Drago mi je što sam dobio priliku za repliku. Jugoslovenski avio-transport Ervejz nije samo tema koja je rešena jednom odgovornom i hrabrom politikom Vlade Republike Srbije i uz pomoć naših partnera iz Etihada, sa JAT Ervejz se dugo godina neodgovorna vlast DS igrala.
Kolika je cena te igre pokazuje i jedan zaključak između Vlade Republike Srbije koju je vodila DS i konzorcijuma koji je predvodio „Rotšild“. Radi se o vežbi eksperata konsultatske kuće „Rotšild“ jer nisu imali ni jedan jedini dan iskustva u oblasti vazdušnog saobraćaja a bili su angažovani od strane Vlade Republike Srbije da reše probleme JAT.
Ova praktična nastava svetskih i domaćih eksperata je koštala penzionere, zaposlene, budžet ove države milion i 200 hiljada evra gospodine Božoviću, ne vaših. Vi vaše trošite u Herodsu, ovo su penzionerske, pa je tako gospodin Džeremi Mod za 33 radna dana sa cenom po radnom danu od 2.424 evra za 33 radna dana Vlada Republike Srbije mu je dala novca građana Republike Srbije u iznosu od 80 hiljada evra.
Gospodin Nikolas Bonalt ima nešto manju dnevnicu, samo 1.957 evra. Proveo je 46 radnih dana, bio je malo vredniji, pa je dobio 90.000 evra. Ovo je spisak. Ja neću imati svo vreme da mogu da pročitam…

Ali, ovo je spisak ljudi koji nisu radili ništa, a DS gospodina Božovića ih je častila sa milion i 250 hiljada evra, novca građana, penzionera, lekara, policajaca, vojnika, svih građana Republike Srbije. E, to se zove neodgovornost, kao što je neodgovornost u ovim vremenima kupovati u Herodsu.

Neprimereno je govoriti o nekome ko nije tu, a u parlamentu nije poslanička grupa SRS. Uostalom, nije vam ni smetalo kada ste sa njima pravili koaliciju u Beogradu, pa ste ih uveli pre nekoliko godina u vreme gradonačelnikovanja gospodina Đilasa u upravne i nadzorne odbore javnih preduzeća.
S druge strane, za te vlade do 1990. godine, odnosno do 2000. godine, mnogo veću odgovornost snose ljudi sa kojima ste pravili vladu, takođe. Ali, tada ste pravili pomirenje, tad ste igrali basket sa njima. Tad je bilo odlično, zato što vam neko treba i kada vam treba, onda je najbolji na svetu i kada vam ne treba naravno da je najgori na svetu. Na taj način se partneri na duge staze ne prave, ali to više govori o vama, nego što govori o nama.
Naravno da SNS ne beži od odgovornosti. Imamo odgovornost, imamo odgovornost zato što je Er Srbija po broju putnika u odnosu na 220.000, koliko je prevezeno 2013. godine, o prvom kvartalu pričam, na 359.000 u prvom kvartalu 2014. godine, pa do 453.000 u prvom kvartalu 2015. godine. Taj rast broja putnika naša je odgovornost, gospodine Ćiriću. Broj destinacija – 25 destinacija u 2013. godini, 31 destinacija u 2014. godini, 35 destinacija u 3015. godini. Povećanje broja destinacija – naša odgovornost, odgovornost SNS i ove Vlade i gospođe Mihajlović za takve odlične rezultate.
Preneta težina robe u tonama, gospodine Ćiriću, u prvom kvartalu 2013. godine 359 tona, 2014. godine 542 tone, 2015. godine 875 tona u prvom kvartalu 2015. godine. Po svim pokazateljima, rast i prihoda i broja putnika i destinacija i prevezene robe, e, to je odgovornost, gospodine Ćiriću, SNS.

