Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, na početku bih želeo da iskažem svoje zadovoljstvo načinom na koji se vodi ova debata u poslednjih nekoliko minuta ili nekoliko desetina minuta, kada postoje različiti koncepti to je sasvim normalno i demokratski da se oni pokažu, da se traži saglasnost za te koncepte i da razgovaramo na osnovu argumenata.
Saglasan sam da ima i previše agencija u Republici Srbiji. Saglasan sam da i one opterećuju javne finansije, ali ono sa čime ne mogu da se saglasim sa prethodnim govornikom je da su te agencije formirane do 2012. godine, da su te agencije formirane od strane bivšeg režima, da su počele da funkcionišu u vreme bivšeg režima. Što znači da oni koji rade u tim agencijama su zaposlili predstavnici bivšeg režima, i oni su odjednom sada simpatizeri, odnosno članovi SNS. Odjednom su to partijski kadrovi SNS.
Kako? Nisam čuo ni jednog člana SNS da je mogao da se zaposli bilo gde u državnoj upravi do 2012. godine. Kako odjednom da oni koji su napravili te agencije, i prihvatam ovo javno priznanje i osudu toga što su na taj način se odnosili i prema agencijama i prema javnim finansijama, ali mi samo objasnite kako te ljude koje ste vi zaposlili da bi te agencije počele da funkcionišu, odjednom su postali aktivisti SNS. Nemoguće je.
Nisam za eksperimentisanje. Mislim da bi to spajanje sada, sada ta spajanja i te fuzije, ispale kao da se igramo. Na taj način, bi mogli sutra da kažemo – pa dajte zašto, šta će nam ministarstvo iz delokruga saobraćaja, pa ćemo izvući saobraćaj, pa ćemo izvući sve agencije iz oblasti saobraćaja, pa ćemo izvući saobraćajnu policiju, pa ćemo sve napraviti na jednom mestu. Nemoguće je. Ne smemo da se igramo. Mislim da je neophodno da ovaj zakon usvojimo u Narodnoj skupštini što pre, da postavimo sistem koji će štetu od grada smanjiti, ili svesti na minimum.
Još samo jedna digresija, ja sam zahvalan gospodinu Dikoviću, zato što je branio nasip. Zahvalan sam gospodinu Dikoviću zato što je branio nasip u Čevrntiji, dugačak samo 25 km, kao i nasip koji su držali pripadnici Vojske Srbije, ali i predstavnici MUP u Šapcu kod silosa. Tada sam video predstavnike UKP ali i druge predstavnike MUP, ali i sve one odgovorne građane Republike Srbije koji su branili svoje gradove, svoje kuće i oni koji nisu bili ugroženi, ali su prihvatili poziv predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, da u vanrednim situacijama pomognu da odbranimo zemlju, da odbranimo ljudske živote. Posao i generala i ministra i poslanika i običnog građanina je da zasuče rukave i da u takvim situacijama bude sa svojim građanima.
Ne vidim zbog čega bi takvu jednu situaciji trebali da trivijalizujemo ili da je pokažemo da nije trebala da se desi. Sigurno da tada, ni gospodinu Stefanoviću, ni gospodinu Gašiću, ni bilo kome od nas, ni gospodinu Dikoviću, nije bilo mesto u nekoj toploj sobi. Bilo je situacija kada se premijer tada kao prvi potpredsednik Vlade borio sa pripadnicima ministarstva da se izvuku ljudi iz smetova, tada su na nekim društvenim mrežama neki drugi političari iz toplih novosadskih kabineta, tvitovali i to obesmišljavali.
Zovem, pozivam i upućujem javni poziv iako želim da se nikada više ne desi takva situacija nigde, pa ni u Srbiji, da u takvim situacijama svi moramo da zasučemo rukave iako ne želeći da ga pozivam na polemiku, jer znam da je gospodin Stefanović bio jedan od tih građana koji su zasukali rukave i bili sa ostalim građanima. Ali, tada ne smemo da mislimo o činovima, o funkcijama, već samo o cilju, a to je zaštita ljudskih života, zaštita Republike Srbije.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Ja samo ne znam koji je to uređaj koji meri ko je zaposlio više, a ko je zaposlio manje, osim eto političkog izbačenog argumenta iz rukava, koji nije utemeljen u istini.
Srpska napredna stranka se odnosi prema javnim finansijama prema građanima Republike Srbije, odgovorno. Na način što smo prvo doneli zakon, zaustavili zaposlenje u javnom sektoru, zakon za koji bivši režim nije imao ni snage ni volje, ni bilo čega, ni želje da tako nešto uradi.
Napravili smo presek koliko je to ljudi zaposleno u javnom sektoru, od mesne zajednice do ministarstva. Da li je to palo na pamet bivšem režimu? Ne, nije, zato što u tako neraščišćenim odnosima, u toj mutnoj vodi, rešavalo se sve i svašta.
U partijskom zapošljavanju, govorio sam i tada, a govoriću i sada, nema nevinih, samo što se ta količina krivice je direktno proporcionalna dužini ostanka na vlasti.
Bivši režim je na vlasti 15 godina i dan danas u Vojvodin radi šta god hoće i kako god hoće. Za to imaju vremena, i za različitog osvetljavanja po Srbiji, i za različitog mitingašenja, sa računom stranke koja je u blokadi. Odakle, kako? Netransparentno finansiranje, od kojih para? I SNS koja svoju odgovornost može da meri jednom godinom, godinom kada smo doneli sve ove zakone.
U ostalom, možemo da pokažemo i da li je neko od nas ko je radio ili radi još uvek u javnom sektoru, baš primljen u nekom ministarstvu ili u nekom preduzeću po konkursu?

