To je za pravosudne organe u koje SNS ima puno poverenje.

Danas je 27. maj i mislim da je ovo dobar dan za parlamentarizam, ako ovaj dan i ovakvu vrstu debate uzmemo za primer i nastavimo na taj način da komuniciramo, sa poštovanjem i prema predstavnicima Vlade Republike Srbije, ali i sa međusobnim poslovanjem. Danas je dan kada, ko bi rekao, ali ću se danas složiti s jednim delom izlaganja i predlagača amandmana, u jednom delu. Slažem se i voleo bih da taj odnos prihvaćenih amandmana bude i odnos i rezultat koji ćemo napraviti na izborima.
Ali, isto tako, podsetiću mog uvaženog kolegu da smo, evo, za ovaj Predlog zakona, moja uvažena koleginica, gospođa Aleksandra Tomić i ja predložili četiri amandmana i sva četiri su prihvaćena. To je 100%. Znam da je to nerealno, ali, neka bude dve trećine od toga pa ćemo i gospođa Tomić i ja, ali i Srpska napredna stranka, biti veoma zadovoljni.
Cenim kada narodni poslanici obilaze Srbiju, cenim kada se razgovara i sa građanima i sa privrednicima. Tako nešto je neophodno. Ali, u tim razgovorima smo učestvovali u jednom trenutku i predlagač amandmana i ja, pa nismo baš čuli tako katastrofalne stvari. Naravno, ima puno nezadovoljstva. Naravno i da tu ima puno mesta i prostora za bolje i više, ali, ima pomaka. Taj pomak se pokazuje u povećanju proizvodnje, koji smo mogli da vidimo u kompanijama i u dobrim firmama u Topoli, slično je i u Aranđelovcu, slično je i u Kragujevcu. Naravno da je svaki taj sastanak i jedan dobar zadatak koji dobijamo i od privrednika i od građana šta i kako može bolje.
Nismo uljuljkani u tome da je sve idealno, da je sve perfektno. Voleo bih da je tako. Ali, posle godina i decenija devastiranja i jednog neiskrenog odnosa i prema privredi i prema građanima i prema državi, mislim da je potrebno možda čak i toliko da bi došli do onog dobrog, da bi došli do idealnog i onog gde će većina biti zadovoljna.
Zahvalio bih se i drugom predlagaču amandmana, gospodinu Živkoviću, bez želje da ga izazovem na repliku, zato što je govorio iskreno o nekim vremenima koja su iza nas, i o Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine, koji je bio oročen na četiri godine, i o svim nedaćama. Ne daj Bože nijednoj državi, ni našoj nikada više, a nijednoj drugoj, da se dogodi ono što se dogodilo nama u tom periodu i što je definitivno neke procese usporilo i zatvorilo. Nažalost, takvim postupcima je imidž naše države bio na jako malom nivou. Sve su to stvari koje su razumljive i prihvatljive.
Istina je i da je propuštena prilika u onom periodu nakon svega toga, kada je dozvoljeno da po domino efektu jedna firma bude garant za onu sledeću koju privatizuješ, pa ta za onu sledeću, pa za sledeću, a onda kada je pala prva privatizacija, istim tim domino efektom su pale i sve ostale. To je bio period kada nije bilo svetske ekonomske krize, kada je naša država imala šta i imala kome da proda.
Ne mogu da se saglasim sa onim kvalifikacijama koje su nepotrebne, naročito oko šibicarenja i tako tih stvari. Ne mogu da se složim sa tim stvarima, zato što mislim da su ipak deo nekog uličnog folklora i gde niko za ovih godinu dana Vlade Aleksandra Vučića, ali i od 2012. godine, niko nije mogao da upre prst ni u jednog ministra, ni u jednog zvaničnika Vlade, ni Srpske napredne stranke, da je uradio nešto loše, da je oteo, da je uzeo, da je odneo kući, da je zadužio, kao što smo videli da je bilo takvih primera.
Mislim da je ovaj amandman neprihvatljiv zato što ga samo zakonsko rešenje podrazumeva, zato što mi ne govorimo o godini dana i zakon ne govori o godini dana zakucano, pa ćemo danas, 27. maja, kada ćemo usvojiti ovaj zakon, pa ćemo se sledeći put videti 27. maja 2016. godine. Ne. Ovde se jasno govori o periodu do godine dana, što podrazumeva i onih šest meseci.
