U stilu gospodina Nikolića – pitajte onih 200 hiljada ljudi kojima ste obećali nova radna mesta 2008. godine. Pitajte onih 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla u vreme Vlade Mirka Cvetkovića koju ste zdušno, oberučke prihvatali i podržavali. Pitajte sve one ljude u Srbiji – šta će reći na reči gospodina Cvetkovića kada je 2011. godine rekao – statistički smo izašli iz krize, ali to njeni građani neće osetiti. Za koga ste radili, gospodine Nikoliću? Ko to treba da oseti ako ne građani Republike Srbije?
Kada ste rekli – u redu je, to je dobro zato što je to naša država? Zašto niste dovoljno pošteni i korektni da izađete i kažete – u redu je, odlično, posle desetina godina prvi put za mesec dana, odnosno od početka godine naša država, naše javne finansije su u suficitu? Trinaest milijardi dinara je u suficitu. Trinaest milijardi se više prihodovalo nego što je potrošeno.
To je znak ozdravljenja naših javnih finansija. Vi ste iz Sokobanje i znate da i luk kad posadite u zemlju morate da sačekate da nikne. A šta vi radite? Očekujete grad samo da bi vi profitirali politički.
S druge strane, nemojte brinuti o naprednjačkom svetu. Nemojte brinuti o nama, ne brinemo ni mi o vama, ali brinemo o građanima Vojvodine koja taj demokratski svet vodi sa 6% podrške. Da li postoji negde u nekoj demokratiji da sa 6% podrške građana Republike Srbije, kao što to radi Demokratska stranka i Bojan Pajtić, 15 godina vlada Vojvodinom i to na kakav način? Od motora razvoja na začelje, od ugleda do kojeg mesta. Sve izbore koje ste imali u Vojvodini ste izgubili, ali grčevito, u Banovini se grčevito drži jedan čovek za jednu fotelju. Bez obzira, neka bude i 0,6%, ali će on reći da to njemu pripada. Ne pripada vam. I, pustite vi naprednjački svet, bolje se brinite o vaših 6% i o silovanju demokratije koje radite.

Ima nešto što je slično balonu, a ume da pukne. E, to je kod gospodina Nikolića puklo. Niko nije postavio pitanje legaliteta, ali je pitanje legitimiteta. Legitimitet, gospodine Nikoliću. Koja je podrška? Koje je to probleme rešila DS i Bojan Pajtić, pa su sa tom podrškom koju su imali u prošlosti došli na 6%? Čime se to kvalifikuju da ste uradili u Vojvodini a da je dobro, zbog čega se lancima i katancima držite za fotelju u Banovini?
Mislite da je SNS-u do fotelje? Znate li kako su vruće i vrele fotelje u kojima se rešavaju problemi? Znate li kako su vruće i vrele fotelje sa praznom kasom koju ste ostavili? Pitate – nema rezultata? Šta je drugo nego rezultat postignut ugovor sa MMF-om? Šta je to drugo nego atest kvaliteta bezbednosti i stabilnosti jedne ekonomije i jedne države? Sa istim onim MMF-om kojeg ste 2011. godine oterali iz Srbije. Oterali ste ih, gospodine Nikoliću, da bi mogli budžet da koristite u predizborne svrhe samo jedne stranke. Zbog toga i takvog korišćenja budžeta on je ostao prazan, on je ostao na 15 dana likvidnosti. I vi se brinete za prosvetare! Što ih vi niste rešili?

Evo, dve rečenice.
Koliko puta smo imali blokiran Beograd poljoprivrednim proizvođačima? Koliko puta smo imali štrajkove prosvetara? Koliko su do sada deca u Srbiji izgubila dana i meseci u školama? Ali ne, na to zatvarate oči, samo gledate na sada. Dobro smo, hvala vam na pitanju, i Srbija će postati uređena država.

