Da ste pažljivo pratili dešavanja na političkoj sceni Srbije, naročito u Novom Sadu i u okviru AP Vojvodine, što na osnovu poreza na dohodak građana, što na osnovu poreza na dobit preduzeća, poreska osnovica po rebalansu koju je neka skupštinska većina u AP Vojvodine usvojila, a to možete i da vidite, je po rebalansu 14 milijardi dinara. Toliko oko tog spiska koji tražite i oko te brige koju ste napravili.
Što se tiče same potrebe, što se tiče same želje SNS da… Ne znam zašto neko ima potrebu da postavi pitanje a onda nekom gestikulacijom i razgovorima sa nekim drugim da ne vodi dijalog, ali, nema problema, gospodine predsedavajući, ja ću se obratiti vama. Promenom Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, promenom člana 11, želimo da iz javnih finansija koje sve političke strane primaju, želimo mogućnost da na osnovu domaćinskog raspolaganja tim sredstvima, na osnovu ušteda, na osnovu odvajanja, da političke stranke imaju pravo da kupe prostor, da izgrade prostor za normalno funkcionisanje političkih stranaka.
Želimo prostor gde će mladi ljudi, ljudi koji će nas naslediti u vođenju stranaka, u vođenju države, moći da se edukuju, gde će moći da vežbaju svoje veštine. Želimo da na taj način razmišljamo o budućnosti, da se budući lideri naših stranaka ne bave i ne razmišljaju o tome da li će imati prostor, koliko će koštati taj prostor.
Iskoristiću priliku da repliciram uvaženom kolegi da SNS u ovom trenutku plaćanje centrale, prostor plaća 260 hiljada dinara mesečno. Koliko plaća DS, sa kampovanjem vlasnika ispred same zgrade i da li će taj objekat biti vraćen pravom vlasniku ili neće? SNS od osnivanja, odnosno ovaj prostor u koji smo se preselili, plaćamo 260 hiljada dinara.
Zašto ne razmišljati o budućnosti? Zašto ne raditi za budućnost? Zašto su nam samo deklarativno puna usta budućnosti i mladih, a ništa ne radimo da im omogućimo normalnije bitisanje u političkom sistemu Srbije? Zašto mislimo da u onom trenutku kada se mi više ne budemo bavili politikom – potop, nema veze šta će ostati, nema veze koji će dugovi ostati, nema veze što ništa neće postojati. Znate ko je razmišljao – a posle mene potop? Loše je to.
Razmišljamo da kao ideja, jedan pokret, jedna velika stranka, kao što je SNS, da bitišemo i u budućnosti. I radovaću se kada budem u mojoj Vrnjačkoj banji, u jednom delu Vrnjačke banje koji se zove Lipova, kada budem mogao da pečem rakiju ili da se bavim nekim drugim stvarima, da gledam mlade ljude, kao što je moj kolega Jovičić i ostali, koji imaju potencijala da to rade, kako će voditi i ovu stranku i ovu zemlju. Ali će morati da se edukuju. Moraće da uče i na našim greškama.
Zašto je problem kupiti prostor i ostaviti mlađima? Kažu da čovek bolje i da ne postoji ukoliko nije izgradio kuću i podigao vinograd. Kuću sam gradio. Teško je, znam. Vinograd još nisam podigao. Žao mi je i nadam se da će mi gospod Bog dati priliku da podignem vinograd. Ovo je ta kuća i taj vinograd koji SNS želi da ostavi iza sebe mladim ljudima koji će sutra voditi i našu stranku i našu zemlju. Zbog čega je to problem? Zbog čega je problem gledati u budućnost i onim ljudima koji dolaze, koji su sada među nama i koji će sutra doći, omogućiti jedno lakše, normalnije bavljenje politikom i zašto je to problem? Zašto je neko protiv toga? Zašto je neko protiv mladih? Zašto je neko protiv budućnosti? Zašto je neko protiv normalnog političkog ophođenja? Zašto je neko protiv razvoja?
Srpska napredna stranka ima jasne ideje. Razgovarao sam sa ljudima iz civilnog društva, nevladinog sektora. Ubedio sam ih i jedan amandman je podnesen da se tako nešto ustroži, da se ustroži, ali jedno je podneti amandman i imati dobru volju zato što neko možda ima želju da kupi još jednu kuću od toga. Lider SNS je pokazao kako je normalno i pristojno živeti skromno. Nisu ga privukle ni dedinjske vile na koje ima pravo. I dan danas živi u zgradi na Novom Beogradu. Nije mu falila ni dlaka sa glave i ne želi da menja takav status i takvo ophođenje.
Ali, želimo da mladim ljudima, onima koji nas nasleđuju, onima boljim od nas omogućimo bolje uslove. To je jedna od poruka i poenta ovog zakona.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u pravu je moja koleginica Mirjana Andrić. Potpuno u pravu da je jedini motiv predlaganja nekih zakona, što je legitimno pravo svakog narodnog poslanika i ja ovim putem podstičem da više narodnih poslanika ili pojedinačno ili grupno, kao poslaničke grupe, predlažu zakonska rešenja. Da je bilo dobre volje pre strčavanja na Pisarnicu i predavanja jednog zakona koji je kozmetički, otvorila bi se debata, otvorila bi se komunikacija.
Neko ko ima dobru volju, ko smatra da ima dobru ideju, a takvih stvari je bilo i u prošlom i u ovom sazivu kada su neka zakonska rešenja, za prošli saziv sam siguran, za ovaj ne, ograđujem se, da kada je dolazilo nešto od strane opozicionih narodnih poslanika i ukoliko postoji komunikacija, ukoliko postoji dogovor, što je deo jedne i parlamentarne i demokratske prakse, došli smo i do zajedničkih rešenja i takve stvari su bile i izglasavane u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ukoliko je želja da te promene budu kozmetičke, kao što su bile kozme-tičke, jer je ostao isti procenat, promenjena je samo strana i usklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu, bez ikakve komunikacije, samo da na naslovnoj strani, prvoj strani Predloga zakona, piše nekoliko sati ili dan ranije, nego što je to uradila SNS koja je najavila podnošenje ovih izmena i dopuna zakona, ne vidim nikako drugačije, osim onoga što je govorila gospođa Mirjana Andrić, a to je da je bilo bitno samo što pre predati tako neki zakon i reći – evo, mi smo se pre setili. Naravno da se o tom zakonu sada ne razgovara, ali se razgovara o razmišljanju. Ne može da se na jedan način razmišlja prošlog četvrtka, a na drugi način da se razmišlja ovog četvrtka, recimo, pa smo sada za 0,15, pa smo sada za 0,5, pa smo ne znam za koliko do narednog četvrtka.
