Zahvaljujem.

Ono što bi trebalo uzeti za ozbiljno od prethodnog govornika je to što je govorio možda o stanju pored puteva ili u vodotokovima, jer definitivno u poslednje vreme, dok ostali narodni poslanici se bave zakonodavnom i kontrolnom ulogom koju imamo, gospodin Stefanović vodi kampanju za predsednika svoje stranke, tako da obilazi Srbiju i verujem da gleda pored puta šta se nalazi i kako se nalazi.

Ali, s druge strane, da bi neko govorio o zaštiti životne sredine i da bi govorio o tome šta treba i kako treba da se radi, ipak bi trebalo da radi na osnovu onoga što čini ili što je činio. Onda ja postavljam pitanje – kako se to u svrhu zaštite životne sredine u Inđiji, a Inđija je opština na teritoriji AP Vojvodine i pod ingerencijom AP Vojvodine, na vodozahvatu se napravi Fabrika za reciklažu akumulatora i zagadi se izvorište i zagadi se voda i mesecima je voda neispravna za piće?

Kako je tu reagovao još uvek predsednik DS gospodin Bojan Pajtić ili gospodin Ješić? Kako je na to reagovao gospodin Stefanović? Da li je tada rekao – ovo ne valja za ljude koji žive u Inđiji, ovo je katastrofalno da se vodozahvat jedan na taj način zagadi? Do 2012. godine koja je fabrika zatvorena? Koja opština je kažnjena od strane tog fonda? Jedino što su umeli u tom fondu je da kupe majice, da plate agencije koje će ih pratiti i sajt za 25.000 evra i da kažu – čistimo Srbiju, gde će ministar staviti kačket na glavu, pokupiti dva, tri papira i reći – evo, stvar je završena.

Da bi o nečemu govorili morate da se kvalifikujete, gospodine Stefanoviću, šta ste radili, kako ste radili, a samo ste zagađivali životnu sredinu, a čistili opštinske i republičke budžete.

Osim uvreda i osim slušanja tirada da o nečemu ne smemo da se bavimo i da neke stvari moramo da zaboravimo i poziva na neku kolektivnu amneziju za sve što je rađeno do 2012. godine, a bogami, u Vojvodini je Bojan Pajtić i DS na vlasti 15 godina, ne 12, nisam dobio odgovor zbog čega je ta ista Vlada Vojvodine i zbog čega je taj isti Bojan Pajtić dao dozvolu da se uradi Fabrika za reciklažu akumulatora na vodozahvatu, ali to za gospodina Stefanovića i DS nije ni bitno pitanje, nije bitna tema. To nije zaštita životne sredine. Tamo ne žive ljudi. Tamo ti ljudi ne moraju da piju vodu.

Drago mi je što ste pokrenuli pitanje kanala u Vojvodini. Pod čijom nadležnošću je taj kanal? Siguran sam da ste vi u Vrbasu mnogo češće nego što sam ja, jer obiđem mog prijatelja i moje prijatelje u Vrbasu. Strašno je, ali ono što građani Srbije moraju da znaju, da su ti kanali pod nadležnošću „Voda Vojvodine“.

U kakvom stanju je Veliki bački kanal? Kada je poslednji put čišćen? Koliko sredstava je odvojeno za to čišćenje, a nikada nije očišćeno? Što se ne kaže da „Vode Vojvodine“ vode na katastrofalan način, kao i Vojvodinu celu, kadar DS Bojana Pajtića? Dobro je što postavljate to pitanje oko kanala.

Vi sada hoćete da stavite znak jednakosti između nečega što je ponos, a ponos je pritrčati ljudima u nevolji, a u nevolji su bili i oni zavejani kod Feketića i u nevolji su bili ljudi u Obrenovcu. Hoćete da stavite znak jednakosti sa onima koji su stavili majice i kačkete na glavu i očistili budžet, koji su plaćali 25.000 jedan sajt i to gle kome, firmi koja je direktno povezana sa ministrom. Nabavljena računarska oprema, od koga i gde? Opet firmi koja je povezana sa ministrom.

Sada jedan humani razlog, jedan posao koji je Vlada Srbije obavljala za svoje nadležnosti hoćete da stavite sa stvarima koje su stvar tužilaštva. Ne može, ma koliko želeli neke stvari da izjednačite, nemoguće je, gospodine Stefanoviću.