Član 107, gospodine predsedavajući, takođe.
Mislim da se zakoni jedne zemlje donose da važe podjednako za sve, bili oni ljudi, bili oni građani Srbije, bili poslanici, ministri, bilo ko i bilo šta.
Takođe, pravila u Narodnoj skupštini koja su opisana u Poslovniku o radu Narodne skupštine treba da važe podjednako za sve. Oni koji propagiraju da su poslanici višeg reda i da im je sve dozvoljeno i sve omogućeno i da mogu da zadiru u privatan život i predsednika Vlade i da mogu da zadiru u privatni život brata predsednika Vlade i da mogu da zadiru i da rade šta god hoće i kako god hoće i to je dozvoljeno, to je u redu. To je za gospodina Živkovića deo političkog folklora, deo izražaja.
Neko ko je prvi počeo da se bavi privatnim životima drugih ljudi na neosnovan, pokvaren način i dokazano pokvaren način, a od svega toga kada se dokazalo da je neistina sve što je uradio i sve što je rekao, ovde nismo doživeli nijedno izvini, a kamoli ostavku na koju se obavezao. Sada taj neko spočitava zašto se njemu tako nešto pokazuje i zašto je neko bez pominjanja imena i prezimena, a gospodin Rističević nije pomenuo nijedno ime i prezime. Da li se neko pronašao u svemu tome ili nije, to je problem tog koji se pronašao. Mnogo veći je problem da smo ovde danima, nedeljama, ne mi, već porodica Aleksandra Vučića bila izložena najogavnijim napadima koji su pokazani kao neistiniti i sada taj isti čovek i dalje nastavlja da nas bombarduje sličnim stvarima bez jednog jedinog običnog izvini. Zbog toga mislim da nije prekršen ni Poslovnik malopre, kao i što je kolega Rističević govorio apsolutno istinu.