Voleo bih da mi mlađani kolega objasni, pojasni kakve su to insinuacije na učiteljice. Sa ponosom kažem da je moja supruga učiteljica. Ako misli da se bavi mojom porodicom, neće mu biti ni prvi ni poslednji put, ali nema problema, spreman sam i na to. Ja se njegovom porodicom neću baviti.
Što se tiče toga da je on opozicija, koja opozicija je Bojan Pajtić? U stvari, gde je opozicija Bojan Pajtić? Sa 6%, sa Vladom Vojvodine koju vodi, kakva opozicija može da bude? Kome opozicija? Građanima Republike Srbije koji žive u Vojvodini. Eto, njima je on opozicija. Sa 6% njima je opozicija. Ko je opozicija? Ljudi, dogovorite se jednom.
S druge strane, mladog kolegu ću naučiti da se vlast ne otima. Možda se otela onda kada je ovo zdanje paljeno, a direktori i urednici RTS prebijani na ulici. Vlast se dobija i gubi. Dobija podrškom i poverenjem građana Republike Srbije na izborima, na jednom jedinom legitimnom i legalnom mestu gde se vlast i dobija i gubi zbog politike koja se zastupa, zbog politike koja se sprovodi. Ono što je razlika između nas i vas je što ste vi otimali, a mi dobili. Dobili posvećenom politikom. Dobili primenjenom politikom.
Podsetiću vas da je od 2012. do 2014. godine, sa istom Vladom u kojoj je učestvovala SNS i Aleksandar Vučić, ta podrška duplirana, a vaša smanjena na tragove, ali ste i dalje u vlasti.
Kada tako lepo pričate o štetnim ugovorima, o lošim stvarima, podsetiću vas na reči ne mojih koleginica i kolega narodnih poslanika SNS, podsetiću vas na reči gospodina Hana – dajte dokaze.

Dajte dokaze. Lepo je izvežbati pred ogledalom, izgledati jako fino, dokazi, gospodine Nikoliću. Nećemo da razgovaramo o vašim navijačkim strastima.

Povređen je Poslovnik, član 107, gospođo predsednice, vi ste probali da kao i u dosadašnjih 19 slučajeva da edukujete narodnog poslanika Pavićevića, da ono što je stvar kolegijuma Narodne skupštine, ne tiče se članova Poslovnika koje je reklamirao.

Znam da je u maniru nekih političkih bivših opcija, je da se odgovornost razvodni, da se odgovornost prebaci na druge, ali ovakvo flagrantno optuživati za nešto što se nikada nije desilo, u najmanju ruku sam očekivao da mu oduzmete reč i da ga upozorite, zato što ni jedan jedini put, za mojih sedam godina, koliko sam narodni poslanik, nisam, niti ću upotrebiti izraz „stoko jedna“, ono što je upotrebio gospodin Živković i zbog čega je sa pravom kažnjen i izrečena mu je opomena.

Ali, optužiti celu poslaničku grupu, optužiti mene lično za ono što nisam uradio, za ono što je moglo da se, a tu su kao dokaz 248 narodnih poslanika, koji su prisustvovali sednicama Narodne skupštine, je poniženje za Narodnu skupštinu.

Sa druge strane, zašto je gospodin Živković, dobio udaljenje sa sednice, ne treba da traži obrazloženje gospodin Pavićević, a ni gospodin Živković od vas, može da traži od gospođe Čomić, ona ima najviše iskustva sa udaljenjem sa sednica. Udaljila je 60 narodnih poslanika sa sednice, pa vidite da li je njima dala rešenja, pa nemojte to tražiti od gospođe Gojković, tražite od gospođe Čomić, jer mislim da je ona prava adresa sa najviše iskustva kada su udaljenja sa sednica i kada su kazne narodnih poslanika u pitanju.

Kada u Narodnu skupštinu Republike Srbije kao predlagač zakona, odnosno u ime predlagača zakona dođe ministar u Vladi RS, gospodin Đurišić se javi za reč i kaže – Narodna skupština je protočni bojler, Narodnu skupštinu niko ništa ne pita, šta smo mi ovde?