Ono o čemu smo mogli da pričamo, a nažalost nismo iskoristili tu priliku, kada su takvi amandmani mogli da se predlože, a to je da vidimo ta prolazna vremena. Ono što mogu sada, onako, kao jednu vrstu kompromisa i dogovora, da pozovem gospodina Sertića, a biće još mnogo zakona i predloga zakona sa kojima će dolaziti u Narodnu skupštinu, da nas u tih godinu dana obaveštava kako ide taj postupak.
Ono što je veoma bitno i s čime bih se složio sa predlagačem amandmana, ne daje Vlada novac, to je novac iz javnih finansija, iz sredstava svih građana Republike Srbije, Vlada je ta koja je kao skretničar, upućuje gde je taj novac najneophodniji. Najvažnija stvar za naše javne finansije, najvažnija stvar i za ostatak privrede je taj što tih 17 kompanija žive same.
Sada kada bi se očistile od onih dugovanja za koja nisu odgovorne, koja su nastala u nekom periodu ranije, da li je to neko radio po pravu ili nije radio po pravu, neka radi neko drugi, neka istražuje ko treba da istražuje. Ako je neko kriv, neka ide u zatvor, neka mu se sudi, ali u ovom trenutku na ovaj način, danas, 27. maja, tih 17 kompanija radi i funkcioniše a da ne gleda ka Beogradu, a da ne gleda ka Vladi Republike Srbije, a da ne gleda po tome da li nekoga poznaje i da li može negde da izlobira da dobije taj novac. Te kompanije sada plaćaju plate, plaćaju poreze i doprinose, plaćaju vodu, plaćaju struju, plaćaju gas, plaćaju sve one obaveze koje proističu iz poslovanja kao i sve druge kompanije. Ničim one nisu nagrađene.
To je dobro za javne finansije, to je dobro i za ostatak privrede, jer je loše raditi u jednom sistemu i u jednom društvu gde je neko povlašćen, a neko nije. Neko ima beneficije, neko nema beneficije.
Ovih 17 kompanija funkcionišu i rade same po sebi i to im daju šansu da mogu u periodu do godinu dana, a to je i šest meseci i tri meseca i tri dana ili sedam meseci, ali najvažnije je da se uradi na jedan transparentan način, da se uradi na pošten način, da se uradi, što je možda i najvažnije, na održiv način. Zbog toga mislim da je ovaj amandman i sastavni deo zakona, a u ime poslaničke grupe SNS ću pozvati gospodina Sertića da nam periodično daje izveštaje šta je urađeno u tih 17 kompanija i gde je posao završen. To je podstrek za one druge koji nisu taj posao završili. To je znak i za zaposlene u tim firmama da moraju malo brže da funkcionišu i da se probude. Mislim da je to dobar način u jednom parlamentarnom dijalogu.
U svakom slučaju, mislim da je ovaj amandman dobronameran, ali za SNS neprihvatljiv, jer mislim da je predlagač zakona već tu mogućnost i predvideo.

Ono što je bitno i za ovaj zakon, a to je da smo za ovaj predlog zakona dobili podršku i Svetske banke i MMF, koji onako pod posebnim monitoringom prate kako se troše sredstva iz javnih finansija.
Zar mislite da bi dobili tu podršku da se i dalje džakovima nosi novac u Kruševac, u seriju drugih gradova, u Trstenik, u Priboj, u Vranje? Ne bi dozvolili, a imaju mogućnost da u svakom trenutku prate kako se troše sredstva.
Zbog toga kažem i zbog te podrške koju smo dobili od MMF i Svetske banke, ovo su firme koje u ovom trenutku, a i voleo bih da kao što smo kolega Pavićević i ja bili u Topoli i u Aranđelovcu, da obiđemo tih 17 kompanija, da odemo u „Jumko“, da vidimo tih 1.770 ljudi koji godinama grade i prave tu kompaniju, koji su iz jednog bunara, iz jednog beznađa na autoputu došli i počeli da rade i da funkcionišu i da isplaćuju plate. Da li su dovoljne te plate? Nisu, nigde nisu dovoljne, ali su bolje nego što je to bilo juče.
