U redu, javiću se ponovo pošto vidim posebnu senzitivnost na poslovanje jedne firme Olivera Dulića sa 70 različitih državnih organa i institucija i kako se ko finansira. Znači, ne valja kada tri i po miliona evra ostane u budžetu, valja da se taj procenat povećava i 2011. godine je povećan i sada amandmanski vidim da se povećava, ali je dobro ovo. Platiš DS, možeš da radiš šta god hoćeš, možeš da budeš i šef carinske mafije, možeš da radiš sa javnim nabavkama šta god hoćeš, samo ako doniraš. Valjda je to dobro. Mislim da nije i zbog toga SNS menja ovaj zakon.

Čudi me da se tako loše govori o koalicionim partnerima. Nemojte tako loše da govorite o radikalima, oni su vam produžili politički život Bojanu Pajtiću u Vojvodini. Možda dobijete i kvote, pa trk na aerodrom „Nikola Tesla“.
Ovde se radi o principu. Ovde se radi o principu urušavanja osnovnih demokratskih načela. Koliko će ko novca da dobije od javnih finansija nije odredio ni gospodin Nikolić, nisam odredio ni ja, nije odredio niko u ovoj sali. Koliko će ko dobiti novca, odredili su građani Srbije na izborima. Oni su dali poverenje. Oni su rekli – vama ne, ili vam dali kamen da ga čuvate za kupus. A i to bi bilo stanjeno za neku godinu. Verovatno bi se od tog kamena bi se napravio šoder. Negde bi i to bilo odnešeno i upropašćeno.
Koliko koja poslanička grupa i koliko koja stranka dobija iz javnih sredstava i kako se raspoređuje taj novac, zavisi od izbornih rezultata. Vaša želja da krojite izborne rezultate tamo gde im nije mesto je opasna za demokratiju. Lepo izvežban govor i par nekih fraza koje se izriču a da se ne padne u nesvest, a videli smo i da su padali u nesvest kada se izreknu, nisu dovoljne ako radite protiv demokratije, ako radite protiv volje građana.
Ovde je glavni princip ono što ste prećutali, ono što ste čak i amandmanom probali da poremetite, a to je da masa novca koja se izdvaja za funkcionisanje političkih stranaka bude manja. Raspodelu određuju građani. Vi hoćete da ta količina novca bude veća, da ignorišete izbornu volju građana, i da uzmete više za sebe. Dosta je bilo, 12 godina, dosta ste uzeli i od „Razvojne banke“ i od građana i iz budžeta, pa dosta, bre, ljudi, više.

Gospodine predsedavajući, dobro je što smo čuli, a ovo nije ni prvi, a verovatno neće biti ni poslednji put, da se prodaja Miškovićeve imovine koja se desila 2010. i 2011. godine predstavlja kao direktna strana investicija. Ja ne vidim nikakvu korist države od svega toga, osim što će poslužiti, evo koliko milijardi, osim ako nisu imali neke zajedničke talove u okviru te imovine i u okviru tih firmi? Onda u redu.
Voleo bih da sam ovakav ton, ne ovoliko bučan, ali da sam ovakve reči čuo 2011. i 2012. godine. Voleo bih da sam čuo takav ton i kada SNS od svog osnivanja pa do 2012. godine iz javnih finansija nije dobila ništa, nula. Ni tada se predlagač ovog amandmana nije zabrinuo kakve uslove imaju akteri na političkoj sceni Srbije. Nije ga bilo briga. Bio je u nacionalizovanoj kući u Krunskoj ulici, u centru. Za tu zgradu od nekoliko stotina ili hiljada kvadrata, ne znam, je plaćao par hiljada dinara, više građani Beograda plaćaju infostan nego što su oni plaćali i za zakup i za sve ostalo. Ali, tada se nisu brinuli da kažu – kako je vama, dajte da obezbedimo svima iste uslove, dajte da budemo jednaki. Ne, važno je bilo da je donesen zakon, a takav je Zakon bio u 2011. godini, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti – 0,150% od kredita, od svakog dinara, svakog evra koji je ušao i preko banaka i preko međunarodnih finansijskih organizacija, završavao je u rukama političkih aktera DS u različitim agregatnim stanjima, ali ne u rukama SNS, niti smo tako nešto tražili, a tada se predlagač amandmana nije brinuo za iste uslove svih aktera na političkoj sceni.