Kada su predlagači zakona po Poslovniku, po Ustavu narodni poslanici, jedan ili grupa ili poslanička grupa, isti gospodin Đurišić kaže – gde je ministar?

Dajte, gospodine Đurišiću, jednom se dogovorite sami sa sobom da li hoćete predstavnike Vlade ili hoćete narodne poslanike kao predlagače? I jedni i drugi imaju pravo i nemojte praviti teatralnost od svega toga tamo gde je nema.

Voleo bih da je 2008. godine kada ste vi vedrili i oblačili neko od narodnih poslanika smeo da bude predlagač zakona. Ne, nije smeo, gospodin Đurišiću, i ni jedan zakon od 2008. do 2012. godine nisu predložili narodni poslanici.

Rekoste – tirada u uvođenju javnih beležnika. Znam da bi vi želeli neku kolektivnu amneziju, neku puj-pik, samo da se zaboravi sve. Ko je započeo tu tiradu gospodine Đurišiću? Kada je izglasan Zakon o javnom beležništvu? Ko je tada rekao – izvinite građani zato što smo nesposobni da taj zakon sprovedemo do kraja? Tada vam nije bila tirada kada ste usvajali Zakon o javnom beležništvu 2011. godine i nemam ništa protiv toga. Sve zemlje u okruženju, sve uređene evropske zemlje imaju uvedene javne notare i javne beležnike i sada smo krivi mi koji želimo da to sprovedenom, da uvedemo po zakonu koji ste vi glasali 2011. godine i niste rekli tirada. Ne, tada je to bilo najbolje, najsnažnije, ali neka neko drugi primenjuje.

Imate problem kao i gospodin Pavićević, žao mi je što nije u sali, jer nam je ostao dužan odgovor - koji je to notar zaradio 180 hiljada evra za jedan mesec? Ali, vi ste u sali i vi imate obavezu da kažete koji je to građanin i kod kog notara je mora da plati 20 puta više nego što se plaćalo do pre nekoliko meseci, imenom i prezimenom.

Samo još jedna rečenica, molim vas, gospodine predsedavajući.

Kada smo već kod cena koštanja sednice i koliko sve ovo košta, pa, pogledajte sa vaše desne strane, pogledajte u narodne poslanike i koliko će koštati to što su predvideli amandmane da se ovaj zakon primeni od 2117 godine. Ko se tu igra građanima i ko se igra Narodnom skupštinom? To nije ni predlagač zakona, ni vladajuća većina Skupštine.

Kada je reč o odgovornosti i o izvinjenju, mislim da bi svaku sekundu obraćanja vaše poslaničke grupe morali da iskoristite kako bi uputili izvinjenje za svu onu pogubnu politiku koju ste vodili do 2012. godine, za sve one nesretne privatizacije, za svu onu još nesretniju reformu pravosuđa, za sve one gubitnike tranzicije, kako ste ih nazvali, koji su ostali bez posla, za sve one urušene nade da će 200.000 ljudi dobiti posao, a 400.000 je ostalo bez posla. Svim tim ljudima morate svaki sekund vremena koji imate u Narodnoj skupštini Republike Srbije da iskoristite kako bi tim ljudima uputili izvinjenje.

Ja znam da bi voleli da se neke stvari koje su rađene tada zaborave, ali nemojte da zaboravimo nešto što ste izrekli pre deset minuta, pet minuta. Jasno ste rekli, zapisao sam, pratim izlaganja svih narodnih poslanika – tirada u uvođenju javnih beležnika. Sada mi ne dajete za pravo da vidimo kada je ta tirada krenula, da ste je vi započeli lošim Zakonom o javnom beležništvu. S jedne strane nas optužujete da se od javnih beležnika pravi politička kasta, a s druge strane kažete – nedovoljan broj javnih beležnika. Pa, dogovorite se šta želite. Da li hoćete pun broj javnih beležnika ili hoćete da ti beležnici budu izabrani na osnovu kvaliteta, na osnovu stručnosti, na osnovu znanja, što i zakon i samo ministarstvo želi? Morate da se dogovorite jednom o politici koju sprovodite od ujutru do uveče, od onoga što želite pre 15 minuta do sada i od onoga što ste izrekli.

