Dame i gospodo narodni poslanici, uputiću jedan apel, jednu molbu u ime SNS, preklinje vas ne delite i ne svađajte Srbiju. Nemojte svađati Beograd sa ostatkom Srbije. Dosta je bilo podela, preko glave je bilo podela. Dosta je bilo podela koji su oivičene nekim rekama. Dosta su ljudi koji su živeli i žive u Vojvodini smatrani autonomašima neki drugi nekako drugačije. Malo nas je. Mala nam je ova Srbija da bi je dodatno delili.
Nemojte svađati ostatak Srbije sa Beogradom. Znam da vam je to smešno. Znam da vam je drago kada se nešto raspravlja na ulici, kada se nešto pali i lomi. Nećemo dozvoliti takve stvari. Isuviše svađa je u našem društvu bilo. Isuviše prekih pogleda između Beograda i Novog Sada, sada između Beograda i ostatka Srbije. Evo, dolazim i rođen sam u jednom malom mestu centralnoj Srbiji, verujem da većina zna jer ste mi prijatelji, moji bančani, Kraljevčani, Pazarci, Kruševljani, Trsteničani, vide interes zato što će raditi u Beogradu. Ima mnogo dobrih zanatlija, dobrih ljudi, dobrih zidara, naći će hleb ovde. Zaposliće se ovde, pa čak i oni koji se neće zaposliti vide interes takav što će u Beogradu i njihovom glavnom gradu i u njihovoj prestonici videti jednu svetsku metropolu, a ne zmijarnike.
Ne svađajte, ko boga vas molim. Pružena je ruka, nikada je nećemo povući. Ruka je u vazduhu, pružena sa naše strane. Dođite, pomozite, kontrolišite na kraju krajeva. Vidite da sve vaše sumnje i strahovi neće se obistiniti i izvadite jednom glavu iz političke mržnje, a ruke iz džepova i počnite da radite. Radite sa nama. Ako izgradimo, a verujem da ćemo izgraditi objekat baš kao što je na onoj mapi koju možete da pogledate u zgradi beogradske zadruge i videćete i škole i vrtiće i videćete savsko šetalište od kilometar i 800 metara i videćete centralni park.
Zar vam neće biti drago da učestvujete u svemu tome? Ako ništa drugo, ako ne zasučete rukave i kao što je premijer rekao i da bar pokosite jedan ar, kontrolišite, učestvujte u tome, jer kome je interes da 177 hektara naše zemlje ma gde ona bila ostane u zmijarniku. Ostane u onakvom stanju kako je generacije gledaju. Pomozite, kontrolišite, budite deo toga i kao boga vas molim, još jednom, i radiću to svaki put, ne svađajte Srbiju, jer ova sala je Srbija u malom. Ova sala je i Subotica i Vranje i Beograd i Novi Sad i Šabac i Kraljevo i Niš i Vranje i mnoga druga mesta gradovi i opštine, nisam ih pomenuo i ne verujem da bih mogao sve da pomenem.
Ne svađajte i ne delite, isuviše podela i deoba i patnje i svađa je bilo zadnjih 20 godina. Nemojte da odavde polaze takve poruke. Ovo je projekat, ovo je izgradnja, ovo je mesto gde se prepliću interesi svih, a svi ćemo dobiti nov, moderan, svetski, evropski Beograd. Nemojte da gledamo te visoke zgrade, te moderne zgrade, nemojte da ih gledamo na razglednicama, retko ko može da ode do Dubajia i vidi, a ja nisam imao priliku i žao mi je. Nemam sredstava, ne mogu da priuštim sebi. Neću da gledam takve građevine i takve gradove u svetu. Hoću da ih gledam u Srbiji, hoću da ih gledam u Beogradu, hoću ovde u mojoj zemlji da ih gledam i zašto je to strašno?
Zašto je strašno sanjati, zašto je strašno zasukati rukave i napraviti takvo mesto i u Srbiji.
Zašto je bolje udžerice, groblje brodova, vagona, da bude vrednost? Dajte da zajedno radimo na tome, dajte da imamo razuma svi, da sklopimo ruke i da sklopimo sve ono što možemo i umemo.
Ako ne želite da radite i znam da je to nekome mrsko, jer mnogo je lepše sesti u službeni auto, izbaciti nekoliko tvitova, popiti kafu, napraviti neku kombinaciju, otići u kafanu ili kafić, doći ovde na 15 minuta i reći – uf, što sam im rekao.
Ali, ja vam kažem, ako nećete da radite, dođite bar kontrolišite, jer nama nije interes neka luka ili neki MM, ima ih u Srbiji i više su u Ustaničkoj ulici, nego što su u Savskom amfiteatru. Nama je interes nov, moderan, svetski, evropski Beograd, nova moderna evropska svetska Srbija.
Na tome radimo, ne delite Srbiju.