Ono što neko u ovoj sali uporno pokušava da ne razume i ne želi da razume je da do sada nije bilo zakona o protivgradnoj zaštiti. Navedite mi, molim vas, i „Službeni glasnik“ i sednicu Skupštine Srbije kada je on usvojen i donesen. Jedno je prenos nadležnosti, pa sada kao vruć krompir prebacujemo iz jednog u drugo ministarstvo i igramo se malo.
Zašto je tada došlo do tog prenosa nadležnosti? Da bi se pokrile katastrofalne posledice grada u Gornjem Milanovcu, koji je uništio useve te godine. Sada hajde da malo pokrijemo odgovornost tako što ćemo to prebaciti malo u MUP, a malo ko zna gde. Zakona kao što je ovaj zakon o odbrani od grada do sada nije bilo. Uostalom, taj sistem sa kojim ste se rado igrali i, kako kažete, sukob koncepta, filozofije, da li je u vašoj režiji sprečio, odnosno da li je postojala bolja odbrana od grada? Nije.
Godine 2010, 25. juna, u ovo vreme pre pet godina, prema izveštaju Komisije šteta u valjevskom kraju, nastala od grada i nevremena koje je zahvatilo Valjevo i valjevski kraj 16, 19. i 21. juna 2010. godine, iznosi 484 miliona dinara, od čega je samo na poljoprivrednim dobrima uništeno useva u vrednosti od 427 miliona dinara. Godina 2010, šteta u Podunavskom regionu bila je 200 miliona dinara, Čačak itd.

Da li je ta vaša filozofija sprečila ovakve štete? Nije. Dajte priliku ovom zakonu da pokaže bolji nego što je bio prethodni sistem.

