Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što se povela ova i ovakva polemika. Na njoj se pokazuje suštinska razlika između naših politika. Politika koju smo malopre mogli da čujemo od gospodina Božovića, da se odnos prema mladim i pametnim ogleda na način što ćemo formirati određeni broj agencija gde će oni raditi. Da li imamo dovoljno i novca i agencija da formiramo da bi sve mlade u Srbiji zaposlili? Ne, nemamo. Ali, koncept gospodina Božovića i DS je bio takav da se formira dovoljan broj agencija da se podmire svi stranački, kumovski, rođački i oni drugi kadrovi.
Odnos i politika koju sprovodi SNS je da se mladim ljudima obezbede uslovi da formiraju svoje kompanije, da formiraju svoje firme, da se bore na tržištu, ne samo na tržištu u Srbiji, već i na evropskom i na svetskom tržištu, da jednom iz Srbije osvane i nastane, zato što mislim da imamo i ljudskog i svakog drugog potencijala i kapaciteta da nastanu kompanije kao što je „Fejsbuk“ ili mnoge druge, koje su samo pre nekoliko godina startovale iz jedne garaže a sada su kompanije koje vrede milijarde. Zato što ne želimo da mladi ljudi tavore radeći u agenciji, zato što poznaju gospodina Božovića ili Babića, već da svoju kreativnost, svoje znanje, uz pomoć i uz podršku države Srbije, koja neće davati 500 hiljada evra za nekoliko bilborda i za jedno platno u Pop Lukinoj ulici, već će taj novac koristiti da mladi ljudi mogu da ostvare svoje ambicije u Srbiji.

Da se smanjuju nameti, da se ljudi u Srbiji odlučuju da ovde ne samo da se školuju, već da ostanu, da formiraju svoje kompanije, da formiraju privatni sektor, onaj privatni sektor na kome se zasniva svako stabilno i uređeno društvo. U tome je razlika između naših politika.

Zamolio bih gospodina Božovića da dok se ne isključi mikrofon, bar da izbegne te psovke koje su nastavak i malopre i sada. Nije to dobro za parlamentarnu praksu.
Ja mogu čak i da prihvatim ono što je gospodin Božović malopre rekao da ova Vlada nije otvorila ni jedno radno mesto, ali znamo da Vlada, ova što je sada malo u senci, a bila na vlasti do 2012. godine da je izgubila 400.000 radnih mesta.
Da je taj i takav zakon sa 13% nezaposlenosti 2008. godine doveo na 20 i preko 26% nezaposlenosti. Ti i takvi stručnjaci, te i takve agencije, šta su radili tada mladi ljudi? Šta su tada radili mladi ljudi čiji su roditelji gubili posao? Šta su drugo radili? Bez perspektive, bez ikoga, jer vi ste zvali gospodina Božovića, jer jedino je on mogao da ih zaposli u nekoj agenciji.
Sada da odgovorim gospodinu Markoviću, koji tako lako baci u lice rukavicu, jer tako lako vređa, pa kaže – ne pripremljeni narodni poslanici ne znaju.
Evo, ja sada molim moje kolege narodne poslanike SNS, koleginice i kolege, javljaće se iz svake lokalne samouprave, od vas iz Užica preko Prokuplja, Niša, svuda gde ste vi, umesto da gradite sanitarne deponije, prečišćavače otpadnih voda, vi ste davali u bilborde od 500.000 evra, 25 miliona evra u medijsku kampanju „Očistimo Srbiju“, a vidite šta ste ostavili?
Videćete na desetine i desetine sanitarnih deponija, odnosno smetlišta. Voda koja se izliva u Zapadnu Moravu, fekalna voda koja se izliva u Zapadnu Moravu iz moje Vrnjačke Banje, a 12 kilometara nizvodno taj isti Trstenik pije tu istu vodu, sa te iste Zapadne Morave i širite ruke, ali ste znali da date 500.000 evra….

….umesto prečišćač vi ste dali u bilbord gospodine Markoviću, i to hoćete da kažete da je ispravno.
Nije ispravno gospodine Markoviću, a ako je neznanje to što nećemo bilborde, već uređenu državu priznajem da ne znam, ali ćemo zato izgraditi državu koja će imati i ekološki, bar koliko toliko stabilnu, ništa se ne dešava preko noći, ali ono što ste radili i noću i danju, da ste čistili budžete i agencija i Vlade i budžete države Srbije i budžete lokalnih samouprava, a sada molim moje kolege da se jave i da kažu koje ste to ostavljene komunalne probleme ostavili.