Za razliku od manira gospodina Stefanovića i DS-a, hvala Bogu, gospodin Martinović i ja komuniciramo i u sali i van sale, kao i sa svim ostalim članovima SNS. Mi govorimo, mi se ne delimo, gospodine Stefanoviću. To što je vama neobično što sarađujemo, to više govori o vama i o vašem maniru.

Ono što je žalosno, što smo juče čuli od gospodina Janka Veselinovića, danas čujemo od vas, je novo ponižavanje žena. Molim vas, ostavite jednu globalnu dobru stvar, jednu stvar koju su koleginice iz odbora u Zrenjaninu želele da daju, da daju doprinos i da skrenu pažnju na nešto na šta skreću pažnju sve žene na svetu. Vi to izvrgavate ruglu samo zato što su to članice SNS. One su prvenstveno žene i majke. Nemojte vređati žene. Kad god imate potrebu, vređajte mene, ništa vam neću reći. Ostavite žene na miru. Zaista je ispod časti tako nešto raditi, i to samo zato što su članice SNS.

Pozvaću vas, gospodine Stefanoviću, biću vam domaćin u vašem Vrbasu, napraviću piknik pored Velikog bačkog kanala, organizovaću i videću koliko ćete, pored tog rajskog ostrva u režiji Bojana Pajtića, izdržati. Da li ćete izdržati više od 10, 15 minuta? Nećete moći. Džabe taj navijački – svuda je katastrofalno, samo tu gde je DS je fenomenalno.

Ne znam samo kada stiže to da radi, jer vidim da je u radno vreme u Kruševcu, Ćupriji, Paraćinu, samo nije na svom radnom mestu, a prima platu. Ne znam samo kada stiže da radi ili tu fotelju u Banovini, fotelju pokrajinskog premijera vuče sa sobom i u Kruševac i bilo gde da slučajno neko drugi ne bi seo.

Ne moram da vam govorim o efektima rada Vlade Republike Srbije. To vam govori MMF. To vam govore svi ekonomski pokazatelji, svetski ekonomski stručnjaci. To vam govori život, gospodine Stefanoviću, jer prvi put da za prva dva meseca u Srbiji je ostvaren suficit budžeta. To je pobeda Vlade Republike Srbije. To je pobeda svih građana Republike Srbije. To što vi smatrate da je to poraz, može samo da bude vaš lični poraz.

Gospodine predsedavajući, pridružujem se apelu kolege Neđe Jovanovića. Danas je 3. mart, za pet dana je praznik žena i verujem da živimo u društvu i da gradimo društvo u kojem će se žena poštovati u svakom danu, a ne u jednom danu. I, najmanje što mogu da očekujem i najmanje što mogu da tražim od kolege Veselinovića je izvinjenje.
Ovde nismo čuli ni reč o zakonu, ni jednom od tri zakona o kojim se raspravlja. Ja sam siguran da ne zna čak da nabroji, iako sad, čitani koji su zakoni, o kojima se raspravlja, ali zna da vrši psiho-analizu ministarke Snežane.
Izvinjavam vam se u ime kolege Veselinovića zato što ste to doživeli u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izvinjavam se i vašim saradnicama. Izvinjavam se i svim ženama u Narodnoj skupštini, svim ženama koje prate ovo, jer ovo što smo sada čuli, zbog ovoga što smo malopre čuli, mene je sramota što sam u istoj sali sa gospodinom Veselinovićem, i da se na taj način ophodi prema ženama. Da na taj način jednu buku u Narodnoj skupštini pravi. Čak i nešto što se opet se tiče svih nas, ali se tiče i svih domaćica koje su u našim kućama, tiče se svake žene koja je pored svakog muškarca, ne iza, nego pored, verujem da gradimo takvo društvo.
Pitao bih gospodina Veselinovića koji je rekao – kakva to hemijska sredstva koriste naše domaćice. Ista ona koja smo koristili pre tri godine i pre četiri godine, nijedno novo. Pošto znam da do izvinjenja neće doći, ali bar neka sada kaže da je SDS odustala od evropskog puta i evropske politike, zato što je jedini argument koji je postavio da neće glasati za ovaj zakon i za ove zakone, i to zato što su usklađeni sa evropskim normama.
Da li je to promena kursa SDS? Antievropska politika? Izađite i recite. Kažete nema projekata, a koje ste nam projekte ostavili? Da li je primer projekata, recimo, deponija Duboko u Užicu napravljen na klizištu, pa je više novca trebalo za sanaciju klizišta nego što je to potrebno za deponiju.

