Šta će vam inspekcije, šta vam trebaju inspekcije? Naravno, treba da budu negde u zapećku i negde bez zakonske regulative kako će funkcionisati.
Zbog toga gospođo Udovički samo napred, ovo je dobar zakon i SNS će glasati za njega.

Evo, daću mali doprinos jednom simpatičnom duhu u kojem teče ova rasprava u zadnjih nekoliko minuta.
Samo bih želeo da obavestim kolegu Živkovića da SNS ima 497.000 članova, da SNS ima najveću podršku kod građana Republike Srbije, ali da smo mi i dalje otvoreni za nove ljude, za ljude od znanja, za ljude koji žele da pomognu timu i Aleksandru Vučiću u reformi našeg društva. Da li je tu gospodin Neđa Jovanović, da li su to drugi ljudi koji su politički angažovani ili nisu politički angažovani, u svakom slučaju SNS je otvorena za nove ljude, ali u svakom slučaju zahvaljujem se na opasci i da se ove stvari ne ponavljaju. Hvala vam.

Niti mi je u jednom trenutku bila želja da bilo koga plašim, niti iko u Srbiji, niti iko u okruženju, niti iko u svetu treba da se plaši SNS. Mene lično kao jednog od osnivača SNS raduje što smo do tog broja od pola miliona članova i mnogo više simpatizera i onih koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića i SNS, nastali za nepunih sedam godina.
Ali, neću da se izvinjavam jer su odnosi i relacije u jednoj Skupštini, u Skupštini Srbije u koaliciji koju predvodi SNS puna međusobnog poštovanja. Bez obzira koje veličine, ma koliko bilo poslanika u poslaničkoj grupi, međusobno poštovanje postoji. Neću da se izvinjavam što ovu Vladu podržava 208 narodnih poslanika koji međusobno komuniciraju, a da to ne rade na način kao što radi Bojan Pajtić sa svojim koalicionim partnerima u Vladi Vojvodine, pa je potrebno da zavrće ruke narodnim poslanicima da bi mu podržali neku odluku, pa je potrebno da se privode poslanici ili da se ucenjuju ne znam ti čime da bi podržali politiku Bojana Pajtića i Demokratske stranke.
Izvinite što su odnosi naši na demokratskim osnovama, što su na osnovu dogovora, međusobnog uvažavanja i poštovanja svačijeg mišljenja. Mi ćemo takve odnose gajiti i nadalje. To što je nekome takav odnos stran u odnosu na partnere na političkoj sceni, šta da radim. Ali, mislim da je to osnov demokratije, osnov pristojnosti i mi ćemo na taj način nastaviti.

Zahvaljujem se gospođo predsednice i nadam se da ćete ovih pola minute koje je izgubljeno nažalost, zbog polemike sa gospodinom Veselinovićem, nadoknaditi. Javljam se po ličnom pominjanju, a moja uvažena koleginica Vesna Rakonjac će se javiti kao predstavnik poslaničke grupe SNS.
Reče malopre jedan kolega i optuži i tako baci jednu salvu i grudvu mržnje prema Vladi, prema vama gospodine ministre, da ste cinični i da je neko ciničan.
Mislim da će ovo ući u udžbenike kao definicija cinizma. Kada neko ko je za samo četiri godine vlasti, kao što je to radio gospodin Veselinović, ostavio bez posla 400.000 ljudi, kada je neko kada je preuzeo vlast u Srbiji 2008. godine zatekao 13% nezaposlenih, a 2012. godine, kada je voljom građana Republike Srbije ta politika bila kažnjena, vratio sa 26% nezaposlenih, može i sme da digne glavu i da digne glas za radnike i za zaposlenog.
Neko ko je kao gospodin Veselinović sa njegovim liderom sa Borisom Tadićem, obećao 200 hiljada radnih mesta sme da priča o zaposlenima i zaposlenju i branjenju radnika u Srbiji. Zbog stavova koje je malopre izneo, čak i kolege koji sede iza njega, a gledao sam, bili su posramoćeni te količine mržnje koja je izneta bez ikakve argumentacije.
Cinizam je, gospodo, kada prodate i sastavite ugovor i pregovarate oko prodaje NIS-a, a onda kažete – a zašto se takve i takve stvari rade? Pa, rade se, gospodine Veselinoviću, zato što ste vi omogućili da se rade. Vi niste zaštitili. Vama je bio bitan tada samo taj ugovor, kao i SSP kao i mnoge druge stvari, samo da bi se pohvalili pred građanima Srbije, da biste se ih predstavili onakve kakve nisu.
Sada je vreme da izađete i da ustanete i da …

…kažete – loše smo radili, loše smo pregovarali, dajemo podršku ljudima koji umeju bolje, koji imaju hrabrosti i da naprave Zakon o radu, za koji smo dobili podršku..