Dupli aršini, dupli standardi gospođo predsednice.
Reče uvaženi kolega, otvorili ste optužbe i otvorili ste debatu o ljudima koji nisu tu. Okrenite se iza sebe gospodine Markoviću, i pogledajte gospodina Stefanovića, koji je malo pre optužio Batu Gašića, ministra vojnog. Tada je to bilo u redu. Tada je to bilo za aplauz, samo zato što je vaš i zato što to vama odgovara. Narodni poslanici SNS ne govore o svemu i svačemu, kako je neko u ovoj sali želeo da spočita. Govore o životu, govore o činjenicama, govore o problemima svojih lokalnih samouprava, govore o problemima građana koji su ih poslali u ovu Narodnu skupštinu da ih predstavljaju, ne govore o vašim bilbordima o 500.000 evra, ne govore o očistimo Srbiju za 25 miliona evra, ne govore o stvarima koje su se pojavile na displeju, tablet računara ili mobilnog računara, pa se skupi sa jedne divlje deponije pa se prebaci na drugu divlju deponiju.
Reciklaža, smanjenje otpada, deponije su ostale u prošlom veku, sada je poenta da od deponija, od tog smeća koje se iznese iz svakog našeg domaćinstva i svakog industrijskog pogona da se smanje na najmanju moguću meru, da se reciklira, da se iskoristi ono šta može da se iskoristi. Ono što ne može, da li će to biti spaliole, da li će to biti neke druge stvari ja ne želim da govorim o tim tehnologijama različite su. Različiti koncepti. Vi se hvalite nečim što je ostalo i zaostalo u prošlom veku, a zabranjujete narodnim poslanicima SNS da govore o problemima koji su nasleđeni zato što ste vi stavljali bilborde od 500.000 evra i davali za medijsku kampanju i kupovali medijsku pažnju. Pa na kome je sramota? Na ljudima …