Član 107. gospodine predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine je povređeno, nisam ja povređen i nemam problem. Doživeo sam ovde da me gospodin Pavićević i Živković i Šutanovac, nazivaju različitim imenima, ali to je naravno govorilo mnogo više o njima nego što to govori o meni.
Najvažnija procedura za svakog narodnog poslanika, pa tako i za gospodina Pavićevića je da govori istinu. Istina je uzvišena procedura koje se treba držati i dobro je što narodni poslanik koji se nje ne drži klima glavom.
Gde piše prodaja? Gde piše prodaja, uvaženi gospodine Pavićeviću? Nemojte da koristite nešto što nije istina u teatralnosti nastupa, u zanimljivosti kako ćete interpretirati neki amandman. Gde piše istina?
Poštujte proceduru i vi gospodine predsedavajući zato što ćete od svakog narodnog poslanika koji se lati neke stvari koje ne pišu u zakonu, a ovo ne piše u zakonu, procedura i istina. Istina je izvršna procedura, gospodine predsedavajući, samo istinu tražim i od vas i od ostalih narodnih poslanika, naročito od gospodina Pavićevića.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Replika na pominjanje SNS, ali ću govoriti i o amandmanu, ako mi dozvolite.

Tako je. Sve što bude preko dva minuta odbijte od poslaničke grupe.

Reče malopre kolega - zašto se narodni poslanici SNS ne uključuju u debatu? Evo, gospodin Jovičić je sjajno govorio i sada i tokom celog toka zasedanja. Kada govorimo intenzivnije, kada se borimo za ideje i stavove koje zastupamo, onda budemo optuženi da smo glupi, budemo optuženi da ugnjetavamo neke druge narodne poslanike. U onom trenutku kada, videći da o belom papiru ne može da se govori toliko kreativno, prepuštamo onima koji govore o belom papiru koristeći neku argumentaciju koju zaista nisam dovoljno pametan da bi mogao da je shvatim, u tom trenutku smo opet krivi što se ne uključujemo.

Molim kolege da se zaista dogovore da li hoće polemiku ili neće polemiku. Ovo mi deluje da šta god da se uradi, pa čak i za kišu koja će padati ili za lepo vreme, za sve će biti odgovorna SNS i Aleksandar Vučić. Ali, mi smo odgovorni za ovaj projekat, nama je čast i ponos što smo sa ovakvim jednim projektom i ovakvim zakonom došli u Narodnu skupštinu, što ćemo glasati danas o ovom zakonu, što ćemo već za nekoliko meseci videti prve kranove u Beogradu na tom potezu, što ćemo videti prve i javne sadržaje, ali i stanove i hotele i sva ona mesta gde će ljudi i iz Beograda, ali i iz cele Srbije moći da se zaposle.

Sa druge strane, nekako malo, malo pa jedan kolega narodni poslanik koristi savetovanu reč, odnosno dve reči: „mutan posao“. Gospodine Božoviću, znate li šta je mutan posao? Mutan posao je kada rekonstruišete najdužu ulicu u Beogradu, a to je Bulevar Kralja Aleksandra, pa vidimo po istražnim organima da je na neki veoma volšeban i krajnje mutan način, jer to je mutno, nestalo 5,5 miliona evra. Pretplati se 5,5 miliona evra, pa odjednom neki menadžeri uskaču u najnovije džipove, stanove, satove. Ali, ne želim da utičem na pravosuđe, neka pravosuđe tu vodu razbistri, kakva je, šta je i šta se dešavalo u Beogradu.

Gospodine Božoviću, mutan posao je kada Beogradski vodovod i kanalizacija, dok ga je vodio čovek kao prvi saradnik bivšeg gradonačelnika, samo jedan aparat za dezinfekciju vode, za uve zračenje na Makišu II pretplati milion i po evra i umesto kao što je na tržištu koštao 400 hiljada evra biva plaćen milion i 927 hiljada evra. To je mutan posao, gospodine Božoviću.

Mutan posao je i kada Beogradski vodovod i kanalizacija godinama iznajmljuje od iste firme 1000 zaposlenih dnevno. Ne bih imao ništa protiv da moji saradnici i ja nismo ušli na sajt APR-a, da nismo videli da ta firma od koje se iznajmljivala radna snaga, i to 1000 ljudi dnevno, ima zaposlenih 558. Pa kako od 558 napraviste 1000? Verovatno da je iznajmljivo i tatu, mamu, komšije, braću, stričeve, ne znam koga je sve iznajmljivao. To je mutan posao, gospodine Božoviću.