… ne samo međunarodne zajednice, već i domaće javnosti i zaposlenih.. E, to je vreme, a ne ovakve stvari koje radite.

Mislio sam gospođo predsednice da podsetim i srpsku javnost i sve koleginice i kolege ovde za sva izneverena obećanja i za 200 hiljada radnih mesta obećanih a ne ispunjenih i za 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, bez budućnosti, a to je zvanična statistika, nije navijačka strast kojom je osvojen prethodni govornik.
Mislio sam i da podsetim i na onih hiljadu evra samo da bi Boris Tadić pobedio na predsedničkim izborima. Mislio sam da podsetim i na obećanja razna do 2012. godine da ćemo postati i članica EU pa na tom putu nismo odmakli. Mislio sam da podsetim sve vas da je do 2012. godine strmoglavo rastao javni dug Srbije, da je od onog ne zarađenog, već pozajmljenog, opterećujući buduće generacije, povećavano nešto fiktivno samo da bi se dobili izbori.
Mislio sam i da podsetim da ste 2012. godine u budžetu ostavili, tako brinući za penzionere i zaposlene u javnom sektoru, budžet likvidan samo 15 dana, samo za pola penzije, već gurnut debelo i duboko u bankrot. Mislio sam, ali ne želim jer je malo dva minuta, malo je jedna cela sednica da govorim o svim nedaćama i svim nepravilnostima i o svim zlodelima koje je bivši režim ostavio građanima RS.
Ja ću ova dva minuta iskoristiti ili koliko mi je sekundi ostalo da od onoga ko mrzi i od onoga ko vređa nikada ne mogu očekivati izvinjenje, ali ću ja ovaj…

… put ustati i u ime toga koji mrzi, koji vređa, koji kaže da kolege ispuštaju krike a ne govor, da se izvinim i koleginicama i kolegama i vama, ali i srpskoj javnosti zato što je morala da prisustvuje i sluša ove salve uvreda i salve mržnje.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Vi niste bili jedan deo sednice, na jednom delu izlaganja gospodina Đurišića ovde, ali od 10 minuta koje sam zaista veoma pažljivo pratio, gotovo polovinu vremena je gospodin Đurišić proveo u govoru o temi koje danas nisu na dnevnom redu. Između ostalog, dva minuta vremena je proveo o tačkama koje su danas na dnevnom redu, odnosno, zašto se spajaju ove četiri tačke dnevnog reda.
Zbog toga bih ja vas pitao, gospodine predsedavajući, zašto gospodinu Đurišiću, recimo, nije smetalo kada je on spojio 18. marta 2009. godine 22 tačke?
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Koji član?)
Zašto mu 13. maja 2009. godine nije smetalo 50 tačaka? Zašto mu 29. maja 2009. godine nije smetalo 64 tačke? Gospodin Đurišić je 11. decembra 2009. godine spojio 57 tačaka, a 5. maja 2010. godine je spojio 94 tačke dnevnog reda. Sada mu smetaju četiri tačke dnevnog reda koje su spojene!
S druge strane, voleo bih da mi objasnite i vi, odnosno gospodin Đurišić da mi objasni, kakve veze ima, onda kada je spajao tačke dnevnog reda, na sednici 11. decembra 2009. godine, Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola, a sve to sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji, sve to zajedno sa Zakonom o stečaju, sve to sa Zakonom o zvaničnoj statistici, sve to zajedno sa Zakonom o žigovima. Šta je to smetalo tada gospodinu Đurišuću da spoji ovakve nespojive tačke dnevnog reda, a da mu sada smetaju tačke dnevnog reda, odnosno četiri koje su u zajedničkoj raspravi?
Vidim da je govorio i o „Beogradu na vodi“. Vrlo rado ćemo govoriti o leks specijalisu koji se odnosi na „Beograd na vodi“, ali mi nije jasno da onda kada taj zakon dođe po hitnom postupku i hitnoj proceduri u Narodnu skupštinu, istom gospodinu Đurišuću smeta zašto je po hitnom postupku? Sada kada smo hitnost postupka skinuli, kada ide u redovnoj proceduri, sada mu smeta zašto je i u redovnoj proceduri.

Znate, u našoj državi, u našem društvu, u našoj Narodnoj skupštini postoje ljudi koji, šta god da ova vladajuća većina uradi, šta god da uradi Aleksandar Vučić, neće biti dobro, ali to su ljudi koji nemaju kritički odnos, to su ljudi koji nemaju viziju i nemaju politiku.