… koji govore o problemima svojih sugrađana…

… ili na vama koji ste za bilbord jedan, u Pop Lukinoj ulici, dali za dve nedelje 500.000 evra.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem da pored imena kao što je akademik Stojadinović, kao što je uvaženi kolega dr Vladimir Orlić, kao što je to docent dr Aleksandar Martinović, ja sa svojim akademskim zvanjem diplomiranog mašinskog inženjera možda i najmanje prava imam i mogu da govorim o današnjoj tački dnevnog reda, ali ću govoriti iskreno, govoriću srcem i neću se kriti iza debelih knjiga koje su postavljene kod nekih kolega na poslaničku klupu kako bi težina njihovih reči bila jača. Ne, nije, ukoliko te knjige služe za maskiranje i za scenografiju, a ne da se pročitaju i da se koriste kao argumentacija.
Ako koristimo neku argumentaciju koju smo malopre čuli, da gospodin Vučić nema pravo da govori o nekom radu, a sa kojim pravom ima neko ko je po akademskom rangu niži da govori o uvaženim predstavnicima i predloženim kandidatima, kao što su, recimo, akademik Đorđe Šijački ili akademik Slobodan Grubačić? S kojim pravom onda gospodin Pavićević, docent Pavićević, ima pravo da govori o njima? Hajde istom logikom da postupimo, hajde na isti način. Još opasnija argumentacija je da ukoliko neko od ovih predloženih imena, predloženih ljudi ne razmišlja kao on, onda nije dostojan funkcije na koju je predložen. Koja je tu argumentacija?
Ne mogu da govorim ni o jednom od predloženih imena, iako su ih predlagale različite institucije, zbog poštovanja prema funkcijama, odnosno prema akademskim zvanjima koja imaju – doktor, doktor, akademik, akademik, doktor, profesor-doktor. Ne želim da govorim o tim ljudima poštujući i vreme i trud i znanje koje nose i koje su ulagali u sebe. Ne mogu da govorim ni zbog generacija mladih ljudi koje su edukovali i zbog onih mladih ljudi i generacija mladih ljudi koje će tek edukovati. Srpska napredna stranka će podržati listu od 21-og imena za Nacionalni savet za visoko obrazovanje i zbog toga, ali i zbog onih koji su ih predlagali, zbog Konferencije univerziteta Srbije, zbog Konferencije akademija strukovnih studije, Vlade Republike Srbije i nadležnog organa AP Vojvodine.
Još jedan razlog koji je manje bitan, ali nije za zanemarivanje. Od 21-og predloženog kandidata dvoje je iz Niša, dvoje je iz Kragujevca, jedan je iz Užica, jedan je iz Kosovske Mitrovice, četvoro je iz Novog Sada i 11 je iz Beograda. Možda će neko reći – nedovoljna decentralizacija, ali mislim da je jedna dobra slika i jedno dobro širenje visokog obrazovanja na celu teritoriju Republike Srbije.
Ono što mi je zasmetalo, zasmetala mi je ta vrsta poniženja koja je nastala iz političke nemoći. Poniženje koje ne očekujem ni u Narodnoj skupštini, ali ni u našem društvu. Poniženje koje je jako opasno, a naročito kada dođe od koleginice Aleksandre Jerkov. Podsetiću da su u poslaničkoj grupi SNS ljudi koji imaju duži akademski staž nego što gospođica Jerkov ima godina. Tu mislim i na prof. dr Miletu Poskuricu, i na prof. dr Milana Kneževića, i na prof. dr Marka Atlagića, i na prof. dr Ljubišu Stojmirovića, ali takođe mislim i na mlade koleginice i kolege, kao što je to prof. dr Aleksandra Tomić, dr Vladimir Orlić, dr Darko Laketić, docent dr Aleksandar Martinović, i neće mi zameriti moje koleginice i kolege iz poslaničke grupe SNS ako ih nisam pomenuo.
(Janko Veselinović, s mesta: A Bečić?)
Da li neko ima pravo, pa čak i onaj koji dobacuje kršeći i Poslovnik i ponašajući se neprimereno u Narodnoj Skupštini, da Srpskoj naprednoj stranci kaže – vi ne znate šta je to univerzitet? Šta to pokazuje o Demokratskoj stranci, o bivšem režimu i o koleginici Aleksandri Jerkov? Neću ovde učiti nikoga lepom vaspitanju, ali mislim da je red da se poštuju godine, da se poštuje akademsko zvanje uvaženih koleginica i kolega iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke. Želeo sam da danas govorimo ovde i o nekim drugim stvari, sa odstranjenom sujetom…
Da li ste, gospodine Bečiću, završili to ćaskanje sa gospodinom Veselinovićem? Ja sam spreman i da sačekam malo, jer verovatno da gospodinu Veselinoviću, koji kršeći Poslovnik dobacuje, iz političke mržnje i ostrašćenosti smetaju imena i akademske titule koje nose koleginice i kolege iz Srpske napredne stranke. Ako mu tako nešto ne odgovara, može i da izađe iz sale i da popije kafu, ali ovde očekujem zaista da se ponašamo dostojno Narodnoj skupštini.
Mislio sam da ćemo danas govoriti o mnogo značajnijim problemima našeg obrazovanja. Odzvanja mi u ušima jedna brojka, 94% budžeta za obrazovanje odlazi na plate, i tako godinama. Te plate su zaslužene, zarađene, siguran sam da su i nedovoljno velike. Ali, šta možemo da očekujemo od ovakvog sistema obrazovanja u kojem su i vaša i moja deca i deca građana Republike Srbije? Da li možemo očekivati razvoj, ako 94% budžeta i tako desetinama godina unazad, odlazi za plate?