Zahvaljujem se.
Pažljivo sam danas slušao ceo tok rasprave o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, zato što se i vrednost jedne zemlje meri kroz jedan uređen vazdušni prostor, kroz prihod koji se dobija od vazdušnog saobraćaja kroz punjenje budžeta na taj način, a ne mala sredstva se slivaju u budžet Republike Srbije, zbog povećanog broja zaposlenih da li na Aerodromu Nikola Tesla, da li u okviru „Er Srbije“.
To što, a imao sam priliku pre nekoliko dana da provedem skoro sat vremena na Adi i za tih skoro sat vremena na Adi video sam na desetine aviona koji su, a tu preko Ade je sletni koridor na pistu Aerodroma Nikola Tesla video sam desetine
aviona koji su sleteli na naš aerodrom, za razliku od perioda kada nije postojala „Er Srbija“, za razliku od perioda kada smo razno razne stručnjake, nazovi stručnjake za rad na privatizaciji JAT čašćavali po satu 2500, 2000 ili 1800 evra, za razliku od tog perioda kada je bilo više aviona u muzeju pored zgrade Aerodroma Nikola Tesla, nego što ih je sletalo na sam aerodrom.
Tokom današnje rasprave čuo sam svakakve zamerke. Najčešće nisu imale nikakve veze sa zakonom. Čuo sam zamerku i da je najveće neznanje ne znati da grešiš, pa pitam onoga koji nas je time tako obznanio – kada je više grešio, da li zna kada je više grešio, kada je zagovarao bele listiće ili kada je zagovarao listiće na kojima će se popunjavati ime Demokratske stranke i Bojana Pajtića? Sumnjam da zna, a čim ne zna, znači da ima najveće neznanje.
Videli smo i zamerke da ovo nije dobar zakon zato što su to izmene i dopune zakona. Ovo je zakon. Narodna skupština Republike Srbije uvek usvaja zakone, da li oni bili o vazdušnom saobraćaju ili o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, mi usvajamo zakone. Vlada Republike Srbije predlaže zakone. I mene čudi da Tadićev doktor populističkih namera i pamfleta ne zna da usvajamo zakone, a ne izmene i dopune. Jer, to jednostavno nije po pravilu. Žao mi je što ja kao mašinski inženjer moram da ga učim pravu.
S druge strane, gospođo Mihajlović, vi ste pre nekoliko meseci u Narodnu skupštinu kao ovlašćeni predstavnik predlagača doneli Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Neka i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju donese iste efekte kao i taj zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, ja ću biti veoma srećan čovek. Zato što ste tim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji doveli do toga da naša država postane mnogo konkurentnija, da se građevinska dozvola izdaje ne po mesecima i godinama, kao što je to bilo u režiji Demokratske stranke bivšeg režima, već za 28 dana, da investitori i građani ne tumaraju više od šaltera do šaltera, od činovnika do činovnika, nego da dolaze na jedno mesto.
Zbog toga, gospođo Mihajlović, vi imate pravo, zbog tog iskustva, zbog te primene, i dalje da donosite, da li osnovne zakone ili izmene i dopune zakona, znam da će efekat biti kao na Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je ponos i ove Vlade i ove skupštinske većine.
Dobro je što se članom 3. menja član 10. osnovnog zakona i što se u zakonsku regulativu uvode bespilotni vazduhoplovi. Bio sam prisutan na stadionu kada je jedna takva, bespilotni vazduhoplov, želeo da naše društvo, i reakcijom tih ljudi koji su prvenstveno bili na samom stadionu, pokaže da nismo zreli. Ja sam i tada, iako i dan-danas osećam i gorčinu u ustima, u stomaku, gorčinu u srcu, posle tog drona ili bespilotnog vazduhoplova, kao i većina ljudi na samom stadionu koji su bili, zahvalan tim ljudima zato što nisu krenuli da ruše i lome, već su hrabro prihvatili to kao jednu vrstu zamke u koju kao društvo nismo ušli. Ja čestitam i tim ljudima, ali i ostalim građanima, zato što su ostali mirni, iako politika mnogih ovde kritizera liči na bespilotne vazduhoplove, od nekud su navođeni ali nikada ne znate gde će da slete i u šta će da udare, tako da je otprilike ta politika politika ovih bespilotnih vazduhoplova ili dronova. Što reče naš narod – muva bez glave.