Mutan posao je i kada se za parcelu, koja je još uvek nažalost neizgrađena, na uglu Kralja Milana i Kralja Milutina u Beogradu, na neki volšeban način odlukom Gradske skupštine, koju ste vi, gospodine Božoviću, držali, održavali i kontrolisali, promeni urbanistička zona, pa se iz ekstra zone pređe odjednom u prvu zonu, pa se odjednom odšteti Grad Beograd samo na opremanju za osam miliona evra na gradskom građevinskom zemljištu. To su mutni poslovi, gospodine Božoviću. Gde je tu javni interes? Zašto se tada niste borili za interes Beograđana? Zašto vam tada nije javni interes bio preči?

Govorićemo, ovo je samo jedan mali spisak. Imamo mi dovoljno amandmana do kraja današnje sednice, govorićemo do ponoći svaku po svaku stvar, svaki po svaki mutni posao koji se dešavao u Beogradu, koji se dešavao u Srbiji do 2012. godine. Ali, nazivajući mutnim poslom nešto gde ste dobili pruženu ruku premijera gospodina Vučića, otvorenu i pruženu ruku – dođite, pomozite, učestvujte, kontrolišite. Pa, zar bi neko ko želi da uradi bilo šta mutno rekao – dođite i kontrolišite? Naravno da ne bi. Ali, mi želimo da taj posao radimo transparentno, da radimo javno, da radimo u interesu građana Srbije, a vama je toliko teško da iz te senke izađete, da zasučete rukave. Ne morate da kosite, znam da niste navikli. Znate, to je za neke druge ljude, za neke iz unutrašnjosti. Delite Srbiju na Beograd i unutrašnjost, svađate ljude u Srbiji. Neka, nama nije teško tako nešto da uradimo, a verujem i većini ljudi u Beogradu, čestitih i korektnih, nije im teško da zasuču rukave. Vama je teško da zasučete rukave, pa da dođete i kontrolišete, ali vam nije teško da optužujete. Nije vam teško da bacate ljagu. Nije vam teško da govorite – pa to su mutni poslovi. Mutni poslovi, a u mutnoj marici ste vodili Beograd i državu Srbiju do 2012. godine.

Ovi papiri ovde su svaki predmet, sve gde su nestali i gde su udavljene javne finansije, sve gde ste doveli da su javne finansije u Gradu Beogradu svetski rekord po deficitu. Gde je nestao taj novac? Ovde je, gospodine Božoviću. Govorićemo mutno o svakoj iz ovih fascikli. Ne verujem da će vam se dopasti, kao što ne verujem da se dopada onima koji više borave tu negde oko Ustaničke ulice i oko Specijalnog suda za organizovani kriminal, nego što su u svojim domovima i u svojim firmama, ali nažalost Beograd je trpeo. Ne želimo da trpi Beograd. Ne želimo da trpi Srbija. Želimo da zaposlimo Srbiju. Želimo da izgradimo i Beograd i ostatak Srbije. I sada i u tome, i u tom poslu, za koji vas i danas pozivamo – dođite i kontrolišite, dođite i gledajte, dođite i dajte ideju, dođite i učestvujte, ali ne, teško vam je i to. Ali, lepo je naučiti neku recitaciju, lepo je optužiti i otići odavde.

Gospodine Božoviću, ruka je pružena i pružićemo je i danas i sutra i kada god treba, nije nam teško, ali u toj, ne mogu taj motiv jasno da definišem, osim te neke političke mržnje i žal za prošlim vremenima, koja vas vodi, koja vas je zaslepila, nećete nas zaustaviti da uradimo i ovaj posao, da reformišemo naše društvo i da od ove države napravimo dobro i kvalitetno mesto za svu našu decu i za vašu decu i za sve buduće generacije.

Ja sam vrlo precizno govorio o istragama, ni o jednoj optužnici, ni o jednoj presudi, zato što ovo nije ni sudnica, niti želim da jednim jedinim gestom utičem na nezavisnu granu vlasti koja je konačno sa Vladom SNS i sa ministrom gospodinom Selakovićem, konačno nezavisna grana vlasti.
Čudi me da kao vrstan pravnik, gospodine Božoviću, ne poznajete šta je istraga, šta je optužnica, šta je potvrđena optužnica, a šta je presuda i to su sasvim različite stvari, vrlo precizno definisane o kojima sam veoma precizno govorio.
Drago mi je što ste uz svu koncentraciju, aktivnost, a gospodin Božović je jedan od aktivnijih narodnih poslanika, ali uz sav napor niste uspeli da nam kažete ni jedan rezultat Bojana Pajtića.
Evo, ja nisam čuo ni jedan jedini rezultat, bilo je najave, evo sada ću da kažem, ali nekako za ovih 20 godina Bojana Pajtića, nikako, ni jedan rezultat nisam video, osim ličnih rezultata, lične imovine i svega onoga stečenog u ovih 20 godina, ali za rezultate, nikako, tu se trokira, a spreman sam da napravimo i sednicu Narodne skupštine, tematsku posebnu o rezultatima rada Bojana Pajtića.
Mislim da će ona biti najkraća u istoriji – beopapir, ništa, tajac, ni jedan jedini rezultat, ni jedan argument, ništa.
Mislim da će to biti najkraća sednica narodne skupštine u istoriji parlamentarizma, jer gospodin Pajtić bio u senci ili na suncu ili gde god bio, važno je da drži ruke u džepovima i da je svuda, samo ne na svom radnom mestu i da je svuda samo ne tamo gde je njegov posao, jer pre svega, njega plaćaju građani Srbije u Vojvodini.

Gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege, zgražavam se po ne znam koji put danas, zgražavam se na tu količinu neistina koje su iznešene i koje narodni poslanici bivšeg režima iznose, valjda u želji da zaustave neke procese.
Malopre jedan narodni poslanik reče – pa šta, oni su tu došli sa investicijom, uložili su samo 150 hiljada evra. Ja ću pozvati tog mladog kolegu koji se predstavlja za jednog od lidera u Beogradu, možemo večeras kada budemo izglasali zajednički ovaj zakon, kada budete pokazali dobru volju bar da ostanete do kraja, možemo da odemo do zgrade Beogradske zadruge, ali ću poneti i slike kako je ta Beogradska zadruga izgledala kada ste vi vodili politiku i u Beogradu i u Srbiji, pa da vidimo kako je tada bilo, a kako je sada, i kako je sada kada je tu uloženo četiri miliona evra. Naravno, omalovažavajući vaše sugrađane, omalovažavajući građane Beograda, omalovažavajući ovaj parlament, vi pred takvim stvarima zatvarate oči. Ali, to više govori o vama, nego što govori o predlagaču ovog zakona.
Gospodine Antiću, lepo ste rekli, ovaj projekat je više od stranačkog interesa. Međutim, kada se nakon tog sastanka obavi još jedan sastanak u zgradi na Novom Beogradu, koja se takođe nalazi na zemljištu koje je maltene poklonjeno gospodinu Miškoviću, pa kada se taj sastanak obavi sa gospodinom Miškovićem, pa je nakon tog sastanka odjednom interes „Luke“ iznad i stranačkog interesa i iznad interesa Grada Beograda. Tada se, gospodine Antiću, menjaju strateški ciljevi, menjaju se opšti interesi, menja se sve. Odjednom je „Luka Beograd“ iznad svih mogućih interesa.
Ovde neko reče malopre da je sramno podići fotografiju sa onim kako Beograd izgleda i kako taj potez gde će biti Beograd na vodi izgleda sada i kako su i dokle su ga doveli. Ja mislim i nadao sam se, kada sam video podignutu ruku i podignut Poslovnik, da će ustati kolega i uputiti izvinjenje. Uputiti izvinjenje građanima Beograda, uputiti izvinjenje Srbiji, zato što su devastirali, uništili, odneli, oteli, ali samo o interesu Beograđana i o boljem izgledu Beograda nisu vodili računa.
Malopre je još jedan kolega rekao i istakao kao vrednost, kao politiku DS da radna mesta nisu interes. Građani Srbije, podsetiću vas još jednom, iz reči zamenika šefa poslaničke grupe DS koji je rekao – radna mesta nisu prioritet, radna mesta nisu interes Srbije. Pa šta je drugo nego je to interes? Pa čiji interes onda zastupate i branite, ako ne interes radnih mesta i zapošljavanja ljudi u Srbiji?
Ali, idemo dalje. Ja ću dovesti i još jednu temu za razmišljanje onima i siguran sam da ako neće radna mesta da ih pokolebaju, onda će ih nešto drugo pokolebati.
Prijatno, gospodine Pavićeviću. Restoran je jedan sprat niže u ovoj zgradi.