Na znam kako da definišem kada neko ustane i kaže – mi smo za štednju, a onda podnese amandman, čini mi se broj 6. gde se ta štednja koja je definisana nominalno 0,105% kaže - ne, ne, više za političke stranke, 0,130%.
Kako se štedi? Jedno je izaći za govornicu i reći – mi smo za štednju, a onda predati drugi amandman kojim se omogućava političkim strankama više.
S druge strane, gde piše to što ste naveli? Ja tumačim ono kao Vuk Stefanović Karadžić. Pišeš kako govoriš, čitaš kao što je napisano. Sada to nije to. Nije to što smo doneli 2011. godine, da se političke stranke finansiraju iz rashoda budžeta, što piše u zakonu.
Iz rashodne strane budžeta, iz svakog kredita, iz svakog zaduživanja, 0,15% je odlazilo na političke stranke, na sve, osim na SNS, i time se ponosim, i to je ono što piše. Nemojte da tumačimo nešto što nije. Godine 2012. je napravljena promena, ali ne ovim zakonom, Zakonom o budžetskom sistemu, gde je sa rashodne strane prebačeno na prihodnu stranu budžeta i to od poreskih prihoda.
Zakonom o budžetskom sistemu…
(Marko Đurišić, s mesta: Ne, kako može?)

Godine 2012, ne 2011. godine, i to vam pokazuju i dijagrami koje imam iz Ministarstva finansija, koji ne pokazuju pad ni 2011. godine, ni 2012, nego druge polovine 2012. godine. Molim vas  nemojte tumačiti onako kako vam, tumačite onako kako zaista piše.

To što ste rekli maločas, nigde ne piše u zakonu.

Mislim da je jedan od predlagača ovog amandmana, gospodin Jugović, bio poprilično jasan kada je rekao da je ovo napravljeno u dogovoru i u komunikaciji i sa predstavnicima civilnog društva i sa predstavnicima naše dve poslaničke grupe. Kada kažem naše dve poslaničke grupe, mislim na SPO, DHSS I SNS.
Ja se ne bih stideo dogovora. Ne bih se stideo tačaka spajanja, ne bih se stideo komunikacije, ne bih se stideo i ne bih u svom govoru rekao – ne, mi se nismo dogovarali. Nema potrebe, uvaženi kolega Božoviću, bez potrebe da vas pozivam na repliku, da se stidite dogovora i da se stidite komunikacije. Nas su ljudi u Srbiji poslali ovde da komuniciramo, da se dogovorimo, da iznalazimo najbolja rešenja, a ne da se tučemo, ne da se mrzimo, tako da nema razloga da bežite od te komunikacije.
Uostalom, kao politička stranka ste bili nekada protiv i komunikacije i dogovora sa nekim drugim ljudima, pa ste sada napravili koaliciju Srpskom radikalnom strankom na pokrajinskom nivou i ona vas je podržala i podržala Bojana Pajtića, tako da komunikacija je dobra u političkom životu. Bez komunikacije se ne može. Ako nema komunikacije, nema ni dogovora. Ako nema dogovora, nema i boljitka.
Ja sam zaista ponosan i na komunikaciju i na dogovor i sa poslaničkom grupom uvaženog kolege Jugovića, ali i sa predstavnicima civilnog društva i „Transparentnosti“ i zahvalan sam im na energiji koju su ulagali ovih dana.

Manjak argumentacije, višak uvreda. Kliše.
Nisam fasciniran i nemam fascinaciju, ali imam poštovanje prema građanima Srbije koji žive u Vojvodini.
Fascinaciju onim šta se radilo i šta se radi u Vojvodini imaju nadležni istražni državni organi, koji su tako fascinirani i hvataju se ljudi za glavu šta vide i u Razvojnoj banci i u Fondu za razvoj. Krste se ljudi šta je sve rađeno.
(Dejan Nikolić, s mesta: I Univerzal banci.)

Ono od čega bi vi, gospodine Nikoliću, želeli da pobegnete, ali od toga ne može da se pobegne. Znate, nalazimo se u svetu komunikacija, transparentnosti, javnosti, pa onda za početak sednice pokrajinskog parlamenta kvorum da Srpska radikalna stranka…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: I ti si dao.)

Pa kvorum, pa ne samo kvorum, već i jedan od tih čuvenih 63, koliko je od takvih iz Srpske radikalne stranke? Zašto one ljude koji su vas ostavili, koji su ostavili u političkom životu Bojana Pajtića, sada grdite?
Kod toga kad brod počne da tone, čini mi se kad je brod Tadićev počeo da tone, vi ste vrlo brzo otišli u naručje Đilasu, pa kada je Đilas počeo da tone, vi ste otišli vrlo brzo u naručje Bojanu Pajtiću. Sada vidim da ste mnogo blizu Borka Stefanovića, tako da ste vi specijalista za tonjenje brodova. Vi ste specijalista da prvi odete sa tog broda koji tone. Nemojte, molim vas, da pričate o tome i nemojte na godine da se vadite, već na ono što radite.

