… kao i na rukovanje sa doktorom Bojanom Pajtićem. Pošto je zamolila da se to uradi u jednoj diskretnijoj atmosferi, naravno da je ostala bez toga i zbog toga evo ga jedan uzbunjivač na teritoriji AP Vojvodine.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Podsetio bih prethodnog govornika, ali i sve kolege koje su zaboravile da je Strategija o borbi protiv korupcije postojala od 2005. do 2010. godine, da je u vreme bivšeg režima od 2010. godine, čak ih nije ni zanimalo da donesu Strategiju o borbi protiv korupcije. Toliko o njihovim pogledima na borbu protiv korupcije, ali to prethodnom govorniku nije smetalo da sa tim ljudima bude na istoj listi, da im pomogne da pređu cenzus, da podeli te vrednosti u ne borbi protiv korupcije, da prihvati to što smo bili na začelju u Evropi po svim merilima u borbi protiv korupcije, deleći taj sistem vrednosti. Tako da o Strategiji o borbi protiv korupcije, bolje da ne govorim.
Ne bih se složio sa još jednom iznesenom tvrdnjom da ovaj zakon neće nikoga stimulisati, ni motivisati, niti ohrabriti da prijavi korupciju. Mislim da je sama najava donošenja ovog zakona o uzbunjivačima ohrabrila kolegu Marijana Rističevića, pa je on javno iznosio i govorio o nekim mahinacijama, o nekim kombinacijama, o nekim vinogradima na Fruškoj Gori. Da nije bilo najave tog zakona, možda čovek ne bi smeo to da uradi, ali to ga je motivisalo i ohrabrilo. Ja verujem da će gospodin Rističević u narednom obraćanju pričati i govoriti o tome.
Što se tiče tih nekih stvari koje su iznesene na račun gospodina Stefanovića i na račun gospodina Selakovića, verujem da su one produkt političke mržnje i mržnje prema rezultatima koji su postignuti, i to prema onim ljudima koji su bili uvaženi članovi našeg društva, kao, recimo, Ljubiša Buha Čume, koji je sada tamo gde je odavno trebao da bude, a u vreme nekih režima, drugih vlasti on je bio zaštićen i poštovani član našeg društva.

Možemo da govorimo o mnogim drugim stvarima i o onome šta je postignuto u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ja vidim da bi neko u ovoj sali tako žarko želeo da se stavi znak jednakosti između njega i gospodina Vučića patuljak i golijat. Ne može da se stavi znak jednakosti, ja znam da bi neko izmislio i slagao i uradi, samo da se stavi znak jednakosti, ali taj znak jednakosti koji nikada neće stati, jer i te znakove između ljudi, između politike, između stranaka daju građani Republike Srbije, a građani Republike Srbije su stavili na izborima legitimno, ne paljenjem ove zgrade, ne očuvanjem 6% u Vojvodini kupovinom, ne takvim stvarima koje su i nelegalne i nelegitimne, već na izborima stavile su prevagu od 50% na golijata, na onoga na koga veruju, koga žele da vodi Vladu i ovu državu i nekoga koga nema na političkoj mapi, ali bi tako žarko želeo da se stavi znak jednakosti. Pa ne može da se stavi znak jednakosti. Mi ovde imamo samo jednog bivšeg, bivši ministar, bivši premijer, bivši poslanik.
Zahvaljujem vam se gospođo predsednice što držite Pisarnicu otvorenu non-stop, jer se toliko željno očekuje ostavka jednog narodnog poslanika koji je izgubio, ne mogu da kažem opkladu, već jednu džentlmentski pruženu ruku da ukoliko je nešto istina da podnese jedan ostavku, a ukoliko je nešto neistina, da podnese on ostavku koju je izrekao, tu neistinu, ali nema čestitosti. Neću da govorim o akademskoj jer od akademije možda neki prolaz pored akademije, ali ništa drugo. Zahvalan sam vam zato što Pisarnicu držite otvorenu, neophodno je.

