Za SNS ovaj amandman nije prihvatljiv i probaću u narednih nekoliko minuta i da obrazložim zbog čega. Predlagač amandmana se pozvao na matematiku koja se uči u osnovnoj školi. Slažem se da se proporcije uče i one mogu biti direktne i obrnute proporcije. Međutim, dokaz koliko predlagač amandmana ne zna o matematici je jedna matematička radnja koja je mnogo prostija od proporcija, a to je oduzimanje.  
Međutim, dokaz koliko predlagač amandman ne zna o matematici je jedna matematička radnja koja je mnogo prostija od proporcija, a to je oduzimanje. Jer, znate, kada od devet članova upravnog odbora, koliko je bilo do sada, oduzmete sedam, koliko je predlagač zakona propisao i predvideo, devet minus sedam nije jedan. Nije ušteda u jednom članu upravnog odbora, nego u dva člana upravnog odbora. Verujem da to nije bio lapsus predlagača amandmana, već jedna veoma loša potreba da se neke stvari trivijalizuju.
Sa druge strane, matematika je egzaktna nauka, pa kada vidimo da dva člana upravnog odbora za godinu dana primaju prosečnu platu u Srbiji, tolika je nadoknada, ja ne bih licitirao, kao što je predlagač amandmana licitirao sa 30, 40, 50 hiljada dinara, već sam od službi tražio i dobio da ta dva člana upravnog odbora, kojih više, po ovom predlogu zakona neće biti, a vidim da to nekome smeta, neće primiti, neće nositi kući 1.128.000 dinara. Milion i 128 hiljada dinara je malo samo za onoga koji ima previše. Građani Srbije nemaju previše, budžet nema previše, niko od nas koji ćemo odbiti ovaj amandman, niko u Vladi, koja je takođe predložila odbijanje ovog amandmana, nema previše da može da kaže da 10.000 evra može da se prospe tek tako. Tih 10.000 evra je malo za onoga ko ima previše, ko može da se bahati, ko je navikao na taj način o trošku građana Republike Srbije časti svoje političke istomišljenike, članove svoje stranke.
Sa druge strane, podsetio bih i vas, dame i gospodo narodni poslanici, da smo u prošlom sazivu, za one koji nisu bili članovi parlamenta, podsetio bih da smo Zakonom o javnim preduzećima, ova skupštinska većina, skupštinska većina koju čini SNS, ograničila broj članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća. Sve do tog Zakona iz 2013. godine, taj broj je bio odokativan, sedam, devet, 15, kako je kome odgovaralo i kako je hteo da udomi svoje partijske kolege i istomišljenike. Nikakva želja i nikakva volja nije postojala da se te stvari urede, sve do Zakona o javnim preduzećima koji je definisao da postoji nadzorni odbor, da taj nadzorni odbor za javna preduzeća koja zasnivaju jedinice lokalne samouprave može da ima tri člana, a za javna preduzeća koje osniva Republika, odnosno autonomna pokrajina taj broj je pet.
Pa šta ćemo sa tim uštedama? Pa šta ćemo sa predlagačem amandmana kojem takve stvari nisu padale na pamet, osim da povećava taj broj, da na taj način crpi i onako iscrpljeni budžet Republike Srbije ili budžete lokalnih samouprava? Pa sada, vođen onom bahatošću do 2012. godine koju su pokazivali, kažu: „Vi smanjujete samo za jednog člana, odnosno dva člana, pa šta vam je ta ušteda milion i 128 hiljada dinara? Šta vam je ušteda od 10.000 evra?“ Izađite na ulicu pa recite to građanima Srbije, građanima Beograda koji prolaze ovde ispred Doma Narodne skupštine. Recite - trošimo vaših 10.000 evra za partijske kolege, častimo ih, funkcijama, častimo ih sa 10.000 evra godišnje. Šta je to? Pa da vidimo kakva će reakcija biti tih ljudi. Da li će podržati ovo što je predložila Vlada, da se smanjuje, da se štedi, ili će podržati tu bahatost koja je bila tako uživljena u našem društvu do 2012. godine, kada ste mogli to da radite? Zbog svih ovih razloga koje sam naveo, zbog domaćinskog odnosa koji SNS pokazuje, time što smo ograničili broj ljudi u javnim preduzećima, u nadzornim odborima javnih preduzeća.
Podsetiću vas da su do tog zakona iz 2013. godine javna preduzeća, bilo opštinska, bilo republička, imala tu vrstu dvodomnog upravljanja i kontrole, i upravni i nadzorni odbori, sada samo nadzorni odbori koji imaju ograničeni broj ljudi koji sede u njima. Sada ćete vi, kojima nikada takve stvari nisu padale na pamet, reći – malo je to što štedite, to je trunka. Možda trunka za vas. Možda trunka za tu vrstu političkih tajkuna koje ste napravili dok ste vodili Srbiju. Za nas, za odgovornu vlast, za odgovornu Vladu, za odgovornu skupštinsku većinu, borba oko svakog dinara, jer taj dinar nije u vlasništvu našem, već u vlasništvu građana Republike Srbije.