Diskusija, mada može i replika zbog pominjanja SNS.
Kada smo kod toga, obavestio bih uvaženog kolegu Veselinovića, da ne zloupotrebljava, da ne insinuira, da ne koristim neku težu reč, a to je ne govoriti istinu.
Srpska napredna stranka je potpisala i smenila nekog predsednika opštine Mladenovac, protiv koga se vodi i krivični postupak, ali je i osuđen zato što je gle čuda Mladenovac pod njegovim predsednikovanjem kupovao gorivo sa njegove pumpe, recimo, i da ćemo se uvek boriti da takve predsednike i da takve ljude sklonimo sa vlasti, ali SNS nije u vlasti u Mladenovcu.
Prema tome, ti jagnjići i prasići koji su u glavi gospodina Veselinovića, verovatno da su iz onog vremena kada je on vršio vlast ili na prisećanje na sve ono što se radi u AP Vojvodini.
Ja bih više voleo da je on ta sredstva za strelce računao ona sredstva koja Bojan Pajtić daje iz budžeta AP Vojvodine svojim partijskim drugovima koji su vlasnici ili predstavnici nekih humanitarnih organizacija. Gle čuda, sve humanitarne organizacije samo članovi DS i šakom i kapom se daje samo njima. Zašto tu niste rekli – stani prijatelju, ne sme tako da se arči imovina svih građana? Nemoj taj novac, preusmeri na strelce.
Sa druge strane, mi bi gospodine ministre mnogo veća sredstva imali za strelce da recimo Saša Dragin nije radio to što je radio u okviru svog ministarstva, u okviru Azotare, da nisu silna sredstva otišla privatnicima i njemu lično u džep i da se pravosudni organi sada ne bave njim.
Mnogo bi više imalo za strelce da nije optičkih kablova Olivera Dulića. Mnogo više bi imalo za strelce da je Bulevar Kralja Aleksandra, recimo, u Beogradu, čija je rekonstrukcija koštala šest miliona evra više. Pa pazite šta bi sa šest miliona evra, koliko bi mogli da platimo te strelce, ali vidim da se ovde neka politika nekih fiktivnih, jer bez podrške građana, potpisima onako kako kaže zakon, su fiktivna udruženja, i vidim da ovde imamo više EPP nekih malih strančića, malih stranaka i fiktivnih udruženja i da ne smemo da koristimo ov za EPP.
Taj EPP glasi – znate, mi bi sve. Mi bi dali i novac i sredstva, ma sve, lepe želje ispunjavamo šta treba, ali to je neozbiljno jer onda kada ste vršili vlast potrošili ste, razgrabili, raščerupali, oteli, pokrali sve.
Doveli ste nas u takvu priliku da ove godine samo za kamate dajemo milijardu i dvesta miliona evra. O povećanjima, o tim lepim željama ste morali da mislite onda kada su vaši prijatelji i vaši saborci koje ste podržavali iz ovih klupa, umesto da vrše vlast, umesto da rade u korist građana Srbije, oni su krali, siromašili, otimali. Tada ste morali da razmišljate.
Inače, populizam u okviru EPP-a, pokreta koji ne postoje, ja vas molim, mi sa ove skupštinske govornice moramo da govorimo o nečemu što postoji i u pravu je gospodin koji se javlja, da postoji, pa ćemo onda govoriti i o procentu amandmana koji je usvojen.
Evo, ja mogu da se pohvalim, usvojeno je mojih 12 amandmana, 100 procenata. Ako to prebacim na podršku koju ima SNS, odlično, voleo bih, trudićemo se. Ali, nemojte da propagiramo nešto što ne postoji.
Neki pokreti ovde se reklamiraju, a nemaju podršku građana overenim potpisima, overenim u sudu. Mi ne smemo da koristimo tako nešto. Jedno je registracija, drugo je podrška. Legitimitet daju građani Republike Srbije.
Mislim da je rano za ovakve amandmane. Mislim da smo na putu da ozdravimo naše javne finansije, teškim merama, bolnim merama, merama koje su prihvatili, shvatili i podržali građani Republike Srbije i od sada pa nadalje u Srbiji će se živeti od onoga što se zaradi, a ne od onoga što se uzme kao kredit ili ne znam ni ja šta.
Ne može da se živi od nezarađenog, a sva ova propagiranja i svi ovi EPP je čista imaginacija, lepe želje, znate, mi bi to tako radili, a to što nema podršku u javnim finansijama, što nema podršku u ekonomiji, što nema podršku u finansijama, pa, koga briga, važno je da oni štite, štite sve, a dok su trebali da štite, oni su nosili kući, oni su otimali. Na koji način? Kako?
Znate, ja bih sada voleo da sam neodgovoran, kao što su neki bili neodgovorni, pa su rekli - hiljadu evra po glavi stanovnika, 2008. godine, samo da Boris Tadić postane predsednik države. I?
(Jovan Marković, s mesta: Kakav je ovo amandman?)
Ja bih zamolio kolegu…

… Ja bih zamolio kolegu da je tema amandmana povećanje iznosa za strelce, objašnjavam da je povećanje iznosa za strelce.
(Jovan Marković, s mesta: Šta je tema?)