Član 107. – dostojanstvo.
Kao što je rekao uvaženi ministar Selaković, polu istina je mnogo gora od neistine, ali prethodni govornik se ponaša kao da je član jedne sada već bivše parlamentarne stranke, od onih neobaveštenih, pa bih obavestio i njega i srpsku javnost da su osumnjičeni za napad na dekana Fakulteta političkih nauka privedeni i određeno im je zadržavanje od 48 sati, što znači da država radi svoj posao, kao što su privedeni i oni koji su učestvovali u napadu na zgradu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Mi se time ponosimo, ali je mnogo opasno kada se neko zaklinje o tu neku poslaničku čast, a ne govori istinu, ali ću pitati i njega i vas kako su se građani Srbije osećali 2003, 2004. godine. Trostruko ubistvo Brajović Darka, 1978. godište, Bojanić Aleksandra, 1979. godište, Simović Nebojše, 1977. godište. Ko je bio predsednik Vlade? Ko je bio ministar unutrašnjih poslova, savezne, republičke, ma koje? Dvostruko ubistvo Trailović Borislava i Dragice, 1934. i 1937. godište. Dvostruko ubistvo nad ocem Milić Draganom, 1951. godište, i majkom Draganom, 1951. godište, takođe u Svilajncu. Dvostruko ubistvo roditelja Georgijev Vasila i Ljubinke, 1920. godište. Dvostruko ubistvo nad Draginjom Obradović, 1959. godište, maloletnim bratom Zoranom, 1988. godište. Lišavanje života Josić Zdenka, 1954. godište. Lišavanje života Arsin Milke, lišavanje života taksiste Šuman Behudina, 1959. godište iz Priboja.
Znate li koliko, i malo je dva minuta za ovu repliku, najtežih krivičnih dela je učinjeno te 2003, 2004. godine? Nikada izvršitelj nije i onaj ko je odgovoran pronađen, a ova država, MUP pokazuje svoju snagu. Ne znam da li gospodin Pavićević meni preti nekom knjigom, jer maše non-stop, dok nije dobio reč, a mislim da su se ljudi javili pre nego što je uradio gospodin Pavićević. Da li mu ne odgovara što država radi svoj posao? Samo ga molim da bude obavešten ili da ne zloupotrebljava neku poluistinu ili neistinu u ime poslaničke čestitosti, ako je ima.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka je ulagala u nekretnine i kada iz budžeta Republike Srbije nismo primali ništa voljom predlagača ovog amandmana.
Srpska napredna stranka je nastala 2008. godine. Od 2008. do 2012. godine iz budžeta Republike Srbije Srpska napredna stranka nije dobila ni jedan jedini dinar. Tada se predlagač ovog amandmana nije brinuo da li će biti ugrožen rad stranaka. Ne, tada su menjali zakon, pa je 2011. godine usvojen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, gde je em menjan procenat za izdvajanje za političke stranke, em je tu izdvajanje bilo od rashodne strane budžeta.
Zamislite tu politiku i tu logiku da je od svakog kredita, a koliko je kredita Republika Srbija podigla i uzela, 0,15% odlazilo za finansiranje političkih aktivnosti i to najviše za finansiranje političkih aktivnosti predlagača amandmana, pošto je imao u tom trenutku najveću poslaničku grupu?
Pomislite kakva je to odgovornost i kakvu poruku ste slali građanima Republike Srbije, da onda kada ste najveći, a država nam se nalazila u krizi, građani u krizi, jedino je Mirko Cvetković rekao izašli smo iz krize, ali to naši građani neće da osete, vi ste tada davali sebi.
Srpska napredna stranka je imala nula dinara, ali smo i tada ulagali u nekretnine. Kako? Od sredstava članova Srpske napredne stranke izgrađeno je sedam kuća u Kraljevu, u zemljotresom razorenom Kraljevu. Ulagali smo u te nekretnine. Još 350 porodica, 350 domaćinstava u Kraljevu je transparentno iz sredstava koje smo prikupili od naših članova, od simpatizera, od ljudi dobre volje, da pomognemo ljudima u Kraljevu. Šta su radile stranke koje su dobile najviše? Šta je tada radio predlagač ovog amandmana?