Neko je malopre rekao, koristim vreme poslaničke grupe, neko je malopre od kolega rekao – Mazanje očiju javnosti.
Ja ću podsetiti na jedan primer iz Narodne skupštine Republike Srbije, pa bih voleo tog narodnog poslanika koji ovo smanjenje i uštedu od 10 hiljada evra smatra mazanjem očiju, da definiše šta znači taj postupak?
Dva člana Državnog veća tužilaca i dva člana Visokog saveta sudstva se biraju iz redova advokata. Siguran sam da to kolega Boško Ristić izuzetno dobro zna. Naknada za rad u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva iz redova advokata za tih četvoricu ili četvoro ljudi je bila u visini prosečne, odnosno oprostite, bila je u visini poslaničkog dodatka, odnosno 30 hiljada dinara.
Onda se neko, tamo neke 2009. godine setio, pa odlukom skupštinske većine na Administrativnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije je rekao – Ne, ne to je nedovoljno, to je malo; pa je promenjena uloga i iznos, gospodine ministre, pa je odlukom Administrativnog odbora i tadašnje skupštinske većine koju je činio predlagač ovog amandmana ta naknada je povećana sa poslaničkog dodatka na šest prosečnih zarada u Srbiji. Šest prosečnih zarada u Srbiji, pa puta četvorica ljudi, pa puta godinama tako.
Siguran sam da će predlagač amandmana sada da pozove Boška Ristića i on će sve detalje da mu opiše jer je bio glavni mozak akcije, kako da se za veoma kratko vreme iz budžeta Republike Srbije u korist, naravno podobnih, isisa preko 11 miliona dinara. Jedanaest miliona dinara dok nisu nastale promene 2012. godine, dok nismo tu odluku vratili ponovo na visinu poslaničkog dodatka, i znate šta se desilo onda dame i gospodo narodni poslanici,? Znate šta se desilo onda poštovani građani Republike Srbije? Odjednom su ti izabrani advokati podneli ostavke. Niko nije želeo da radi za 30 hiljada dinara. Niko nije želeo da učestvuje u radu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ali jesu hteli da rade u tom trenutku po jednom čoveku, po jednom članu 197 hiljada dinara, samo naknadu za rad u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva.
E pa onda, ako je ovo mazanje očiju javnosti, ušteda od milion i 128 hiljada dinara godišnje, šta je i kako se naziva, osim bahatosti koja nam je uništila javne finansije, kako onda drugačije reći kakav je taj postupak koji je bivši režim koji je predlagač amandmana podigao ruku i glasao da se za manje od dve godine više od 11 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije svih vas poštovani građani Republike Srbije, da četvorici ili četvoro advokata koji su naravno izabrani od strane bivšeg režima?
Žao mi je što pominjem ime uvaženog gospodina Boška Ristića, nije u prilici da odgovori zato što više nije narodni poslanik, ali sam siguran da ukoliko ga predlagač amandmana, ukoliko se ne seća, nazove telefonom siguran sam da će celu tu operaciju detaljno opisati i saglasiti se sa mnom. Voleo bih samo da čujem koja je definicija tog postupka, koja je definicija zavlačenja u ruke u džepove svih građana Republike Srbije kako bi svoji miljenicima svojim advokatima, ma šta da su, iz budžeta 11 miliona dinara za nepune dve godine? Zašto ste menjali odluke, zašto se menjali odluke da naknada bude ne jednom ili dva puta veća? Skoro sedam puta ste povećali naknadu tim ljudima, a sada kažete - Ne, nemojte da smanjujete, ne nemojte da štedite.
Ne, jedino što je sigurno ne - Ne, nećemo vašim stopama.