Očekivao sam da ćemo danas govoriti o jednom hrabrom konceptu koji je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, imajući pravo, gospodine Pavićeviću, pravo koje su mu dali građani Republike Srbije, izraženo na izborima, da se bavi i obrazovanjem, o konceptu dualnog obrazovanja, o nečemu što čini budućnost naše države. Zato što mi godinama ili obrazujemo naše mlade generacije i mladu decu a da neće imati gde da rade ili ćemo za neka zanimanja koja su neophodna, koja su shodna ovim brzim vremenima, vremenima IT sektora, a da ih nemamo dovoljno, gde i neke investicije ne možemo da realizujemo zato što nemamo dovoljno obučene radne snage.
Odgovor na te probleme u našem obrazovanju je dao gospodin Aleksandar Vučić, kao predlog i nešto na čemu će Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete raditi u budućnosti - da se kroz školovanje radi i kroz rad školuje; da ne fabrikujemo diplome, već da fabrikujemo radna mesta; da ne fabrikujemo diplome, već ljude koji će biti spremni i sposobni na poslu koji im je poveren. Zato što Srbija mora da gleda unapred, a ne možemo da gledamo unapred bez obrazovane, stručne, spremne i sposobne radne snage, bez ljudi koji su edukovani i obučeni, bez onih koji će završiti mašinsku školu, ali i znati i šta je strug i šta je glodalica i šta je CNC mašina, a ne da to vide iz knjige pa da ne mogu da se snađu i da ne mogu da prepoznaju kada uđu u prvi proizvodni sektor.
Mislio sam da ćemo danas govoriti sa odstranjenom sujetom, a svaka branša ima sujetu. Zbog toga nisam želeo da govorim jer nemam pravo da govorim. Ja ovo govorim prvi put kao narodni poslanik, iz poštovanja prema akademskim titulama ovih ljudi, zbog tomova i tomova knjiga koji ne služe kao grudobran, kao što služe gospodinu Pavićeviću, već da bi se iz tih knjiga učilo i da bi se te knjige koristile. Neću da govorim, i iz poštovanja i prema institucijama koje su ih predložile, zato što mislim da su mnogo kompetentnije i stručnije nego što sam to ja, ali ću zato u Danu za glasanje podržati i glasati za te ljude. Niti ću se baviti nekom dnevnom politikom koja će reći – strašna je stvar što to nismo uradili pre dva meseca. A kakva je šteta nanesena? Jer ću uvek o trošku vremena tražiti kvalitet. I bolje da ovde budu prvih 21 u akademskoj zajednici Srbije, nego što će se napraviti greška.
Ovi ljudi nisu ni predlagani ni traženi po ključu koji nam je malopre rekao gospodin Pavićević. Ako ne misle kao ja i ako nisu digli glas u horu sa „našim i mladim“, i to je jedina argumentacija za taj tekst na Peščaniku, „naši i mladi“. Znate, „naši i mladi“ rade i neke ružne stvari, ali neki „naši i mladi“ rade neke dobre stvari, neki. A to što su „naši i mladi“, nije nikakva argumentacija, ali je jedina i služila je samo za fabrikovanje afera. Pa onda ti „naši i mladi“ su bolji od internacionalnih profesora koji su se potpisali ispod rada gospodina Stefanovića, pa nije bilo dovoljno. Pa su „naši i mladi“ bili bolji i od komisije, univerziteta na kojem je doktorsku disertaciju odbranio gospodin Stefanović. Pa su „naši i mladi“ bili bolji čak i od nezavisne komisije koja je formirana i o kojoj je pričao gospodin Martinović.
Da li je dovoljno reći „naši i mladi“ jer ima naših i mladih na nekim, nažalost, drugim stranama u novinama o kojima čitamo? Da li je dovoljno reći „naš i mlad“ i verovati u sve i reći – da, to je dokaz? Nije dokaz, gospodine Pavićeviću, ma koliko vi želeli da se upirete i da takve stvari dokažete, kao što ste se upinjali i pokušali da dokazujete nešto što je jako teško dokazati da ne postoji ili da postoji. Autocenzura. Onda kada zvaničnici Evropske unije izađu pa kažu – ljudi, okej, ali dajte dokaze, onda i ti zvaničnici Evropske unije budu predstavljeni i stavljeni na crnu listu kako smeju da ne veruju na reč ljudi poput Vladimira Pavićevića. Jedino se tu ne traže dokazi. Jedino je tu jedini dokaz „naši i mladi“. Poštujem i naše i mlade, ali mnogo više poštujem dokaze i najviše poštujem istinu jer bez toga nema ni obrazovanja, nema ni države, nema ničega.
Zbog toga pozivam sve narodne poslanike da podrže u Danu za glasanje predloženu listu, da u budućnosti i o visokom obrazovanju, ali i o kompletnom obrazovanju govorimo sa jedne praktične strane, da izađemo iz tih grudobrana, ponekad napravljenih i od udžbenika i od knjiga, da govorimo o onim stvarima koje čine budućnost naše zemlje. Budućnost naše zemlje, budućnost našeg obrazovanja je u dualnom obrazovanju, kao što je to predložio Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Član 106. gospodine predsedavajući, stav 2. i ne tražim da se glasa o tome.
Šta očekivati od nekoga ko neprestano ponižava ostale narodne poslanike dobacujući, dok druge koleginice i kolege govore u Narodnoj skupštini i to smatram jednim ustaljenim manirom.
Šta očekivati od nekoga ko je pre nekoliko dana ovde …
(Janko Veselinović, s mesta: Da li je ovo replika?)