Milion i 800 hiljada kvadrata se gradi u okviru projekta „Beograd na vodi“. Ukoliko znamo da je prosečna cena, odnosno prosečan porez po kvadratnom metru za stambeni prostor u Beogradu, zavisno naravno od starosti objekta i od lokaliteta, nešto više od 200 dinara po kvadratu godišnje, pa zar nije interes naše države, zar nije interes Beograda da se tako nešto izgradi, da država Srbija sutra i u budućnosti, u svim godinama, decenijama i vekovima koji su ispred nas i za sve one generacije koje su ispred nas može da naplaćuje porez na nepokretnost? Taj porez nije mali samo cenom prosečnog u Beogradu, a verujem da će zbog kvaliteta gradnje i zbog svega ostalog tu biti i daleko veći.
Godišnji prihod budžeta Republike Srbije je 40 milijardi dinara. Dakle, 40 milijardi dinara vama nije javni interes. Pa šta je javni interes? „Luka Beograd“? Pa, recite onda otvoreno, „Luka Beograd“, Delta, to je javni interes. Kažite jednom šta zastupate, nemojte više u rukavicama. Lično smatram i stav je SNS, a verujem da je i stav većine u Narodnoj skupštini, da je interes 242.000 kvadratnih metara novih zelenih površina umesto svega ovoga što ste malopre videli, a od čega ste okretali glavu i sa slika, a kamoli u realnosti. Javni interes je i 62.000 kvadratnih metara škola, vrtića, ustanova kulture, socijalne i zdravstvene zaštite. Javni interes je 15 do 20 hiljada ljudi koji će biti angažovani svakog dana u godinama pred nama na izgradnji „Beograda na vodi“. Javni interes, iako to nije interes za DS i za gospodina Nikolića, je 13.000 ljudi, kolika je projekcija da će raditi u tim hotelima, šoping molovima, prodavnicama i u svim tim novim vrednostima koje će Beograd dobiti.
Javni interes je i porez koji će ova država prihodovati na osnovu poreza na imovinu od 40 milijardi dinara godišnje. Ali, džabe su sve te svote, džabe su svi ti brojevi, džabe su sve te sudbine, kada sa druge strane imamo samo jednu sudbinu, kada sa druge strane imamo samo jedan interes, kada sa druge strane imamo samo jednog čoveka i taj čovek se zove Miroslav Luka Beograd Mišković i to je za neke u ovoj sali prioritet.
Za Srpsku naprednu stranku, verujem za ovu skupštinsku većinu, i to će pokazati današnje glasanje, prioritet je Beograd, prioritet je Srbija, prioritet su građani Srbije.

Spreman sam da odgovorim na sve, naravno, ali sam spremam i te kako da postavim pitanja kolegama iz DS i tu ne mislim na DS, ona to odavno već nije, mislim na Delta stranku.
Kada će Bojan Pajtić odgovarati zato što je „Razvojna banka Vojvodine“ samo za prvih šest meseci 2012. godine ostvarila neto gubitak od sedam milijardi dinara. Kada će kriminalni režim Bojana Pajtića odgovarati što je pljačku „Razvojne banke Vojvodine“ nadoknađivao pljačkom građana Vojvodine jer je dokapitalizova Razvojnu banku putem obveznica AP Vojvodine koje dospevaju narednih 30 godina, poštovani građani Srbije, po pet miliona evra godišnje.
Kada će Bojan Pajtić odgovarati što su razne narko grupe prale svoj novac i što je čuveni Mile Jerković uz pomoć te iste banke kupio na desetine poljoprivrednih dobara u Vojvodini. Koja je kazna za Bojana Pajtića što je Mileta Jerkovića promovisao u patriotskog investitora. Znate, to je patriotski investitor. „Beograd na vodi “ je nešto drugo, ali Mile Jekrović je patriotski investitor.
Kolika je odgovornost Bojana Pajtića što je u „Razvojnu banku Vojvodine“ uloženo i to svi stanovnici solidarno trebaju da plate čak 18 puta više sredstava nego što je njena berzanska vrednost u vreme kada ste bili režim i u Vojvodini i u Srbiji. Kada će Bojan Pajtić odgovarati što su računi i sredstva Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine bivši direktori ispraznili i potrošili na ličnosti iz najbližeg političkog i privatnog okruženja Bojana Pajtića.
Koja je odgovornost Bojana Pajtića jer je za finansiranje izborne kampanje Delta stranke potrošila 468 dinara od čega 260 milina kredit bez pokrića kod „Razvojne banke Vojvodine“. To odgovorite vi iz Delta DS stranke.

Zahvaljujem se što je kolega potvrdio da me je pomenuo.
Pričao sam o tome da li je taj krpež, kako je rečeno, od zakona, dobar ili ne. Dozvole za 28 dana su počele da se izdaju u Srbiji. To je jedan od najboljih i najreformskijih zakona i kao takav je pokazao da nije krpež. Ali je politika koju su neki ljudi ovde, a kojeg su predlagači amandmana pomogli, mislim na narodne poslanike bivšeg režima, su omogućili da građani Srbije imaju trpež, a oni bogami drpež. I to je ono što svi u Srbiji znaju.
Ali, ono što me mnogo više čudi, da kada je taj zakon o tom uređenju naselja i o svemu tome stavljen u proceduru i kad je postao predlog zakona, tada je predlagač zakona rekao – zahtevam od gospodina Mrkonjića da organizuje, kao od predsednika nadležnog odbora, da organizuje javno slušanje. Pazite to elementarno nepoznavanje procedure, dame i gospodo narodni poslanici, jer kada je jedan zakon u proceduri, kada postane predlog zakona, nema više javne rasprave. Javna rasprava je trebala da bude. Trebalo je predlagač da organizuje javnu raspravu, ali je to brže-bolje bez javne rasprave, bez procedure, pustio u proceduru i tajac. A onda od gospodina Mrkonjića zahtevate nešto što je nemoguće učiniti. Zbog toga se gospodin Mrkonjić i smeje i podržava ovo što govorim.
Prestanite više sa drpežom i trpežom, dajte da gradimo, dajte da radimo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pomenut sam.)