Treba dati šansu tim ljudima koji su uzgred ne samo isplatili plate, nego i platili 50 do 60 miliona dinara starih obaveza na osnovu utrošene električne energije. To je bio uslov za tih 17 kompanija, da mogu da žive i da funkcionišu, a da ne gledaju put Beograda i put Vlade i put javnih finansija, slažem se, a da uzgred plaćaju sve svoje obaveze koje proističu iz poslovanja.

Garant toga, ne morate da verujete meni, gospodinu Sertiću, bilo kome u ovoj sali, verujte MMF i verujte Svetskoj banci, koji su tu zbog monitoringa.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bio sam ubeđen da ćemo mi danas ovde voditi debatu. Mislim da je dijalog jedan od stubova demokratije, da saslušamo i bivamo saslušani. Međutim, ove prazne klupe preko puta, uz čast koleginicama i kolegama koji su ostali do samog kraja, pokazuju koliko je ta tema i koliko je izbor Poverenice za ravnopravnost i konzumiranje samog Zakona o zabrani diskriminacije bitan za neke političke aktere, koliko im nije bitna suština, već samo forma.
Ja u ruci imam dopis broj 118-939/15, od 7. aprila 2015. godine. Taj dopis ste potpisali vi, gospođo predsednice. U tom dopisu se kaže: „Poštovani, želim da vas obavesti da Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, doktorki Neveni Petrušić, 5. maja 2015. godine ističe petogodišnji mandat, na koji je izabrana 5. maja 2010. godine, čime joj prestaje funkcija u skladu sa članom 30. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Članom 30. stav 8. Zakona o zabrani diskriminacije utvrđeno je da Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog predsednika. Imajući u vidu da je članom 28. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije utvrđeno da svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predloži kandidata za Poverenika, molim vas da to učinite u roku od 15 dana od dana prijema ovog dopisa.“
Ovaj dopis smo shvatili ozbiljno. Ovaj dopis smo shvatili ozbiljno zbog teme, ne samo zbog izbora Poverenika, odnosno Poverenice, već zbog posla koji joj je poveren. Zbog toga je 28. aprila 2015. godine predsedniku Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gospodinu Martinoviću, upućen dopis koji su potpisali svi šefovi poslaničkih grupa koji podržavaju Vladu Republike Srbije, kojim smo predložili kandidata gospođu Brankicu Janković.
Zbog čega mi danas ovde čerečimo nekoga ko to ne zaslužuje? Zbog čega danas ovde narodni poslanici koji su imali pravo da predlože, pa da suočimo stavove, pa da suočimo biografije, pa da suočimo šta su radili i kako su radili i izaberemo najboljeg, to nisu koristili? Ali, ne samo da nisu koristili sada, da kažu – pa vi imate većinu, vi ćete izabrati onoga koga želite, pa to niste radili ni 2010. godine. Pa i 2010. godine, kada ste imali svu vlast, kada je Boris Tadić bio i predsednik države i predsednik Vlade i ministar i poslanik i predsednik Skupštine i gradonačelnik, one man band, sve, pa i tada ste prekršili.
Procedura, znate li, gospodo, koji tako kritikujete sada, znate li, gospodo, da ste po Zakonu o zabrani diskriminacije, koji ste, by the way, usvojili sa većinom od 127 poslanika, 127, ne sećam se da je bila baš tolika većina, bila je veća, jedva, na mišiće. Baš po tom Zakonu o zabrani diskriminacije, Poverenik je trebao da bude izabran do 1. marta 2010. godine. Znate li, dame i gospodo narodni poslanici, kada je izabrana gospođa Petrušić? Petog maja 2010. godine.
Šta ste čekali dva meseca i pet dana? Uz svu silu, uz svu bahatost, nije vam bila bitna poverenica, nije vam bilo bitno da li su neke kategorije našeg društva ugrožene. Više ste se bavili privatizacijama. Više ste se bavili krađama. Više ste se bavili tajkunima, kako da im omogućite da budu što bogatiji. Više ste se bavili time da ljudi u Srbiji ostanu bez posla, nego o zaštiti njihovih prava.
Sada neko podnosi ovde ostavku. Bože, uvređena mlada, nije znao o kandidatu. A šta smo mi znali 2010. godine, dva meseca i pet dana, van zakona, van roka? Da li je tada neko podneo ostavku? Da li je tada neko govorio u ovoj Narodnoj skupštini negativno o gospođi Petrušić?