Šta očekivati od nekoga ko ovde dobacuje i prekida narodne poslanike? Šta očekivati od nekoga ko je najgrublje povredio pre nekoliko dana sve žene omalovažavajući, praveći neku psihu, analizu? Šta očekivati od nekoga za koga je reč „guru“ omalovažavanje ili ponižavanje, ko ne razume šta ta reč znači? Siguran sam da neće onda dobro shvatiti ni ono što ja izgovaram i vama hvala na argumentaciji da naši i mladi su pozitivna stvar, ali nedovoljna argumentacija da bi se o nečijoj disertaciji, o nečijem radu govorilo.
Neko ko je retko ovde u sali, a to vreme koristi kako bi ponižavao ostale narodne poslanike i javnost, pa čak i akademsku zajednicu kojoj pripada zbog titule koju nosi baš takvim nekvalitetnim i mrziteljskim izjavama.

Gospodine predsedavajući, više se neću javljati po povredi Poslovnika, nema razloga, ali interesantan je taj uvredljiv ton koji je deo, povreda Poslovnika član 104. stav 1. kojim se neki narodni poslanici, neke kolege odnose i prema SNS, prema koleginicama i kolegama iz SNS, prema meni, nemam taj problem, navikao sam.
Nijednom u svom izlaganju po povredi Poslovnika pre nekoliko minuta nisam pomenuo uvaženog kolegu Veselinovića. To što se prepoznao kao neko ko je vređao žene, kao neko ko vređa ostale narodne poslanike, što se prepoznaje kao neko ko dobacuje dok druge koleginice i kolege govore, to što se prepoznao kao čovek koji ne zna šta znači „guru“, to što se prepoznao u mnogim ružnim stvarima i ružnim scenama vezanim za ovu Narodnu skupštinu Republike Srbije, to je više njegov problem nego što je to moj problem.
Ali, to ne daje za pravo ni gospodinu Veselinoviću, ni bilo kom drugom narodnom poslaniku, ni meni, nikome da vređamo druge narodne poslanike, a što se tiče te fasciniranosti mojim imenom i prezimenom, jer je u protekle dve polemike sa vama i dva reklamiranja Poslovnika pomenuo moje ime, pa bar jedno dvadesetak puta. Evo, spreman sam iako to nije mali posao zbog moje fizičke konstitucije da poklonim gospodinu Veselinoviću poster sa mojim likom u punoj veličini. Može da zalepi u svoju radnu sobu ili bilo gde, u svoj kabinet, pa zbog toga što mrzi SNS, po pikado i da gađa u tu sliku, bolje nego što će maltretirati ovu Narodnu skupštinu besmislenim pozivanjima na Poslovnik.

Ono što je razlika između 1922. i 2015. godine je mnogo toga. Razdaljina od devedeset tri,  devedeset četiri godine, ali i druga država. Ono na šta se poziva malopre gospodin Pavićević je država Kraljevina, odnosno Skupština Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ja sam najmanje očekivao da će gospodin Pavićević da izvadi stenogram sa Skupštine Crne Gore, sa Cetinja, pa da vidimo kakva su tu iskustva, šta je tu rečeno.
Mislim da su tu zbog korena i porekla gospodina Pavićevića, da će mnogo bolje argumente naći u tim stenogramima, a ne u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ovo je Republika Srbija, Narodna skupština Republike Srbije, gde radimo i funkcionišemo po pravilima koja su definisana Poslovnikom o radu.
A ja ću gospodinu Pavićeviću, i znam da ću dopreti do njega, da ga zamolim, nemojte bar vi vređati narodne poslanike, nemojte vi vređati koleginice i kolege koje kako vi kažete pišu eseje, a ja kažem rade posao narodnog poslanika koji mu je poveren, jer bolje je to što se spreme, što zakonskim predlozima i argumentaciji pročitaju ono što su oni napisali, nego što će za razliku od nekih narodnih poslanika, i tu ne mislim na uvaženog kolegu iz Niša, jako se zabrinuo, jer sam rukom tu prošarao, ne mislim zaista, uvažavam i disciplinu i posvećenost poslu, ali bolje je i to nego što će biti neki narodni poslanici koji će vođeni političkom mržnjom ovde govoriti sve i svašta.
Prema tome SNS, narodni poslanici SNS odgovorno rade svoj posao, svi do jednog od 136 narodnih poslanika, to radimo zadnjih devet meseci od 27. aprila, odnosno od 16. aprila kada je konstituisana ova Skupština i tako ćemo raditi do kraja.
Ja sam zahvalan mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe zato što su posvećeni poslu. Vidite koliko je ovde narodnih poslanika, a vidite koliko je ispred vas, gospodine Pavićeviću.