Ja priznajem da ne znam i sa svoje 44 godine, koje ću nadam se napuniti za ravno nedelju dana, znam da moram mnogo toga još da učim, ali sam spreman da svoje akademsko zvanje, ali sam spreman da svoje akademsko zvanje koje sam stekao na Beogradskom univerzitetu, na mašinskom fakultetu, stavim na poređenje sa vama gospodine Božoviću.
Spreman sam da svoj mašinski fakultet koji sam završio nekih šest meseci pre roka, da stavim u poređenje sa vama i sa vašim pravničkim znanjem i sa dužinom studiranja i sa primenom tog znanja, spreman sam da se poredim.
Da li znam više od Akademije nauka? Sa respektom prolazim pored zgrade Akademije nauka i umetnosti, a ne da se poredim.
Decenije i decenije su potrebne da bi se ušlo u tu zgradu i da bi se bio član, a sa kojim pravom vi mašete nekim papirima, a niste mahali sa tim papirima iste akademije nauka koja je rekla o besmislu mosta na Adi. Tada vam nije bila bitna, tada ste je omalovažavali, tada kada su rekli da taj most vodi pravo u brdo i bez tunela ispod Topčiderskog brda, da taj most ne znači ništa i da služi kao vešalica za ptice koje će sletati na njega.
Okrećite glavu i tada ste okretali glavu od Akademije nauka i tada ste okretali glavu od javnosti. Da li je to naknadno znanje ili priznajete da moj kolega, po struci kolega, gospodin Đilas, nije prihvatao, a sada Pajtić prihvata to, nisu prihvatali drugi?

Reklamiram povredu Poslovnika gospođo predsednice, član 107. stav 1.

Poštujem vašu želju da ovu sednicu sa veoma važnom temom koja je važna za celu Srbiju zato što ovde imamo gotovo ceo kabinet gospodina Aleksandra Vučića i više ministara nego što imamo narodnih poslanika koji eto tako su protiv ove teme.

Ono što je prekršeno dostojanstvo, to je kada se izrekne neistina. Neistina sa kojom nekako gospodin Đurišić, odnosno isitna sa kojom gospodin Đurišić nekako vešto manipuliše i ne koristi je baš tako često bar kada je skupštinska statistika u pitanju.

U Vladi gospodina Mirka Cvetkovića, u Vladi koju je tako zdušno podržavao prethodni govornik, Vlada Mirka Cvetkovića u Narodnoj skupštini da bi odgovarala na pitanja poslanika je bila svega sedam puta za četiri godine.

Godine 2008. nije ni jednom dolazila. U 2009. godini jedva tri puta, da bi 2010. i 2012. godine ponovo ni jednom nije došlo u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Za razliku od te statistike, narod, odnosno Vlada koju vodi SNS je za dve godine od promena 2012. godine do dana današnjeg bila u parlamentu, odgovarala hrabro na sva pitanja zato što nema čega da se stidi već se ponosi onim što je urađeno, kao što se ponosimo što ćemo već za dva dana glasati o leks specijalisu „Beograd na vodi“ 11 puta, za dve godine duplo više nego što ste vi to radili i poštovali parlament za četiri godine.

Prema tome, ovi podaci su veoma egzaktni, nemojte manipulisati njima, jer ti podaci više govore o vama nego što govore o poštovanju parlamenta od strane SNS.

Povređen je Poslovnik, gospođo predsednice, član 106. stav 1. i tu mislim na izlaganje gospodina Stefanovića. Ja sam, dragi moji prijatelji šokiran, jer sam mislio da je gospodin Stefanović poslednji koji će kritikovati, a možda i prvi koji će pohvaliti projekat „Beograd na vodi“, jer u okviru i sklopa „Beograda na vodi“ izgradiće se jedan najveći šoping mol na Balkanu i u njemu, evo ja svečano obećavam gospodinu Stefanoviću, biće prodavnica „Prade“ i neće morati da ide na bilo kakve svetske destinacije, da bi kupovao njemu omiljene cipele koje koštaju nekoliko prosečnih plata u Srbiji, koje koštaju, i onoliko sredstava koliko je potrebno građanima Srbije da prežive i nekoliko meseci.

Evo, on će te „Pradine“ cipele moći da kupuje u sred Beograda i ne mora da kritikuje, jer će imati mnogo lagodniji život. Kada smo kod čuvenog estete, gospodina Stefanovića i mi imamo slike.

