će se u trenutku izvršavanja popisa nalaziti u sastavu multinacionalnih snaga.
Amandmane ste odbili uz obrazloženje da se amandman ne prihvata zbog toga što će se podaci o pripadnicima Vojske Srbije, odnosno pripadnicima MUP-a koji se u vreme popisa nalaze u sastavu multinacionalnih snaga prikupiti u toku popisivanja u zemlji, odnosno od članova njihovih domaćinstava u mestu uobičajenog stanovanja.
Zadatak predlagača zakona je da u skupštinsku proceduru, po mom mišljenju, uputi predlog zakona koji je jasan i koji kompletno uređuje oblast za koju je namenjen. Mislim da to ovakav predlog zakona ne čini, a ni obrazloženje zbog kojeg ste amandman odbili.
Navešću vam samo jednu mogućnost koju ovaj predlog zakona ne prepoznaje. Recimo, u popisu 2011. godine imaćemo pripadnike Vojske Srbije, odnosno MUP-a koji u Srbiji u mestu prebivališta nemaju porodicu, odnosno žive sami, i koji će u tih 15 dana trajanja popisa biti u sastavu multinacionalnih snaga. Ko će izvršiti popis tih građana Republike Srbije? Zbog ovakvog predloga zakona niko, a da ste prihvatili amandman Poslaničke grupe Napred Srbijo podatke o tim licima bi dale nadležne službe Ministarstva odbrane, odnosno MUP-a. Zbog toga vas pozivam da još jednom razmislite i da ipak u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneo sam amandman na član 30. Predloga zakona o popisu stanovništva 2011. godine.
Tim amandmanom se predviđa razdvajanje odgovornosti lica koja se popisuju, odnosno koja su predmet popisa, u slučaju da daju pogrešne podatke ili da uopšte ne daju podatke, koja takav prekršaj mogu da učine samo jednom od popisivača, odnosno lica koja vrše popis, koja mogu u skoro neograničenom broju slučajeva da upišu nepotpune ili netačne podatke. To razdvajanje odgovornosti se može učiniti jedino kaznenim merama. Međutim, vi takvo rešenje niste prihvatili, kao što ne prihvatate da snosite odgovornost za sve loše što činite.
Kako će inače odgovarati gradonačelnik Beograda gospodin Dragan Đilas, koji je u prisustvu desetina svedoka pretio i telefonski i lično, čak i hapšenjem, Miodragu Bati Milanoviću, vlasniku preduzeća „Šumadija put“ i Zoranu Živanoviću, predsedniku Saveta Mesne zajednice Ripanj, samo zato što su želeli da potpuno besplatno asfaltiraju 13 putnih pravaca u Ripnju i da na taj način reše jedan od fundamentalnih problema građana Ripnja i Beograda?
Naravno, čim to ne ide preko Demokratske stranke, onda se ljudima preti da će ostati bez posla, pa čak i da će biti uhapšeni. Da li će zbog uzurpacije položaja gradonačelnika, zbog predizborne kampanje odgovarati Dragan Đilas?
Ko će odgovarati za SMS poruke koje šaljete građanima nekih mesnih zajednica gradske opštine Voždovac, sledeće sadržine – Poštovane komšije, sve informacije vezane za potpisivanje i preuzimanje već potpisanih ugovora za vodu možete dobiti u prostorijama Demokratske stranke, ulica Avalski put br. 38, u vremenu od 12.00 do 18.00 časova, telefon taj i taj, vaša Demokratska stranka. Čija? Građana koje ucenjujete.
Ko će odgovarati zbog toga što ste uzurpirali pravo građana da dobiju priključak na vodovodnu mrežu u predizbornoj kampanji, a da ugovore umesto u mesnoj zajednici potpisuju i preuzimaju u prostorijama Demokratske stranke? Ko vam daje za pravo da se igrate sa osnovnim pravima građana? Ko će i na koji način odgovarati zbog toga što koristite vodovodne priključke u predizbornoj kampanji i što, s druge strane, pretite građanima koji žele da ulože svoj novac kako bi svojim komšijama i sugrađanima omogućili bolji kvalitet života? Pokažite odgovornost i prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.

Na član 7, da li je tako?

Izvinite.

Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegama iz Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke podneo sam amandman na član 7. stav 2. ovog predloga zakona.
Naime, sam pojam „odorizacija“ znači dodavanje sredstava karakterističnog, neprijatnog i jakog mirisa prirodnom gasu, biogasu i tečnom naftnom gasu, u cilju utvrđivanja njegovog nekontrolisanog isticanja. Drugim rečima, postupak odorizacije sprovodi se radi utvrđivanja eventualnog oštećenja cevovoda.
Članom 7. ste predvideli da ministar propisuje uslove projektovanja sistema odorizacije gasovitih ugljovodonika, izbor sredstava za odorizaciju i način odorizacije.
Sve je to u redu, kao što je u redu i što je pravilno to što ćete podzakonskim aktom bliže propisati sistem odorizacije, izbor sredstava za odorizaciju i način odorisanj, međutim, vi nigde u Predlogu zakona, a verovatno toga neće biti ni u podzakonskim aktima, ne predviđate, ne definišete periodičost redovne odorizacije.