Nemoguće, zbog onoga što ste oteli, odneli, ukrali i osiromašili i da su sada vaše lepe želje nemoguće zbog neodgovorne politike koju ste vi vodili.
Mogu da razumem da vam se to ne dopada, ali je to istina, ali to je ono što svi građani Republike Srbije osećaju. Možete i da širite ruke i da govorite da li je to tema. Ja vam kažem zbog čega je tako nešto nemoguće, zbog prilika propuštenih u prošlosti, zbog neodgovorne politike koju ste vodili, zbog povećanja koja ste radili samo zbog političkih poena, zbog stvari koji ste radili, a nemaju nikakvo utemeljenje u ekonomiju, u logici, u finansijama, u bilo čemu. Radili ste to i nije vas bilo briga za budućnost. Razmišljali ste ako dođemo na vlast, ako ostanemo na vlasti, nešto ćemo uraditi, ako dođe neko drugi, pitaćemo njih - šta ćete da uradite. Neodgovorno je da sada za svaku stvar imate rešenje tako što bi vi povećali. Možete da povećate jedino ako vratite ono što ste pokrali, jedino ako izvrnete džepove i vratite ljudima u Srbiji sve ono što ste se obogatili za vreme vršenja vlasti. Jedino na taj način i tada možemo da govorimo o povećanjima i jedino tada su ta povećanja realna i moguća.

Hvala Bogu da vi imate sposobne ljude. Hvala Bogu da vi imate sposobne ljude koji su, a ovo je zvaničan podatak od 2002. do 2009. godine, prosečna šteta koju godišnje trpi Republika Srbija od grada i jakih padavina je u iznosu od 7,3 milijardi dinara. Čija je to odgovornost? Ko je tada branio? Ko je tada iznosio patrljke? Ko je tada mrzeo, koga?
Šta ćemo sa Savetom za borbu protiv korupcije? Ne transparentan rad tih stručnjaka iz Demokratske stranke kada je šteta veća od 8,5 miliona evra, jer nije postojala nikakva evidencija o kupljenim i utrošenim raketama. Šta ćemo sa tim stručnjacima koji su od 2004. do 2010. godine vršili nabavku protivgradnih raketa direktnim pogađanjem i, umesto javnog tendera i zakona, rakete su plaćali po 30.000 dinara, umesto po 20.000, koliko se plaćaju sada? Jesu li to stručnjaci? Sačuvaj me Bože takvih stručnjaka i mene i građane Republike Srbije.
Ako smo mi odgovorni za sve što se desilo u protekle tri godine i ako smo odgovorni za te patrljke u Užicu, ko je odgovoran za Čačak i nevreme od 6. jula 2008. godine? Ko? Možda Srpska napredna stranka. Šta ćemo sa tom štetom koja se meri na stotine miliona dinara? Šta ćemo sa štetom u Podunavskom okrugu od 200 miliona dinara, 16.10.2010. godine? Da li je i tada odgovorna Srpska napredna stranka? Šta ćemo sa Valjevom, 25.6.2010. godine? Šteta 500 miliona dinara.

Evo ga Čačak, evo su dalji podaci. Šta ćemo sa tom štetom i sa tim patrljcima, gospodine Markoviću?