Poštovani građani Srbije, evo šta čuveni esteta gospodin Stefanović želi od Beograda i ovakvu sliku iz Beograda. Ovo se ne vidi u Novom Sadu, ne vidi se ni u Vrnjačkoj Banji, ali ovo vide ljudi koji dolaze u Beograd. Evo ovo su slike, groblja brodova, groblja vagona, ovo su slike koje ne želimo više ikada u Beogradu, u Srbiji, ali to su neke estete, DS koje su nas u takvu bedu i u takvu propast dovele, a sada hoće tako nešto i da sačuvaju. Ovaj zakon će takve stvari promeniti i zbog toga, nemojte da pričamo o cenama stanova, nemojte da pričamo o nečemu što nije tema ovog zakona. Ja hoću da delegiram najveći javni interes koji će obezbediti projekat „Beograd na vodi“, da zaposli one ljude koje ste ostavili bez posla, gospodine Stefanoviću, vi i vaša politika ostavili ste 400.000 ljudi bez posla, a sada 13.000 onih koji će se zaposliti u okviru „Beograda na vodi“ i 20.000 u okviru građevinske operative, želite dodatno da im uništite budućnost.

Gospodin Pavićević je pozvao i pomenuo SNS.
Gospodine Pavićeviću, nećemo glasati da se taj zakon uvrsti u dnevni red zato što smo Zakon o planiranju i izgradnji usvojili u decembru mesecu, zakon po meri građana Republike Srbije, po meri države Srbije, po meri investitora, zakon koji je doveo da se građevinska dozvola dobija za 28 dana i taj zakon jeste jedan od najreformskijih zakona.
Nećemo iz drugog razloga zato što ste taj zakon vi gospodine Pavićeviću nazvali krpež, ali sam vam vrlo jasno pokazao kako ste vi i stranka na čijoj ste listi bili, omogućili građanima Srbije trpež, a vama drpež i to je drugi razlog zbog čega nećemo da glasamo za taj zakon.
I kao što se gospodin Vučić obavezao da će iako je mnogostruko bolji u prisustvu u parlamentu nego što su svi prethodnici vlada do sada bili, pokažite malo dobre volje pa za te tako genijalne amandmane „briše se“ bar dođite da glasate, bar dođite vi, vi pritisnite to dugme, a ne da nas maltretirate ovde višesatnim ostajanjem u Narodnoj skupštini.
Nije nam teško, ostaćemo, pokazaćemo, ali nemojte vi da budete po kafićima i kafanama, već dođite pa pokažite kako se bar glasa za vaš amandman.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Kada bih govorio o svim neispunjenim obećanjima bivšeg režima, a nažalost građana Vojvodine, i sadašnjeg režima u Vojvodini, trebalo bi mnogo više vremena nego što ima SNS. Ali, SNS će inicirati sednicu Narodne skupštine u kojoj će se raspravljati kako su odobravani krediti i u stilu braće Daltona pljačkane banke po Srbiji i iznošen novac u političke svrhe, o obećanjima od 200 hiljada novih radnih mesta, pričaćemo na toj sednici i o 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, o neispunjenim obećanjima od 2000. pa do 2012. godine o članstvu Srbije u EU, o svim propalim privatizacijama. Ako treba, pričaćemo na toj sednici i o komunalnoj policiji, koja radi po istom zakonu koji je usvojen, čini mi se, 2009. ili 2010. godine, jer tada nije gospodin Siniša Mali pisao taj zakon, niti član 21, koji kaže da komunalni policajac može biti osuđivano lice do šest meseci zatvora. To su pisali oni koji sada od te komunalne policije prave neke interne jedinice ili ne znam ti ni ja šta.

Uputiću jedno izvinjenje, izvinjenje u ime drugih, u ime onih i onog narodnog poslanika koji je tako podrugljivo govorio malo pre o zaposlenima u Skupštini. Ja se izvinjavam svim tim vrednim i odgovornim ljudima koji će i nakon završetka ove sednice ući u ovu salu, pospremiti je da nas sačeka sutra čista, zahvaliću se i onim ljudima koji su sada ili ispred zgrade ili ovde koji se brinu o bezbednosti ove zgrade, svim onim marljivim ljudima koji rade na pripremi svake sednice, svakog papira koji dolazi u naše ruke i ne želim da dozvolim da se iko iz ove Skupštine, iko iz vašeg društva na takav podrugljiv način kao što je to malo pre uradio jedan kolega odnosi prema svim zaposlenima u Narodnoj skupštini. To su čestiti i divni ljudi koji rade svoj posao.

Zahvaliću se i ljudima koji su danas celog dana, i gradskim odbornicima i gradskim sekretarima i ljudima i direktorima javnih preduzeća i svim onim ljudima koji vode gradske opštine, zato što su svojim prisustvom današnjim na balkonu pokazali ljubav prema svom gradu, pokazali su odgovornost, pokazali su interesovanje, pokazali su želju da se od Beograda napravi svetska i evropska metropola.