Logično je da se odorizacija vrši nakon izgradnje cevovoda, a pre puštanja cevovoda u rad, kao i nakon izvršenih investicionih ili havarijskih radova na cevovodu. Šta je sa redovnim kontrolnim odorizacijama cevovoda? Kada će se one obavljati? Jednom dnevno, nedeljno, mesečno, kada? To ovaj predlog zakona ne prepoznaje i ne predviđa. To što će cevovodi imati sistem odorizacije neće imati efekte, jer niste propisali ritam vršenja kontrole cevovoda metodom odorizacije. Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, imam pitanje za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Markovića i ujedno pitanje za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića.
Privatno preduzeće „Šumadija put“ d.o.o iz Ripnja bavi se poslovima niskogradnje. Direktor i vlasnik tog preduzeća Miodrag Bata Ivanović 9. novembra 2009. godine uputio je molbu Savetu MZ Ripanj da mu odobri asfaltiranje, bez ikakve nadoknade, totalno besplatno, 13 lokalnih putnih pravaca u MZ Ripanj.
Ta molba je zavedena pod brojem 205/09 11. novembra 2009. godine. Savet MZ Ripanj dana 12. novembra 2009. godine donosi jednoglasnu odluku, odobrava i daje saglasnost preduzeću „Šumadija put“ d.o.o. iz Ripnja da o svom trošku izvrši asfaltiranje 13 putnih pravaca u Ripnju.
Ta odluka je donesena jednoglasno glasovima članova Saveta MZ Ripanj, od kojih su Zoran Živanović, Dobrosav Milanović, Slavoljub Isailović i Momir Kalajdžić iz DSS-a, Vladan Drobnjak iz DS-a, Radoslav Matić iz Pokreta snaga Srbije i Milan Živojinović iz SPS-a.
Sve ove do sada iznete činjenice zaslužuju svaku pohvalu zbog pokazivanja brige za svoje mesto, svoju opštinu, svoje komšije i sugrađane.
Radovi na asfaltiranju predmetnih ulica su počeli 14. novembra 2009. godine, da bi komplikacije i pritisci krenuli istoga dana.
Naime, posedujem i priložiću uz ova pitanja izjavu gospodina Miodraga Bate Milanovića, koji je vlasnik preduzeća „Šumadija put“, koji kaže: „Dana 14. novembra 2009. godine u Ripnju gospodin Bjelić me je nazvao i podsetio da nisam kvalifikovan za radove u gradu Beogradu mimo tendera i da ne smem da radim. Rekao sam mu da firme 'Ceraprom' i 'Unogradnja' mogu da rade za pare, a ja ne mogu besplatno za moje selo. Rekao mi je da sam diskvalifikovan za radove u gradu, na šta sam mu ja odgovorio da do sada nisam imao posla od kada ste vi na vlasti. Dodao je telefon gospodinu Đilasu, gradonačelniku Beograda, koji mi je bez predstavljanja opsovao majku, nazvao me lopovom i pretio hapšenjem, pri čemu mu ni ja nisam ostao dužan. To se dešavalo u 12.45 časova, pred brojnim svedocima, a poziv je bio sa broja 063390390“. Posedujemo i izjave svedoka koji će potvrditi pretnje gospodina Bjelića i gospodina Dragana Đilasa.
Međutim, tu se trauma nastavlja. Posedujem i izjavu gospodina Zorana Živanovića...
Gospođo predsedniče, verujem da našim kolegama iz DS ovo nije zanimljivo i verovatno je da sve ovo već znaju, ali vas molim, ako možete, da ih umirite i da mi ovih nekoliko sekundi ne uračunate u vreme.
Posedujem i izjavu predsednika Saveta MZ Ripanj gospodina Zorana Živanovića, u kojoj se kaže sledeće: „Mesna zajednica Ripanj je dobila donacije od firme 'Šumadija put' da odradi nekoliko ulica u Ripnju, među njima i pijacu i centar. U 12.45 časova zvali su me jer je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obustavio radove na pijaci. Došao sam i kulturno sam se predstavio i pitao gospodina Đilasa u čemu je problem. On nas je pitao ko izvodi radove i za šta, na šta sam mu odgovorio da je to pijaca MZ Ripanj i da to izvodi pomenuta firma. Sledeće pitanje je bilo ko to plaća, na šta sam odgovorio da je u pitanju donacija.
Gospodin Đilas je počeo da mi j... mater i da me naziva lopovom pred svim građanima. Takođe je pretio da će nas uhapsiti, na šta sam odgovorio da zbog takvih stvari nisam bio hapšen ni u doba Slobodana Miloševića. Ponovo je usledila psovka od strane gospodina Đilasa, kako će meni i gospodinu Aleksandru Vučiću j..... mater lopovsku. Nazvavši me lopovom, rekao je da kupujemo glasove građana Ripnja, na šta sam odgovorio da oni to isto rade.“
(Predsednik: Vreme.)
Završiću sa jednom rečenicom upućenom gospodinu Milanu Markoviću – dokle će se tolerisati bahatost Dragana Đilasa i korišćenje svih mogućih stvari u predizbornoj kampanji? Ujedno, i gospodinu Ivici Dačiću – da li Dragan Đilas hapsi po Srbiji, da li može on da... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj amandman se odnosi na brisanje dela člana 1. ovog predloga zakona, koji se odnosi na obuku nosilaca pravosudnih funkcija. Obuka nosilaca pravosudnih funkcija, javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika je već kompletno regulisana Zakonom o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o Visokom savetu sudstva, Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o ministarstvima.
