Evo, završavam, jedna rečenica. Morali ste zamolite i kolegu Stefanovića kada je tako govorio.
Ali, reći ću vam, SNS vrši vlast tri godine, tako je, i ne bežimo od odgovornosti, ali vi, gospodo iz DS, vršili ste vlast 12 godina, u Vojvodini i 15 godina, ništa niste uradili, idite kući.

Član 108, gospodine predsedavajući.
Ako vama nije zaparalo uši to što će se kolega narodni poslanik izraziti o drugom narodnom poslaniku, bio to bilo ko od koleginica i kolega, sa – moramo to da slušamo, pa dokle će ići više omalovažavanje i vređanje od strane poslanika bivšeg režima?
Nazivani smo stokom, nazivani smo đubretom, ološem, spodobama. Šta sada? Onda se neko ovde buni kako je omalovažen, buni se kako nema isti status. Da li sam ja ovde malopre govorio o nečemu što se govori tamo negde za nekog tamo, a sve to na teret Vladi Republike, ili sam govorio o egzaktnim, tačnim podacima, o kreditu DS za koje nisu imali nikakve garancije, koji su dobili na političku podršku Bojana Pajtića iz „Razvojne banke Vojvodine“? Da li sam govorio o paušalnim stvarima? Da li sam govorio o nečemu tamo negde, tamo neko, blizak vlasti? Ne, ja govorim vrlo tačno i vrlo precizno.
Zbog takvih kredita, zbog takvog neodgovornog odnosa, nisam ja rekao – idite kući, pa, građani su rekli idite kući. Građani će i sutra u Vojvodini reći – idite kući. Zašto vas je strah od glasa naroda? Dvanaest godina, 15 godina, nije ovo dedovina …

… ni Borkova, ni moja, da bi se sada prema tome odnosili kao da ćemo celog života to raditi. Na osnovu onoga kako radimo i šta radimo, tako ćemo i sud javnosti i sud građana dobiti.
Zašto je teško otići kući? Pre tri godine su im ljudi rekli da idu kući. Još uvek ne mogu da se probude.

Gospođo predsednice, do sada smo vodili jednu raspravu koja je bila korektna i u kojoj su učestvovali i narodni poslanici, na šta imaju pravo, u kojoj je učestvovao i ministar Tasovac. Ovo je jedan, nešto što smo malopre čuli od kolege Pavićevića, razlog zbog čega je SNS protiv ovih čuvenih amandmana „briše se“, zato što iza tih belih papira i „brišu se“ članovi, ne ide nikakva druga argumentacija, osim ličnog prozivanja narodnih poslanica i narodnih poslanika SNS i razloga za dalju polemiku.
Ni jedan, a u dva minuta sam pažljivo slušao kolegu Pavićevića, ni jedan jedini argument niti se naslonio, ni jednom jedinom rečju na predloženi amandman.
Ja znam da su nas kolege Pavićević i Živković nazivali spodobama i nije niko odreagovao, a sada nastavljaju dalje. Sada kažu da kolega Rističević nema pravo da govori. To je nečuveno. To pravo da govori i kolega Rističević i ja i bilo ko u Narodnoj skupštini nije nam dao kolega Pavićević, već su nam dali građani Republike Srbije, izbore na izborima.
Da li to vama odgovara ili ne odgovara, to je više pitanje za vas same. Ali ne vređajte Skupštinu na način što ćete narodnim poslanicima zabranjivati da govore. Ne vređajte Narodnu skupštinu na način što ćete nas nazivati spodobama. Ne vređajte Narodnu skupštinu krijući se iza serije amandmana za koje nemate nikakvu argumentaciju i to je loše i to je unižavanje ovog svetilišta demokratije na ovaj način i ovakvim debatama.
Strpljivo ćemo čekati, strpljivo ćemo pratiti sve to, ali da nas ponižavate, nećemo dozvoliti da na taj način ponižavate građane Republike Srbije.