Onda dolazi taj april mesec. Onda dolazi taj april mesec, dame i gospodo, pa se odluka o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti stavlja na sednicu od 5. maja 2010. godine, i to, dame i gospodo, evo ga dnevni red, na sedam strana. Po važnosti, Odluka o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je na 90. mestu, od 94. predložene tačke. Na 90. mestu, i to zajedno sa Zakonom o pivu. Divno. Voleo bih da mi ovi što daju ostavke naprave paralelu i šta je tu isto. Pa imamo Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, zajedno sa izborom poverenice, pa imamo i Zakon o meteorologiji, to su vam ovi gradobranitelji. E, gradobranitelji i izbor Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Eto, toliko o poštovanju samih procedura i o poštovanju teme kojom se bavi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Idemo dalje. Ovo je stenogram. Ovo je stenogram sa sednice u kojoj se raspravljalo o izboru gospođe Petrušić, pa predsedavajući kaže, citiram: „Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke. Da li predstavnik predlagača, predsednik Odbora za ustavna pitanja, želi reč? Ne.“ Nisu imali ništa da kažu. Toliko o važnosti teme. Predstavnik predlagača nije imao šta da kaže o kandidatu. Bruka.
Idemo dalje. U raspravu su se, naravno, uključili mnogi narodni poslanici. Izdvajam mišljenje tada potpredsednice Narodne skupštine i koleginice iz LDP gospođe Judite Popović, koja kaže, naime, kada su u Skupštinu stigli predlozi za poverenike, jedan od kandidata je imao sve moguće reference da bi bio izabran. Radi se o gospodinu, ja ne želim da uzimam imena i prezimena ljudi koji nisu kandidati sada i ne želim da se iko oseti neprijatno, kao što se osećao pre pet godina neprijatno, koji je imao završeni pravni fakultet, staž od 10 godina na poslovima u vezi zaštite ljudskih prava i imao je sve moralne i stručne kvalitete i kvalifikacije, a pri tome, imao je i podršku 211 nevladinih organizacija, zajedno sa Koalicijom protiv diskriminacije itd.
Da li je tada taj čovek bio izabran? Nije. Da li vam je bilo bitno mišljenje nevladinih organizacija? Nije. Pa o kojoj bahatosti onda pričate ovde? O kojoj autoprojekciji ovde pričate? Šta ste radili tada? Pa nije vam bilo bitno mišljenje 211 nevladinih organizacija koje su dale podršku nekome drugome. Pa i vi da pričate ovde o snazi većine i o bahatosti većine? Pa to možete samo o nekoj istoriji parlamentarizma da govorite, o nekoj autoprojekciji, o svemu onome šta ste radili i kako ste radili.
Ali, pogledajte neku stranu dalje tog stenograma, u kojem SNS nije uzela učešće u radu. Nismo govorili jer smo se saglasili sa uvaženim kolegom tada zamenikom šefa poslaničke grupe Nove Srbije gospodinom Markićevićem, i sada našem kolegom ovde. Citiram kolegu Markićevića: „Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, koji, verujem, gledate ovaj prenos, poslanički klub Nove Srbije u vezi predloga o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“, dakle, niko od poslanika Nove Srbije nije imao nameru da se javlja, svesni realnosti da predlog koji da vladajuća koalicija, u ovom slučaju DS, prolazi sigurno i sada je ključni deo rečenice, „ne želeći profesorki Neveni Petrušić na bilo koji način u startu da saplićemo ruke i noge zbog važnosti posla s kojim ona treba da se nosi i obavlja“.
Dakle, nismo hteli da diskutujemo. To je odnos odgovornih ljudi, ljudi koji daju priliku kandidatu koji se bira, koji daju priliku, pa ćemo o gospođi Janković govoriti kada dođe ovde sa izveštajima o radu, sa onim šta je uradila i kako je unapredila ono što joj je povereno, a ne sa saplitanjem ruku i nogu koje vi niste imali. Niste imali od SNS, niste imali od naših koalicionih partnera, neki su tada vama bili partneri.