U svakom slučaju, moj savet vama, gospodine Đurišiću, iskoristite ovo vreme na pametniji način, izvinjavajući se ljudima u Srbiji šta ste im sve radili za vreme vršenja vlasti.

Iskoristio bih ova dva minuta da vrsnog pravnika, prethodnog govornika, edukujem, ovako kao diplomirani mašinski inženjer, sa zaista minimalnim znanjem prava, ali učim svakog dana i ne koristim neke stvari u političke svrhe, samo zato što mi tako nešto odgovara.

Ogromna je razlika, i to će vam potvrditi koleginica Malović, između sastavljanja i overe testamenta. Nemojte mešati jednu cenu sa drugom, nemojte mešati babe i žabe, gospodine Đurišiću. Ogromna je razlika, pravnici će vam to reći, između overe testamenta i sastavljanja testamenta.

Ono što će vam pravnici takođe reći, da je i velika razlika između uvođenja javnog beležništva u naš pravosudni sistem i ono ne počinje datumom kada je napravljena Javnobeležnička komora i kada su javni beležnici počeli sa radom. Ona počinje onog trenutka kada se Zakon o javnom beležništvu izglasa u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ta tirada o javnom beležništvu, kao što ste sada rekli i potvrdili moje reči, počela je zakonom za koji ste vi glasali, a to je 2011. godina, ne datumom kada je oformljena Javnobeležnička komora, već kada je izglasan zakon za koji niste imali hrabrosti da ga primenite. Samo forma koja je napravljena, ali ne i hrabrost da se primeni.

Zbog toga je početak važenja tog zakona prebačen, ne za nekoliko nedelja ili za nekoliko meseci - za nekoliko godina.

Tirada je započela sa vama, gospodine Đurišiću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje parlamentarno iskustvo je započelo 2008. godine. Sedam godina sam narodni poslanik. Vrlo disciplinovan što se tiče prisustva sednicama i onda kada sam bio u opoziciji, i sada kada, sa velikom čašću i odgovornošću predvodim najveću poslaničku grupu, Poslaničku grupu SNS. Ali, nikada za ovih sedam godina, nisam prisustvovao sednici Narodne skupštine na kojoj se manje govorilo o samoj predloženoj tački dnevnog reda.

Dajem na slobodu narodnim poslanicima da su kao neku slobodnu temu shvatili ovaj mali zakon od dva člana, da govore o svemu i svačemu, ali samo ne o onome što je bila tema dnevnog reda.

Neki od narodnih poslanika, a govoriću u duhu potencijalnog novog skupštinskog rečnika, su bili deficitarni sa istinom, pa su govorili da SNS je pobegla od odgovornosti i nije predlagač ovog zakona. Da, SNS, odnosno narodni poslanici SNS su sa zadovoljstvom potpisali ovaj predlog zakona i ponašajući se kao tim, ponašajući se kao ljudi koji ne dele samo kvote i kontigente koji su bili tako omiljeni u prošlom režimu, već delimo i odgovornost i onda kada je lepo i onda kada je manje lepo.

Dogovorili smo se da ovlašćeni predstavnik predlagača bude jedan od najagilnijih, a neće mi zamiriti ostale narodne poslanice, jedna od najagilnijih a to je gospođica Olgica Batić. Tu nema skrivanja i nema bežanja od odgovornosti, jer da je tako, ova polovina sale danas možda ne bi ni bila tu.

