Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Pažljivo sam slušao danas ceo tok rasprave i ovde mogu slobodno da kažem da je danas Narodna skupština bila poprište dva koncepta, dve politike. I kada kažem – dva koncepta, dve politike, ne mislim da postoje dobri i loši momci, u smislu da neki loši momci povećavaju cenu struje kroz promenu akciza, a neki drugi dobri momci to ne bi radili ili nisu radili.
Ako pogledamo godine koje su iza nas, vidimo da su stranke bivšeg režima koje su se danas tako zdušno zalagale ne samo protiv ovog zakona nego maltene da se oni skinu sa dnevnog reda, vidi se da su u svakoj godini vlasti, od 2000. godine, bar jednom, a dešavale su se i godine kada se i po tri puta godišnje povećavala cena struje, pa su tako u 2000. godini i 1. marta i 1. juna i 1. oktobra menjali cenu struje, povećavali od 9,5 do 14,1%. Godine 2001, i to 15. aprila, povećali su cenu struje za 36,9%, a 2001. godina je bila godina kada se struja povećavala i više puta, pa su zato 1. juna povećali za 40%. I to je bilo malo, pa su 9. oktobra 2001. godine povećali cenu struje za još dodatnih 15%. Godina 2002. je bila maksimalna godina, bar kada je u pitanju cena struje, odnosno povećanje cena struje. Tako su 1. jula 2002. godine povećali cenu struje za 50%. Ne ovih 12,5% gospodine ministre za čiju saglasnost ste došli danas u Narodnu skupštinu, već za celih 50%. Pitam se – na čemu su tada majke, roditelji, kuvali mleko deci, spremali jaja ili šta već, ono što je danas preokrenuti kolega Veselinović govorio.
Godine 2003, 1. jula je povećanje bilo 15%, pa 1. jula opet za godinu dana, 2004. godine 13%, pa 1. jula 2005. godine 9,5%, pa 1. aprila, uz prvoaprilsku šalu 15%, ali ovih 15% povećanje cene struje nije bila aprilska šala već realnost. Godine 2007, 15. maja, 15% itd, itd. do još jedne prvoaprilske neukusne šale, 1. aprila 2011. godine, kada je cena struje povećana za 15,1%.
I to nije sve. Ono što dokazuje moju prvu tvrdnju da ovde nije sudar dva koncepta, da neko radi nešto loše a neko ne bi to radio, već samo što bi to radili mnogo drastičnije i mnogo više, je i pokazatelj da je tadašnji generalni direktor EPS, gospodin Dragomir Marković, izjavio, i to 19. februara 2012. godine – da planom poslovanja kompanije koju je vodio bivši režim nije predviđeno povećanje cene struje u toj godini, u 2011, jer su već povećali za 15,1%, ali da do kraja 2014. godine cena struje mora da poskupi, odnosno da poraste 60%.
To su nam spremali ti vajni levičari, vajni ljudi koji brinu o kuvanju mleka i o tome šta će i kako će deca u Srbiji da jedu i nema tu koncepta, nekog suprotnog. Da su u prilici da vode Vladu Republike Srbije i našu državu, uradili bi istu stvar još drastičnije i još gore, povećali bi cenu struje. Nema dobrih i loših momaka. Ovde postoji sukob i sudar dva druga koncepta.
Povećavali su struju kako su želeli i hteli. Znate li gde su trošili? Trošili su samo u 2011. godini 343 miliona dinara je potrošio EPS u 2011. godini za medijsku kampanju. Ako znamo da je EPS jedini distributer električne energije, i da nemamo tržište, u smislu više igrača na tom tržištu, i ako znamo da je EPS monopolista, kakva medijska kampanja? Kome je neophodna reklama za EPS? Na kakvim koncertima je potrebno da piše ime Elektroprivrede Srbije, i da sve to košta samo u 2011. godini 343 miliona dinara. Kakva je modernizacija EPS kroz 80 miliona dinara donacije i u toj 2011. godini samo jednom fudbalskom klubu, za kog je verovatno menadžment navijao. Neću da pominjem ime tog kluba, možda i ja navijam za njega. Navijao, ne navijao, sa novcem građana Republike Srbije ne sme na tako neodgovoran način da se ophodi. To je jedan koncept i taj koncept ste pokazali. I, za takav koncept i za takvu politiku građani Srbije su rekli - ne.