Šta radite? O kojem razumevanju govorite? O prostom i običnom politikantstvu. Čime možete da se pohvalite? Nije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti jedini. Mnogo onih koji su se kandidovali za zaštitnike zaštitnika, šta su uradili? Mogu sa osobitim zadovoljstvom da govorim o kadrovskoj osposobljenosti nevladinog sektora. Mogu da kažem da je Odbor kojim sam predsedavao i predsedavam i danas za DRI 2012. godine dao saglasnost za 96 izvršilaca više, za Fiskalni savet 30, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – 17, Zaštitnik građana – 101, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki – 15, Agencija za energetiku – jedan, Komisija za zaštitu konkurencije – dva, Agencija za borbu protiv korupcije – 184, od čega se ograđujem, 166 je bilo samo za izbore, samo u toku izbora, kao kontrolori izbornih aktivnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti – 29.
Kakva je kadrovska struktura bila tih institucija pre? U kakvim uslovima su radili? Da li ste čuli vapaje gospodina Šabića u kakvim prostorijama je radio? Gde je bio? Nisu smeli do toaleta da odu zato što je upražnjena stolica značila – gotovo za taj dan. Pogledajte sada uslove pod kojima radi.
Hoćemo da dođemo do izveštaja. Kada su izveštaji bili usvajani u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Jesmo Zaštitnika građana u pravosudni, odnosno u naš sistem uvrstili 2007. godine. Jel 2008. godine prvi put izabran, a 2013. godine, drugi put? Zašto je tek 2013. godine? Zašto je tek sa promenom vlasti u Srbiji prvi izveštaj Zaštitnika građana doživeo da se o njemu raspravlja i o njemu glasa u Narodnoj skupštini? A, sada oni koji kažu da žele da budu zaštitnici Zaštitnika, ili zaštitnici Poverenika, su u to vreme, ne samo što nisu glasali o izveštajima, ne samo što ih nisu stavljali kao tačke dnevnog reda u Narodnu skupštinu, već su slali poruke, jasne poruke, citiram reči gospodina Jankovića, a njemu je to, pak rekao gospodin Šutanovac: „pa zar ti misliš da si ti pravi Zaštitnik građana, pa mi smo te birali?“.
O kojem razumevanju onda DS bivšeg režima, u bilo kojem agregatom stanju, se govori o svim ovim ljudima i o svim ovim institucijama? Poruka u jednoj rečenici, u jednoj rečenici DS i Dragana Šutanovca - pa zar mislite da ste vi pravi, pa mi smo vas birali. Gospođo Janković, ja mislim da ste vi pravi i ako vas mi biramo. Pravi ste sve dok radite svoj posao, pravi ste sve dok imate ovakvu referencu.
Politizacija, i time ću završiti, niko ništa u ovoj sali, do malo pre, do sada nije rekao, kada Bojan Pajtić kaže, voleo bi da vidi jednog od nezavisnih tela, kao člana DS. Da li je to pravo, da li je to ispravno, ko politizuje onda nezavisna regulativna tela? Bojan Pajtić, DS ili SNS? Usvajanjem izveštaja, usvajanjem svih onih zahteva Zaštitnika građana, a 91%, podsetiću vas, svih sugestija Zaštitnika građana državni organi su ispravili, 91%. Ko onda tu ne razume, a ko razume? Ko poštuje, a ko ne poštuje? Onaj koji u političkoj zaslepljenosti, zavaljen u svoju fotelju koju ne zaslužuje u zgradi Banovine u Novom Sadu, uvlači sve i svakoga u političku arenu, umesto da prvo sebe uvuče na izbore, a onda, verovatno i u neke organe koje se bave istragama i pravosudnim organima. Zbog svega onoga što je činio i što nije činio.
Ko politizuje nezavisne državne organe? Bojan Pajtić time, Borko Stefanović kada kaže voleo bi da vidi nekoga u svom timu. Ko tu ne razume? A, dobili smo ovde pridiku, predavanje kako ne razumemo, ne znamo, ali znate li vi koji ste promašili dva meseca? Znate li vi koji ste ignorisali 212 nevladinih organizacija i svih onih ljudi koji se bave zaštitom ljudskih prava? Znate li vi koji godinama niste uspeli da napravite, organizujete bezbednu šetnju u Beogradu? Jednu, šetnju bezbednu niste uspeli da organizujete, niste uspeli da obezbedite i vi govorite sada o razumevanju ili ne razumevanju.
Gospođo Janković, govorićemo više o vašem poslu u onom trenutku kada budete došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa prvim izveštajima. Apelujem na vas, kao što sam apelovao i na druge nezavisne držane organe, nemoj te praviti paušalne izveštaje, pravite uporedne, zato što će neko ko će doći sutra posle vas upoređivati i svoj rad i svoje rezultate u odnosu na vas. To je dobro.