Zbog toga je legitimno pravo da razgovaramo o svim predlozima koji su u skupštinskoj proceduri. Zašto se predaju u skupštinsku proceduru, ako neko ne želi da se o tome razgovara? Mislim, kada takav predlog dolazi od nekoga ko zaista ima zavidnu parlamentarnu praksu i u parlamentu Republike Srbije, ali i u međunarodnim organizacijama, poštujem da nekome ko je možda mlađi, manje iskusan, pokaže kako treba, ali da pokaže kako treba na primeru, a ne da se strčava samo na pisarnicu da bi se dobio pečat i evo, mi smo stigli pre.
Gde je tu dogovor? Gde je tu želja za dogovorom, gde je tu želja za kompromisom, gde je tu želja za iznalaženjem najboljeg rešenja? Srpska napredna stranka i ja kao ovlašćeni predstavnik predlagača sam pozvao kolege i iz vladajućeg dela parlamenta i iz opozicionog dela, razmenili smo mišljenja. Na žalost ta mišljenja su bila takva da nismo mogli u tom trenutku da nađemo kompromis, ali smo bar probali.
Rekli smo bar – hajde razgovaraćemo i mislim da je to dobra praksa i dobra praksa za ubuduće. Tako da nema razloga učiti nekoga na pogrešnim stvarima, na pogrešnim primerima. Jedno je dobra parlamentarna praksa i SNS je raspoložena da unapređuje institut i instituciju Narodne skupštine uvodeći tako praksu, ali opet ću reći ukoliko je sa ove strane pružena ruka, a sa druge strane se dobija šamar, ta ruka često ostane u vazduhu ili bude spuštena.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Zahvaljujem se prethodnom govorniku jer me naučio da izgleda da je gospodin Pajtić obezbedio većinu za njegovu rekonstruisanu Vladu možda i sa batinašima, da nije sve platio. U redu je, neka i to istraže nadležni državni organi i neka daju svoj sud. Ne verujem baš da su lanč paketi podrška Bojanu Pajtiću, ali batinaše ne isključujem kao mogućnost.
Ono što bih podsetio, da je prvi Zakon o finansiranju političkih stranaka, tada se tako zvao, donesen je 2003. godine a sa primenom je počeo 2004. godine. Ovakav princip i način raspodele sredstava iz javnih finansija je isti kao što se primenjuje i sada, tako da sva ta kritika koja ide na način raspodele sredstava, koju sam čuo od uvaženog kolega, jeste kritika samog sebe, jer ništa nismo dodali, ništa nismo više na stranu SNS.
Ovo smanjenje je linearno smanjenje, a razlika između milion i četiri hiljade dinara, ne 40 hiljada dinara, da budemo precizni koliko Nova stranka ima – milion i četiri hiljade i 056 dinara, razlika u uticaju i u političkom sistemu i u uticaju u našem društvu i u odgovornosti u našem društvu za stranku koja se do sada nije sama pojavila ni na izborima za mesnu zajednicu, gde sam imao to zadovoljstvo da upoznam trećeg člana te stranke, predsednika gradskog odbora u Nišu i nikog četvrtog, nije adekvatna iznosu i razlici koju ima SNS od strane i iz javnih finansija, pa čak ni po broju, odnosno po tom iznosu koji je za SNS po narodnom poslaniku, iako je to kao da smo negde na pijaci, nažalost, od 360 hiljada dinara, za razliku od Nove stranke, koja sa tim iznosom od milion i četiri hiljade dinara, jedan poslanik je 500 hiljada dinara. Znači, čak i tu postoji disbalans, a mislim da smo i pred bogom i pred građanima jednaki. U ovom slučaju se pokazuje da nismo.
Rešenja koja su predviđena i zakonom iz 2003. i zakonom iz 2011. godine nisu menjana sada, baš da nam ne bi bilo imputirano – evo, menjaju nešto, da bi oni imali više. Ne. Ali kao što se teret krize preliva na gotovo sve građane Srbije, tako je normalno i prirodno da deo te krize u javnim finansijama linearno prihvatimo svi, osim ako prethodni govornik nije želeo u svom govoru da kaže da bi želeo više sredstava, a da se više oduzme SNS, da bi se više sredstava dalo Novoj stranci. Ne isključujem to, mada bi politički bilo veoma nerazumljivo i veoma loše.
Nijedan od uslova nismo menjali, osim što je ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti usklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu. U drugom delu, koji je značajniji, a to je da je procenat izdvajanja za finansiranje političkih stranaka sa 0,150% smanjen na 0,105% i ono što ste rekli, da se smanje sredstva za kampanje, i to je smanjeno sa 0,1% na 0,07%. Mislim da nema nikakvog valjanog razloga a da ovaj zakon i ne podržite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Pored vašeg imena ovde u listi narodnih poslanika prema prijavi za reč piše „bez oznake za ili protiv“, tako da je zbog toga ostalo nejasno da li ćete glasati za ili protiv ovog, ali prihvatam, ukoliko ste rekli, a sada je veoma jasno da ćete glasati za ovu izmenu.
Zahvaljujem se i na tome što smo, evo, sada odgonetnuli da Bojan Pantić nije koristio batinaše, ali je koristio keš i finansijska sredstva. Znači, odstranjujemo batinaše, ali keš ostaje. To je dobar znak i za nadležne istražne organe da se fokusiraju na prave stvari.
Što se tiče sugestije, ono o čemu sam razgovarao u prethodnim danima sa predstavnicima nevladinih organizacija, civilnog društva, transparentnosti i jedna ideja koja je potekla i o kojoj može da se razgovara, ne da se zabrane komercijalne, jer komercijalne reklame, ne vidim ni jednu zemlju na svetu koja je u kampanji zabranila komercijalne reklame ili bilo šta, ma koliko one bile smislene ili nesmislene. Ne postoji primer bilo gde da se zabrani.
Ono što možemo da uradimo da i ono što Vlada Republike Srbije uostalom i radi, troši onoliko koliko ima, da se limitira iznos, da se limitira iznos kampanje. Da ne bi došli u situaciju u kojoj su neke vanparlamentarne stranke, koje su ostale bez lidera, ali ostale sa nasleđenim ogromnim dugovima, da i lista na kojoj je bio gospodin Živković, navodim ne da bih ga izazivao na repliku, već kao činjenica da je i ta stranka ostala u ogromnim dugovima. Kako vraćati? Kako plaćati? Nisu više u mogućnosti da uđu u Razvojnu banku Vojvodine i kažu – dobar dan, došli smo na kafu, sok i za pare. Nemoguće je.