Znao sam da do izvinjenja neće doći. Umesto izvinjenja, ne meni, izvinjenja ženama, još bahatije sa još više mržnje, sa još više političke zlobe su se ponovile optužbe. Ja preklinjem gospodina Veselinovića da pronađe to zrno, te tragove džentlmenstva u sebi i kada sledeći put pomisli na gospođu Snežanu Bogosavljević, na gospođu Mihajlović, na ostale koleginice koje nisu iz njegove poslaničke grupe, evo spreman sam da otrpim svaku ružnu reč, svaku mržnju koju uputi.
Uputite meni, reč neću reći, neću se žaliti, preklinjem vas, ostavite žene na miru, dajte da motivišemo što veći broj žena da se bavi politikom, da i sutra i u budućnosti imamo veći broj žena i u parlamentu i u Vladi i svuda.
Nemojte to da radite, kao Boga vas molim.
Jedno su reči, a drugo su dokazi. Iza svake reči, mislim da, ne samo u sudnici, već i svuda bi trebalo da stoje dokazi. Iza reči gospodina Veselinovića ne stoje dokazi. Stoji čista politička mržnja. Ništa ne valja. Potoci zagađeni samo zadnje tri godine, vazduh zagađen. Ne, živeli smo u oazama, ali zadnje tri godine, to je katastrofa, ali podsetiću vas na izveštaj Evropske komisije, u stvari, ostale kolege, pošto vidim da Tadićev SDS je odustao od evropske politike i evropskog puta, pa ih to ne zanima.
Po izveštaju Evropske komisije se kaže – napredak u Srbiji za 2013. godinu, gde je 225 operatera od 255 koji imaju tu obavezu, dostavilo izveštaj Nacionalnom registru izvora zagađenja.
Toliko o tome da gospodin Veselinović kaže, niko više izveštaje ne podnosi. Ja neću koristiti ružne reči – nesposobni. Koristiću afirmativne reči.

Dozvolite mi samo dve rečenice, da završim, gospodine Arsiću.
Sposobni bivši režim gospodina Veselinovića, gurua gospodina Tadića je bio sposoban, ali za sebe, za svoje firme, za svoje bahato bogaćenje, za svoje kumove, za svoje partijske kolege, bili su sposobni za sebe.
Priznajem, mi za sebe nismo sposobni, ali smo sposobni za javne finansije i za ovu državu.

Čudno da neko ko radi u prosveti i ko radi sa mladim ljudima ne zna šta znači guru. Ja ću prihvatiti ulogu učitelja i hvala vam na tom „guru“ jer guru, a to možete videti i u običnoj Vikipediji, da je učitelj častan čovek, poznavalac filozofije, poznavalac vere.
Da li je to nešto uvredljivo? Da li je uvredljivo za gospodina Tadića da je bio guru bivšeg režima, bio predsednik države, predsednik stranke, predsednik Vlade, predsednik Skupštine, predsednik svega, predsednik života u Srbiji?
I sada je to loše, sada je to uvreda? Nemojte da nešto što veoma obazrivo i termini koje veoma obazrivo koristim, nemojte na taj način da zatrpavate sve ono loše što ste izrekli i što mislite o ženama i u politici i o ženama u Srbiji uopšte. Nemojte zatrpavati, nemojte stavljati i istim aršinom gledati, jer nemoguće je tako nešto, ali je žalosno da u prosveti u Srbiji, sede ljudi, predaju, rade sa mladim ljudima, neko ko ne zna da guru je afirmativno, nešto što je dobro.
Niko nigde nije rekao o nekom čoveku da je poznavalac filozofije i da ga je time uvredio.
Šta je gospodin Tadić po profesiji? Koji fakultet je završio? Jel filozof, šta je? Poznavalac filozofije ili guru za vas je poniženje.
Gospodine Veselinoviću, ovo je sada druga stvar zbog koje očekujemo izvinjenje. Očekujem izvinjenje za neznanje, pošto za dame niste uputili izvinjenje, ne očekujem ni da ćete uputiti izvinjenje za neznanje, ali nastavite i slažem se sa gospodinom Arsićem, da često treba pustiti za ovakve stvari kao eklatantan primer onoga kako se ne treba ponašati i ophoditi u politici i mislim da gospodin Veselinović svakim svojim trenutkom ophođenja u Narodnoj skupštini pokazuje.