Želim vam sreću u radu. Srpska napredna stranka kao što su moje kolege rekle, kao što je uvaženi kolega Martinović rekao, će u punom kapacitetu, sutra u danu za glasanje i dati vam podršku. Daćemo vam podršku i u vašem nezavisnom radu. Čeka vas obiman posao. Iako sam ja saglasan sa mojim kolegom i prijateljem gospodinom Martinovićem, da niko u Srbiji nije ugrožen, ali uvek može bolje. E, to može bolje, će biti vaš posao i ja vam dajem podršku i želim ličnu sreću u radu.

Teško je polemisati kada neko pokušava da zloupotrebljava i da krivotvori, pa čak i da krivotvori i ljude i da krivotvori funkcije, jer gospodin Željko Sertić nije nikada bio u jednom trenutku i ministar privrede i ministar finansija. Toliko o istinitosti.
Sa druge strane, ja znam da je Socijaldemokratska stranka mlada stranka, ali ne sa tako mladim liderom u političkom smislu. Znam da se pokušava da se profiliše na političkom nebu Srbije, ali bih ja voleo da taj ne mladi lider u političkom smislu kaže šta želi. Rečenica – niti da im sačuvate posao, niti da im date drugu šansu. Da li država treba da daje nekome posao? Da li ste vi za podržavljenje? Da li je gospodin Tadić za neko drugo društveno i državno uređenje? Da li je za neko samoupravljanje? Da li je za neki povratak unazad?
Sa druge strane, rekao je gospodin Veselinović – sve je u cilju kako bi se Vladi dalo ovlašćenje, diskreciono pravo ministrima Vlade da upravljaju shodno svojim stranačkim interesima, da li oni u tom gradu žive i rade?
Ova Vlada je tražila za 17, a sa kojim diskrecionim pravom je Tadić opredelio i uveo u proces restrukturiranja preko 200 firmi u Srbiji? Radili ste to na krajnje populistički način. Pevali ste uspavanku koja je koštala milijarde i milijarde dolara i evra građane Srbije. Uzimali ste od onog zdravog da bi pevali uspavanku onom bolesnom i sada je neko drugi odgovoran. Za 17 kompanija, za 17 kompanija koje same žive, koje i dan danas plaćaju dugove koje ste im vi napravili. Sada vam ni to ne odgovara.
Ne odgovara vam ni dogovor koji imamo i saglasnost koju imamo i sa Međunarodnim monetarnim fondom i sa Svetskom bankom za ovakav zakon.
A šta predlažete? Da li predlažete model privatizacije kao sa Aleksom Šantićem? Da li predlažete sve ono što ste uradili u Sivcu, Bački Sivac? Da li hoćete kao u „Mladom borcu“ u Senti, šta ste uradili i koliko ste uveli Mileta Jerkovića da zaduži te firme, da otuđi kombajne, da uzme kredite, da izađe, a da krediti i obaveze ostanu državi i ostanu svim građanima. Da li je to model privatizacije gospodina Tadića?

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, da sam malopre ušao u ovu salu kada je govorio gospodin Stefanović i da pre toga nemam ni pamćenje ni političko iskustvo, pomislio bih da u državnoj upravi samo rade članovi SNS. Niko drugi ne radi, niko drugi u životu nikoga u državnoj upravi, u javnim preduzećima, u opštinama, gradovima, ministarstvima nije zaposlio, nikoga, samo SNS.
Zašto onda kada smo na jednoj teškoj sednici smanjivali plate u javnom sektoru, zašto su najbučniji bili predstavnici DS? Koga su štitili? Naprednjake? Pre bi nas pogledali kako se davimo nego što bi nas štitili. Štitili su svoje, one koje su oni zaposlili u državnoj upravi.
Kada smo najavljivali da je javni sektor preglomazan i preveliki, u kojem, eto, rade samo naprednjaci, ko se prvi pobunio? Demokratska stranka. Čuvajući naprednjake? Ne, naravno, čuvajući svoje, sve one koje su zaposlili za 12, a bogami u Vojvodini i za 15 godina, koliko su na vlasti.