Da ne bi dovodili u situaciju neke ljude koji nisu uticali na takve odluke, da ne bi dolazili u takvu situaciju, o tome možemo da razgovaramo. Ali, zabraniti komercijalno reklamiranje u izbornim kampanjama, pa to ne postoji nigde u svetu. Nijedna zemlja na svetu nije zabranila reklamiranje. Ja ne vidim zašto bi mi izmišljali nešto što je nemoguće i što je neprimenljivo bilo gde, ali da komunikacija treba da postoji, treba da postoji kako bi naš politički sistem doživeo određenu evaluaciju. Mislim da posle 24, 25 godina moderne istorije parlamentarizma u Srbiji to građani od nas i očekuju.

Mislim da smo mi i danas i u danima koji su iza nas, ali u danima ispred, vrlo direktno komunicirali. Nemam nikakav ni strah ni potrebu da spuštam pogled pred bilo kim, da nekoga ne pogledam u oči i ne kažem ono što mislim. Nemam potrebe da podnosim krivične prijave. Dovoljno je što sam vrlo transparentno i javno jutros u vremenu kada se postavljaju poslanička pitanja postavio pitanje ministru unutrašnjih poslova – šta se sve to radilo oko sklapanja te vrlo principijelne DS radikalsko-odmetničke odbegle, ne znam više kako da nazovem, koalicije u AP Vojvodini.
S druge strane, opet bez želje da izazivam na repliku, samo ću pomenuti govornika gospodina Živkovića i o nekim insinuacijama kako se do glasova dolazi. Uostalom, zašto se stidite gospodina Živkovića, bili ste zajedno na listi, pomogao vam je da pređete cenzus? Ja stavljam tu znak jednakosti. To nema nikakve veze. To što sam komunicirao sa gospodinom Živkovićem, vrlo korektno, za razliku od nekog pređašnjeg vremena, ne znači bilo šta indirektno. Na istoj ste listi bili, delili ste vrednosti, pomogao vam je čovek da pređete cenzus. Ne vidim razloga da sada smatrate da je to nešto bočno, da je to neko zaobilaženje bilo čega. Da su se ružne stvari van zakona dešavale prilikom sklapanja ove većine i prilikom sazivanja ove sednice Vojvodine i rekonstruisane Vlade i svega toga, ja sam samo video malopre kao šansu da dođemo do istine.
Da li su to bili batinaši, da li je to bio neki novac, šta je bilo u opticaju? Možemo da insinuiramo ovde. Konačno, slažem se, moraju da daju nadležni državni organi. Zbog toga sam jutros vrlo odgovorno, u ime poslaničke grupe SNS takvo pitanje postavio, ne indirektno, ne preko zapisnika, ne hrabro u hodniku, ovde, u Narodnoj skupštini, zato što je to pitanje koje postavljaju građani Srbije koji žive u Vojvodini, koji su blokirani jer pokrajinska administracija ne radi, sekretarijati ne rade. Vijaju poslanike po zgradi ili po gradovima i opštinama u kojima žive. Broje do tog 61, 62, 63, kojeg više.
Da li rade svoj posao? Ne rade svoj posao. Posle, ko je odgovoran zato što je Vojvodina sa vrha lestvice po razvoju u Srbiji dospela na dno?
Ko je onda odgovoran zašto je takva nezaposlenost u Vojvodini? Ko je odgovoran za sve što se dešavalo…

… i što se dešava? Ako mislite da nije mesto ovde u Domu Narodne skupštine postaviti takva pitanja za jedan lep, prelep deo Srbije, onda se vi definitivno jako varate. Da je indirektno postavljeno pitanje, nije. Nije. Iskoristio sam debatu sa gospodinom Živkovićem, sa kojim ste bili na izbornoj listi. Pomogao vam je čovek da uđete u parlament i ne vidim razloga zašto ga sada odbacujete. Zašto se sada stidite maltene takvog poteza. Nemojte to da radite, nije fer.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Ne znam odakle da krenem. Evo, od sredine. Da, predviđeno je da se iz javnih sredstava finansira kupovina nekretnina, zato što je normalno, pristojno i prirodno skućiti se i budućim generacijama ostaviti krov nad glavom, jer mi nemamo, a ni mnoge druge stranke na političkoj sceni Srbije, vilu u Krunskoj za par hiljada dinara mesečno ili godišnje, nemamo ni Magistrat u Zemunu, kao vaši koalicioni partneri. Videli smo da bez Magistrata niste mogli ni da izglasate pokrajinsku vladu, ni da opstanete na vlasti u Vojvodini. Nemamo, a nemaju ni mnoge druge političke stranke.
Ako niste čuli ono što sam u nekoliko navrata govorio, a verujem da ste bili u sali, ali niste želeli da čujete kolika je želja SNS da budućim generacijama ostavimo uređenije i političke aktere i političke stranke skućene, da napravimo centre u kojima će se vršiti edukacija mladih ljudi, a vi ste mladi čovek koji je prošao mnoge takve centre. Najmanje što sam od vas očekivao je razumevanje za takve ljude, za vaše kolege, neke bolje ljude koji će voditi vašu stranku na bolji, pravičniji način, da mogu da se edukuju, ali u svom prostoru, a ne u nekom iznajmljenom prostoru.
Što se tiče gušenja opozicije, kako ste rekli, voleo bih da se vratite u 2011. godinu kada je ovakav zakon o finansiranju političkih aktivnosti donošen u Narodnoj skupštini, kada smo, po rečima gospođe Elvire Kovač, videli da je jedan predlog otišao u Vladu, a drugi došao u Skupštinu na usvajanje. Po tom predlogu SNS, parlamentarna stranka sa 21 narodnim poslanikom, dobila je nula dinara. Nemojte, molim vas, vi da pričate o gašenju i ugnjetavanju opozicije, jer naše pamćenje i pamćenje građana Srbije je mnogo dalje nego što je 2011. godina. Datira mnogo, mnogo duže, jer su to istrpeli na svojoj koži.