Ja se zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 107. stav 1. dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da je tema koja je danas na dnevnom redu u srpskom parlamentu izuzetno bitna i zbog vrednosti medija i zbog vrednosti javnog informisanja, ali i zbog 2.000 ljudi koji verujem, veoma pažljivo prate današnji tok diskusije. Dve hiljade ljudi čija radna budućnost zavisi baš od ovog zakona i od ove naše rasprave.
Ja apelujem u ime SNS, koja danas vrlo strpljivo čeka na red da govori, veoma strpljivo trpimo uvrede, i nije ovo ni prvi, sigurno neće biti ni poslednji dan, ali apelujem na kolege da se uzdržimo i da danas amputiramo sujetu i da razmišljamo o onim ljudima koji današnju raspravu prate, o onim ljudima koji od nas očekuju rešenja i da u današnjim diskusijama zajednički probamo da neke ljude koji su se uspavali, a rade u sredstvima javnog informisanja, probudimo ovom diskusijom, da iskoriste naredno vreme, naredne mesece, narednih četiri meseca, kako bi iznašli i bili spremni i za privatizaciju i za dokapitulaciju i kako bi, što je još važnije, svim medijima u Srbiji obezbedili iste i podjednake uslove za funkcionisanje.
Mislim da je put ovaj zakon. Neko će reći da je dobar, neko će reći da je loš, ali ono što je neminovno je da se taj proces završi. Ovakvim diskusijama samo ćemo zbuniti ljude. Samo ćemo ih dodatno uspavati i mislim da je to loše.
Zbog toga vas, gospodine predsedavajući…

Završavam, još jedna rečenica.
Zbog toga vas molim, kao i što apelujem na ostale koleginice i kolege, da raspravljamo o zakonu, da raspravljamo o rešenjima a ne o nekim našim sujetama i onome od čega niko u Srbiji neće imati koristi.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Bilo je reči ovde o nekom produženju rokova. Ja ću vam sada objasniti kakvo je produženje rokova u režiji Demokratske stranke.
Ovde u ovoj fascikli, podebela je, ovde su zahtevi, a možete videti u zaglavlju - Demokratska stranka, Gradski odbor Beograd, upućen Autotransportnom preduzeću „Lasta“ Beograd, svrha – obaveštenje o mestu parkiranja autobusa iz Beograda i Srbije koji će prevoziti putnike na završnu konvenciju Demokratske stranke 31. januara 2008. godine na Trgu Republike. Onda imamo mnogo takvih zahteva, mnogo takvih zahteva. Iza takvih zahteva, iza pružene usluge idu i računu. Tu su i računi u sledećoj fascikli.
Međutim, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani zaposleni u „Lasti“, poštovani građani Republike Srbije, produženje rokova u režiji Demokratske stranke, ide sledeće – potraživanje po računu broj 901 od 26.12.2000, zastarelo 12.12.2010. godine, pa zastarelo 17. januara 2011. godine, pa zastarelo 07.04, pa zastarelo 19.4, i tako u tom produženju rokova u režiji Demokratske stranke, samo kroz nekoliko prevoza, samo kroz nekoliko mitinga, samo kroz nekoliko zahteva Demokratske stranke, šteta koja je nanesena autoprevozničkom preduzeću „Lasta“, svim građanima Republike Srbije je u iznosu od 2.079.920 dinara i to samo Gradski odbor Demokratske stranke. Šta ćemo sa ostalim opštinskim odborima? Šta ćemo sa centralom? Šta ćemo sa ostalim zastarevanjima rokova koji su i te kako koštali građane, a naročito zaposlene u tim preduzećima?

Verujem da ta blizina sedenja blizu izlaznih vrata simboliše izlazak, a ne da bi se bolje videli.

Pa, raduju se tim izlaznim vratima. Pustite, neka se raduju deca.
Na isti taj način mogao bih da upozorim kolegu da se ljudi ne programiraju, da se programiraju CNC mašine, ako znate šta je to, da se programiraju roboti, računari, ali se ljudi ne programiraju.