Licemerno je govoriti i samo prebaciti teret na drugoga. Zašto je teško reći ono što sam i rekao i pre nekoliko meseci i sada – u partijskom zapošljavanju nema nevinih, samo što je krivica direktno proporcijalna dužini ostanka na vlasti.
Ne može da se meri godinu dana SNS sa 15 godina DS. Nikada ne može da se meri sa tim grehom koji ste napravili prema javnom sektoru, sa tim grehom koji ste napravili prema javnim finansijama.

Dve rečenice, molim vas.
Nisam čuo nijedan predlog, osim toga da se nastavi začarani pakleni krug gde će se samo uzimati neki novi parafiskalni nameti, uzimati neki novi krediti, davati u nešto što nije zdravo, pevati uspavanke tim firmama i tim ljudima. Nadalje, zbog populizma, i zbog toga će i investitori bežati, zbog toga se niko više neće odlučivati da uđe u privatni sektor, to je pakleni krug. Ono što odvaja nas od vas, gospodine Stefanoviću, je što imamo hrabrosti, što imamo volje da jednom taj pakleni krug u našem društvu prekinemo.

Nikada neću razumeti zašto se u nedostatku argumenata prelazi na vređanje. Da li može jedan čovek u Srbiji da se naziva botom? Znao sam za jednog čoveka kojeg su zvali bota, ali zbog inicijala, zbog prva dva slova u imenu i prezimenu. Mnogo ljudi u Srbiji ima nadimke na taj način dobijene. Zašto su botovi oni koji nisu za vas? Zašto vređate one čiju podršku nemate? Zbog čega? Zbog čega vređate 50% ljudi u Srbiji, 50% ljudi u Srbiji koji veruju Vladi Aleksandra Vučića iz SNS? Zbog čega tako nešto? Zbog čega mržnja, umesto dijaloga? Zbog čega mržnja, umesto predloga? Pa, evo, i ja imam predlog.
Možemo da razgovaramo o tome da je partijsko zapošljavanje krivično delo, ali da je krivično delo koje ne zastareva, da ne zastareva. Da ne bude ono – do kada je DS vršila vlast, do kada je zapošljavala i tate i mame i šurnjaje i kumove i prijatelje i komšije, sve moguće dok je zaposlila, e, onda je to bilo u redu, onda je to bilo sasvim u redu, a u trenutku kada je to radio neko drugi, ja kažem – svi smo krivi, ali je krivica direktno proporcijalna dužini ostanka na vlasti. Ne možemo da govorimo o istom principu. Dajte onda da govorimo i o podeli odgovornosti. Zašto 17 kompanija? Mogu da se složim da su neke od tih kompanija stub za te krajeve Srbije, ali da li su ti stubovi sprečili da se do sada ne odliva?

Da li su dosadašnji zakoni sprečili da 45.000 ljudi godišnje ostane bez posla? Da li su sprečili činjenicu da od 47% u Kini, do 41% u jednoj susednoj Rumuniji, 40% u Češkoj, procenat učešća privrede u BDP-u Srbije je 18%?

Šta ste uradili, ljudi, osim jeftinog populizma?
PREDSEDAVAJUĆI: Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Gospodine Stefanoviću, replika?
Izvolite, zbog pominjanja stranke.

Verovatno da se ta količina mržnje obuva zajedno sa Pradinim cipelama u kojima poneke kolege dolaze u Skupštinu ili idu u šetnju, a iste te Pradine cipele, poštovani građani Srbije, koštaju koliko vaše bar dve prosečne plate u Srbiji. Eto, gde su nestale pare. Eto, gde je nestao novac svih građana Srbije.
Da li će od jednog lapsusa mog, nekog drugog čoveka, neko u Srbiji živeti bolje ili gore? Ne, neće. Ali, da nisu oni silni milioni evra potrošeni, protraćeni, pokradeni, oteti kroz „Razvojnu banku Vojvodine“ Bojana Pajtića, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kroz sve one privatizacije, kroz optičke kablove „Nuba investa“ i Olivera Dulića, kroz sva ona đubriva Saše Dragina i svih onih afera preko „Azotare“, preko svih onih silnih kvadrata, stotina kvadrata poslovnog, odnosno stambenog prostora na pašnjaku treće klase na Vračaru, preko svih tih stvari koje su rađene, e od toga i da je to sprečeno, i da to nije rađeno ljudi u Srbiji bi daleko bolje živeli.