Što se tiče finansiranja iz privatnih izvora, netransparentnog, pročitaću vam jedan članak. Zbog sumnje da je grupi povezanih lica protivzakonito i bez licitacije u zakup dato više od 1.000 ha, ni manje ni više nego 1.000 ha, državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Kovin, Udruženje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i stočara „Klip“ iz Gaja kod Kovina u Tužilaštvu za organizovani kriminal podnelo je krivičnu prijavu protiv članova opštinske komisije, saznaje „Pištaljka“. To zemljište su na višegodišnje korišćenje dobili firma, zapamtite, „Atel“ DOO iz Kovina i deca vlasnika ove firme koja je bila donator. Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, čiji donator? Demokratske stranke. Evo ga i ovde sajt DS - „Atel“ Kovin DOO, 150.000 dinara 13. aprila 2012. godine.
Odakle su ta sredstva uzimana, dobijana i kakva protivusluga merena u hiljadama hektara, evo govori ovaj članak. Imamo ovde poprilično veliku dokumentaciju i verujem da bi ova sednica Skupštine trajala duboko u noć ukoliko bih svaki od ovih članaka i krivičnih prijava koje su podnošene, ali ne verujem da bih stigao da sve ispričam i pročitam.
U anale ovog doma da li će ući poslanička grupa koja je predložila predlog zakona u čijem obrazloženju piše nacrt, a ne predlog? Ne verujem da to ikoga u Srbiji zanima, ali da će ući poslanička grupa, ali i one poslaničke grupe koje podržavaju smanjenje sredstava i ostanak tih sredstava u budžetu, kako mi kolega Rističević reče, dovoljno je da se kupi 2.000 krava, recimo, u Srbiji i da se podeli poljoprivrednim gazdinstvima i za reprodukciju i za proizvodnju. Zamislite sada tu jednu vrednost i da se zaposli na taj način koliko ljudi i koliko poljoprivrednih gazdinstava ili ono što gospodin Božović želi, da ostane više sredstava za bilborde, za političke igrarije.
Mislim da će u analima ove Narodne skupštine ući oni koji su 2011. godine usvojili takav zakon kojim su sebi kao najvećima podigli iznos sredstava iz javnih finansija, jer su u osnovicu čak stavili i one kredite za koje su se zaduživali. Zamislite sada, kredite smo uzimali da bi DS procenat od tih kredita uzela za svoje političke aktivnosti. Da li će to ući u anale ove Narodne skupštine? Verujem da hoće, jer da je drugačije, verovatno da bi i dalje kreirali sudbinu ove zemlje, a ne bi poslali u istoriju i to samo na onaj način koji je legalan, legitiman i normalan, a to je na izborima.
Još jedna stvar koja zaista nema nikakve veze sa ovim Predlogom zakona, ali je bila rečena – obećanja. Obećanja, gospodo. Srpska napredna stranka je na izborima 2014. godine obećala teške mere, obećala odricanja. Nismo našim građanima stavljali ružičaste naočare na oči. Govorili smo o stanju u javnim finansijama i o svemu onome kroz šta moramo da prođemo kako bi te javne finansije ozdravile i da ne bi otišli u bankrot. Godine 2012. likvidnost budžeta je bila 15 dana. Petnaest dana, pola penzije, pola plate profesora, pola plate lekara, pola plate policajca i vojnika. To je ostavio bivši režim. Isti onaj režim koji suze lije, krokodilske suze lije za onim penzionerima, za onim zaposlenima u državnoj upravi koji će, ja sam im u tome izuzetno zahvalan, istrpeti i pomoći državi da ozdravi javne finansije, da prime i istrpe lekove koje su primile sve uređene zemlje, ali na vreme.
Gde bi nam kraj bio da se 2008, 2009. i 2010. godine nismo baškarili, zaduživali, da nismo trošili besomučno, da smo tada štedeli? Da smo tako štedeli SNS možda ne bi bila u prilici da dođe na vlast, ali bi mojoj zemlji bilo bolje. Ja to ne dovodim u pitanje uopšte. Zašto to niste radili? Obećanja, 2008. godine, 2007. godine – 200.000 novih radnih mesta. Znate li koliko nas je puta Boris Tadić obeznanio sa 200.000 novih radnih mesta? Četiri godine posle sa 13,6 na preko 26% stopa nezaposlenosti u Srbiji. Bez posla je ostalo 400.000 ljudi.
Šta ćemo sa tim obećanjima? Puj, pik ne važi se, zaboravilo se, igrala se deca. Nismo ni deca, niti se igramo, niti imamo pravo da se igramo. Obećanja? Lepo vam je govorio uvaženi profesor Marko Atlagić, ekspoze predsednika Vlade gospodine Vučića ovde je bio dug, trajao je četiri sata. Ne zato da bi pokazao svoju izdržljivost i veru u ono što je napisao i predvideo i dao zadatak i sebi i svom timu da uradi. To je svojevrsno, svojevrsno obraćanje i obećanje, primenljivo i proverljivo. Zbog toga smo posle 100 dana, nismo rekli – dajte nam sto dana da vidimo gde su nam kabineti, da se upoznamo sa sekretaricama i mobilnim telefonima. Rekli smo – dajte nam sto dana da ispunimo ono što smo rekli za sto dana. Vlada je posle sto dana bila ovde, i posle sto dana, i posle šest meseci. 5Spremni smo na proveru, zato što je taj ekspoze Aleksandra Vučića i tako obiman i tako veliki, zato što želimo da bude proverljiv ovde u ovom domu Narodne skupštine.
Hoćete da vam izvadim stripove Mirka Cvetkovića? Hoćete da vam izvadim slikovnice i bajke drugih premijera, i šta su sve obećali, i šta su sve ispunili? Hoćete da vam izvadim stenograme koliko puta je ovde Boža Đelić skakutao za ovom govornicom, ovde, i u Kralja Milana, i govorio – bićemo punopravni član EU 2004. godine i 2007, 2008, 2012. godine, iako ste dobro znali da za tako nešto je potrebno da se zasuču rukavi, da se uskladi zakonodavstvo, da ubedimo naše ljude da to radimo zbog nas, a ne što nam je neka Evropa, Brisel, neko da nam je nametnuo, ništa nam ne nameću. Ovo radimo zbog nas. Zato što je to potreba ove zemlje. Zbog toga nemojte, molim vas, mlad ste čovek, budućnost, perspektiva je pred vama, samo nemojte o obećanjima, jer to je tako klizavo za DS da padate već na prvom koraku.