Biću jako kratak, gospodine predsedavajući.
Kada slušam diskusije nekih narodnih poslanika, nekako sam sve više ubeđen da predložim Narodnoj skupštini i predsednici Narodne skupštine da se u okviru Poslovnika neke odredbe ovog zakona koje ste predložili, gospođo Mihajlović, uvedu i u Poslovnik, pa da se uvede potreba da se prisustvo alkohola, opojnih droga i tih drugih psihotropnih supstanci utvrđuje i za neke pojedince ovde pre nego što uđu u ovu salu i pre nego što neke stvari ovakve izreknu.

Ovo je dobro, ali da primenimo i na Poslovnik Narodne skupštine.

Jedan od razloga zbog kojih ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS, osim onih razloga koje je iznela uvažena gospođa Mihajlović, je što leži u jednoj rečenici koja je zlonamerna, a puna je autoprojekcije.
Kada predlagač amandmana kaže – vi radite u interesu krupnog kapitala kada su žičare u pitanju. Da li je to auto-projekcija? Da li je to prisećanje na vreme kada je predlagač amandmana sedeo u istoj ovoj Narodnoj skupštini i donosio zakone iz jedne kompanije sa sedištem na Novom Beogradu na zemljištu koje je poklonjeno toj istoj kompaniji po višestruko nižoj ceni od tržišne, kada su zakoni donošeni iz „Delte“ iz kancelarije Miroslava Miškovića i ovde usvajani.
Sa druge strane, pitao bih predlagača amandmana, skijališta Srbije, odnosno žičare u Srbiji, na Kopaoniku, Staroj Planini, Torniku, ko je vlasnik tih žičara? Ko je korisnik? Od kada su skijališta Srbije krupan kapital, javno preduzeće? Od kada je država vlasnik krupnog kapitala?
Kako može predlagač amandmana da stavi znak jednakosti između tajkuna za koje je radio i radi i države Srbije? Od kad su skijališta Srbije i javna preduzeća isto što i „Delta“?
Šta vodi predlagače amandmana da bi tako nešto rekao? Neznanje, zla namera, mržnja? Šta god da je, loše je. Na taj način je upućena uvreda svim građanima Republike Srbije koji su vlasnici javnih preduzeća. Zbog čega? Brine se za bezbednost korisnika žičara? Gde ste bili do sada? Što do sada niste usvojili zakon? Nije vam na pamet padalo zato što se nije nalazilo u interesnoj grupi vlasnika krupnog kapitala za koje ste radili, donosili zakone u ovoj Skupštini.
Da li će negde biti zarez ili tačka, da li će biti korisnik ili uživalac, formalne stvari, dva minuta po amandmanu, da imate pravo, možete da podnesete bilo šta, ali nemojte na taj način, nemojte obrazlaganjem takvih besmislenih amandmana, po mom mišljenju besmislenih amandmana, nemojte izjednačavati tajkune sa državom. Nemojte abolirati sve ono što ste radili i što su radili i što je lepo rekla gospođa Mihajlović, da su više tema tužilaštava i pravosudnih organa, jer bi time bilo lepo, radili smo u korist tajkuna, tajkuni isto što i država, e radimo u korist države i građana. Nije tako. Za tajkune ste donosili zakone, a građanima Srbije ste donosili bedu, trpež a za nekoga drpež i stotine i stotine hiljada ljudi bez posla, a sada daj da se zaboravi. Daj da pominjem samo 2012. godinu pa na ovamo, sve drugo puj pik ne važi se, nemate odgovornost, prošlo je vreme.
Odgovornost će naravno utvrditi oni koji su zakonom i Ustavom im je dato da utvrđuju odgovornost. Na političku odgovornost ćemo vas podsećati, a na ličnu odgovornost će vas podsećati građani Srbije na izborima.