Od jednog lapsusa kojeg čak ni onaj koji ga je ovde sada primetio, a primetio ga je u sinoćnoj emisiji koju je možda gledao, a bio je prisutan i nije čuo na sednici same Skupštine. Da, ali ovo je Narodna skupština u kojoj se govori različitim žargonima, različitim jezicima, na kraju krajeva. Ovde su ljudi i iz Svrljiga, i iz Leskovca, i iz Vranja, i iz Kraljeva, i iz Priboja, i iz Užica. Da li se vi stidite različitih ljudi, različitih krajeva Srbije? Da li se stidite to što možda, ponekad ja ne razumem moje kolege i komšije iz Trstenika? Izvinite, nisam rođen na tom pašnjaku treće klase na Vračaru, ali nisam ni oteo od građana, kao što ste vi otimali preko „Razvojne banke“, preko različitih fondova, preko svih ovih nesretnih privatizacija.

Ja ću gospodine predsedavajući, da u ovom trenutku javno gospodinu Stefanoviću podarim, poklonim godinu dana u bilo kom hotelu koji se nalazi u mom vlasništvu ili u vlasništvu moje porodice. To što se nešto zove, a moj  pokojni otac se tako zvao, govori o vašoj patološkoj mržnji i patološkom zadiranju u privatne stvari. Ne želim da vam se ikada tako nešto desi kao što se dešavalo mojoj porodici gospodine Stefanoviću, nikada i nikome.
Moja kuća se, gospodine Stefanoviću, pored koje su vas sprovodili da je slikate, da je vidite, umesto da ste kao kod kolege svratili, se zove po mom pokojnom bratu. Objekta koji se nalazi u istom dvorištu koje sam nasledio od dede Davida i oca Trifuna se zove po mom pokojnom ocu. Po ljudima koji su čestito svoj vek proveli u Vrnjačkoj Banji i u Lipovi i od kojih, ne da se ne stidim, nego se ponosim tih korena.
A možemo da razgovaramo kako se akcentuje prada ili prada ili kako god ali ona košta koliko dve plate u Srbiji. Možemo akcentovati škode, škode ili kako već god, ali ste ih razbili pa pobegli sa lica mesta, a bili su vlasništvo Republike Srbije. Možemo govoriti i o radnim mestima u Ministarstvu spoljnih poslova gde je jedina kvalifikacija bio stric. Možemo razgovarati i o tome kako se za godinu dana sa jednog prelazi na tri kategorije višeg mesta u ambasadi SAD, ambasadi Srbije u SAD. I o tome možemo razgovarati.

Da li gospodin Arsić guta knedle ili ne, to je diskutabilno pitanje, ali ono što se definitivno zna da zbog nesposobne, nestručne, nekompetentne, loše politike Borisa Tadića, mnogi ljudi u Srbiji su ostali bez posla, neki bez budućnosti, a najveći broj bez parčeta hleba, a ne bez knedle.
Kada neko pominje 24 i shvatam da je ovaj uzdah, uzdah za tim vremenima koja se nikada više neće ponoviti, znam odakle je i hvala vam gospođo Čomić.
Kada govorimo od 24 sporne privatizacije, te 24 sporne privatizacije su nastale u vremenu Borisa Tadića, a sada taj isti Boris Tadić kaže, a zašto niste uhvatili lopove? Ja vas pitam, a zašto Borise Tadiću ste dozvolili da lopovi kradu u tih 24 privatizacije? Zašto ste ignorisali pokojnu Vericu Barać?
Zašto ste ignorisali stavove EU koja vam je govorila da su načinjene 24 loše, pljačkaške privatizacije? Ali, ja se nadam da neko u ovoj sali zna da je pravosuđe nezavisna grana vlasti, da neko zna, ako Bojan Pajtić ne zna, pa kaže kada dođem na vlast ja ću da hapsim, da bar profesor pravnog, odnosno profesor prava, oprostite, zna da pravosuđe, tužilaštvo, sudovi to rade.
Vi niste imali snagu ni da izvršite istragu te 24 sporne privatizacije, a sada očekujete od gospodina Arsića, od mene, od gospodina Sertića, da naručujemo i presude. Ne, nećemo to da radimo, zato što poštujemo našu državu…

… zato što poštujemo sve naše institucije i zato što se i prema politici, prema našoj državi odnosimo odgovorno.