Kada ste tako osetljivi na produženje rokova, neke kolege nisu bili narodni poslanici u Osmom sazivu, ali neki jesu. Neke kolege su se i informisale. Pa, šta ćemo onda sa Zakonom o osiguranju, koji je, poštovane koleginice i kolege, DS ravno četiri puta produžavala rokove, četiri puta sve za godinu dana? Tačno znam, evo ga decembar mesec, evo ga kraj decembra meseca, evo ga zakon o produženju rokova. Četiri puta ste produžili. Mogu da razumem da se jednom produži rok, kao što je došao ministar Tasovac na četiri meseca, ali četiri godine na po četiri godine, e, to ne mogu da razumem.
S druge strane, ni od jednog predstavnika bivšeg režima nisam rekao – a šta su rešenja? A, šta bi vi to spektakularno uradili, zadržali medije na državnom budžetu, na opštinskom budžetu? Šta ćemo sa onima koji nisu, neravnopravni uslovi na tržištu, ili ćemo opet nekim levičarskim idejama u Pradinim cipelama, pa da kažemo – ne, sve na budžet, a budžet ispražnjen, očišćen nekim akcijama očistimo Srbiju? Koja je ideja, da se ovo ne uradi, da ti ljudi ostanu bez posla odmah ili za četiri meseca? Koja su rešenja koja vi predlažete?

Gospodine predsedavajući, ja menjam hotel čiji sam vlasnik, kako tvrdi gospodin Stefanović, za njegove Pradine cipele. Ne mogu da ih obujem, verovatno da ja nosim broj 45, ali ću ih onako čuvati, možda će to nekada imati u nekom levičarskom muzeju vrednost kako se levičarenje vodilo iz Pradinih cipela. To je ponuda za ono što je u mom vlasništvu, a ono što je u mom vlasništvu može da se vidi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i ja se sa tim ne igram, kao što se sa tim igraju predstavnici bivšeg režima, pa zaborave livadu na Vračaru, a onda zaborave i stanove, takođe, na tom istom Vračaru, a onda kada Agencija povede postupak protiv njih, onda je kriva Agencija.
Ono što totalno odstupa od neke politike, mada ne znam više koju politiku vodi bivši režim, da li levičarsku, evropsku ili ko zna kakvu, ali za set zakona iz oblasti informisanja, koji je ova Narodna skupština usvojila prošle godine, dobili smo svu saglasnost i podršku Venecijanske komisije, kao i da je urađeno u saglasnosti sa vrednostima EU, ma kako to neko želeo da predstavi da neko ne razume.
Da li je sada politika da se iz medija ne izađe? Da li je to ona želja da kada se vratimo na vlast da ćemo opet moći preko tih istih medija ili preko tog istog auto-prevozničkog preduzeća, kome smo produžili rokove, a na taj način ih oštetili za dva miliona i 100 hiljada dinara, ponovo da vršljamo i da radimo isto? Da li ćemo isto moći da radimo, kao što radi Bojan Pajtić u AP Vojvodini, pa državnim parama, parama građana Vojvodine finansira samo humanitarnu organizaciju u vlasništvu članova DS? Ne, nije. Želimo tržište, želimo tržišnu utakmicu, želimo iste uslove, jednake uslove za sve.