Ono što bih kao posebnu vrednost istakao, nikada do sada nisam video zakone da ministar razvlašćuje samog sebe. Nikada do sada, a nisam čuo danas u višesatnoj raspravi, da je neko rekao – e, svaka čast ovoj Vladi, svaka čast vama, gospođo Mihajlović, zato što ste stvari, a ima ih u desetinama članova, sa ministarstva preneli na direktorat; zato što ste rekli – želimo da čujemo struku, želimo da čujemo one najodgovornije, želimo da čujemo one sa najviše znanja, uz, naravno, saglasnost ministarstva kao kape nad celokupnim, ne samo vazdušnim, nego i ostalim saobraćajem. Zar to nije vredno jednog aplauza, jedne pohvale, da se ceni znanje, da se ceni iskustvo, da se ceni znanje onih ljudi koji sede u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva?
Danas se pričalo o svemu i svačemu. Video sam kolege koji su pročitali prvi član, pojmove, i poslednji član, kazne. Kao da između desetine članova ne postoji. Nisu imali vremena ili želje, od pisanja transparenata, ni da pročitaju ostatak zakona. Zbog toga sam ja veoma zahvalan mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS, zato što su danas strpljivo i temeljno govorili o ovom Predlogu zakona i zato što i jeste danas tema, pored Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, jeste i tema aerodrom „Morava“, jeste tema aerodrom u Vršcu, jeste tema aerodrom u Nišu, iako taj aerodrom u Nišu vidim da je loš, samo zato što nema kafanu na aerodromu. Molim vas, zar ti ljudi dolaze tamo u kafanu? U Nišu ima dosta tih objekata u kojima lepo može da se ode, da se pojede nešto i da se podruži sa ljudima. Da li je potrebno da zamerka ide na način što nema kafane na aerodrom u Nišu i da je taj aerodrom loš? Molim vas, umesto toga, mi treba da se radujemo avionima koji sleću i poleću sa niškog aerodroma. Jeste tema bio i aerodrom na Poniklama, jeste tema bio aerodrom u Vršcu i sve ono o čemu su govorile, veoma temeljno i veoma studiozno, moje kolege iz poslaničke grupe SNS.
Ali, naravno, kada se govori o vazdušnom saobraćaju, najveća i najvažnija tema je tema „Er Srbija“. Ja sam video kada je i koleginica Rakić govorila o rezultatima „Er Srbije“, da su mnogi odmahivali glavom, da su neki i sada izašli iz sale, ne mogu da slušaju dobre rezultate, ne mogu da čuju dobre rezultate, a evo, i sada se neki javljaju sa dva prsta. Ovo je dobro videti i izaći pred građane Republike Srbije da je upravo gospodin Pavićević sada, sa dva prsta visoko podignutim u vis, rekao da je on taj koji ne voli da čuje dobre rezultate kompanije koja je 51% u vlasništvu Republike Srbije i vas, poštovani građani Republike Srbije. I ja sam mu zahvalan na svim gramatičkim izmenama, i ovog i prethodnih i budućih zakona i ponudio mu radno mesto lektora u Vladi. Ali, nemojte se radovati neuspesima.
Ali, nemojte se radovati neuspesima. Nama su kao društvu, kao državi, građanima su potrebni uspesi. Nama je potrebno još mnogo „Er Srbija“. Ukoliko svako budemo pokušali da spotaknemo, da se radujemo neuspehu, da navijamo za nešto loše, da li navijamo na taj način za nešto loše našoj deci? Samo zbog političke mržnje, pakosti, a to je iz oblasti patologije, tako su mi bar rekle moje koleginice i kolege iz zdravstva i zbog toga ću i zbog građana Republike Srbije, koji se, siguran sam, raduju ovakvim stvarima, ponoviti – prvi kvartal 2013. godine u odnosu na prvi kvartal 2015. godine po broju putnika – 2013. godine 220 hiljada putnika, 2014. godine 359 hiljada, a 2015. godine 453 hiljade putnika preveženo „Er Srbijom“ i ako se neki žale što je takav trend i takav rast broja putnika.
U broju destinacija sa 25 destinacija 2013. godine, preko 31 destinacije 2014. godine na 35 destinacija 2015. godine i ja ne verujem da će Srbija preko, iako poštujem, Uzbekistan kao državu, kao i sve ostale države, ne verujem da će Srbiji biti partner Uzbekistan za put u SAD, već evropske zemlje i direktno SAD. Put Srbije, put evropskih integracija po današnjim bih rekao da neki koji su u kampanji zagovarali taj evropski put, sada zagovaraju Uzbekistan.
Preneta težina robe u tonama 2013. godine u prvom kvartalu iznosi 359, a 2014. godine 542, a 2015. godine 875 tona. Molim vas, preko 200% za dve godine je veća tonaža.