Zahvaliću se i vama gospodine Vučiću jer danas priznajem, izlazio sam nekoliko puta iz ove sale, svi su izlazili, a vi niste, gospodine Vučiću. Vi ste bili ovde. Ja vam se divim, fizički i mentalno i bilo kako. I time ste pokazali koliko verujete u ono što govorite, koliko verujete u jedan bolji Beograd, u evropski i svetski Beograd i jednu bolju Srbiju i koliko ste spremni za tu evropsku i svetsku Srbiju i da radite.

Sada je odnos ne jedan prema dva, sada je odnos već četiri prema jedan predstavnika Vlade u odnosu na sve narodne poslanike bivšeg režima. Evo ga, sad se neko vratio sa ulaznih vrata, sada je odnos tri prema jedan.

Zahvaljujem vam se i što ste pokazali šta je javni interes u „Beogradu na vodu“, i da je javni interes taj što će se izgraditi 62 hiljade javnih sadržaja, vrtića, škola, ustanova kulture i socijalne i zdravstvene zaštite - opet je izgleda četiri prema jedan za Vladu Republike Srbije – što će se izgraditi 242 hiljade metara novih zelenih površina ili 14% cele površine će ići u parkove, u ona mesta gde ćemo sutra moći svoju decu da izvodimo, da budu mirna i bezbedna. Što ste pokazali da je javni interes to što će se taj prostor Beograda očistiti od groblja brodova, vagona, od loših ljudi i loših navika.

Pokazali ste da je javni interes to što će se zaposliti naša građevinska operativa. Pokazali ste da je javni interes to što će se na mestu „Beograda na vodi“ zaposliti 13.000 ljudi u hotelima, restoranima, šoping molovima, zašto da ne? To je odnos i prema Beogradu, to je odnos i prema Srbiji.

Ovaj zakon zaslužuje punu pažnju, zaslužuje podršku zato što je ovaj projekat i ovaj zakon ujedinio celu Srbiju, zato što su o ovom zakonu želeli da govore narodni poslanici SNS iz Beograda i gospođa Aleksandra Tomić i Aca Marković i Ljiljana Malušić i Marko Atlagić i Milan Stevanović, ali i još sam im više zahvalan zato što su videli šansu za celu Srbiju, želeli da o tome govore i koleginice Irena Aleksić iz Kraljeva i Vučeta Tošković iz Novog Sada i Biljana Ilić Stošić iz Kragujevca i Nevenka iz Ivanjice i Jasmina iz Novog Sada i Zoran Bojanić iz Kraljeva i mnoge druge koleginice i kolege iz SNS. Zahvaljujem vam se na trudu.

Zahvaljujem vam se na svoj argumentaciji koju ste spremili i tu argumentaciju, ja vas molim da iskoristite, trebaće nam. Suočićemo se sa serijom amandmana „briše se“ u četvrtak. Sve to što ste želeli danas da kažete, reći ćete u četvrtak i ja sam siguran da će ovaj zakon ovakav kakav je predložen neokrnjen takvim besmislenim amandmanima „briše se“ biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije u naredna dva dana. Hvala.

Gospodine Bečiću, verujem da je lapsus ili nenamerna greška gospodina Veselinovića bila kada je rekao 37 inspekcija. Ima 36 inspekcija u 12 ministarstava, ali to je zaista manje bitno u odnosu na veći deo njegovog izlaganja.
Sve ove inspekcije su formirane u vreme kada je gospodin Veselinović i njegova stranka bila na vlasti. Sve ove inspekcije su radile i funkcionisale na jedan netransparentan način bez tih brojeva telefona, bez tih adresa gde su i kako su, baš u vreme kada je gospodin Veselinović bio narodni poslanik i njegova stranka sve i sja u ovoj državi. Baš u vreme kada su gospodin Veselinović i njegova stranka vedrili i oblačili u Republici Srbiji su ove inspekcije radile samo u okviru Zakona o državnoj upravi. Čak se nisu ni potrudili da urade Zakon o inspekcijskom nadzoru i ja želim da razgovaram o predloženom zakonu. Želim da razgovaram o amandmanima. Predloženo ih je 100 i nešto. Ja sam lično predložio tri. U okviru fokusa sam bio potpisnik još nekih amandmana. Znam da je ministarstvo voljno da se raspravlja o tome.
Ne možemo sve stavljati kao da je život počeo pre tri godine, kao da je život počeo sa SNS i od 2012. godine, a svo vreme ste potrošili u uspavankama i sada vam smeta što su inspekcije takve kakve jesu, a niste pokazali ni zrno napora da tako nešto uradite onda kada ste vršili vlast ili vam je tada bilo bolje da se bavite „Agrobankom“, „Razvojnom bankom“, „Fondom za kapitalno ulaganje u Vojvodini“, svim onim stvarima koje ste devastirali i uništili.