Naravno.
Umesto da izgradi jednu kuću, jednu šupu u Kraljevu, ne, odlazili su u Razvojnu banku Vojvodine i dobijali milionske kredite na časnu reč i sada nam se spočitava biznis ideja.
Samo treba čitati obrazloženja, čitati ono što ste dobili.
Ja sam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke kao ovlašćeni predlagač prihvatio amandman koji su u istovetnom obliku podneli i gospodin Aleksandar Jugović i gospođa Jerkov i gospodin Balša Božović, zato što je ovo tačka na kojoj smo se pronašli i kao predlagač i kao predlagači amandmana i predstavnici civilnog društva.
Morate da pročitate pre nego što ustanete i što zamajavate građane više godinama. Taj amandman glasi: „Politička stranka koja stekne nepokretnu imovinu sredstvima iz javnih izvora, tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti.
Da li je strašno što razmišljamo i što gledamo u budućnost? Da li je strašno što ne gledamo ka Razvojnoj banci Vojvodine? Istina, i ne postoji više kakvom ste je politikom uništili, ali ste račun za to dali građanima Republike Srbije.
Razmišljamo da napravimo edukativne centre. Dajemo mogućnost i vama da napravite edukativne centre…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Mi imamo.)
…Da edukujete ljude koji će te stranke voditi bolje od vas, da ti mladi ljudi prođu kroz izazove kroz koje mi prolazimo sada lakše, drugačije.
Srpska napredna stranka razmišlja na način ne od danas do sutra i ne posle nas potop, razmišljamo o mladim ljudima kojima ćemo ostaviti skućenu kuću, ukrovljenu kuću, mesto gde će se okupljati, mesto gde će održavati svoje sastanke i kreirati politiku i učiti se toj politici, a ne samo plakati na bilborde.
Zašto ne kažete ono što vam najviše smeta, manje para? Da smo ostavili ovde isti procenat, da smo povećali procenat, verovatno da bi rekli – da, bravo, odlično, što dublje zavlačite ruku u džep građana Republike Srbije, baš onako kao što ste vi radili 2011. godine. Naravno da sam bio protiv i uvek ću biti protiv takve politike i takve ideje.
Ovo je način gde će se stranke ponašati domaćinski i gde te nekretnine neće služiti za biznis, već za ono što smo se dogovorili i sa predlagačima amandmana, ali i sa predstavnicima civilnog društva.
Pre nego što pošaljete bilo kakvu poruku sa ove skupštinske govornice, informišite se, pročitajte ono što jeste. Ne čitajte ono što nije i nemojte skretati pogled od onoga što ste činili, jer ste činili loše i zbog toga je ovaj zakon morao da se promeni, da bi ostalo više sredstava u budžetu, da bi ostalo više za bolnice, za vrtiće i za škole i za socijalna izdavanja, a manje za bilborde.
Uvek ću glasati za takve stvari. Uvek ću glasati za one stvari koje će bar za sekundu, bar za tren, bar za malo ozdraviti naše javne finansije koje ste vi razboleli neodgovornom politikom, kreditima od kojih ste 0,15% uzimali za političke aktivnosti. Šta je tu ustavno? Šta je tu u skladu sa logikom? Šta je tu u skladu sa interesima građana? Nema toga.
Ovaj zakon je iskorak. Ovaj zakon je urađen u komunikaciji i u saglasju sa civilnim društvom. Ovaj zakon je urađen u skladu sa zakonom i, što je najvažnije, ovaj zakon je u skladu sa građanima Republike Srbije, kojima će ostati više 3,5 miliona evra.

Član 107, gospođo predsednice.
Ni u jednom jedinom trenutku SNS nije govorila o imenima, ali ukoliko je ova prethodna povreda Poslovnika pokušaj da se zatvore usta, da se ne govori ili da se govori samo ono što je blagougodno pojedincima, to neću dozvoliti i to neću uraditi ni onda kada je bilo mnogo opasnije i mnogo teže.
Govoriću i o sedam kuća koje smo uradili bez sredstava iz budžeta, dok su se drugi razmetali bilbordima, kampanjama, kreditima u Razvojnoj banci, koje su dobijali na časnu reč.
Hajde pored tih kuća da stavimo na bilborde i te kredite koji su dobijeni na časnu reč. To su dva različita koncepta, dva različita razmišljanja, dva različita ophođenja u politici, neodgovorno stavljanje ruke u džep, neodgovorno stavljanje ruke u budžet Republike Srbije. Ono što želimo ovim predlogom zakona, to su uštede. Znam da mnogima ne odgovara kada se kaže – morate i vi da štedite i da će reagovati i da reaguju i sada, kao što dobacuju.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Šta je ovo? Ovo nije povreda Poslovnika.)
Vodimo politiku koja je odgovorna, vodimo politiku koja je u interesu građana Republike Srbije i molim vas, samo nas nemojte učiti pristojnosti, jer prvo pogledajte u ogledalo, pogledajte u ono šta su uradili ljudi sa kojima ste delili iste vrednosti, sa kojima ste delili vlast.