Kada briga o građanima Srbije ušeta u „Pradinim“ cipelama ušeta u zgradu Narodne skupštine, mislim da široke narodne mase prosto budu oduševljene tom brigom.
Jednu stvar ću se složiti sa prethodnim govornikom, jednu rečenicu – najveća kataklizma Srbije je nezaposlenost. Jeste najveća kataklizma Srbije nezaposlenost, ali kada generator takve politike i takve nezaposlenosti kaže – ne, budite dovoljno pametni i nemojte reći da je bivši režim nosilac i donosilac takve kataklizme, najmanje što je mogao da očekuje je osmeh. Ironičan da, jer bolje je osmeh nego škrgutanje zubi u Srbiji, a ima ih 400 hiljada, oni koje ste ostavili bez posla za samo četiri godine.
Neka su ove najave i istinite, 30 plus 27, 57 hiljada ljudi bez posla, a šta ćemo sa 400 hiljada ljudi koje ste vi ostavili bez posla? Da li to kažete građanima Srbije – ovi grozni i odvratni naprednjaci će otpustiti 57 hiljada ljudi, mi smo bolji, mi, bivši režim, smo bolji, mi smo otpustili 400 hiljada ljudi. E, tu ste efikasniji, e, tu ste bolji, to moram da priznam.
Partijsko zapošljavanje, treba biti i hrabar i odgovoran i reći da što se partijskog zapošljavanja tiče nema nevinih, ne postoje nevini u partijskom zapošljavanju, ali je stepen krivice direktno proporcionalan godinama ostanka na vlasti. Jedna godina SNS, dok nismo napravili i doneli moratorijum za zaposlenje u javnom sektoru, u odnosu na 15 godina vladavine DS, bivšeg režima, u odnosu na 15 godina i sadašnjeg partijskog zapošljavanja Bojana Pajtića u AP Vojvodina. Šta ćemo sa tim?
Ima života izvan ove sale, Bogu hvala, ima života izvan ove sale. Da li dovoljan broj ljudi u Srbiji radi? Ne radi, naravno, naravno da se borimo i da ćemo se boriti da taj broj ljudi koji rade u Srbiji bude sve veći i veći, ali ovo je život u Srbiji – 8. aprila 2015. godine „Džinsi“ Krupanj, 200 novih radnih mesta, investicija 700 hiljada…

Evo, u dve rečenice ću, ako mi dozvoljavate.

Osmi decembar 2014. godine „Fresenius Medical Care“ Vršac, 429, KWS Bečej 250, „Henkel“ 220. To je život u Srbiji.

Gospodine predsedavajući, povredili ste Poslovnik, član 106.
Ja izuzetno poštujem prethodnu govornicu kao marljivu i vrednu i zaista jako dugo se poznajemo i delimo ove poslaničke klupe, ali ono u čemu ste povredili Poslovnik je što ste morali da opomenete gospođu Hasanović Korać da smo mi dnevni red utvrdili juče. Da je ovo sada skroz druga tema. Da spajanje dnevnog reda Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je logičan i normalan zato što dolazi iz istog ministarstva.
Podsetio bih takođe i vas, gospodine predsedavajući, da podsetite sve one narodne poslanike kojima smeta, eto, kada se spoje dve tačke dnevnog reda, da ih podsetite kako je to 5. maja 2010. godine značilo kada se spoje 94. tačke dnevnog reda. Pa se spoji Zakon o pivu sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Kakve veze ima pivo i Agencija za privatizaciju osim što su sve privatizovali kao da su bili na pivu?
Kakve veze ima Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima sa Zakonom o šumama, osim ako neki pikavac neće da zapali šumu?
Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca sa zakonom o poštanskim uslugama? Devedeset i četiri. Dakle, 29. maja 2009. godine 64 tačke dnevnog reda. Pa imamo vezu, imamo vezu gospodine Vulin, Zakon o radiodifuziji sa Zakonom o dobrobiti životinja? Mislim da je sasvim logično. Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda sa Zakonom o etanolu, a sve to zajedno sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Tako da svima onima kojima smetaju ovakve tačke dnevnog reda, ja vas u buduće, gospodine predsedavajući, evo ja ću vam dati sve ove papire da imate kod sebe…

…imaju stručne službe tako da možete da podsetite narodne poslanike šta znači raditi po pravilniku i po Poslovniku.