Moram da primetim i da pohvalim razliku u komunikaciji između malopređašnjih uvreda SDS-a, gospodina Tadića i gospodina Veselinovića, i ophođenja mog kolege Pavićevića, sa mnogo više pažnje, sa mnogo više tolerantnosti, sa mnogo više kulture. Uostalom, takvu poruku bi morali da šaljemo i iz Narodne skupštine, ali i iz svih drugih organa i uopšte iz celog našeg društva.
Međutim, ono što mi je zasmetalo i što bih zaista napravio veliku razliku, svako ko radi - taj i greši. Dobro je što su greške u zakonu pravopisno - zarez, tačka, podtačka, možda neki put i progutano slovo. Ali, ono što jeste i što Vlada Republike Srbije čini, da pokušava i da uspeva u tome da svaku oblast reguliše, da ono što ide na teret, ako je to teret gospodina Lončara, nisu slovne greške, već to da je Zojin zakon usvojen u Narodnoj skupštini, iako većina narodnih poslanika koji sede ispred gospodina Pavićevića nije učinila ni takav teret da dođe na sednicu kada se glasalo i da pritisne jedan taster i da glasa za Zojin zakon. To je ministarstvo, to je Vlada Republike Srbije, to su uostalom narodni poslanici SNS i naše uvažene kolege iz drugih poslaničkih grupa uradili.
Da li je isto slovna greška u nekom zakonu i to da je oformljen Fond za lečenje dece od posebnih bolesti van granica naše zemlje? Nemojmo stavljati znak jednakosti tamo gde mu nije mesto.
Ja znam jer sam bio u opoziciji koliko je ponekad teško kritikovati nešto što ne može da se kritikuje, ali kada je reč…

… ali, kada je reč i o Zojinom zakonu i o Fondu za lečenje dece u inostranstvu, kada je reč i o ovim zakonima koji su danas u skupštinskoj proceduri, jako je teško naći grešku koja je direktno vezana za ovaj zakon.

Ne bih želeo da verujem da gospodin Pavićević insistira na tome da se danas izjasnimo o amandmanima zato što ne želi da u danu kada budemo raspravljali o amandmanima da ne dođe na Skupštinu i da ne zasuče rukave i da ne proba još nekim dodatnim argumentima da nas ubedi.
Ne može na pola puta. Ovo je prvo poluvreme o svakom zakonu, malo u načelu, malo u pojedinostima, pa ćemo do kraja nedelje, možda i početkom naredne nedelje doći do konačnog rešenja. Samo malo strpljenja.
Kada smo kod gospodina Selakovića i kod tih primedbi koje ste uputili, čini mi se da ste vi, gospodine Pavićeviću, ostali dužni Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije da kažete koji je to notar za kojeg ste rekli da postoji u Srbiji, da je zaradio 180.000 evra za mesec dana ili da priznate da ste izmislili. Nije to loše. Recite, ostali ste nam dužni te stvari koju ste izrekli za ovom skupštinskom govornicom.
Što se tiče akademske čestitosti, mogu da polemišem o njoj sa vama, ali čini mi se da je jutros gospodin Živković o tome govorio. Ja vas molim, apelujem na vas, ako neko ima toliki kontakt sa akademijama i akademskom čestitosti to što je možda nekada bio na Akademiji na nekoj žurci ili na nekoj svirci, ili pored Akademije prošao kad je išao na neke dobre svirke koje su se nekada, a i sada se obavljaju u Klubu studenata tehnike. Tu su blizu i fakulteti koje sam obišao i koje sam pohađao. Malo se devastira sama ta tema na taj način, iako poštujem i način i priliku i sve da se politički dogovaramo i ophodimo.
Što se tiče naše polemike, siguran sam da će se preliti i prihvatio sam pruženu ruku i prihvatio sam taj teniski izazov, tako da verujem da će za već nekoliko dana gospodin Pavićević biti daleko mirniji, čak i po tom pitanju.