Završavam sa dve rečenice, gospodine predsedavajući, i zahvaljujem se na ovom vremenu.
Ova kompanija je prošlu 2014. godinu, „Er Srbija“, koja je u vlasništvu svih građana Republike Srbije, ma koliko neko želeo da prikaže na drugi način, završila prvi put u istoriji sa dobitkom od 2,7 miliona evra. Dakle, 2,7 miliona puta pobedili su građani Republike Srbije.

Biću jako kratak, gospodine predsedavajući, iako mi nije jasno kako je mogao kolega Veselinović da dobije tri minuta, četiri minuta za repliku. Mislio sam da će govoriti o zakonu.

Da, ali u ta tri minuta se govori o zakonu, a ne o Vladi, Zoranu Babiću ili o bilo kome.

Mada nemam problem. Ja ću biti jako kratak.
Moju današnju repliku, završnu repliku ću svesti samo u jednu rečenicu. Boris Tadić nije letelica, ali je pao i nikada se više neće podići. Nikada više.

Da bi jedna institucija bila cenjena, uvažavana, poštovana u jednom društvu, potrebno je da sve svoje funkcije konzumira u punom kapacitetu. Dve dominante uloge Narodne skupštine Republike Srbije, po mom skromnom mišljenju su zakonodavna i kontrolna uloga. Zakonodavno je, naravno, dominantnija zato što više raspravljamo o predlozima zakona, ali ne treba i ne sme kontrola uloga parlamenta da se zaboravi.
Ja sam narodni poslanik od 2008. godine. Ovde su koleginice i kolege sa mnogo dužim parlamentarnim stažom. Godine 2011, kada je stiglo jedno istraživanje koje naravno nije dobilo svoju punu ulogu i svu potrebnu svetlost je pokazalo da samo 3% ljudi u Srbiji veruje da parlament nije korumpiran.
Godine 2011. je nešto više od 34% građana Srbije verovalo da je parlament i svi mi pojedinačno, da smo izuzetno korumpirani. Frustrirajuće je bilo poći na posao svakog jutra, a onda sam brojao moje komšije koje sam sreo tog dana, jedan, dva, pa ovaj treći komšija koji misli da sam ja korumpiran, ali misli da je korumpiran i svako od vas pojedinačno, ma kako neko odmahivao glavom. Ti što sada odmahuju glavom kažu – a zašto nije kontrolna uloga korišćena u mnogo jačem kapacitetu? A zašto tada kada ste doveli do samo 3% ljudi u Srbiji veruje da Narodna skupština nije korumpirana, zašto se tada niste bavili tim poslom?
Zašto tada niste rekli – pa, ovaj Poslovnik koji smo 2009. godine predstavili kao demokratski iskorak, kao nešto najbolje što je moglo da se uradi i da se unese u našu Skupštinu, zašto tada niste razmišljali da kontrolna uloga prema Vladi bude jača. Niste, jer vam nije odgovaralo. Niste zato što niste smeli da pozovete Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića da dođu u Narodnu skupštinu. Niste zato što su oni bili svevišnji. Niste zato što za četiri godine Vlade Borisa Tadića u kojoj je on bio i ministar i predsednik Vlade i svaki pojedinačni narodni poslanik, sedam puta za četiri godine došao je da odgovara na pitanja. Sedam puta za 48 poslednjih četvrtka u mesecu.
Malo sam pre od predlagača amandmana čuo svojevrsno priznanje. Priznanje i jedino u toj formi priznanja bih mogao da razmislim o prihvatanju ovakvog nekog amandmana. Da je predlagač amandmana ustao i rekao i priznao – napravili smo i napisali smo loš Poslovnik o radu, nismo uveli, nismo znali, nismo hteli. I drugo priznanje, jer u pravu je gospodin Orlić, kada je rekao da nijedan zakon koji je napisala DS, u ma kakvom agregatnom stanju, jer za razliku prihvatanja kojeg agregatnog stanja tako prebacuju odgovornost na onog drugog. Nijedan jedini zakon, a desetine i stotine zakona je usvojeno od 2008. godine do 2012. godine. Nijedan zakon nema svoj član koji će predviđati tu kontrolnu ulogu i davanje izveštaja prema Narodnoj skupštini.
I, zašto je predlagaču amandmana sada teško da ustane i da kaže – izvinite građani Republike Srbije, nismo umeli, nismo znali, a ja bih dodao još jednu stvar, nismo hteli bilo šta da se kontroliše. E, jedino tada, jedino na taj način, možemo da pričamo o demokratskim okvirima i na demokratski način sa priznavanjem grešaka, a ne sa upiranjem prsta u ono što vi niste umeli i znali i niste imali volje da uradite. Zakon se ne čita u onom delu, i meni je drago što se koleginice zabavljaju dok razgovaramo o ovom amandmanu, ali bi ih uputio da ovaj zakon, a nijedan drugi, se ne čita samo od člana do člana, da se čita i obrazloženje. Ali i da se čita izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU, 63 strana zakona.
Pogledajte gospodo predlagači amandmana 63. stranu zakona, predloga zakona – usklađeno sa normama EU. Da li je jedan jedini gest pokazao da ovaj zakon, ovako predložen, ali i svi oni koje smo usvojili u prethodnih godinu dana, nije bio usklađen sa normama EU?
Da li vi to želite da mi izađemo sa tog puta? Vi možete da želite ali mi to nećemo da uradimo, ili vi možda hoćete neke norme da uvedete nove, pa čak i EU da pokazujete kako treba i šta treba, da ste pametniji od ostatka sveta, s tim što kada ste imali priliku to da primenjujete, e to niste primenjivali?
Da li postoji jedna jedina zamerka da je nešto u ovom zakonu urađeno loše, a da je Venecijanska komisija, da su ostali ljudi iz EU prijatelji i saradnici ove države rekli da je nešto loše urađeno u ovom zakonu? Ne, nije.
Gde vam je uporedno pravo? Gde je u nekom drugom zakonodavstvu tako nešto propisano i tako nešto obavezujuće? Nisam to čuo kao argument. Nema kao argumenta. Ali, i da ima, zašto ga niste primenjivali kada ste pisali zakone? A tada ste bili slepi, a tada niste, tada ste razmišljali o belim listićima, tada ste razmišljali o nekim drugim političkim opcijama. E, ta vrsta promenljivosti čas hoću - čas neću, pa jedni uslovi nam važe kada smo na vlasti, a drugi kada nismo na vlasti, pa, kada nismo na vlasti onda sve znamo kako treba i šta treba, a kada jesmo onda to nećemo da primenjujemo, jer svetog Cvetkovića i prepodobnog svetomučenika Tadića nismo smeli ni da pitamo, ni da pomenemo, a kamoli da vidimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Čestitost se pokazuje na način što se optuži Vlada da je napravila zakon o javnim beležnicima i da je jedan javni beležnik za mesec dana zaradio 160 hiljada evra, 180 hiljada evra, ali osim gole optužbe koja je daleko od čestitosti nismo dobili ime i prezime ko je taj čovek. Pitamo mesecima onog ko je optužio, onog ko je to rekao. Mesecima ga pitamo – ko je to? Nema odgovora, nema ni čestitosti.
Nema ni čestitosti onda kada se brat premijera Vlade Republike Srbije optuži za stvar za koju se dokazalo da nije učestvovao, za stvar za koju se vidi da je stvar kriminala, a ne čestitih ljudi kao što su Andrej i Aleksandar Vučić. Oni koji su ovde bili najglasniji, nismo dobili, ne ostavku sa mesta narodnog poslanika, nismo dobili ni jedno obično – izvini, pogrešio sam, iz političke mržnje sam to rekao. Nismo dobili ništa i ti takvi ljudi da nam govore o čestitosti. Ti, takvi koji čestitost su unosili džipovima i pištoljima kao što je pričao gospodin Marijan Rističević, ti takvi koji su, ne do lakta, do ramena stavljali ruku u javne finansije podižući vinograde, gradeći kvadrate, kupujući „old tajmere“, da govore o čestitosti, a nisu spremni da zarad čestitosti ovog visokog doma kažu jedno obično izvini porodici Vučić, izvini ovom parlamentu i najvažnije izvinite građani Republike Srbije zato što ste lagali i obmanjivali. Ti, takvi nemaju pravo da govore o čestitosti.
Ovaj zakon kojim se menja nešto loše što je urađeno pre šest ili sedam godina je urađen, upodobljen sa vrednostima EU ka čijem punopravnom članstvu verujem da idemo kao država i verujem da će ti koraci biti sve veći i sigurniji i brži.
Ni jednim jedinim gestom, nijednim jedinim članom nije urađeno nešto protiv pravila i koja se dobijaju uporednim pravom, ali ni protiv pravila EU i što je najvažnije, rađeni su samo i isključivo zarad dobiti građana Republike Srbije.