Navedeni zakoni kompletno utvrđuju postupak, organe i kriterijume za izbor korisnika obuke, prava i obaveze korisnika obuke, organe nadležne za utvrđivanje programa obuke, trajanje obuke za pojedine kategorije korisnika, postupak i razloge za obaveznu obuku, troškove i organizaciju obuke i sve druge elemente obuke navedenih kategorija.
Predlog zakona o pravosudnoj akademiji delom pokušava da reguliše navedenu materiju, pri čemu različito reguliše gotovo sve nadležnosti, karakter, sadržaj i trajanje obuke, kategorije korisnika i njihova prava i obaveze, uvodeći nove kategorije korisnika, nova prava i obaveze kako korisnika tako i državnih organa i službenika, gde su sve odredbe u koliziji sa navedenim zakonima, a neke i sa Ustavom Republike Srbije.
Predlog sadrži i odredbu o prestanku važnosti Zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ali ostaje problem kolizije sa svim ostalim zakonima i Ustavom, što će delom onemogućiti i stvoriti nerešive probleme u primeni ovog i svih drugih nabrojanih zakona.
Predlog sasvim nepotrebno uvidi neka do sada nepostojeća pravila kojima menja postupak predlaganja i izbora sudija i tužilaca i kojima menja i derogira Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Vlade i Narodne skupštine.
Takođe, ovaj predlog zakona uvodi i kategorije korisnika obuke koje nisu sadržane u spornoj odredbi člana 1, niti uopšte u svim ostalim zakonima kojima se uređuje pravosudni sistem, čime se pojavljuje kolizija unutar samog zakona. Zbog toga i zbog svih navedenih razloga predlažem da se usvoji predloženi amandman. Hvala.

Na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneo sam amandman na član 40. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji. Naime, stavovima 8, 9. i 11, koji su ovim amandmanom predviđeni za brisanje, propisana je obaveza Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da za sudije i zamenike javnih tužilaca predlažu prvenstveno kandidate koji su završili osnovnu obuku, i to prema rang-listi koju predlaže ustanova, a da ostale kandidate mogu predlagati za izbor samo ako nema kandidata koji su završili osnovnu obuku.
Ovakvo zakonsko predloženo rešenje nije u skladu sa članovima 4, 147, 154. i 165. Ustava Republike Srbije, a nije u skladu ni sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o Državnom veću tužilaca. Ustavom i odredbama ovih zakona utvrđena je isključiva nadležnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da predlažu kandidate za izbor sudija i zamenika javnih tužilaca, što vi ovakvim zakonskim rešenjem ukidate.
Na ovaj način vi vršite nametanje obaveze da se izbor vrši prema listi kandidata koju utvrđuje ustanova koja je pod direktnom kontrolom izvršne vlasti, odnosno Ministarstva pravde, pri čemu su kandidati i odabrani od strane te ustanove, po njenim sopstvenim pravilima.
Na ovaj način vi ćete Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca praktično oduzeti pravo vršenja izbora kandidata koje treba da predlože za izbor, a to pravo i obaveza koje im oduzimate predviđeni su Ustavom.
Na ovaj način takođe kršite i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava o nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti od zakonodavne i izvršne, pa vas još jednom pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman Srpske napredne stranke. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, probaću da u nekoliko reči vama i građanima Srbije ukažem na određene manjkavosti Predloga zakona o stečaju zbog kojih ovaj predlog zakona nije prihvatljiv za Poslaničku grupu Napred Srbijo Srpske napredne stranke.
Naime, vi ste u članu 2. naveli da je jedini cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, pri čemu ste prenebregli činjenicu da su za ishod stečaja zainteresovana i zaposlena lica kod stečajnog dužnika, ali i šira društvena zajednica.
Osnovni, klasični cilj stečajnog postupka se realizuje stvaranjem uslova za kolektivno namirenje poverilaca stečajnog dužnika kroz unovčenje njegove imovine i ravnomernu podelu prikupljenih sredstava poverilaca. Međutim, cilj stečajnog postupka ne bi trebalo da se iskazuje samo i jedino u zaštiti interesa stečajnih poverilaca. Naprotiv, pravnim institutom stečaja se moraju podjednako zaštititi i interesi drugih učesnika u tom postupku. To su interesi stečajnog dužnika, ali i šire društvene zajednice. Zato se postupak stečaja mora posmatrati u svetlu interesa poverilaca, ali i u svetlu interesa stečajnog dužnika i društva u celini.
Pravila stečajnog postupka moraju predstavljati izraz opšte zaštite interesa stečajnih poverilaca, ali i očuvanja preduzetničkog morala. Ona moraju stimulisati zasnivanje dužničko-poverilačkih odnosa i jačanje svesti o nužnosti njihovog poštovanja, jer ispunjenje preuzetih obaveza nije isključivo interes poverilaca, već i društva kao celine.
Aktivni učesnici postupka stečaja su i zaposlena lica kod stečajnog dužnika, koja vi tretirate samo kao statističku kategoriju. Zaposlena lica kod stečajnog dužnika treba da aktivno učestvuju u stečajnom postupku, sa ciljem da ostvare namirenje svojih neizmirenih potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika.