Reče kolega – ne možemo u junu da govorimo o zakonu koji će se primenjivati u narednih šest meseci, pa znate to je neodgovorno.
(Jovan Marković, s mesta: Za šest meseci.)
Za šest meseci.
Gospodine Markoviću, vi ste propustili 15 godina da donesete ovakav zakon. Petnaest godina ništa niste uradili, a sada vam je mnogo šest meseci. To je sramota šta pričate. Imali ste i imate u Vojvodini svu vlast, pa umesto što delite tamo šakom i kapom vašim partijskim kadrovima, što ne uložite u protivgradnu zaštitu? Zašto niste doneli zakon? Sada vam je mnogo. Znate, to je strašno zato što mi u junu mesecu usvajamo zakon.
Procena, čija procena? Čija procena? Vaša procena. Da li ste stručni da vršite procenu? Ja nisam. Priznajem, ali zato kontaktiram stručnjake koji jesu stručni, a te vaše navijačke stvari, pa znate šta, kada bih procenjivao to koliko ste osiromašili javne finansije, koliko ste pokrali i uzeli, ne mislim na vas lično, ali na vaš režim, pa to se meri u generacijama, to se meri u milijardama, milijardama evra. Zbog toga nemojte vi samo govoriti o proceni, ne o navijačkoj proceni.
Naravno da sam u utorak, uostalom, više vremena provodim u Skupštini nego u rođenoj kući, i to ću raditi do kraja mandata. Zato su me građani Srbije i birali i poslali ovde. Bolje gledajte. Nemojte o navijačkim stvarima.
Koja procena? Zašto niste doneli pre toga ove zakone? Zašto niste sve ovo sprečili u prošlosti kada ste imali vremena? Ovo je odraz odgovornosti gde ćemo i praćenje i naredbu i radare i strelce i nabavku raketa sve na jedno mesto. Sutra da se desi nešto, prvi ću ja reći – aha, prijatelju, direktore Republičkog hidrometeorološkog zavoda, bez obzira iz koje stranke ili ne bio iz stranke, nema nikakve veze, tu je odgovornost, tu je adresa.
Šta je bilo do sada? Da li je odgovoran MUP ili je odgovoran RHMZ? Da li je odgovoran, samo vi da ne budete odgovorni. Zbog te vaše neodgovornosti, zbog tog neodgovornog odnosa prema ovoj problematici nam se dešavalo što nam se dešavalo. Sada sve to pokušavate da prebacite u protekle tri godine. To je neodgovorno, da se zaboravi sve. Ne možemo da zaboravimo sve. Ne želim da zaboravim sve. Nazovite to kako god hoćete, ali ovo je koncept gde imamo jedno mesto i za odlučivanje i za dejstvovanje, ali i za odgovornost. To je Republički hidrometeorološki zavod usvajanjem ovog zakona.

Verovatno da kolega u žaru govori o onim nagradama za koje se ispostavilo da ih je Bojan Pajtić platio. Da li govorimo o tim nagradama koje koštaju par hiljada evra? Gospodine kolega, moj uvaženi Markoviću, zamoliću kolege i koleginice iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke, napravićemo napor, uložićemo neka sredstva, odvojićemo neka sredstva od plate i vama ćemo da dodelimo nagradu, istu takvu. Istu takvu nagradu. Istu takvu nagradu ćemo udeliti, kao što je dobio gospodin Pajtić, istu takvu, pošto pazite, nagradu koja se kupuje može da je kupi svako, a gospodin Pajtić svoje nagrade kupuje. Građani Republike Srbije koji žive u Vojvodini najbolje znaju kako se to sa motora razvoja jedne države, sa najlepšeg i najbogatijeg kraja jedne države dolazi na začelje. Neodgovornošću, kriminalom, otimanjem, baš ovakvim konceptom davanja partijskim kadrovima iz budžeta AP Vojvodine, davanje partijskim kadrovima, uništavanjem Razvojne banke Vojvodine, krađom po Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Na takav način tu nagradu jedino može da da tužilac za organizovani kriminal. Niko drugi normalan ne bi mogao da da nagradu osim tužioca za organizovani kriminal. Tačno je, ovo su sukobi dva koncepta. Vaš koncept koji ste pokazali u utorak kada sam ja bio ovde, a vi verovatno u maloj sali, čim me niste videli, ili negde šetajući se po Beogradu, je koncept novih agencija, novih nameta, novih politika da se ne zna čija je i koja odgovornost.