Prvo, ono što uvažena koleginica prećutkuje, a verujem da zna, nijedan zakon nije pojedinačni akt, nijedan zakon ne važi samo za pojedince ili za pojedinu političku stranku. Netačno je kada kažete – napravili ste ovaj zakon sebi da kupujete nekretnine. To je bezobrazno. To je drsko. To je izvrtanje reči. Ovaj zakon važi na vas i vi možete da kupujete nekretnine, ali je bilo lepše u Razvojnu banku, pa tamo, bilo je bolje tamo. Ko je tamo plaćao? Koje plaćao dugove Razvojne banke? Građani Srbije. Na koji način ste dobili kredit? Na časnu reč, ili poznanstvo sa Elezovićem, ili vas je Elezović vodio tamo, ili neko drugi?
Sada kažete da je smanjenje sredstava…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Šarić.)
Sa Šarićem je nešto drugo. Šarićima ste davali da privatizuju. Nemojte Šarića samo vi da pominjete, molim vas.

Sada kažete da je smanjenje sredstava koja se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije demagogija. Šta je bilo 2011. godine kada ste od kredita uzimali za političke stranke? Svaki kredit 0,15%, poštovani građani Republike Srbije. Od svakog kredita koji je Demokratska stranka, u bilo kojem agregatnom stanju, uzimala 0,15% je odlazilo na finansiranje Demokratske stranke i drugih stranaka. To nije bila demagogija. To je bila pljačka, to je bilo otimanje, a ovo je razumevanje i tačka na pljačku, kako kažu kolege. Ovo je razumevanje u kakvom se stanju nalaze javne finansije koje ste vi razboleli vašom neodgovornom politikom, vašim zaduživanjima, vašim trošenjima. Od svakog kredita na bilbord, od svakog kredita, pa što tada niste kupili, što se tada niste skućili, što tada niste razmišljali o budućnosti, što tada niste razmišljali o mladim ljudima?
Tada je trebalo što više da bi preko dajrekt medija ili ne znam ti koga se reklamirali i radili deo tog novca, dobar deo tog novca je tamo završavao. To je bilo u redu. Sada kada ostaje građanima Srbije, sada je demagogija. U redu nazovite me demagogom. Evo priznajem, ali će ljudima u Srbiji ostati tri i po miliona evra više sredstava, hteli vi to ili ne, odlukom većine u ovoj Skupštini i odlukom razumnih ljudi u ovoj Skupštini.

Gospodine predsedavajući, mnogo neistina je izrečeno u žaru političke borbe prethodnih kolega, da SNS nije učinila ništa za dve i po godine.
Zakon iz 2011. godine, koji je napravila DS, koja ume da sačuva kamen za kupus, ali ako je futoški kupus, ne kamen, kamen može biti i iz Soko Banje, je predvidela da 0,15% sredstava za finansiranje političkih aktivnosti se izdvaja sa rashodne strane budžeta RS. Poštovani građani, svaki kredit, svaki dinar, svaki evro, svaki dolar koji je ušao u Republiku Srbiju od te 2011. godine do 2012. godine, 0,15% je odlazilo od kredita koji plaćaju svi građani Republike Srbije u džep DS. Godine 2012. SNS menjajući Zakon o budžetskom sistemu primenjuje da se tih 0,15% izdvaja ne sa rashodne strane, ne od kredita koji vraćaju građani Republike Srbije, već od prihoda i to od poreskih prihoda. Eto to je uradila SNS i pod takvim uslovima izašla na izbore 2012, odnosno 2014. godine.
Nakon toga SNS šest meseci jer ne možemo sve brljotine koje su pravljene godinama, najlakše je izaći i otići i ne saslušati, i to je dijalog taj demokratski na koji se poziva, u proteklih 12, 13 godina da se isprave. Evo ga način da se ispravi.
Pogledajte poštovani prijatelji amandman šesti ili sedmi. Pogledajte suštinu zamerki na ovaj zakon, da se 0,105% izdvajanja za političke aktivnosti menja na 0,130%, amandmanom i zbog toga sam rekao da je drsko i bezobrazno. I sada kažem da je drsko i bezobrazno, ponovo povećavati i ponovo amandmanom uzimati za sebe.