To namirenje neizmirenih zarada i ostalih primanja zaposlenih iz radnog odnosa jeste prvi, ali ne i primarni cilj koji ta lica žele postići u stečaju. Njihov primarni cilj je podudaran sa društvenim interesom da se stečaj okonča očuvanjem pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika. Takvim okončanjem stečaja obezbeđuje se nastavak privredne aktivnosti stečajnog dužnika, a time i odgovarajuća uposlenost u obavljanju njegove delatnosti.
Zato su zaposlena lica kod stečajnog dužnika i te kako zainteresovana za sudbinu svog radnog odnosa posle okončanja stečaja, kao što su zainteresovana i za ovaj predlog zakona, iako predlagač zakona zaposlena lica kod stečajnog dužnika tretira jedino u članu 77. st. 1. i 2, kada propisuje da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.
Namirenje neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika i očuvanje radnog odnosa predstavljaju dva osnovna cilja zaposlenih u odnosu na mogući ishod stečajnog postupka i oni za socijalno odgovornu vladu, kakvom se Vlada Republike Srbije samo medijski, ali ne i suštinski, prikazuje, moraju da budu ravnopravni ciljevi zakona o stečaju, a ne samo namirenje stečajnih poverilaca.
U članu 5. ste definisali načelo ekonomičnosti prema kojem se stečajni postupak sprovodi tako da omogućava ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.
Međutim, ovakvim predlogom zakona nas niste ubedili da će se stečajni postupak skratiti sa sadašnjih 2,7 godina, a ne 1,5 do dve godine, kako je juče rekao ministar za stečaj Srbije gospodin Mlađan Dinkić.
To je za nijansu kraće nego u Hrvatskoj gde traje 3,1 godinu, odnosno u Bugarskoj i Rumuniji gde traje 3,3 godine, ali i znatno duže od Nemačke gde stečajni postupak traje 1,2 godine.
Međutim, za sve privredne činioce u Srbiji, a naročito za stečajne dužnike i poverioce, izuzetno je poražavajuća činjenica da je stepen namirenja poverilaca u Srbiji 10%, dok troškovi stečajnih postupaka u ukupnoj stečajnoj masi čine 23%, što je maltene jedan prema dva.
Za Srbiju su poražavajuća iskustva iz okruženja gde je odnos namirenja poverilaca u odnosu na trošak stečajnog postupka u Hrvatskoj dva prema jedan, u Bugarskoj i Rumuniji 3,5:1, a u Nemačkoj čak 7:1.
Upoređujući ove podatke sa našom realnošću uviđamo da su stečajni postupci u Srbiji relativno spori, ali i izuzetno skupi.
Siguran sam da se ništa suštinski neće promeniti, jer ovaj predlog zakona je usmeren da omogući lakšu i bržu likvidaciju ili inicijativu za stečaj u više od 350, još uvek društvenih, preduzeća sa oko 5.000 zaposlenih, koje ćete poslati na ulicu i ništa više.
Nelogičnosti se vide i u članu 21. tačka 1) gde ste predvideli da za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, kao i lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora.
Šta to znači? Da ćete za stečajnog upravnika, shodno ovom predlogu zakona, iz tog vašeg „bubnja“, kako je izjavio ministar za stečaj Srbije, kao da je ovo neki loto ili bingo zakon, imenovati lica pravosnažno osuđivana na kaznu zatvora do pet godina zatvora. Možda će na ovaj način i Bojan Krišto, koji je potekao iz Narodne lutrije Srbije, pa preko Aerodroma, da aterira negde kao stečajni upravnik.
Mislio sam da će Zakon o komunalnoj policiji biti izuzetak, jer ste tu predvideli da komunalni policajac može biti lice osuđivano na pravosnažnu kaznu zatvora do pet godina, ali sada vidim da je to postalo pravilo Vlade Republike Srbije, da na veoma odgovorna mesta postavlja ljude kriminogene prošlosti.
Član 21. je u totalnoj koliziji sa članom 23. tač. 6) gde se kaže da se licenca stečajnog upravnika ne daje licu iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati poslove stečajnog upravnika. To je u redu, ali zar ima većeg dokaza nesavesnog obavljanja profesionalne delatnosti od pravosnažne osude za krivično delo, koja ne isključuje i privredni kriminal, a koje vi u članu 21. Predloga zakona tolerišete i predviđate?
Ovo nije odraz Vlade koja želi da se uhvati u koštac sa kriminalom, već je odraz Vlade koja taj kriminal toleriše. Hvala.

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, u nekoliko reči ću probati da vam ukažem na određene manjkavosti Predloga zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika zbog kojih ovaj predlog zakona nije prihvatljiv za Poslaničku grupu Napred Srbijo, SNS.
Naime, u članu 2. ovog predloga zakona definisani su pojmovi. Tačkom 5) ovog člana definisan je pojam naftovoda, ali ovako formulisana definicija nije obuhvatila neke od osnovnih elemenata tehničko-tehnološke celine naftovoda, kao što su terminali i blok stanice, bez kojih naftovod ne bi mogao da funkcioniše, pa je u tom delu ovaj predlog zakona manjkav.
Zatim, u članu 3. ovog predloga zakona utvrđen je način projektovanja i izgradnje cevovoda.
U članu 4. utvrđeno je da ministar nadležan za poslove energetike, po pribavljanju mišljenja ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje bliže uslove za projektovanje i izgradnju cevovoda. To je u redu. Jedan od tih uslova je i obeležavanje trase cevovoda.