Član 107, gospodine predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine. Kada neko pokušava nekome da stavi flaster na usta i da ne govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to predstavlja represiju, to predstavlja tiraniju, to predstavlja jedan antidemokratski proces.
Koliko ću ja govoriti u Narodnoj skupštini određuje Poslovnik, ali najvažnije, određuju izborni rezultati, određuju građani Republike Srbije.
Neću se izvinjavati gospodine predsedavajući, niko u ovoj sali zato što su građani Republike Srbije, verujući u politiku SNS i Aleksandra Vučića, dali takvu podršku da imamo vreme od 163 minuta da govorimo o svakom zakonu, a onima bivšima koji su radili tako maestralno i dobro da su jedva preskočili i jedva prešli cenzus i dali im vreme od 14 minuta i 34 sekunde neću se izvinjavati.

Ali, takođe, neću dozvoliti da mi iko stavlja flaster na usta i da ne dozvoljava da govorimo, bilo ko od koleginica i kolega, uvaženih narodnih poslanika SNS, ali i drugih poslaničkih grupa, jer to je unižavanje demokratije, ponižavanje parlamentarizma, ponižavanje građana Srbije koji su se opredeli koga, kako i koju politiku žele u Srbiju.

Gospodine predsedavajući, imam puno prijatelja Crnogoraca, divni ljudi, čestiti ljudi, ali kada Crnogorci govore o Zakonu o radu, ja mislim da se svima u Srbiji naježi, podigne se kosa na glavi i to je deo folklora i deo šale, i shvatam zašto se gospodin Božović, takođe prijavljuje u svemu ovome.
Pažljivo sam pratio današnji tok sednice. Video sam i slušao sam izlaganje gospodina Živkovića, zapamtio rečenicu da nema primedbi na ovaj zakon, a sada primedbe ima njegov zamenik. Ja tu već vidim raskol, već vidim podelu sa dva člana na po jedan član Nove stranke. Jedan ima zamerke, drugi nema zamerke, ovo je raskol.
Da bi, poštovani građani Srbije, nije dovoljno da neko kaže – mi ćemo ovo podržati, mi ćemo za ovo glasati, ali evo svi oni koji kažu mi ćemo ovo podržati, mi ćemo za ovo glasati, neka načine napor, kao što to čine poslanici SNS i koalicioni partneri pa da ostanu da glasaju. Nije dovoljno samo reći, a onda kada je glasanje primamljivije su im bašte beogradskih kafića i restorana pa su više tamo nego što su u samoj sali, ali mi ćemo glasati i za ovaj zakon i za primedbe na Poslovnik i za sve što je još potrebno.
Ne vidim ovde nikakvu opoziciju, gospodine Pavićeviću, ne vidim opoziciju u ovoj sali zato što ni koji se predstavljaju opoziciono vladaju jednim velikim delom Srbije koji se zove Vojvodina i to vladaju na veoma loš, primitivan, korumpiran i kriminalan način, kao što to radi režim Bojana Pajtića u Vojvodini.
Još jedna stvar, demokratija je različitost mišljenja, vladavina prava i da svako može da razmišlja i da misli svojom glavom, a SNS podržava i ovu Vladu i ove zakone.

Kvantitet ne znači i kvalitet, 603 ili 601 ili ma koliko puta ne mora da bude i mera kvaliteta onoga što je predloženo.
Obične nešto u prirodi što je retko, što je malo, je i najvrednije. Tako da, argumentacija prethodnog govornika, u smislu kvaliteta, na ovaj način pada u vodu. Ali, ukoliko taj kvantitet predstavlja kvantitet produkcije belih papira, jer ti beli papirići i beli listići su mu omiljeni u političkom delovanju i onda kada je u okviru jedne političke stranke koja više nije u parlamentu, u okviru LDP zagovarao neke bele listiće, pa posle kada je na nekim izgovorima zagovarao neke bele listiće. Evo, sada je ponovo doneo bele listiće i u parlament Republike Srbije, predlažući amandmane koji kažu – briše se, briše se, ali je važno da to stoji u statistici. To je sve samo ne nešto na šta se treba ponositi.
Srpska napredna stranka u jednoj, u tri, u 33 kolone je veća, je bolja, snažnija i po argumentaciji i po čestitosti i po marljivosti i po svim onim karakteristikama koje karakterišu politiku, nego što će to jedna mala parlamentarna stranka, kao što je Nova stranka ikada biti.
Ne bih merio i ne bih se na taj način sa nekim rvao, i tu mislim naravno na političko i verbalno, nikako na fizičko…

Svako ima pravo na svoju politiku. Mi svoju politiku vodimo i ona je puna podrška ovim zakonima.