Gospodine predsedavajući, član 107. Neću tražiti da se reklamira. Pokušaću da budem kratak, kao gospodin Pavićević, ali zarad istine, voleo bih da me koleginica Jerkov sasluša i zahvalan sam službama u okviru poslaničke grupe SNS, jer su odreagovali na vreme.
Ovde imam spisak zakona na tri strane i ravno 80 zakonskih rešenja, gde je saziv od 2008. do 2012. godine, saziv pod vođstvom DS-a, vršio pomeranje rokova u zakonima. Osamdeset zakona kojima su oni za četiri godine pomerili rok važenja. Osamdeset.
U ovoj ruci je saziv, deseti saziv, 2014, 2015. godina, gospodine Tasovac, zajedno sa vašim zakonom, ovim zakonom, devet. Vi pogledajte koga to tangira pomeranje rokova i kome takav neki argument se obija o glavu upravo sada. Nekome ko je 80 puta menjao rokove, u 80 zakona pomerao važenje rokova, ili na nama. Bio bih srećan da je ova lista prazna, nije, devet zakona zajedno sa današnjim, za razliku od vas, gospodo, kojima je to krucijalni argument koji ste 80 puta to radili.
Prema tome, bolje je da, pre nego što se uđe u debatu i u korišćenje nekih argumenata, se dobro informišete.

Gospođo predsednice, gospodine Vujoviću, dame i gospodo narodni poslanici SNS je protiv ovog amandmana iz jednog prostog razloga. Neiskrenost. Neiskrenost, predlagača amandmana.
Neiskrenost u pokušaju da se predstave kao zaštitnici interesa građana Republike Srbije, jer bih voleo da ovu argumentaciju koju tako stravstveno predstavljaju sada prilikom traženja saglasnosti za amandman, da su istu argumentaciju upotrebili 1. marta 2008. godine kada je cena struje u Srbiji povećana za 7,6%, da su istu argumentaciju upotrebili i 1. avgusta 2008. godine kada je cena poskupela, cena struje je poskupela za 8,4%, pa bih voleo da su istu argumentaciju, istu zabrinutost upotrebili i 1. marta 2010. godine kada je cena struje u Srbiji poskupela za 10%, pa bih voleo da su istu argumentaciju upotrebili i 1. aprila 2011. godine kada je cena struje poskupela za 15,1%.
Da li će cena poskupeti kroz akcize ili kroz povećanje cena struje? Građanima Republike Srbije je bitno kakav i koliki račun će dobiti. Ne želim da se sakrivamo ni iza kakvih direktiva, niti da se svađamo sa onima čije mesto tražimo, ne tražimo mesto, tražimo mesto u njihovom društvu, ali je ova mera neophodnost, ovu meru bi svako prihvatio i svako bi uradio da je na mestu ove Vlade Republike Srbije.
Nećemo glasati za ovaj amandman zbog neiskrenosti jer tada kada su povećavali struju za 7,6, pa za 8,4%, pa za 10%, pa za 15,1% morali su da kažu da povećavaju cenu struje zato što im je potrebno više novca za finansiranje medijske kampanje EPS-a.
Da li ste videli negde reklamu EPS-a u proteklih godinu dana? Da li je potrebna medijska kampanja i reklama EPS? Nije i nema je zato što ne želimo da se na takav način ophodimo prema novcu građana Republike Srbije.
Da li je bilo reklama EPS na svim televizijama do 2012. godine? Da, bilo je. Ko je imao koristi? Medijske kuće. Ko je kontrolisao te medijske kuće? Pa podnosioci amandmana. Kakve veze ima ESP sa finansiranjem koncerta, a finansirali su koncert sa 353 miliona dinara, pa ste morali tada kada ste povećavali struju od 7,6 do 15,1% da kažete građanima – evo povećavamo struju da bi finansirali koncerte, da bi finansirali sportske klubove, da bi hranili marketinške kampanje i agencije koje su u našem vlasništvu.
Zašto tada niste bili iskreni? Zašto tada niste, zašto se tada niste pobunili protiv povećanja cena struje? Zašto niste bili iskreni tada? Zašto tada niste vodili računa koliko će i da li će imati roditelji da skuvaju jaje ili da skuvaju mleko?
Olako je reći – pa znate, oni se ponašaju bahato. Ako je bahatost to što je za tri godine upravljanja Kolubarom, izvršena ušteda od pet milijardi dinara, prihvatam da je to bahatost.
Šta ćemo sa tim da je za protekle tri godine sa 374 automobila, službena automobila koji su bili dostupni 24 časa, omiljenim pojedincima u Kolubari, taj broj službenih automobila sada sveden na 80? Da li je bahatost na nama, na gospodinu Grčiću, na SNS, koja je svela broj službenih automobila na 80 ili na vama tako zabrinutima za interese građana, koji ste koristili službene automobile 24 časa na dan i to 372 auta?
Da li je bahatost to što ćemo ove godine i pored svih problema i nedaća koje su donele poplave prošle godine, ova godina će biti rekordna po proizvedenom uglju od 29 miliona tona u Kolubari, za mene su to rezultati.
Da li je bahatost to što je uveden red u eksproprijaciju ili da vas podsetim na sve one afere oko nekog Keneta, oko nekih kuća koje su pretplaćivane i šta je sve rađeno? Sa čijim novcem je to rađeno? Sa novcem građana Republike Srbije za koje ste tek sada zabrinuti, a onda kada ste imali mogućnost da vodite računa o tom novcu, davali ste nekom Kenetu, davali ste za službene automobile, povećavali cenu truje, davali za sportske klubove, za marketinške kampanje, marketinške agencije u vašem vlasništvu, davali za koncerte 353 miliona dinara, samo za jedan koncert, i sada odjednom ti „suncokreti“ su tada rekli – bravo, to je dobro; a sada su se preokrenuli pa su sada rekli da im to ne odgovara, da im ne odgovara im jedan domaćinski odnos.
Ja samo ne znam kada koleginica kaže – neće poboljšati javne finansije, neće poboljšati poslovanje EPS, neće modernizovati EPS, a gde će otići taj novac ili je to možda neka auto-projekcija, pa će otići za neke koncerte kao što ste vi radili ili za neke marketinške agencije? Ne neće. Otići će za ozdravljenje javnih finansija koje ste vi razboleli, otići će za modernizaciju EPS i za jedno bolje, poštenije i domaćinskije poslovanje.
Zbog toga je SNS protiv ovog amandmana.