U članu 22. ste utvrdili da je energetski subjekat koji obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije cevovodima dužan da postavljene oznake na trasi cevovoda održava, a da oštećene oznake odmah dovede u red ili ih zameni.
Međutim, gospodine ministre, nigde u tekstu ovog predloga zakona nije utvrđena obaveza da se trasa cevovoda obeležava, kao osnov da bi se mogle primeniti odredbe propisa kojim se utvrđuje način obeležavanja trase cevovoda i način postupanja sa oznakama trase cevovoda, što znači da ste vi definisali način obeležavanja i način postupanja sa oznakama trase cevovoda, ali niste propisali obavezu da se trasa cevovoda i obeležava.
Dalje, u članu 3. Predloga zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika utvrđen je način projektovanja i izgradnje cevovoda. Ipak, bez obzira na činjenicu da su u tehničko-tehnološkom smislu svi cevovodi iste vrste jednaki, postupak njihove izgradnje, s obzirom na njihovu namenu, može biti različit.
Cevovodi koji su namenjeni obavljanju delatnosti od opšteg interesa, na način da se obezbeđuje primena načela konkurencije, transparentnosti i jednakog tretmana lica koja mogu da koriste ovaj cevovod, jesu objekti od opšteg interesa i mogu se graditi uz primenu pravila o eksproprijaciji.
Osnovna pravila o obavljanju delatnosti od opšteg interesa su propisana Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, dok su pravila o eksproprijaciji propisana Zakonom o eksproprijaciji, gde je utvrđeno da se eksproprijacija nepokretnosti može vršiti isključivo u javnom interesu.
Za razliku od cevovoda o kojima sam vam sada govorio, kojima će se obavljati delatnosti od opšteg interesa, postoje cevovodi koji služe za transport tečnih ili gasovitih ugljovodonika, ali isključivo za lične potrebe vlasnika, koji se moraju graditi u skladu sa ovim zakonom. S obzirom na to da se radi o cevovodima internog karaktera, na njih se ne mogu primenjivati odredbe o opštem interesu, pa tako ni odredbe o eksproprijaciji.
Cevovodi koji nisu namenjeni obavljanju delatnosti od opšteg interesa, već isključivo korišćenju od strane njihovog vlasnika, zbog svoje namene se ne mogu smatrati cevovodima zbog čije izgradnje bi se mogla primeniti pravila o eksproprijaciji.
Potrebno je ukazati da je eksproprijacija pravni instrument kojim se u zakonom predviđenom postupku oduzima imovina trećeg lica uz naknadu i da je ovaj postupak moguće ostvariti isključivo sa ciljem ostvarivanja opšteg interesa, jer bi se u suprotnom kršile odredbe Ustava o ljudskim pravima na imovinu i zabranu diskriminacije, zakoni i međunarodni propisi o ljudskim pravima i načinu ostvarivanja opšteg interesa. Ovaj zakon ne precizira slučajeve kada je moguće primeniti pravila o eksproprijaciji prilikom izgradnje cevovoda i usklađivanja sa Ustavom zagarantovanim ljudskim pravima.
U članu 40. ovog predloga zakona utvrdili ste period od dve godine kao rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona. S obzirom na značaj ovog zakona za obavljanje energetske delatnosti od opšteg interesa, transporta i distribucije prirodnog gasa, transporta nafte naftovodima i transporta derivata nafte produktovodima, kao i za izgradnju objekata za obavljanje ovih delatnosti koje su strateški važne za funkcionisanje privrede i života stanovništva, predloženo vreme od dve godine je ipak i suviše dugo.
Na kraju, gospodine ministre, poučeni problemima u snabdevanju privrede i građana Srbije u toku prošlogodišnje grejne sezone, ali i zbog potencijalnog rusko-ukrajinskog problema koji nastaje zbog nemogućnosti Ukrajine da plati Rusiji za isporučeni gas, što je pre dva dana i najavio ruski premijer gospodin Putin i na taj način upozorio potrošače u Evropi na mogućnost prekida u distribuciji, iskoristio bih vaše prisustvo i pozvao vas da građane Srbije obavestite o stanju skladišta prirodnog gasa „Banatski dvor“, o količinama utisnutog gasa i o procenama u kom vremenskom periodu bi se obavljala distribucija gasa ka privredi i individualnim potrošačima u Srbiji ukoliko do neželjenih prekida dođe, a na koje Srbija ne može da utiče.
Na kraju (više je to lokalno pitanje), da li se može uticati na to da cene priključaka individualnih domaćinstava u Srbiji budu uravnotežene? U Vrnjačkoj Banji, iz koje dolazim, cena priključka na gasnu instalaciju je 1.180 evra. U najbližem okruženju, a to je grad Kraljevo, priključak na gasnu instalaciju je besplatan, a u župskom Aleksandrovcu je 590 evra. Kolega mi dobacuje – u Kruševcu, ali nemam informaciju kolika je cena naknade za Kruševac. Po ovim komparacijama vidite da su građani Vrnjačke Banje više nego duplo kažnjeni u odnosu na građane u ostalom delu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući tradiciju vršenja popisa stanovništva, koja u Srbiji postoji još od 1834. godine, kao i dinamiku vršenja popisa stanovništva, kada su se, u nekim turbulentnim, istorijskim dešavanjima u kojima se Srbija vazda nalazila, ti popisi obavljali na svakih pet, odnosno na svakih deset godina, od kraja Prvog svetskog rata, pa do danas, ne mogu a da ne ukažem na sve manjkavosti ovog predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, predviđenog za 2011. godinu.