Ovaj zakon je napravljen i kao ovlašćeni predstavnik predlagača sam razgovarao sa nevladinim organizacijama, sa predstavnicima civilnog sektora i zahvalan sam na sugestijama. Pogledajte ovo. Ovo je materijal koji sam danima pre ove diskusije razmenjivao i razmenjivaću sa, recimo, sa gospodinom Nenadićem iz transparentnosti. Nemojte misliti da imate samo i jedino i ekskluzivno pravo da komunicirate i da se ponašate onako kako je potrebno. U jednom dugom, iscrpnom razgovoru juče smo razmenjivali razmišljanja i blizu smo toga da je ovaj Predlog zakona u suštini namenjen prvenstveno za uštedu u javnom sektoru, za uštedu javnih finansija, za uštedu koja je vama tako strana i sa druge strane da ne remeti, da ne guši.
Žao mi je što ste se pozivali na nevladin sektor, a niste pomenuli stranke koje su vanparlamentarne za koje su oni veliku brigu pokazali. Cenim to, zato što vanparlamentarne stranke nemaju pristup javnim finansijama. Javnim finansijama imaju pristup samo stranke koje imaju svoje poslanike, odnosno poslaničke grupe. Nije vas bilo briga za te ljude. Trebalo bi, oni su vaši koalicioni partneri. Srpska radikalna stranka je vanparlamentarna, ali su vam koalicioni partneri od pre nekoliko dana. Trebali bi da pokažete brigu o njima. Niste to pokazali u svom govoru.
Ovaj zakon je jedan mali korak, ali jedan mali korak ka ozdravljenju javnih finansija. Jedna mala žrtva koju je neophodno da podnesu politički činioci na političkoj sceni Srbije. Jedan mali korak na putu koji Srbiju očekuje, zato što se naša država nalazi u takvom stanju gde ne smemo da spavamo, gde ne postoji dan, ne postoji noć, ne postoji praznik kada ćemo stati, a kamoli okrenuti se iza sebe i krenuti unazad. Takvo je vreme da moramo da pravimo stalne korake ma koliko oni bili mali ili veliki, bitni ili nebitni, ali stalne korake, jer ako stanemo gotovi smo.
Saplitanje na tom putu nije saplitanje Vlade, nije saplitanje SNS, saplitanje države. Znam da ćete reći – pa dobro, vi se poistovećujete sa državom. Ne, nemam ovde potrebu da glumim i da imam sindrom nečega što nisam. Ovo je jedan mali korak, a ako neko može da kaže da je tri, tri i po miliona evra koliko će ostati u budžetu, malo i nedovoljno, i nepotrebno, i bolje da završi na bilbordima, i bolje da završi na plakatama, umesto da završi u vekni hleba, u čokoladi koju će taj penzioner, kako je gospodin Čanak izračunao, u toj čokoladi koju će penzioner moći da odvoji da kupi svom unuku zato što njegovi roditelji ne rade. Nemojte stavljati taj znak jednakosti zbog obične političke borbe, devastirati neke stvari oko kojih smo trebali svi da se ložimo i ja sam zahvalan kolegama koji su najavili da će glasati za ovaj Predlog zakona.

Sada smo u jednoj koliziji.  Iako se nepotrebno vraćamo u tu 2011. godinu, ali te 2011. godine vaš sadašnji koalicioni partner, koga ste izgleda negovali još iz tog vremena je imao manje poslanika, a najviše novca. Kako? Ako smo u međuvremenu usvojili zakon da je svaki narodni poslanik vlasnik svog mandata.
Ja vam se zahvaljujem na tome što ste bili u manjini, izneli ste svoj stav. Tačno je da je poslanička grupa „Napred Srbija“ SNS, i njen predsednik Tomislav Nikolić, podneli zakon, ali taj zakon o kome se otvoreno i među poslaničkim grupama debatovalo, a kamo li da je došao na skupštinsku proceduru, nije ušao ni Zakon o javnim nabavkama koji smo predlagali 2011. godine.
Nije ušla ni sugestija, ni zahtev da se smanji broj poslanika sa 250 na 150. Toliko o tome koliko komunikacije nije bilo u vreme, kada je neka druga većina, parlamentarna odlučivala o životu i o načinu funkcionisanja i ovog parlamenta, ali i Srbije.
Ali, potvrdili ste i da SNS u to vreme nije primila ni jedan jedini dinar iz budžeta Republike Srbije. Ni jedan jedini dinar.
Ali, nismo odlazili u „Agrobanku“, nismo odlazili u „Razvojnu banku Vojvodine“, za dodatna sredstva na časnu reč, ali smo odlazili u Kraljevo, i gradili smo i sagradili i uselili šest porodica u šest kuća, i za još 250 domaćinstava obezbedili građevinski materijal. Ne iz javnih finansija, nego zato što smo se ponašali i ponašamo se društveno odgovorno, pokazujući primer drugima, koji nas nažalost, mnogi u tome nisu sledili.
Nismo tada razmišljali ni o bilbordima, ni o plakatima, već o ljudima u Srbiji koji su ugroženi, što radimo i sada.
Nelogičnost u koju je ušao bivši režim, a to je da je poslanička grupa koja je imala manje poslanika dobijala sredstava kao da ima više, kao da je najveća, to mogu jedino da shvatim kao ulaganje u budućnost koju je DS u tom trenutku radila, jer vidimo da im se to ulaganje sada isplatilo, kroz koaliciju sa SRS, kroz ono što su kroz javne finansije plaćali podršku koju su dobili 2014. godine, kroz podršku koju je Bojan Pajtić dobio pre nekoliko dana, nisu platili iz svojih izvora, platili su iz javnih sredstava, iz sredstava svih građana Republike Srbije.
Zahvalio bih se prethodnom govorniku što nam je zaista ovu dilemu koja već nekoliko dana potresa Srbiju, što je ta dilema rešena, a vidim, i znam da je to plaćati nešto što nije vaše, je protivzakonito i na taj način i DS i Bojan Pajtić su načinili krivično delo.

  Poštovani kolega, odlično uvežban pred ogledalom govor.
(Dejan Nikolić, s mesta: Pa smem da se pogledam u ogledalo.)