Gospodine Bečiću, kada smirite gospodina Đurišića koji dobija napade panike i besa kada govore narodni poslanici SNS, ja ću vrlo rado govoriti shodno Poslovniku zbog pominjanja Vlade Republike Srbije, predsednika Vlade Aleksandra Vučića i predsednika SNS, kojoj sa čašću i ponosom pripadam i govoriću ma koliko to izazivalo to paniku i bes kod gospodina Đurišića.

Zahvaljujem se gospodine Bečiću.
Jedino sa čime mogu da se složim sa prethodnim govornikom je jedna reč, uvreda za građane Republike Srbije, uvreda za Srbiju je bila Vlada Borisa Tadića i taj period od 2008. do 2012. godine.
Jedino je uvreda i reč koja može da opiše efekte rada te Vlade koja je ostavila 400 hiljada ljudi bez posla.
Jedina je ta reč uvreda za građane Republike Srbije, može da prikaže Vladu Borisa Tadića koja je javni dug podigla duplo, koja je stopu nezaposlenosti podigla za duplo, koja nas je zadužila. Upropastila, koja je obećala 1000 evra samo da bi Boris Tadić dobio na izborima, koja je bila spremna na sve i svašta samo zarad golog opstanka na vlasti.
Čudna je matematika koju je prethodni govornik pokušao da sprovede i da kaže da za četiri godine Vlade Borisa Tadića od 2008. do 2012. godine nije bilo 48 poslednjih četvrtaka u mesecu, nego šta je bilo? Da li je bilo samo sedam, koliko puta ste došli ovde u parlament da odgovarate na pitanja? Vama nije snažan argument to što je ovaj zakon usklađen sa normama EU. Da li to oni glasnogovornici kada su bili u prilici odustaju od evropskog puta Srbije? Reci, neka izađe Boris Tadić i neka kaže ne želi u Evropu, želi ne znam gde.
Ako nije dovoljan, strana 63. – usklađenost sa normama EU, ako nije dovoljan argument što sam vas pitao - dajte uporednim pravo gde je tako nešto napravljeno, šta je onda argument? Ali, samo nije argument za vas podsećanje na sve ono što ste radili.