Danas se govorilo i najviše se postavljalo pitanje – a gde je ministar pravde? Odgovoriću vam. Gospodin Selaković je na svom radnom mestu, radi posao za koji je dobio ovlašćenje i podršku i na izborima. Dobio je, radi posao za koji je dobio ovlašćenje i podršku narodnih poslanika i sprovodi politiku za koju se zalaže Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić.

Malo je cinično kada isti oni narodni poslanici kada ministri tu dođu, a gospodin Selaković je jedan od najredovnijih zbog posla koji obavlja, ali i zbog energije koju ima, najredovniji u Narodnoj skupštini, kada je predlagač amandmana, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ispred Vlade Republike Srbije neko od resornih ministara, onda kažu – Pa vi ponižavate Narodnu skupštinu. Narodna skupština je protočni bojler. Kada ta Narodna skupština shodno svojim ovlašćenjima i ustavnim i poslovničkim bude predlagač, odnosno pojedinci, jedan ili više narodnih poslanika kao što je to sada slučaj, budu predlagači zakona, istog trenutka se kaže – A gde je ministar?

Dajte samo dogovorite se šta želite, koje nedelje želite ministra, koje nedelje želite poslaničke zakone? Nije dovoljan taj cinični smeh da prekrije istinu u mojim rečima.

Postavilo se pitanje – zašto jedan zakon? Mnogo puta sam ovde mahao papirima, činjenicama, istinom da je prethodni režim spajao nespojivo, da smo imali sednice Narodne skupštine sa po 27 pa do 67 tačaka dnevnog reda i tada je bilo u redu. Onda isti ti narodni poslanici, iste te poslaničke grupe bivšeg režima, kada god imamo tri, četiri, pet tačaka spojenih, vrlo smisleno, vrlo povezano, trpeli smo ovde kritike zašto se spajaju tačke dnevnog reda? Evo sada smo im dali priliku da to bude jedan zakon, sada ne valja ni jedan zakon. Recite ljudi – šta hoćete? Jedan, više njih ili desetine zakona, kao što ste radili?

Najciničnije, najbezobraznije je kada se postavi pitanje cene koštanja današnje sednice Skupštine i to pitanje dolazi od onih poslaničkih grupa koji su 2011. godine usvojili Zakon o finansiranju političkih aktivnosti u kojem, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, tim zakonom 0,15% čak iz svakog kredita koji je dolazio u Srbiju je odlazio za finansiranje političkih stranaka, odlazio za njihovo finansiranje, a sada se pitaju koliko košta jedan dan Narodne skupštine. U najmanju ruku, uz odmahivanje i taj grč na licu neće zaustaviti istinu koja je u mojim rečima.

Podsetiću i na vaše amandmane. Evo, tu je gospodin Bradić. Podsetiću na vaše amandmane, gospodine Bradiću, kada smo pre nekoliko meseci menjali Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Vaš amandman je bio više za političke stranke, više za vas. Zašto se tada niste vodili politikom štednje, politikom manjeg trošenja? Ne, kada su vaši interesi upitanju, kada je finansiranje vaše političke opcije, tada ne znate koliko vam je dosta, tada dajte što više, tada ste nas kritikovali zašto smanjujemo, tada je to bilo smanjenje demokratskog prostora, loše za demokratiju u Srbiji, a sada, kada razgovaramo, kada imamo sednicu Skupštine, kada možete da iznesete svoje političke stavove, da kažete, da čuju građani Srbije, pa da procene ko je upravu, sada vam ne odgovara ni to. Ne odgovara vam ni komunikacija u Narodnoj skupštini, ni da se Narodna skupština i sednice Narodne skupštine održavaju.

Treći put ću postaviti pitanje – ljudi, recite, bre, šta hoćete? Hoćete Skupštinu, nećete Skupštinu, hoćete da razgovaramo, nećete da razgovaramo, hoćete demokratski dijalog ili nećete, samo se sastavite jednom sami sa sobom šta želite.