Član 32, kao i što malo pre nisu čuli ili želeli da čuju oni koji nisu želeli da čuju da sam se pozvao na Poslovnik i na član 106. stav 1 …
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Nisi se pozvao.)
(Jovan Marković, s mesta: Nisi.)

Gospodine predsedavajući, navikao sam ja na to, nemojte da brinete molim vas, ništa drugo nije ostalo osim mržnje i dobacivanja tako da nemam problem sa tim.
Koliko su četiri tačke za spajanje dnevnog reda bolje nego 94, koliko je gospodin Đurišić spojio, toliko puta smo bolji od njih. Da li je to idealno? Nije, a koliko je četiri manje od 94, toliko smo bolji.
Sa druge strane, da li se neko podmlađuje ili se ne podmlađuje to je privatna stvar koju treba poštovati, ali da je neko propao e tu jeste propao i tu naravno mislim u političkom smislu, gospodine Đurišiću, na vas.

Da li hoće ministar pre toga da odgovori?        
Izvolite, gospodine ministre, pa ću ja.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je u ovom setu zakona najvažniji prvi zakon odnosno Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Ono što je dobro, a što ste i vi najavili gospodine ministre, da ima nekoliko solidnih, dobrih amandmana oko kojih treba razmisliti, o čijem prihvatanju treba razmisliti i tu prvenstveno mislim na amandmane na član 3. gde je Vlada dužna da najmanje jednom ili dva puta godišnje po predlogu jednog amandmana utvrđuje na predlog ministra nadležnog za poslove finansija razmotri opravdano stavljanje na listu označenih lica, ali i povećanje kaznene politike takođe kroz neke amandmane je povećana stopa i povećan je iznos kazni.
Međutim, ono što je za mene i što je za SNS veoma interesantno i prihvatljivo i afirmativno i dobro u ovom Predlogu zakona zato što ovaj Predlog zakona sublimira i pokreće rad više ministarstava. Da bi se ovaj zakon konzumirao u pravom smislu, a nema sumnje da će biti konzumiran u pravom smislu i primenjen, potrebno je angažovanje i ministra finansija, odnosno Ministarstva finansija i Ministarstva inostranih poslova i MUP, ali i BIA.
Najvažnija poruka ovog Predlog zakona kojeg ćemo do kraja nedelje usvojiti, jer za njegovo usvajanje imate podršku SNS gospodine Vujoviću, zato što Srbija ovakvim Predlogom zakona ne samo verbalno već i kroz zakonska rešenja staje u red prvih uređenih država koje šalju jasnu poruku da ne žele nikakav vid niti podstrekavanja, niti bilo kakve pomoći, niti bilo kakve podrške ljudima koji se pojedinačno ili organizovano bave terorizmom. Takav simbol i takav znak smo dali kroz jedno usvajanje zakona pre nekoliko meseci, kada smo rekli da građani Republike Srbije koji se opredele da na ratištima i žarištima širom sveta uzimaju pušku u ruke, vrše neka loša dela da u Srbiji nemaju zaštitu, već da za takva dela, odnosno zlodela moraju da odgovaraju, bilo da su ta ratišta u Siriji, Iraku ili su ta ratišta u Ukrajini. Za nas to budi neka sećanja sa ovih naših prostora koja su još uvek taze i Srbija je opredeljena za mir. Opredeljena je da bude faktor stabilnosti i na Balkanu, u ovom delu Evrope, ali i da bude u redu uređenih država, uređenih svetskih država koje će takve stvari oštro kažnjavati.
Što se tiče drugog Predloga zakona, o izmenama i dopunama Carinskog zakona, ja ću sa velikim zadovoljstvom, i zahvaliću se kolegama koji su u prethodnom delu sednice dali podršku ovom zakonu, reći ću vam podatke i tim podacima ću probati da animiram ostale koleginice i kolege da glasaju za ovaj Predlog zakona, jer ono što pokazuje Uprava carine i rezultate koje je pokazala u 2014. godini, rezultati koji su uporedivi sa svim prethodnim godinama, zaista zaslužuju posebnu pažnju, zaslužuju podršku, zaslužuju čestitke i ja im ovim putem u ime poslaničke grupe SNS upućujem sve čestitke.
Budžet Srbije u velikoj meri zavisi od toga kako radi carinska služba, jer veliki deo budžeta, nešto manje od 46%, tačnije 45,71% potiče upravo od naplaćenih dažbina. U tom kontekstu je dobra vest što je u 2014. godini ta naplata dažbina bila za 11,7% veća nego što je bila u 2013. godini, a da pri tom taj rezultat nije nastao zbog rasta uvoza, već od bolje naplate i od rasta izvoza iz Republike Srbije. Naplaćeno je 397 milijardi 661 milion 558 hiljada 045 dinara i u tome je u potpunosti ispunjen zadatak koji je pred carinsku službu postavljen Zakonom o budžetu. U budžet Republike Srbije je uplaćeno preko 40 milijardi dinara ili 41 milijarda 645 miliona 412 hiljada 571 dinar više nego 2013. godine, što je preračunato u evre – veći prihod iz carine za nekih 350 miliona evra u odnosu na 2013. godinu i to zaista zaslužuje i podršku i pohvalu prema Upravi carina.
Borba protiv krijumčarenja je takođe pokazala zavidne rezultate, i to nije samo znak i podrška Upravi carina, to je podrška Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje zaista po tom pitanju pravi izuzetne rezultate. Tokom 2014. godine zaplenjeno je osam puta više rezanog duvana nego u 2013. godini, a reč je o preko šest tona ovog akciznog proizvoda.
(Janko Veselinović, s mesta: Tema.)
Gospodine predsedavajući, ja vas molim da one koji ne žele da slušaju o dobrim rezultatima svoje zemlje, oni koji mrze svoju zemlju iz političkih razloga, oni koji stavljaju prste u uši kada se o dobrim rezultatima koje pokazuje naša država, ne moraju da slušaju, možda sam im dosadan, prihvatam i to, ali nemojte da kršite Poslovnik, ti ljudi imaju slobodan hol i druge prostorije u Narodnoj skupštini i slobodno mogu da idu odavde ako ne žele da slušaju ono što su rezultati, ali ne morate da izlažete sve narodne poslanike toj količini mržnje koju pokazuju ne samo prema političkim oponentima, već i prema celoj Republici Srbiji. Ali, doći će na red i oni.