Gospodine Bečiću, vodite sednicu bez pritisaka i vodite sednicu onako kako mislite.

Sada ćemo videti šta je rađeno.
Agencija za budžetsku inspekciju Grada Beograda podnela je u januaru ove godine Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje postupka protiv bivšeg i sadašnjeg direktora JP „Poslovni prostor Vračar“, Aleksandra Đurašinovića i Mihajla Samofalova zbog kršenja Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budžetskom sistemu. Obojici se na teret stavlja to što su 2010. i 2011. godine mimo tendera ugovarali radove i usluge za potrebe javnog preduzeća, ali to što su plaćali građevinske radove koji su bili fakturisani, ali praktično nisu bili izvršeni.
Tokom budžetske kontrole inspektori su otkrili da je rukovodstvo „Poslovnog prostora Vračar“ u više navrata mimo tendera dodeljivalo građevinske poslove preduzeću „Sing“ d.o.o. iz Beograda. Indikativno je da je upravo ovom preduzeću za vreme mandata direktora Mihajla Samofalova u pregovaračkom postupku bez javnog poziva i objavljivanja tendera dodeljen posao – adaptacija objekta u Krunskoj 69. gde se nalazi sedište DS.
Pomoćna zgrada u Krunskoj zapaljena je tokom sukoba oko „parade ponosa“ 10. oktobra 2010. godine, a iako inspektori nisu utvrdili nezakonite radnje, ova nabavka je sumnjiva zbog brzine kojom je obavljena. Umesto da raspiše javni poziv, „Poslovni prostor“ je uputio poziv za dostavljanje ponuda na adrese tri preduzeća itd. Posao je dobio funkcioner lokalnog odbora Vračar, Dragan Maravić i to je poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Beograda, koštalo sve vas van ovog zakona osam miliona dinara.
Idemo dalje. Veliki majstori male nabavke i tu se radi oko DS, Vračar i Krunske ulice. Jedan od najvećih donatora DS i definitivno najveći gubitaš među firmama je firma „Intelkon“ iz Beograda koja se bavi kablovskom komunikacijom i čije je vlasnik kiparska firma „Ejmar limited“. Ta firma je osnovana dan posle raspisivanja izbora 14. marta 2008. godine, recimo. Vladajućoj stranci je 2012. godine dala pet miliona dinara donacije iako je tu godinu završila ista ta firma sa gubitkom od 116 miliona dinara. Ne plaćate porez, ne plaćate radnicima, ne plaćate penziono, ne plaćate socijalno. Dovoljno je pet miliona DS i sve vam je oprošteno.
Mnogo veći gubitak, ali i mnogo veću donaciju imala je firma „Milinković kop“ d.o.o. iz Ledinaca, registrovana za trgovinu na veliko i osnovana 02.07.2008. godine. Opet nešto oko izbora sa samo dva zaposlena koja je demokratama uplatila šest miliona dinara donacije, ali je gubitak četiri miliona.
Spisak je podugačak oko finansiranja DS.
Hajdemo dalje. Vlasnik preduzeća „Metropolit“ d.o.o, da li vam je poznata ta firma, ovi što vode računa o kupusu i kamenu za kupus, donirala je 400.000 dinara DS. Žarko Radonjić, to je taj što popravlja sve, na taj način sve funkcioniše u Srbiji, uhapšen je pod sumnjom da je organizator kriminalne grupe koja je malverzacijama na uvozu i carinjenju robe oštetila budžet Srbije 10 miliona evra.
Žarko Radonjić, to je taj koji popravlja sve, na taj način funkcioniše sve u Srbiji, uhapšen pod sumnjom da je organizator kriminalne grupe koja je malverzacijama na uvozu i carinjenju robe oštetila budžet Srbije 10 miliona evra. Žarko Radonjić je ponovo uhapšen kao šef i vođa carinske mafije. Hajde malo, a verovatno ste zaboravili ko je Oliver Dulić. Ukoliko se pogledaju, molim vas, verujem da imate nervozu, ali pričam vam o načinu kako se finansirala.

Govorim kao ovlašćeni predstavnik predlagača.

Kako ste rekli?