Druga politika i drugi koncept koji vodi Vlada Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je politika ozdravljenja. Obećali smo teške mere pre godinu i po dana, i u kampanji pred prošle parlamentarne izbore, milion puta sam rekao, a prešpartao sam celu Srbiju, milion puta sam rekao – moramo da donosimo stvari koje su nepopularne. Moramo da radimo stvari koje su teške. Zašto? Da bi ozdravili naše ekonomske finansije.
Koji ekonomski koncept je da vi povećavate cenu struje, zbirno, sumarno, za 1600 procenata i da uz to povećavate javni dug i da javne finansije budu u takvom stanju u kakvom jesu? Kako to objašnjavate?
Ovo je jedan od koraka, teških koraka, ali koraka koje je neophodno da sprovedemo i da napravimo u cilju ozdravljenja kompletnog ozdravljenja javnih finansija. I, problem je što vama ljudi ne veruju, ni tada da ćete pošteno trošiti taj novac, jer ga niste pošteno trošili, jer ste trošili za koncerte po 340, 350 miliona dinara, za fudbalske timove ste trošili bezmalo još toliko.
Za razliku od nas koji ovaj novac, kao što je došao danas gospodin Vujović ovde da zatraži podršku za takav koncept da trošimo za ozdravljenje javnih finansija, da što pre stanemo na tu, kako kaže kolega Marinković, zelenu granu. Da što pre vratimo dugove koje nismo mi uzeli, koje nismo mi napravili, koje nije napravio Aleksandar Vučić, ali je dužan da vrati.
Šta ćemo sa onih milijardu i 200 miliona evra koliko je potrebno da ove godine se samo vrati kroz kamate za kredite koji su uzimani, podizani 2008, 2009, 2010. godine, grejs period prođe, uspavanka prođe, a onda to buđenje ostavili ste nama.
Ovde je bilo dosta govora neznalica. Slobodno mogu da kažem neznalica. Ali, kada neko ne zna, kao što je to uradio gospodin Živković, koji kaže – da ne postoji bruto domaći PDV. Pa, ga je gospodin Vujović onako lepo nauči, kolegijalno, fino, pitomo. Sa druge strane ne dobijamo čak ni jedno – izvini, već dobijamo sledeću uvredu. Šta mogu građani Srbije da pomisle kada o javnim finansijama govori neko ko ne zna da postoji bruto domaći PDV. Kako će znati tek neke komplikovanije stvari?
Kako će znati i kako će se osećati građani Srbije, a verujem da je to bila omaška, nesvesna omaška, kolege Šutanovca koji je napisao - aksciza, i ja sam sklon takvoj vrsti omaški, ali sam i spreman da se izvinim. I, to sam i uradio, ali nismo čuli od kolege Šutanovca da je rekao – oprostite, pogrešio sam, jer ne znam šta je akciza, a šta je aksciza.
Govorilo se o mnogim drugim stvarima, a ponajmanje o onome konkretnom. Rekao je kolega da je za robu i usluge izvršene uštede od 3%, onda kada je ministar Vujović dokazao da je to 11%, nismo čuli izvinite. Nismo čuli – svaka vam čast zato što na takav način radite. Zašto? Zato što je oprobani recept DS i Bojana Pajtića da štedi na svima osim na sebi, na svojoj administraciji. Pa, je tako u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, da se najveći broj pritužbi o zloupotrebama i malverzacijama odnosi se na dodelu i korišćenje sredstava za sufinansiranje tehnološke pripreme i izgradnje novih kapaciteta u oblasti novih tehnologija u opštinama na teritorijama AP Vojvodine.