Naš koncept je manjih utrošaka da se zna ko šta radi i pod čijom je i kakva odgovornost protivgradne zaštite.

Ovo je sada bila najgnusnija optužba medija u Srbiji. O plaćenim nagradama gospodina Pajtića su pisali mediji u Srbiji, slobodni i nezavisni i ja ih poštujem i onda kada pišu neke stvari koje mi se ponekad ne dopadaju, ali ja ih ostavim za sebe. Ali, to što su u istraživačkom novinarstvu napisali mediji u Srbiji, preneli kao što je gospodin Pajtić svojim kadrovima, stranačkim kadrovima davao sredstva iz budžeta Vojvodine, tako je i pisalo da je plaćao svoje nagrade.
Ovo je najgori primer napada na nezavisno novinarstvo, da to što novinari rade, to što pišu da je to besmislica za gospodina Markovića i za DS. To je strašno što smo malopre čuli. Što se tiče dela, nisam ja stručan da cenim vaše delo, o tome će govoriti i o tome govore građani Užica. Ja sam siguran da će moja uvažena koleginica Ivana Stoiljković koja dolazi iz lepog grada Užica da govori o tome šta tu funkcioniše, šta ne funkcioniše, koliko je šta pretplaćeno, a koliko je tu sredstava otišlo tamo gde ne treba da ode, a građani Užica su to najbolje pokazali izborima, izborima na kojima su rekli ne vašoj politici.
Džabe taj EPP koji smo videli malopre i džabe to busanje u junačke grudi i možemo sada hvalospeve jedni drugima da govorimo jedino merodavno gde ljudi ocenjuju naš rad su izbori. I ja nisam prešao granicu nepoštovanja sagovornika, ali to zatvaranje očiju pred svojom ličnom odgovornošću, a upiranje prstom u one koje odgovorno donose ovakav zakon je u najmanju ruku bezobrazan.

Pridružujem se apelu i pitanju ministra Stefanovića zato što nismo čuli od kolege Markovića koji je informisan, ja prihvatam da nisam informisan, ali sam veoma rad da saslušam i da čujem ko je odgovoran, da li je neko odgovarao i da li je gospodin Marković zato što je informisan i zna ko je odgovarao tražio nečiju smenu, da li se pobunio, da li je rekao – ti koji si odgovoran za izlivanje, za toliku štetu ne smeš više da radiš taj posao, moraš da pred pravosudnim organima kažeš šta si činio i da odgovaraš za ono što je neko činio ili nije učinio? Molio bih gospodina Markovića da obavesti i koleginicu Ivanu Stojiljković i gospodina Stefanovića i mene i javnost ko je odgovoran za toliku štetu, za izlivanje Đetinje, da li je tražio odgovornost i da li je iko odgovarao?

Kolega je kontradiktoran. Reče malo pre da se on uopšte ne seiri nad tuđom mukom i nad svim tim stvarima, a celog dana ovde govori o odgovornosti nekog drugog kada je grad zahvatio oblast Užica.
Kada je on na vlasti, onda ne treba niko da se interesuje, niko ne treba da pita za odgovornost, a kada nije na vlasti, onda sve zna i ko je i kako je odgovoran, ali prođoše dva minuta.
Ponovo ću da prozovem kolegu Markovića i da mu dam priliku još dva minuta, da ga zamolim – molim vas, recite imenom i prezimenom, ljudi i institucije koje su odgovorne za izlivanje Đetinje, za štetu za koju vi kažete – ma, nevažna, nekoliko miliona. Za nas je svaki dinar bitan. Recite imenom i prezimenom ko je odgovoran, da li ste tražili da ti ljudi i te institucije imaju posledice ili je samo to jednostavno prošlo, zaboravilo se i idemo dalje. To je odgovor neodgovornih ljudi i neodgovornog odnosa prema građanima.