Naime, u članu 4. ovog predloga zakona, u podacima o licima, predvideli ste da se lica obuhvaćena popisom izjasne i o broju živorođene dece i o godinama njihovog rođenja.
To je u redu, ali šta ćemo sa decom koja su usvojena ili se nalaze u hraniteljskim porodicama? Još teže, vi ovim predlogom zakona niste predvideli popis dece koja su bez roditeljskog staranja. U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji trenutno boravi oko 1.400 dece bez roditeljskog staranja i to nije mala populacija da bi je iko u ovoj državi smeo da zaboravi i ignoriše.
Godišnje se usvoji oko 120 dece, dok je broj potencijalnih usvojitelja čak tri puta veći. Parovi koji se odluče na usvajanje suočavaju se s dugim čekanjem i zahtevnom birokratskom procedurom.
Poslanički klub Napred Srbijo - SNS je podnetim amandmanima pokušao da predlagače zakona ubedi da u proceduru popisa treba da se uključe i popišu deca bez roditeljskog staranja, kao ravnopravni činioci našeg društva, pri čemu Ministarstvo rada i socijalne politike, odnosno zaštite treba da ima značajnu ulogu.
U članu 5. stav 1. odredili ste koje će podatke u domaćinstvima popisivači prikupiti na terenu. Tu je ime i prezime lica na koje se vodi domaćinstvo, srodnički i porodični sastav domaćinstva, naziv naselja, ulica i kućni broj gde je domaćinstvo nastanjeno, tip domaćinstva i osnov po kome domaćinstvo koristi stan.
Sve bi to bilo u redu, međutim, u Srbiji postoji veliki broj naseljenih mesta koja imaju isti naziv, a nalaze se u različitim krajevima Srbije.
Navešću vam neke primere. Aleksandrovac postoji u Braničevskom i Borskom okrugu i, naravno, najpoznatiji je Aleksandrovac župski, u Rasinskom upravnom okrugu. Ili, Guberevac u Jablaničkom i u Šumadijskom upravnom okrugu, ili naselje Jabuka, pored Pančeva, ali i u Zlatiborskom upravnom okrugu.
Prilikom korišćenja materijala dobijenog popisom na ovakav način, doći će do velike konfuzije ukoliko ne prihvatite amandman SNS kojim se uvodi jedan osnovni tehnički detalj, a to je da pored naziva naselja stoji i poštanski broj, kojim će se izvršiti jasna diferencijacija naseljenih mesta.
U član 12. propisali ste u kojim slučajevima Ministarstvo odbrane organizuje i sprovodi popis vojnih i civilnih lica i taj popis se odnosi na lica koja u vreme popisa stanuju u kasarnama, vojnim školama i sličnim vojnim ustanovama, kao i popisivanje lica na odsluženju vojnog roka.
Međutim, nigde niste predvideli, a podsetiću vas da ste usvojili Zakon o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim snagama, ko će i na koji način izvršiti popis pripadnika Vojske Srbije, građana Republike Srbije, koje ćete do 2011. godine, kada je termin za obavljanje popisa, siguran sam, poslati na neka ratišta poput Iraka ili Avganistana. Da li je moguće da vi te ljude u startu smatrate prekobrojnim i nepotrebnim?
Neprimerena je i formulacija koju ste dali u članu 26, gde ste popisivače obavezali da prikupljene podatke čuvaju kao tajnu. Naime, tajna je i kada se deca u školi poveravaju ko se kome dopada i čuvaju te podatke, a u ozbiljnim državama, Srbija to, nažalost, nije, i u ozbiljnim zakonima, ovaj predlog zakona to definitivno nije, postoji klasifikacija tajnih podataka na državne tajne, strogo poverljive i interne. Da li, ovom labavom formulacijom, pravite teren da prikupljeni podaci, pored Republičkog zavoda za statistiku, završe i u pojedinim centralama stranaka na vlasti, kako biste se što bolje pripremili za predstojeće izbore?
Članovima 29, 30 i 31. Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, u kaznenim odredbama, po iznosima kazni poistovetili ste fizičko lice obuhvaćeno popisom, koje može samo jednom da ne da tražene podatke, ili da da pogrešne podatke, s popisivačima koji mogu u velikom broju slučajeva da upišu pogrešne podatke. Vi ćete kaznama od 20 do 50 hiljada dinara kazniti i jedne i druge, što je neprimereno, jer su odgovornosti popisivača neuporedivo veće.
Sada dolazimo do onog najvažnijeg. U članu 10. ovog predloga zakona predvideli ste da se popisne komisije sastoje od najmanje pet članova. Smatram da je odrednica ''najmanje'' veoma široka i, u najmanju ruku, bezobrazna, jer ako usvojite ovakav predlog zakona, to će značiti da možete da formirate popisne komisije i od 20-30 članova. Na taj način nepotrebno rasipate novac građana Republike Srbije, kojeg u budžetu nema ni za mnogo fundamentalnije stvari.