Sjajan za jalovi debatni klub sa stalnim pozivima - hajde da razgovaramo i da debatujemo; dok razgovaramo i dok debatujemo pare će i dalje ići političkim strankama, a ne ljudima u Srbiji. E pa ne može. Srpska napredna stranka vam je dokazala kako može i bez para, ali na pokretu, na ideji, na energiji, ne na interesu da se napravi stranka koja je za šest godina postala najveća u ovom delu Evrope, koja nosi reforme u ovoj državi, koja je na miran, dostojanstven, civilizovan, demokratski način preuzela vlast u Srbiji na izborima, koja je pokazala kako je to stajati, a stajao sam među 100.000 ljudi i 5. februara i 16. aprila 2011. godine, pred ovim Domom i nije nam palo na pamet da palimo Skupštinu, a neki su je palili. Iza naših skupova nije ostala ni plastična flaša, ni kesica od keksa nije ostajala. Ostao je čist grad sa porukom političkom koju smo poslali.
Za to vreme smo uspeli, iako ni dinara jednog jedinog nismo primali iz budžeta Republike Srbije, i ja sam zahvalan mojim kolegama iz Aranđelovca što su me opomenuli na grešku, u gradu koji je vrlo blizu mog rodnog mesta, u Kraljevu je urađeno ne samo šest kuća, urađena je i sedma kuća koju je uradio od svojih sredstava opštinski odbor Srpske napredne stranke u Aranđelovcu i ja sam beskrajno zahvalan zbog toga.
Nismo kukali da smo zbog toga ugnjeteni. Nismo kukali kada nas niste pozvali da budemo u radnoj grupi koja je pravila Predlog zakona 2011. godine. Niste nas udostojili ni poziva. Toliko o tome, o načinu spektakularno dobrom demokratskom, svilenom načinu kako se do zakona dolazi.
Čuli smo danas gospođu Elviru Kovač. Ja sam joj zahvalan na iskrenosti i sto puta ću je citirati. Džabe je vama vaša radna grupa, džabe vama vaš razgovor sa civilnim društvom. Gospođa Kovač je rekla – poslali smo takav predlog zakona u Vladu, vraćeno je nešto drugo, politička volja i politička naredba je bila takva to da se glasa. Da li se ponosite na to? Da li se ponosite na taj način? Da li se ponosite tog jalovog razgovora od čega je bilo totalno nešto drugo, osim ulaganja u budućnost u vaše sadašnje koalicione partnere, u Srpskoj radikalnoj stranci, koje ste izgleda platili sredstvima svih građana Republike Srbije.
Da, razgovaraćemo. Da, to je i potreba. To je nešto što ljudi u Srbiji od nas očekuju, ali neću razgovorom da se zamaskirava i dalje odlivanje sredstava. Neću da se razgovorom zamaskirava i da svi drugi mogu da štede, da političke stranke ne mogu da štede. Zbog čega? Zato što u obrazloženju piše – nacrt zakona. Briga me da li piše nacrt. Briga me da li je greška i koga će to biti briga u Srbiji, ali za tri, tri i po miliona evra, koliko će ostati u budžetu, i te kako me je briga i te kako neću dozvoliti da zamaskirate situaciju da se i dalje ta sredstva prelivaju političkim strankama time što nismo razgovarali.
Da, jesmo razgovarali. Ne znam da li su vas vaši šefovi obavestili? Da, jesmo, jer sam želeo ne da kažem ono što ste u vašoj prvoj rečenici rekli, ispravno je samo ono što ja kažem i ispravno je samo kada kritikujem zakon, sve ostalo je dodvorištvo, kao što nije bilo ispravno onomad, pre nekoliko sati, kada se razgovaralo u Maloj sali Doma Narodne skupštine, kada se razgovaralo o slobodi medija u Srbiji, kada predsednica tog Odbora za kulturu i informisanje nije dozvoljavala predstavnicima medija da se obrate, u Narodnoj skupštini. Pa, ko onda cenzuriše? Ko onda ne dozvoljava da se otvara debata? Ko onda ne dozvoljava da se čuje neko drugo mišljenje?
Neću vam dozvoliti jednu stvar, da na taj način zbunjujemo ljude u Srbiji dok im zavlačimo ruku u džep uzimanjem od javnih finansija, javnih finansija koje ste vi razboleli ako će neko reći da se oseća uvređeno kada sam dijagnostikovao nivo bolesti naših javnih finansija.
Ono što smo zatekli u budžetu je bilo pola penzije 2012. godine, pola plate lekara, pola plate profesora. Likvidnost je bila 15 dana. To ste ostavili, vi koji želite da debatujete, vi koji želite da zamaglite realnost samo da bi što duže vegetirali na budžetu i na sredstvima građana Srbije.
Da povučemo zakon, da i dalje 35% sredstava se odliva strankama umesto da ostane građanima Srbije, zato što piše nacrt u obrazloženju? Neću i ne želim. Ovo je vreme za štednju. Vlada je počela od sebe, stranke su počele od sebe, odgovorne stranke, i ne žalimo se na to, i nemogućnošću duplih funkcija i manje sredstava za političke aktivnosti.
Taj manjak sredstava, dragi moj mladi kolega, nadoknadite ne debatom pred ogledalom, ne krupnim rečima finim za debatne klubove, nadoknadite energijom, nadoknadite svim onim što je krasilo Srpsku naprednu stranku od 2008. godine, kada smo nastali, do 2012. godine, kada ni dinar nismo dobili iz budžeta, ali smo rasli zato što smo pokazali i znanje i snagu i volju da menjamo Srbiju na bolje. To i sada radimo, obećavajući teške stvari, primenjujući te teške stvari.
Da bi ljudi u Srbiji prihvatili te teške stvari, moramo da kažemo šta smo mi uradili sa samima sobom, a to je da smo smanjili onda kada smo najveći i ja se ponosim time i ponosim se ovakvim rešenjem. Ponosim se zato što ćemo za dva dana ovaj Predlog zakona usvojiti u Domu Narodne skupštine, ma koliko vi nekim trivijalnim stvari pokušali da minirate tako nešto.

Nisam verovao da sam toliko strašan. Nadam se da će to potvrditi i moje kolege iz Poslaničke grupe SNS. Za ove mesece i nešto više od godinu dana, koliko vodim Poslanički klub SNS, nisam povisio reč. Ta briga koju pokazujete za Srpsku radikalnu stranku, to je briga o koalicionim partneru i to nije loše. Nismo mi i nije SNS nastala na saplitanju. Nastala je na ideji odgovornih ljudi koji su želeli da budu za. Narasli smo na nezadovoljstvo, na nezadovoljstvo vama, gospodine Nikoliću, na svemu onome pogrešnom što ste uradili i radili u političkom delovanju.