Danas je jedna tačka dnevnog reda, produženje sa 1. marta 2015. na 1. januar 2017. godine mogućnosti da građani, privrednici, pravna i fizička lica mogu da izvrše overu potpisa, rukopisa i prepisa na mnogo većem broju mesta sada, jer to su i mesne kancelarije i mesne zajednice i opštinske uprave i sudovi, umesto kod notara.

Traži se odgovornost i krivica. Odgovornost i krivica se traži i zahteva i prvi bih bio za traženje odgovornosti i krivice kada je šteta nanesena. Koja je šteta? Gde danas pravna i fizička lica overavaju prepise, rukopise i potpise? Gde? Na svim onim mestima na kojima su overavali i juče, na svim onim mestima gde su overavali pre tri, četiri i pet godina, na svim onim mestima gde će overavati do januara meseca 2017. godine. Da li je šteta nanesena? Nije. Da li je neko trpeo? Nije. Da li je neko više platio? Nije. Zašta odgovornost? Odgovornost što smo rekli – da, potrebno je ozbiljnije vreme, potrebno je vreme kada će se javnobeležnička komora u punom kapacitetu i u punom broju oformiti ili ćemo menjati zakon iz osnova i potpuno nov zakon usvajati. Ali, u svakom slučaju, da neko kaže – šteta je nanešena, koja šteta? Kome šteta? Ime i prezime, iznos, ko je oštećen?

Ja bih više voleo da govorimo o odgovornosti na pravi i činjenični način. Znate, ovde se postavilo pitanje malopre o tome koliko je u tom trenutku 2009. godine neizabranih sudija koji su postali ili da li su postali članovi SNS sada ponovo sudije.

Hajde da govorimo malo i o sudijama koji su 2009. godine izabrani za sudije, a reći ću vam po kojem principu i po kojem ključu. Pročitaću pismo koji su potpisali predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Vlasotince i predsednik Skupštine opštine Vlasotince. Neke kolege odmahuju, ma to je prošlo, nema veze. Nije prošlo, ti ljudi su i dan danas su u pravosudnom sistemu Srbije. Sada pitam koliko sudija su članovi DS, a još uvek su u pravosudnom sistemu zato što su izabrani na način i, molim vas, dozvolite mi da o tom rukopisu reforme pravosuđa iz 2009. godine vam govorim.

Sudije opštinskog suda Vlasotince, predsednik, ne želim imena i prezimena da govorim, predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu pošten,ali nekomunikativan i nepreduzimljiv. Zaslužuje šansu, ali mlako. Eto to su dokumenti i to su CV koji su dolazili na ruke tada ministru pravde na osnovu kojih su ljudi dobijali šansu u pravosuđu.

Idemo dalje. Ovo je najblaže. Sledeći je simpatizer. Supruga član DS. Istog trenutka – pošten, vredan, sa strane gledano nekorupmpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS. Pazite nezavisnog sudiju koji desetak godina pruža svu pravnu pomoć DS? Verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan. Znači, pružaš pomoć DS, odmah si nesporan u toj reformi pravosuđa.

Sledeći je povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan simpatizer, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora. Nesporan. Sarađuješ bez pogovora sa opštinskim odborom DS, bez pogovora si za napredovanje u karijeri u tom pravosuđu u režiji bivšeg režima.

Sledeći je neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten, druželjubiv, uvek spreman za saradnju, apolitičan, simpatizer, opet nesporan. Simpatizer si, siguran glas DS, odmah si nesporan za napredovanje u karijeri, i to istih onih koji se brinu sada zašto smo produžili ovaj rok za godinu i devet meseci.

Trenutno izvršni sudija je sledeći. Ne brani interese društva, korumpirana, gramziva, suprug advokat, rade u dilu, zlo za sudstvo. Nije simpatizer, odmah je zlo za sudstvo.

Sledeći je predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS, neprincipijelan, korumpiran, danas u Novoj Srbiji, sve najgore. Čim si protiv DS, odmah je to najgore.