Gospođo predsednice, prekršen je Poslovnik, članovi 104, 106. i 107, prilikom obraćanja gospođe Martinović, koleginice Martinović. Mogu da razumem kada se obratila direktno koleginici Batić zato što je koleginica Batić ovlašćeni predstavnik predlagača, ali ne mogu da razumem držanje jednog govora i ukazivanje na lepo ponašanje ili šta neko sme, a šta ne sme da koristi i koje izraze može da koristi, kako da se obrati koleginici.
Dajte da jednom prekinemo praksu duplih aršina, dajte jednom da ne gledamo samo na jedno oko, dajte da jednom prestanemo da slušamo na jedno uvo i onda, ono što dolazi iz klupa oko vas, da je prihvatljivo ma šta da se izrekne, a da je neko hipersenzitivan na to šta će reći neko sa druge strane.
Nisam uživao malopre kada niste dali reč gospođi Olgici Batić, kada kao neko ko je vrhunski pravnik, koja je vrhunski advokat, generacijski već potvrđen, postaje irelevantan za neku temu.
Mislim da je to sramotno. Mislim da je to nepotrebno da se koristi kao argument i da više govori o onome ko je takvu stvar izrekao nego o predlagaču ovog zakona, o gospođi Olgici Batić. Ako hoćemo da poštujemo Poslovnik, ako hoćemo da govorimo o zakonu, ako hoćemo da govorimo o amandmanima dajte da se držimo dnevnog reda i dajte da na mlađe koleginice utičemo na način, i kritikom možda, da nije bilo potrebe da se koleginica Batić i sve ono što ona radi i što zna da se prikaže irelevantnim, jer to tako jednostavno nije.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Svi argumenti koje je iskoristio predlagač amandmana su u stvari argumenti zbog čega ne treba prihvatiti ovaj amandman. Ići ću jedan po jedan.
Postavljeno je pitanje – zašto je poslanički zakon? I predlagač amandmana i ja smo izabrali prvi put za narodne poslanike u Osmom sazivu 2008. godine i tada smo, siguran sam, pročitali Poslovnik o radu, Zakon o skupštini, mnogo pre toga Ustav, naravno, koji pokazuje da svaki narodni poslanik pojedinačno ili grupa narodnih poslanika, kao što je sada bio slučaj, mogu biti predlagači zakona.
U suprotnom bi ostao argument koji je predlagač amandmana često koristio ili koleginice i kolege iz njegove poslaničke grupe, da je Narodna skupština protočni bojler za sve ono što koristi i za sve ono što predloži Vlada Republike Srbije i da ovde sedi 208 narodnih poslanica i narodnih poslanika koji ne umeju ništa drugo da uradi osim da pogode „za“ ili „protiv“, većinom „za“.
Zbog čega je problem kada narodni poslanik ili grupa narodnih poslanika preuzme inicijativu i postanu predlagač zakona? Da li je to živi zid ispred Vlade Republike Srbije ili živi zid ispred golmana, u ovom slučaju gospodina Nikole Selakovića? Ne. Pogrešno tumačenje demokratije, pogrešno tumačenje uloge parlamenta u našem društvu. Ne samo u našem društvu, u svakoj uređenoj parlamentarnoj demokratiji.
Hitni postupak što znači da se ništa nije pogrešilo, hitni postupak, znate 2008. godine, 2009. godine kada je usvajan Poslovnik o radu Narodne skupštine u kojem su samo forme radi, radili i bili predstavnici u toj radnoj grupi predstavnici svih poslaničkih grupa, gde se naravno mišljenje SNS smatralo kao i malopre, što je koleginica častila gospođu Batić epitetom irelevantnosti, napravljene je ovaj Poslovnik o radu. Gospođa Kolundžija ga je predstavila kao najveći demokratski iskorak i najveću demokratsku tekovinu Narodne skupštine Republike Srbije, zašto bi onda jedan takav dokument ne koristili, zašto bi ga menjali? Zašto ako je to tako nešto savršeno i sjajno, da ne radimo po tome?
Poslovnik o radu Narodne skupštine kao što predviđa i pretpostavlja da zakone mogu predlagati narodni poslanici ili grupa narodnih poslanika, tako predviđa i hitan postupak. E, pa predlagaču amandmana se 2008. godine žurilo, i 2009. godine, i 2011. godine i 2012. godine. Tada mu se žurilo, tada je bilo u redu po hitnom postupku. Sada ne, iako poštujemo iste stranice knjige koju imamo svi mi, knjige propisa. Između ostalih i Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Treći argument, zašto ne 2019. godina? Znate, ova skupštinska većina i ova Vlada Republike Srbije se ne krije iza rokova. Namerno smo stavili 2017. godinu. Namerno zato što ova Vlada želi da javnobeležništvo zaživi u našem pravosudnom sistemu.