Namerno pričam sporo i nemojte pokazivati i upirati prst na vas, jer ste vi uprli prst na mene, kada ste rekli – polivanje vodom, gađanje cipelom. To su radili vaši koalicioni partneri sadašnji. To zamerite njima. Vidite da Bojanu Pajtiću to odgovara, odgovara jer je dobio glasove od njih, poslanici SRS daju kvorum, glasaju za rekonstrukciju Pokrajinske vlade. Zašto vam to smeta sada ovde, a ne smeta vam u Novom Sadu?
Hajde da idemo i dalje. Ako vama smeta to polivanje vodom, meni smeta glasanje iz Bodruma. Eto, taj koji je organizovao glasanje iz Bodruma, sada je vaš šef stranke. Nagradu je dobio za to što je radio, nagradu zato što je organizovao, bez obzira za koga se glasalo. Princip, radnja je bitna. Za koga? Da, reći ću, za Kori Udovički, zašto da ne, u tom trenutku za guvernera. Mislite li da ću oćutati? Ali, radnja, ko je organizovao? Ko je organizovao gospođu Arnerić da pritisne koje dugme, na kojoj poslaničkoj jedinici iz Bodruma?
Vi nemate komunikaciju. Vi nemate želju za komunikacijom. Da imate želju, bili bi onomad, kada smo zajedno sa ostalim kolegama, evo, tu je kolega Neđo Jovanović, tu su ljudi iz drugih poslaničkih grupa. Kada radimo na jednom dokumentu koji će, nadam se, da zaozbilji našu političku scenu, bar u onom delu kada se radi o parlamentu i o narodnim poslanicima, zašto ne učestvujete u debati sa nama, u debati sa predstavnicima Evropskog parlamenta, na jednom dokumentu koji se zove Kodeks ponašanja narodnih poslanika? Ne, gazite ga unapred, a ja nemam problem da kažem da je taj dokument u 95% rešenja urađen u osmom sazivu, kada SNS nije imala većinu.
Sa ponosom kažem da je na tom dokumentu učestvovao do onomad vaš drug i prijatelj i stranački kolega gospodin Nenad Konstantinović. Ja sam mu zahvalan na tome. On je i dan danas u toj radnoj grupi i biće do kraja. Zašto se stideti kontinuiteta? Zašto se stideti ljudi koji su radili na nečemu? Ja sam mu zahvalan.
Vi na uredan poziv ne odgovarate, a žalite se zašto nema komunikacije. Ne može da ima komunikacije kada kucaš non stop na zatvorena vrata. Znate li zašto, gospodine Nikoliću, nema komunikacije? Nema zato što želite već sada da pravite otklon od takvog nekog dokumenta, koji se ne pravi samo za ovaj saziv, da li će biti usvojen ili neće biti usvojen u ovom sazivu. Mi razmišljamo na način da pravimo dokumenta koja će nas nadživeti, koja će biti i za neke druge ljude, koja će funkcionisati u Narodnoj skupštini i kada budemo bili u opoziciji. Zašto da ne?
Sada vam smeta Poslovnik o radu. Ko ga je pravio? Zašto vam smeta kada ste u opoziciji, zato što ste ga pravili protiv opozicije?
Da li i koji je razlog zbog kojeg je SNS izašla po hitnom postupku pred Narodnu skupštinu? Iako neki narodni poslanici dobacivanjem kažu – čemu sve ovo, pa ukoliko neko nema interesovanja da bude ovde, ne mora ni da bude. Ukoliko nekoga ne interesuje ono šta ovaj visoki dom radi, ne mora ni da bude ovde, ali mislim da smo ovde da bi debatovali, da bi došli do najboljih rešenja.
Strpljivo sam danas čekao, samo jednom sam izašao iz sale, zato što hoću da čujem možda neku ideju, možda nešto i bolje. Nisam čuo. Zbog toga je sve ovo.
Nema komunikacije sa vama, nema komunikacije sa vaše strane. Nemate želju za takvim stvarima. Ponašate se na način kao kada ste bili najveći, kada ste kreirali ovu državu i politički sistem u ovoj državi, još uvek u oblacima slavodobitnim. Zbog vas vam govorim, mlad ste čovek, iz slične sredine kao i ja. Morate da se spustite na zemlju, da pogledate realnost da bi krenuli napred.
Nemamo vremena za debatu zato što sa tom debatom na koju se vi pozivate građani postaju sve siromašniji, budžet prazniji. Ovaj zakon ćemo usvojiti, pa ćemo onda debatovati, možda o boljim rešenjima, ali ušteda mora da postoji. Ne sme više da se stavlja ruka u džep građanima Srbije, ne naročito na način što ćete tako i tim sredstvima plaćati sadašnju podršku SRS-a Bojanu Pajtiću i pokrajinskoj administraciji.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Izvinjavam se što sam dobacio, jer stvarno nisam video smisao poslednjih četiri minuta govora uvažene koleginice sa Predlogom zakona i više je to bio neki čas za unutar stranačku istoriju. Poštujem svaku istoriju. Zaista.
Ono što bih želeo da pojasnimo, a to je da je predam amandman koji je potpisao uvaženi kolega Aleksandar Jugović, koji kaže - u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti član 1. menja se i glasi: „politička stranka koja stekne nepokretnu imovinu sa sredstvima iz javnih izvora tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti“. Ovaj amandman je pisan i napisan uz jednu dobru komunikaciju sa ljudima iz civilnog društva nevladinog sektora. Ja sam zahvalan tim ljudima na energiji i volji koju su pružili.
Vidim da je koleginica malopre, koleginica Čomić rekla, da pa, čak ni tako, čak ni civilno društvo, i protiv toga je. U redu je. Ja sada kažem da sam kao predstavnik ovlašćeni predstavnik predlagača spreman na razgovor kako bi sve ovo dodatno definisali. I toliko bar što se tiče samog zakona o amandmanu gospodina Marinkovića, mislim da smo dovoljno rekli.
Moraću da ponovim sličnu rečenicu koju sam izrekao pre nekoliko dana.
Rečenice koje se tiču evropske perspektive i evropske budućnosti, evropske Srbije i zasluga u tome. Da, postoje ljudi koji su te vrednosti shvatili pre 20 godina kako se predstavljaju, ali fakat ništa nisu uradili kako bi naše društvo približili EU, i umesto onoga što ja ističem kao vrednost u svim međunarodnim uslovima, na svim sastancima međunarodnim i kažem da je to vrednost ovog našeg društva i sazrevanja našeg društva što u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne postoji ni jedna poslanička grupa koja se protivi evropskom putu Srbije, što dodatno daje vetar u leđa i ubrzava sve te postupke.