Mislim da je to i jedna od skrivenih namena ovakvog predloga zakona, jer ste predvideli da ćete 2011. godine obavljati i kontrolisati terensko prikupljanje podataka više od 60.000 učesnika, od čega 55.000 popisivača, uključujući i rezervne popisivače, 6.500 opštinskih instruktora, 1.500 članova popisnih komisija, 200 republičkih inspektora i oko 50 supervizora.
Zašto vam je, gospođo ministre, za popis 2011. godine potrebno više od 60.000 popisivača, odnosno učesnika, ako je poslednji popis, koji je obavljen u Srbiji 2002. godine, obavljen sa 40.000 popisivača i 4.000 opštinskih instruktora? Da li se teritorija Srbije povećala za trećinu? Da li za ovih deset godina imamo privredni priraštaj od 30%, pa vam je potrebno i 30% više popisivača?
Da je ovo još jedno besomučno razbacivanje novca građana Srbije govori komparacija s popisom obavljenim 2002. godine, koji je koštao 900.000.000 dinara, što je po srednjem kursu Narodne banke Srbije od 1. juna 2002. godine iznosilo 29.000.000 tadašnjih nemačkih maraka, dok ste za obavljanje popisa 2011. godine, shodno članovima 20. i 21. ovog predloga zakona, za troškove, odnosno za finansiranje poslova Republičkog geodetskog zavoda i Republičkog zavoda za statistiku predvideli da potrošite ukupno 2.896.327.900 dinara, što po sadašnjem kursu iznosi 31 milion evra.
Koji su to vanredni popisni poslovi na koje ćete potrošiti više nego duplo više novca i za šta ćete angažovati 30% više popisivača nego za popis od pre deset godina? Mislim da ste, gospođo ministre, odgovore na ta pitanja dužni i građanima Srbije i nama narodnim poslanicima.
Ono o čemu sam se nadao da ćemo danas razgovarati bio je sam sistem prikupljanja informacija, odnosno da li će se raditi po starom i veoma skupom principu – od vrata do vrata, ili poštom. Naime, u prošlosti su dominirali popisi koje su vršili popisivači direktno ovlašćeni za taj posao od strane države, dok danas postoji metod samopopisivanja, gde stanovnik sam popunjava upitnik-popisnicu i šalje je poštom ili elektronskim putem statističkoj instituciji koja sprovodi popis.
U SAD se ovakav popis sprovodi od 1970. godine, a u Kanadi od 1971. godine, samo u Srbiji ne može, izgleda.
Kod ovog metoda, stanovnik bira da li će popuniti skraćeni ili duži obrazac popisnice. Iako se mnogi odlučuju za skraćeni obrazac, podaci dobijeni iz dužih obrazaca za brojčano velike države predstavljaju statistički relevantnu težinu za izvođenje generalizacija za celokupno stanovništvo. Ovaj metod umnogome pojeftinjuje sam postupak izvođenja popisa.
Da ste sada, primenjujući princip samopopisivanja, izašli pred građane Srbije i pozvali ih na saradnju, zbog koje će država Srbija uštedeti 30 miliona evra, siguran sam da biste naišli na odobravanje i podršku svih struktura našeg društva. Imali ste i drugu mogućnost, za koju se sve više u poslednje vreme opredeljujete, a to je metod kazni i prisila, baš kao što je pre par dana i najavio ministar Dulić, da će svi građani koji ne uđu u postupak legalizacije morati da plaćaju neizdrživo i mnogostruko veće poreze na imovinu. To je u redu za nelegalne komercijalne objekte, odnosno objekte izgrađene za tržište, ali šta ćemo sa milionima seoskih objekata, za koje nije postojala zakonska regulativa u trenutku gradnje, pa se sada vode kao nelegalni?
Smatram da Predlog zakona o popisu stanovništva nije u duhu štednje, već je veoma rasipnički, u detaljima manjkav i nedorečen i zbog toga će u danu za glasanje poslanici Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS glasati protiv ovog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, teško je govoriti o predlozima zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji, a ne podsetiti se geneze svih obećanja koja ste građanima Srbije dali od predizborne kampanje 2008. godine do danas. Pre godinu i po dana, u jeku predizborne kampanje, obećali ste 200.000 novih radnih mesta. Izbore ste dobili i formirali ste socijalno odgovornu vladu, u čiju socijalnu odgovornost ne veruje više ni Srđan Šaper, koji je ovu vladu tako krstio.
Početkom ove godine ste čuli šta je to svetska ekonomska kriza, iako je ona u tom trenutku već planetarno harala više od godinu dana. Posle prvih tirada da će nas kriza zaobići, pa da ćemo od krize imati samo koristi, okrenuli ste ploču i počeli da pričate kako radna mesta moraju da se čuvaju svim sredstvima.
U aprilu ove godine ste pustili probni balon i najavili otpuštanja iz državne administracije, ali ste se brzo i povukli, pravdajući se da u budžetu nema milijardu i sto miliona dinara za otpremnine i da otpuštanja neće biti, da biste sada, u novembru 2009. godine došli u situaciju da zakonom propisujete samo kvantitet viška u vidu 2.224 lica koja su zaposlena na neodređeno vreme i 560 lica koja su zaposlena na određeno vreme u republičkoj administraciji, dok se u lokalnim administracijama taj broj zaposlenih predviđenih za otpuštanje i udvostručava.