Pa, je od 2006. godine do 31. decembra 2012. godine plasirano tri milijarde 222 miliona 367 hiljada 660 dinara. Ukupan dug privrednih društava prema Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj iznosi nešto malo manje od milijardu i 700 miliona dinara, a od 114 plasmana pravnim licima 55 ili nešto više od 40% su krajnje sumnjiva i sporna sa stanovišta njihove zakonitosti i ekonomske opravdanosti. Tako ćemo doći i do firmi „Ekotejp“, „Dandi“, „Merkator“, „Zobeks“, „Nedin produkt“ iz Banatskog Sokolca i tako dalje.
Da li je to regularno? Da li je na takav način trošenje sredstava građana Srbije koji žive u Vojvodini regularan i ispravan i pravi? Da li je ispravan odnos kada u budžetu, a može da se uporedi budžet Republike Srbije i budžet AP Vojvodine. Pogledajte tada kada uporedite, pogledaćete i videćete, da recimo samo za putovanja pokrajinskog premijera sa nepunih 6% podrške, silovanjem demokratije, predvideo za sebe četiri puta više sredstava za putovanja nego što je to predviđeno republičkim budžetom za republičkog premijera gospodina Aleksandra Vučića.
Koja su ovlašćenja pokrajinskog, a koja i koliko široka ovlašćenja republičkog premijera? Sada će ti i takvi da nam govore – eto, vi povećavate cenu struje i vi ćete ono što je predviđeno na taj način, a to je 17 milijardi dinara u budžetu, odnosno do kraja 2015. godine da će taj prihod iznositi dodatnih 5,4 milijardi dinara, trošiti na neki drugi način. Vi koji samo za putovanja premijera koristite i trošite četiri puta više sredstava nego što to troši republički premijer.
Govorilo se ovde i o partijskom zapošljavanju. Šta ćemo sa partijskim deljenjem novca? Šta ćemo sa onim konkursima koje AP Vojvodina dodelila samo i isključivo svojim kadrovima i svojim članovima. Pa, zar mislite da samo članovi DS u Vojvodini se bave humanitarnim radom. Ne postoji nijedna druga humanitarna organizacija. Preduslov za dobijanje tih sredstava, bespovratnih sredstava je članstvo u DS. Visina određuje sa kim si blizak u DS.
Verujem i ne želim da ovim izazivam repliku niti da govorim u pežorativnom smislu, ali verujem da onaj ko je blizak sa kolegom Stefanovićem, dobiće ali nešto malo. Ali, ako si blizak sa Ješićem, možda nešto malo više. Ali, ako si blizak sa Pajtićem, ma, pišeš cifru, to je otvoreno, nalog je otvoren skroz. Nejasan mi je samo položaj gospodina Šutanovca, šta dobijaju oni koji su bliski sa njim? U stvari, nema bliskih sa gospodinom Šutanovcem, oprostite.
Sve u svemu, gospodine Vujoviću, SNS će prihvatiti svoju odgovornost i prihvata svoju odgovornost, podržaćemo ovaj predlog zakona zato što znamo da novac na taj način prikupljen do kraja ove godine od 5,4 milijardi dinara, odnosno nešto više od 17 milijardi dinara koliko je projekcija na godišnjem nivou će doći u prave ruke i doći će za prave ciljeve. Pravi cilj je ozdravljenje naših javnih finansija, dolaska na tu zelenu granu, razmišljanja i pregovora koje ćete, siguran sam voditi već do kraja ove godine o onom realnom povećanju plata i penzija, a ne na nerealnim osnovama. Znam da će taj novac biti u rukama ljudi koji na pošten i odgovoran način raspolažu tim novcem i zbog toga će SNS glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.