Zašto sada da kvalifikujemo nekoga koje shvatio to pre 20 godina, ali je shvatio i ostao tako shvaćen tu gde jeste, za razliku od onih koji su sve to shvatili pre četiri ili šest ili osam godina, ali su za vreme svog političkog delovanja u zadnje dve i po godine napravili one krucijalne bitne korake koje je bilo neophodno sprovesti. I tu prvenstveno mislim i na sklapanje implementacije Briselskog sporazuma i bilo je užasno teško i nije bilo odgovornosti SNS. Zašto je taj voz koji je došao 2012, 2013. godine i spor i loš, i drvene su klupe. Pravi ćira. Nije odgovornost SNS, nego odgovornost onih koji su kreirali sudbinu ove države, zato što nisu imali hrabrosti, zato što su imali savetnike koji kažu koliko košta kilo žive vage.
Zbog takvih savetnika, bivših savetnika, bivših predsednika, ma gde oni bili sada, nismo ušli u te mnogo brže vozove. Kamo sreće da je bilo više hrabrosti, pa umesto sekire i motorne testere, ljudima na severu KiM da ste objasnili da je potrebno da se napravi takav sporazum. Kamo sreće da nismo gubili vreme u pravljenju i navlačenju balvana, a onda i pomeranju balvana.
Bile su potrebne promene. Neophodno je bilo da nastane SNS da bi Briselski sporazum i sačinili i implementirali, kako bi komunikaciju sa privremenim institucijama samouprave u Prištini se odvijale. Ne samo u Briselu, verujem da će se sutra odvijati i u Prištini i u Beogradu i bez prisustva treće strane kada razgovaraju razumni ljudi. Ali nije bilo hrabrosti da se to napravi. Bilo je dovoljno slavodobitno sedeti u beogradskim centralama stranke i pričati – evo mi delimo evropske vrednosti, evo mi smo ti čuvari vatre iako se ta vatra sve više gasila.
Sto puta ću reći, ne pamti se onaj koji je položio kamen temeljac, pamti se onaj koji je presekao vrpcu. Vrpcu ka EU ka punopravnom članstvu u EU, tu sledeću zvezdicu na zastavi EU voleli ti to ili ne, postaviće Aleksandar Vučić i SNS.

Ne vidim na koji način je izgubljeno 20 godina. Ne vidim na koji način je mogla neka manjina u skupštinama od devedesetih godina na ovamo, posle i 2000. godine na ovamo da zaustavi neke procese.
Kako može manjina da zaustavi neke procese? Može da iskaže svoj politički stav u vremenu koje Poslovnik određuje, može da mitinguje, može da govori. Kako može da spreči? Nije dovoljno reći – znate, Briselski sporazum je 2/3, 4/5 dokumenta koji je neko napravio pre toga, ali zašto niste imali hrabrosti da taj dokument donesete u Beograd? Zašto niste imali hrabrosti da ga donesete u Skupštinu? Zašto niste imali hrabrosti da izađete pred građane Srbije sa tim dokumentom?
Mislite da je bilo lako? Mislite da je bilo lako ovoj skupštinskoj većini koja je tada debatovala ovde sa pritiskom ljudi na ulici? Prvi put sam tada tog dana ušao na ulaz iz Kosovske, a ne na glavni ulaz. Mislite da je bilo lako to uraditi?
Vi ste gubili vreme zato što ste za jednu stvar, na koju ste se obavezali u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, bilo gde, menjali mišljenje u Beogradu zbog marketinške agencije koja vam je rekla – ne, to nije dobro, ekstra mega car će izgubiti na popularnosti, izgubićete možda izbore, izgubićete koji procenat, koji promil, nemojte to da radite. I tada se to nije radilo. Zašto niste to što ste, kako kažete, kreirali, napravili, zašto s time niste došli u Beograd, zašto niste došli u Skupštinu? Sada zato što niste došli u Skupštinu vi optužujete manjinu, u tom trenutku manjinu.
Da li je postojala jedna deklaracija u Skupštini Srbije koja je došla, a ticala se Kosova i Metohije, a da nije naišla na podršku SNS, odnosno poslaničke grupe „Napred Srbijo“? Za svaku smo glasali, bez obzira ko je predložio, zato što odnos naše politike i odnos Beograda prema Kosovu i Metohiji bi trebalo da bude baš ta tačka spajanja, kao što nam je tačka spajanja evropska perspektiva i evropska budućnost Srbije, ali po svima, ne po meni, ne po mojim kolegama iz SNS, već po svima. Više su uradile vlade od 2012. do 2014. godine na evropskom putu, nego što su uradile sve vlade od 2000. do 2012. godine.
Ne želim da uzimam ono što su drugi radili, ali po brzini, po ogađenosti koju ste napravili najavama – bićemo tada član, bićemo tada, bićemo tada, ogadili ste, posvađali ste nas unapred sa Briselom, zato što sve što je bilo loše bilo je – naterao nas Brisel, naterala nas je EU. Zašto? Pogrešan pristup tome je bio, pogrešno razmišljanje. Ne kažem da vi niste čuvari vatre, ali tom dinamikom i na taj način kako ste osmislili ta vatra je pretila da se ugasi. Ova Vlada je na tu vatru dodala prvo ona sitna drva, pa krupnija drva, a sada je ta vatra onakva da ne može da se ugasi i da će dovesti do toga da do 2018. godine, sa otvorenim svim poglavljima i zatvorenim, sa usklađivanjem zakonodavstva, da uradimo sve što je do Srbije da postanemo punopravni član EU.
Od 2018. godine to će biti politički u rukama nekih drugih ljudi koji će reći da li žele Srbiju u okviru evropske porodice naroda ili ne. Ja žestoko verujem da će taj odgovor biti pozitivan, kao što mi nadu za takav odgovor daje jedna rečenica koju je ovde u Domu Narodne skupštine izgovorio gospodin Štefan File u jednoj od poslednjih poseta Beogradu, kada je rekao – u postupku pridruživanja EU ne smemo da izgubimo građane Srbije, građani Srbije moraju da žive danas bolje nego što su juče, sutra bolje nego što su danas i svakim danom da imaju koristi od evropske perspektive i evropske budućnosti Srbije.

Gospođo predsednice, ako mi dozvolite repliku zato što je pomenuta vladajuća većina i najveća stranka u vladajućoj većini, a po amandmanu ću se javiti kasnije. Da li je to u redu?

Gospođi Čomić.