Sve ovo govori o Vladi koja je nesposobna da ima jedinstven kurs i koja je nesposobna da obezbedi nova radna mesta, ali i da sačuva postojeća radna mesta građana Srbije.
U obrazloženju ovog predloga zakona ste kao ustavni osnov naveli član 97. tačku 8. Ustava Republike Srbije, koja glasi: „Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.“ Kraj citata. Zar ne mislite da je malo cinično ljude ostavljati bez posla, bez uslova za egzistenciju, a pozivati se na Ustav i obezbeđivanje sistema zapošljavanja i socijalnog osiguranja?
Interesantan je podatak koji ste naveli u razlozima za donošenje zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, gde ste rekli, ponovo ću citirati: „Trenutno, broj zaposlenih na određeno vreme i angažovanih lica po svim osnovama je oko 3.400.“ „Oko 3.400 zaposlenih“ nije egzaktan podatak.
Kako možete određivati maksimalan broj zaposlenih ako ne znate ni trenutni broj zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji po svim osnovama? Ko treba da zna ukupan broj zaposlenih u republičkoj administraciji, ako ne Vlada, koja je i predlagač ovog zakona?
Nelogičnosti se vide i u članovima 10. i 11, jer vi u članu 10. propisujete obavezu rukovodioca organa državne uprave, javnih agencija i drugih ovlašćenih lica da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izvrše proveru kvaliteta rada državnih službenika.
S druge strane, broj zaposlenih u državnoj administraciji u periodu od 2000. do 2009. godine povećao se, po nekim procenama, čak za nekih petnaestak hiljada zaposlenih. Sam ministar Milan Marković je u jednom intervjuu početkom oktobra ove godine, pravdajući Vladu u kojoj je učestvovao, rekao da je za poslednje dve godine broj zaposlenih u državnoj administraciji porastao za skoro 5%. Tu se nameće osnovno pitanje – kakve kriterijume ste imali prilikom nagomilavanja administracije, osim stranačke pripadnosti, poslušnosti i lojalnosti, kada vi tek sada stupanjem ovog zakona na snagu ocenjujete njihovu stručnost?
Znate li koliko ljudi u Srbiji je angažovano na neplaćenom probnom radu, dok se ne utvrdi njihova sposobnost za obavljanje odgovarajućih poslova, a vi ste zaposlili armiju ljudi a da niste unapred ocenili njihovu stručnost? Pitanje je da li biste u vaše privatne firme zapošljavali nestručne i nepotrebne, bez ikakvih kriterijuma osim stranačke pripadnosti? Mislim da ne biste, ali kada su u pitanju zaposleni koje će plaćati poreski obveznici, građani Srbije, tada vas verovatno za to nije bilo briga. Da li će se i sada provera sposobnosti, predviđena članom 10. ovog predloga zakona, svesti na posedovanja članske knjižice, naravno stranke na vlasti?
Što se tiče broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, taj broj se ne može izračunavati samo u promilima u odnosu na broj stanovnika, već je potrebno uzeti u obzir i druge elemente. Tu pre svega mislim na nadležnosti lokalnih samouprava, na obaveze koje proističu iz različitih sektorskih zakona, gde postoji obaveza gradova i opština da imaju zaposlene određenih profila. Morali ste imati u vidu neophodnost uvođenja opštinskih poreskih administracija, što povećava broj zaposlenih. Tu je i novi Zakon o komunalnoj policiji, koji je ovaj saziv Skupštine usvojio i koji podrazumeva i odgovarajući broj komunalnih policajaca u 24 grada, što još povećava broj zaposlenih, a zahteva i odgovarajući iznos u lokalnim budžetima.
Smatram da je trebalo voditi računa i o tome da postoje opštine u Srbiji male po broju stanovnika, ali veoma razuđene i velike po površini, pa opštinski službenici i drugi zaposleni pod kontrolom moraju da imaju veliku teritoriju, što zahteva i veći broj izvršilaca.
Ako ste već hteli da uđete u racionalizaciju broja zaposlenih u državnoj administraciji, trebalo je prvo da popišete sve poslove u lokalnim samoupravama koji su neophodni, pa da broj zaposlenih na takvim poslovima definišete zavisno od površine, veličine i specifičnosti opština, pa tek onda od broja stanovnika.
Na kraju bih par reči posvetio i efektima donošenja ovog seta zakona, jer nas niste ubedili da šteta od pada nivoa i kvaliteta javnih usluga neće biti veća od vrednosti uštede, ukoliko uštede uopšte i bude. Kratkoročni efekti ne postoje, to je juče i ministar Dinkić u parlamentu rekao, jer dok se usvoji ovaj paket zakona, pa 30 dana za ocenu sposobnosti zaposlenih, pa žalbe, kojih će sigurno biti, prvo otpuštanje po ovom zakonu će se izvršiti tek u prvom kvartalu 2010. godine, a iznos u budžetu potreban za otpremnine je na nivou iznosa plata koje bi otpušteni primili, tako da uštede faktički i ne postoje, ne računajući smanjenu platežnu moć otpuštenih lica.
Smatram da ova mera ne može biti dovoljna za uravnoteženje budžeta ni na duži rok, jer su Srbiji potrebne mnogo veće, suštinske uštede i zbog toga će u danu za glasanje poslanici Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS glasati protiv ovih predloga zakona.