Podsećaćemo vas mi ovde, ali što je još važnije, podsećaće vas i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Gospodine predsedavajući, član 107. govori o obavezi svih narodnih poslanika da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Podsetio bih vas da pesma „Harala Tadićeva banda“ je narodna umotvorina, to nije izmislio gospodin Martinović, to je narod napravio tu pesmu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Epska narodna pesma.)
Da li je ovo pozivanje sada na Poslovnik i traženje kazne za gospodina Martinovića zato što citira nešto što je došlo od građana Republike Srbije? To je omalovažavanje ljudi u Srbiji, to je omalovažavanje građana Republike Srbije. To je sramota, molim vas, gospodine predsedavajući.
Ja znam da gospodinu Pavićeviću i gospođi Jerkov ne odgovaraju građani Srbije. Ja znam da im odgovara samo onih 6% koji glasaju za Bojana Pajtića i za njih i da jedino njih prihvataju za građane Srbije, ali, ovu pesmu su zbog muke, zbog bede u koju su ih ubacili, zbog svih kriminalnih i pljačkaških privatizacija koje su odradili, zbog svih onih 400 hiljada radnih mesta koje su oteli, oduzeli ljudima pravo na budućnost, na život, nastala je ova pesma. Na ovakav način i ovakvim prethodnim pozivanjima na Poslovnik i na kršenje Poslovnika se omalovažavaju građani Republike Srbije.
S druge strane, pogledao sam, ta pesma je samo u nekoliko dana imala 141 hiljadu pregleda na „Jutjubu“. Da li je moguće to da kolegi Pavićeviću više ne odgovaraju ni društvene mreže? Da ne odgovaraju ni oni koji konzumiraju društvene mreže? To je zaista strašno. Ja sam mislio da mi kao društvo idemo napred, da koristimo društvene mreže kako bi bili bliži građanima Republike Srbije, a na ovaj način gospodin Pavićević omalovažava i ljude koji koriste društvene mreže, molim vas.

Pridružujem se argumentaciji gospodina Orlića, s tim što onako vizionarski sam znao do tog izvinjenja neće ni doći, kao što nikada nije ni došlo na našu pruženu ruku da se složimo oko važnih projekata, kao što je projekat „Beograd na vodi“, kao što su mnogi drugi poslovi u kojem nam je potreban najširi mogući konsenzus, nismo dobili sa druge strane, ni volju, ni pruženu ruku, ništa osim političke mržnje.
Međutim, ono što me zaista sada u ovih nekoliko reči prethodnih govornika učinilo veoma tužnim, a to je da se politika jedne stranke svodi na neke dnevno političke događaje. Da se politika vodi iz članaka u medijima, pa smo sada videli da je ova Vlada odgovorna zato što je povučen Zakon o protivgradnoj zaštiti i zaboga da nije tog zakona i da nije te Vlade grada ne bi bilo u Srbiji.
Još da je ostao, super heroj Boris Tadić, kao što je trčao maraton i igrao basket, on bi verovatno tim super političkim moćima, koje je imao, verovatno da bi odleteo do oblaka i umesto raketa za protivgradnu zaštitu napravio da grada ne bude u Srbiji.
Ali, žalosno je da neko kada padne kiša, kada sunce sija, kada se dešava sve ono što se dešavalo i dešavaće se prst upire i kaže - odgovorna je Vlada Aleksandra Vučića i misli da na tome zarađuje poene. Ne, gospodo, time pokazujete samo beznađe vaše politike koja nije politika već trčkaranje.