Teško ljudima koji se stide svojih korena i teško ljudima koji beže od svojih korena, i teško ljudima kojima je teško i kojima je vređanje reći gde su rođeni.
Ja sam Srbin iz Lipove pored Vrnjačke Banje, građanin Republike Srbije, Šumadinac, šta god i to ću sa ponosom govoriti na ma kojoj svetskoj destinaciji. Ponosan naslednik Davida Ilije seljaka, Trifuna oca, jednog dobrog čoveka, koji na žalost već jedanaest godina nije sa nama. I toga se nikada neću stideti.
Dok se vi, gospodine Pavićeviću, bavite tim, kako kažete, podelama u SNS, današnja istraživanja koja su objavljena pokazala su da je SNS, pored svih teških mera koje smo u obavezi i koje moramo da sprovedemo zbog vaše neodgovorne i loše politike, i dalje sa stabilnom podrškom građana Republike Srbije od skoro 50%.
Kada sam čitao ta istraživanja, prosto sam se začudio i zabrinuo zbog čega tu nema istraživanja Nove stranke. Gde je tu Nova stranka? I onda sam sa kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe, zahvaljujem im se što su mi dali odgovor, shvatio zašto nema Nove stranke. Kažu – kolega Babiću, ovde su istraživanja u procentima, one stranke koje imaju podršku u promilima, njih nema na toj listi. One stranke koje su u statističkoj grešci, nema ih u istraživanjima.
Jako mi je drago što je gospodin Pavićević pokrenuo pitanje rečnika i dobrih izraza u Narodnoj skupštini. To je još jedan razlog za pravi raskol u Novoj stranci. I baš mi je drago i interesuje me kako će se gospodin Pavićević odnositi prema izrazu – stoko jedna, kojim nas je častio Zoran Živković, i da li će to staviti na tu listu loših izraza ili onih izraza koji su u skladu sa akademskom ili skupštinskom čestitošću i koji bi trebali da se koriste u Narodnoj skupštini Republike Srbije ili ne, ili će biti prva na toj listi koja je popunjavana ne na način što je neka komisija propisala ili nije propisala, već na način što je ono što je korišćeno, a doživelo kaznu i loš odijum i u javnosti i u samoj Narodnoj skupštini je stavljeno na tu listu, informišite se o tome.

Osim što je malo pre, i to je jako lepo elaborirao moj uvaženi kolega gospodin Martinović, jednu potrebu gospodina Pavićevića, da menja ustavno uređenje i da proglasi gospodina Živkovića monarhom, vidim da je sada odredio ulogu i za sebe. Ima raznih uloga po dvoru, ali ne, ova uloga je uloga vladike ili patrijarha, jer vidim da daje blagoslove, tako da ta vrsta blagoslova mislim da je vezana za crkvu a ne za bilo koga od nas kao pojedinaca.
Ono što bih poručio i time bih se pridružio apelu uvažene koleginice Tomić da ovu raspravu uvedemo po samoj tački dnevnog reda, a to je da je kolega Pavićević toliko daleko od vlasti, pa čak i one u senci, koliko je daleko i od onoga ko je na naslovnoj strani i na prednjoj strani knjige koju drži, koliko je daleko i od Josipa Broza Tita. Toliko je gospodin Pavićević daleko od vlasti.
Ono što bih mu poručio, kao što bih poručio i nekim drugim kolegama koji me nisu shvatili toliko ozbiljno, ali su sada već stavili prst na čelo, a to je, gospodine Pavićeviću, prvih 20 godina u opoziciji je teško, posle toga ćete se naviđi, bez brige budite.

Regulišite vreme, molim vas.