Samo da vam objasnim. Kolega Martinović se javio na lično pominjanje i mislim da ima pravo na repliku, a ja sam se javio na pominjanje SNS.
Ono što bih želeo da kažem je da ni u jednom jedinom minutu ni kolega Martinović ni ja nismo rekli da je Narodna skupština glasala o povećanju cene struje, ali ste glasali i birali Vladu koja je povećavala cenu struje, koja nije imala hrabrosti kao ova Vlada i kao gospodin Vujović, da dođu u parlament i da traže povećanje, odnosno uvođenje akcize i povećanje cene struje sa jasnim planom gde se ide i šta se radi.
Možete me nazvati hroničarem, ali odgovor nisam dobio – zašto ste povećavali cenu struje za 7,6%, za 8,4%, za 10% i 1. aprila 2011. godine za 15% kada niti je javni dug smanjivan, već povećavan, niti je došlo do modernizacije EPS? Gde je otišao taj novac? Gde je otišlo to povećanje? Niste dali odgovor – zašto ste za jedan koncert dali iz EPS 353 miliona dinara? Zašto je 300 do 500 miliona dinara godišnje iz EPS išlo na medijske kampanje ako se zna da su te medijske kuće preko kojih su išle medijske kampanje bile u vlasništvu lidera DS? Zašto ne objasnite zašto ste davali i koji je interes i zašto će građani imati kvalitetniju distribuciju struje ili šta god od 80 miliona samo jednom fudbalskom klubu?
Ono što bih želeo da kažem, ono što je bilo neiskreno i lažno predstavljanje nečega što je kolega Martinović i lepo dokazao i pokazao, SNS, poslanički klub je nastao u septembru mesecu 2008. godine, osnivačka skupština je bila 21. oktobra 2008. godine, a potpisi kojima su građani Republike Srbije rekli da žele promene …

… promene koje su nastale nakon četiri godine smo dali tamo gde trebaju i po Zakonu o političkim partijama već mesec dana nakon osnivanja.