Lako je bilo reći - dajte 2019. godinu, 2020. godinu, neko reče i 2170. godinu, ko je želeo da se igra parlamentom. Ne želimo bilo šta zamrznuto da ostavljamo budućim vladama. Ne želimo ništa ne uređeno da ostavljamo budućim vladama. Naredni izbori će biti 2018, 2019. godine. Ko će biti ministar, kakva Vlada će biti, odlučiće građani Republike Srbije.
Sada vi nudite rešenje ono koje vam je bilo omiljeno rešenje u vremenu kada ste vršili vlast - zadužuj se, pa će vratiti neko drugi. Nešto uradi, ali da primeni neko drugi. Nešto propiši, pohvali se time što si propisao, ali da neko drugi implementira, neko drugi da snosi krivicu, neko drugi da snosi odgovornost. Isto to je predlagač amandmana uradio i sa Zakonom o javnim beležnicima. Usvojio ga je, predstavio kao pobedu, ali da neko drugi primeni, neko drugi da ima odgovornost ili neka druga Vlada ili koalicioni partneri. Za sve su ih naterali koalicioni partneri.
Treći argument - konkurentnost. Pre nekoliko desetina minuta, pre nekoliko sati ovde sa iste ove govornice kolega Martinović je tako lepo elaborirao šta je konkurentnost. Da bi se obezbedila konkurentnost morate da imate iste uslove poslovanja. Da li iste uslove poslovanja ima jedan notar i ima zaposleni u sudu ko će i vršiti overu potpisa, prepisa i svih ovih dokumenata koje ovaj zakon predviđa? Neće. Zato što nijednog notara ne plaća država i neće ga plaćati, a sve one ljude zaposlene u okviru državne uprave plaća država.
Da li su to isti uslovi? Ne, nisu. Za konkurentnost su potrebni isti uslovi. Da li hoćete da svaka pisarnica u sudu ili u opštini ili u mesnoj zajednici radi i finansira se samo na osnovu overe potpisa? Da li bi bile iste cene? Naravno da ne bi bile iste cene. Nemojte tim populističkim merama. Ko je predvideo da se zakonom taj posao overe potpisa, prepisa i svega ovoga što definiše ovaj zakon, i rukopisa naravno, da se poveri javnim beležnicima? Skupštinska većina iz 2011. godine. Ništa im se ekskluzivno ne daje sada.
Najlakše je dohvatiti se onih bubnjeva populizma i reći – ovo je strašno šta rade, ovo je neviđeno, zašto te cene. Da bi obezbedili konkurentnost, a uvek sam za konkurentnost, morate imati i iste uslove poslovanja. U ovom slučaju tako nešto je nemoguće. Ne želimo da bežimo od odgovornosti, 1. januar ili 1. mart 2017. godine je rok u koji će ova Vlada, ova Vlada uvesti i definisati javne notare i to u punom kapacitetu baš onako kako ste vi predvideli. Ne ostavljamo zamrznute konflikte.
Nemojte stavljati na teret ovoj skupštinskoj većini ili ovoj Vladi to da menjamo neke rokove. Setite se Zakona o osiguranju. Koliko je skupštinska većina predlagača amandmana puta menjala rokove za Zakon o osiguranju? I svaki put za godinu. Da, to je uradila i ova skupštinska većina jednom ali smo sledeći put doneli zakon koji je zaživeo. Nemojte one stvari koje ste radili sada da kažete – a zašto to radite?
Nemojte sa tegovima od po 100 kilograma na jednoj nozi da sada od nas očekujete da plivamo kao Majkl Felps ili da trčimo kao Jusejn Bolt. Skidamo tegove, treniramo, bićemo prvaci sveta, ali ne može preko noći i ne može sa onim tegovima prošlosti koje ste nam ostavili.
Ovaj zakon je zakon koji se radi na osnovu zakona, na osnovu Ustava, ništa se nije prekršilo i zakon koji kaže – ovoj Vladi daje nalog da to uradi do roka propisanog zakonom do 2017. godine, a ne da ostavljamo teret nekim budućim generacijama zato što nemamo političku hrabrost ili političku volju toliko puta pokazane do 2012. godine, toliko puta da umesto budućim generacijama ostavljamo punu kuću, ostavljali smo bolesne javne finansije.
Ostavili ste nam 2012. godine stanje u budžetu takvo da je bilo 15 dana likvidnosti, pola penzije, pola plate, pola plate i lekaru i učitelju, a sada kažete – pa, zašto to radite? Šta ste vi radili? Pola plate, 15 dana, 15 dana do bankrota. Da bi se to stanje predstavilo kao legalno i legitimno poterali ste MMF. Sada kada vam je prisustvo MMF kao jedan dokaz da naša država ide putem uređenosti, putem koji je težak, koji nije trenutan, koji nije preko noći, sada i to predstavljate kao ne znam šta. Pogledajte se u ogledalo, pogledajte se u ogledalo šta ste radili i kako ste radili. Ovo su stvari koje treba podržati jer su stvari principa. Zahvaljujem se.