Sada dolazimo do javnih tužioca. Tu je najzanimljivija referenca pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS i, pazite sada najzanimljivije, odbacivao sve krivične prijave protiv funkcionera opštinskog odbora DS. Pa, to je, gospodo, ključ reforme pravosuđa u režiji DS. Pa, to su oni koji se sada brinu za reformu pravosuđa. To su oni koji se brinu za Ministarstvo pravde. To su oni koji se brinu sada za javne beležnike.

Molim vas, pokrijte se ušima, što kaže naš narod, i svaki trenutak koji imate u ovoj Narodnoj skupštini, kao što je rekao moj uvaženi kolega, iskoristite da se izvinite za sve loše što ste uradili i za ove ovako stručne simpatizere DS, koji su odbacivali sve krivične prijave protiv funkcionera DS i da im je to bio jedini način i jedini put za napredovanje u karijeri.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Kritiku sam malopre dobio od gospodina Pavićevića da ne govorim o tački dnevnog reda, a evo pet minuta gospodin Pavićević nije govorio o tački dnevnog reda.

Vrlo rado ću, kao što sam malopre dao odgovor gde je gospodin Selaković, sada dati odgovor i zašto je pravosuđe, ako je i zašto je, neefikasno, nepravično i skupo? Znate zašto, gospodine Pavićeviću? Zbog ovog načina kako su sudije i tužioci birani za vreme onih koje ste vi podržavali. Kako može da bude efikasno pravosuđe u kojem se bira više tužilac samo zato što je dugogodišnji simpatizer, citiram, DS odbacivao sve krivične prijave protiv funkcionera DS? Kako takvo pravosuđe može da bude iz momenta i efikasno i pravično kada odbacuješ krivične prijave protiv funkcionera opštinskog odbora DS?

Ne može, ali to nije pitanje za gospodina Selakovića. To nije pitanje za ovu skupštinu većinu. To je pitanje za vaše kolege koje sede u klupama ispred vas, a koji su napravili takvo pravosuđe, gospodine Pavićeviću.

Još jedno pitanje – zašto vama, odnosno gospođo predsednice, mislim da bi mogli da uputite gospodina Pavićevića u jedno pitanje, zašto nekome ko je autohtoni rođeni Kotoranin smeta prefiks – srpski u imenu SNS? Zbog čega se forsira samo napredna stranka? Što je tako teško izgovoriti – srpski? Zašto je teško izgovoriti pun naziv SNS? To se radi permanentno i stalno i ima pozadinu.

Biću jako kratak. Izvinjavam se što sam dobacio ajde. Više je bilo za internu upotrebu u okviru poslaničke grupe kojom predsedavam, ali smatram da je skandalozno, šokiran sam da u Narodnoj skupštini Republike Srbije tražim da se ime moje stranke u punom imenu SNS, nisam dobro naučio kući ako tražim prefiks u nazivu srpski.

Skandal je zahtevati, tražiti i pozivati se na dobro domaće vaspitanje, ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne smem da kažem srpski. Reći ću srpski, uz poštovanje sve šarenolikosti našeg društva i u različitim veroispovestima i u različitoj nacionalnoj strukturi. Mislim da smo mi jedna lepa šarena bašta koja treba da neguje i neguje sve te različitosti. Iz tih različitosti učimo, te različitosti poštujemo, ali ne terajte me nikada da u Narodnoj skupštini ne izgovaram srpski, jer pre ću se odreći sebe nego što ću se odreći svoje države, nego što ću se odreći srpstva.

I da se to povezuje sa lepim vaspitanjem koje smo trebali ili nismo trebali da ponesemo od svoje kuće, ovo je skandal, ovo je najgora ljaga za Narodnu skupštinu Republike Srbije koju sam čuo za sedam godina koliko sedim ovde. Molim vas da takve stvari sankcionišete, ili bar da prekinete u budućnosti.