Karantin je deo medicinskih aktivnosti.
(Janko Veselinović, s mesta: Ne, sportisti idu u karantin.)

Ovo su političke aktivnosti i jasno se kaže da politička stranka koja stekne nepokretnu imovinu nad sredstvima iz javnih izvora tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti.
To što prethodni govornik meša medicinu, politiku, sport, omladinu, šta god, samo onako da nešto izrekne, više govori o njemu nego o nama. Ne znam gde su držali ova tri pokrajinska poslanika koja su pozajmljena Bojanu Pajtiću? Možda u tom nekom karantinu ili u tom nekom prostoru.

Ono što želim da vam kažem, gospodine predsedavajući, ovde je stenogram obraćanja šefa poslaničke grupe SNS – Napred Srbijo, gospodina Tomislava Nikolića, 7. juna 2011. godine. Evo kako smo se tada borili protiv ovakvog nakaradnog i invalidnog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
„Šta ste ovde uradili? Raspodela sredstava iz javnih izvora, lepo ste natovarili na građane Srbije 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije. Odakle vam ideja da se političke stranke finansiraju iz rashoda Republike Srbije? Zašto niste rekli – iz prihoda? Da li znate za pokrivanje rashoda koliko se Srbija zadužuje? Neka znaju građani Srbije da se Srbija zadužuje da bi finansirala političke stranke. Da li vi čekate da se Srbija zaduži da biste dobili više novca za finansiranje političke stranke? Zašto niste prihvatili da to bude iz prihoda budžeta Republike Srbije, pa makar i 0,075%, a ne 0,5% kao što smo nekad predlagali? Zašto ste prihvatili?
Evo proste računice. Za ovu godinu, 2011, po postojećem Zakonu izdvojiće se 577.609.000 dinara. Po novom Zakonu, koji je 2011. godine donesen, izdvojili biste 1.270.000.000 dinara, a ako prihvatite naš amandman, za ovu godinu bi bilo izdvojeno 544.800.000 dinara. Čak manje nego po postojećem Zakonu. Pa nije valjda da ovaj zakon donosite da biste povećali prihode političkih stranaka? Ako želite da povećate prihode političkih stranaka, recite javno i otvoreno – želimo strankama da obezbedimo veće prihode, onda bih to mogao da razumem.“
Evo kako se SNS ophodila i 2011. godine, kako se ophodimo sada kada možemo da kreiramo i kada imamo većinu u parlamentu koju su nam podelili građani RS, manjim izdacima, manje za političke stranke. I tada smo vas upozoravali, i tada je gospodin Tomislav Nikolić govorio i predlagao amandmane da bude manje. Ne, vi ste sa 577 miliona dinara za političke stranke, po zakonu koji je važio do 2011. godine, te prihode političkim strankama duplirali na 1.270.000.000 dinara samo u 2011. godini.
To je otklon između naše dve politike, a ne o tim karantinima u kojima ste držali ove koji su podržali ove koji su podržali …

  Ovlašćenog predstavnika, gospodine predsedavajući.
Zabrinuću se fascinacijom gospođe Jerkov Zoranom Babićem, jer češće pominje Zorana Babića, nego Srpsku naprednu stranku. Ali dobro. Stoički ću istrpeti tu fascinaciju, tako da nije nikakav problem.
(Narodna poslanica Aleksandra Jerkov, s mesta: Sada mi se direktno obraća.)

Mogu da nastavim, ako ste završili ćaskanje? Ja nisam predlagač, ja sam jedan od 136 narodnih poslanika Srpske napredne stranke koji su predlagači ovog predloga zakona, a ja sam samo dobio čast od poslaničke grupe Srpske napredne stranke da bude ovlašćeni predstavnik predlagača. Tako da jedno je kada kažete ovlašćeni predstavnik predlagača ili kada kažete grupa predlagača, a drugo je kada kažete Zoran Babić, Zoran Babić, onda mogu da prihvatim to. Stvarno mi prija kolegijalno, ne mislim ništa loše i u reči - fascinacija ili bar dajte neki rečnik šta ne smem da upotrebljavam i sve to.