Ovde se radi o Upravi carina, a menjamo Carinski zakon, podsetiću i vas i gospodina koji dobacuje.
Dupliran je rezultat u zapleni cigareta jer je tokom 2014. godine zaplenjeno sedam miliona komada. Carinska služba je u 2014. godini zaplenila 1,3 tone narkotika.
(Janko Veselinović, s mesta: Tema.)
Poređenja radi, u poslednjih 13 godina, za one koji kažu – tema, su radili sledeće: prosečno su godišnje zaplenjivali oko 250 kg droge, a u ovoj godini je Uprava carina tokom 2014. godine zaplenila 1,3 tone ili 1.300 kg, pa se može reći da su rezultati za nepunih godinu dana pet puta bolji od onih koji ne žele da čuju te rezultate. Nije tema bila ni struja, gospodine predsedavajući, ni cena struje, ali tada gospodin koji je pričao o ceni struje nije mogao da dobacuje sam sebi.
Ali, ja ću, evo, iskoristiti priliku pa ću gospodina koji dobacuje podsetiti, ali i sve građane Republike Srbije - 15. aprila 2001. godine cena struje u Srbiji je poskupela za 36,9%, 1. juna 2001. godine 40%, 9. oktobra 2001. godine, za 15% procenata, 1. jula 2002. godine za 50%, pa 1. jula, nekako sve za godinu dana, 2003. godine za 15%, pa 1. jula 2004. godine za 13%, pa 1. jula 2005. godine za 9,5%, pa 1. aprila, nije bilo „a pri li li“, 2006. godine 15%, pa 15. maja 2007, tada je već gospodin koji dobacuje glasao za to povećanje struje, 15%, pa je glasao i 1. marta 2008. godine za 7,6% procenata, pa je glasao 1. avgusta 2008. godine za 8,4% povećanja struje, pa je glasao 1. marta 2010. godine za 10% povećanja struje, pa je glasao i 1. aprila, ponovo „a pri li li“, građanima Republike Srbije kroz povećanje struje od 15,1%.
Kumulativno, gospodin koji dobacuje, koji se tako brine šta će Vlada Republike Srbije uraditi sa cenom struje, je glasao i podržao povećanje struje kumulativno preko 600% procenata. I zamislite sada se taj brine i čita misli gospodina Vujovića da li će i kako će biti i šta će biti, i kritikuje unapred tako nešto.
Vlada Republike Srbije je jasna i jasno je poslala znak da li će, kada i za koliko biti povećanje struje, videćemo i Vlada će doneti takvu odluku. Ali, vi koji ste uz prvoaprilsku šalu građanima Republike Srbije za 10 godina 600% povećali cenu struje ste poslednji koji možete da govorite o tome i da se brinete o građanima Srbije. Kako ste se brinuli, tako ste i pokazali, pa ste za 600% za 10 godina povećali cenu struje.
Neko je rekao, gospodine ministre, da ćete biti upamćeni po ne znam ti čemu…