Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Vidite, ja bih bio mnogo srećniji da smo 2012. godine zatekli, da nismo zapravo zatekli takvo stanje u javnim finansijama koje je omogućavalo normalno funkcionisanje i sredstava za 15 dana, za pola penzije, za pola plate i lekaru i profesoru i nastavniku i policajcu i vojniku.
Bio bih mnogo srećniji da nismo zatekli ta dugovanja i takve obaveze na osnovu tih dugovanja, koje su samo za četiri godine Vlade od 2008. do 2012. godine, povećane 25 puta.
Ja bih bio mnogo srećniji kao građanin ove zemlje da nismo 2012. godine zatekli takvo stanje u javnim finansijama zbog kojih naredne godine moramo da platimo na ime kamata jednu milijardu evra za ono što nismo uradili, za ono što nismo zadužili, već je to uradio prethodni režim.
Ne možemo da se ponašamo na način što ćemo reći - ne, to mi nismo uradili, nije nas briga. Kontinuitet mora da postoji. Mnogi zakoni nam se nisu dopali, pa evo, menjamo ih, kao što je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti o kom ćemo razgovarati sutra. Zar mislite da sve odredbe Zakona o javnom beležništvu da nam se dopadaju? Ne, ne dopadaju se. Zbog toga je ministar Selaković najavio promene tog zakona, ali zakoni su doneseni da se poštuju. Ne može jedna skupštinska …

…većina da donese zakon a da druga ne poštuje zato što je ova prethodna donela. Jednostavno, ti zakoni moraju da se poštuju i zbog toga pokazujemo hrabrost koju prethodni režim nije imao da zakone sprovodi.

Zaista sam se trudio da razumem prethodnu govornicu. Evo, priznajem nisam dovoljno pametan da bih razumeo tu filozofsku aktivnost i učenje demokratiji, po kome neko ko nije glasao za Zakon o javnom beležništvu, kada je donošen u ovoj Narodnoj skupštini voljom neke druge većine, spočitava se zašto ga primenjujemo - ja to ne razumem.
Da li je potrebno da sa svakom skupštinskom većinom sve počinje i sve završava? Zbog toga sam napravio paralelu sa javnim finansijama. Kamo sreće da ne moramo da zatvaramo sve loše stvari iz prošlosti i sve rupe u javnim finansijama. Kamo sreće da ne moramo da dajemo lekove injekcije javnim finansijama zato što neko u prošlosti nije ni merio temperaturu, a kamoli da se bavio time, nego na temperaturu dodavao led ili davao sladoled umesto da leči stanje u javnim finansijama.
Sada se spočitava zašto poštujemo zakone. Da li je to normalno? Da li je to demokratski? Naravno, mogu da nam dopadaju ili da nam se ne dopadaju. Možda nisam glasao ni za Zakon o bezbednosti saobraćaja, ali vezujem pojas zato što je to zakon, zato što poštujem državu na način što ću poštovati zakon.
Drugi je problem što zbog manjka političke hrabrosti, političke volje, su u prošlosti donošeni zakoni koji su ostajali mrtvo slovo na papiru, koji nisu smeli, baš zbog konflikta sa nekim socijalnim grupama u našoj državi, ni da se primene. Baš zbog manjka te hrabrosti je čas ljudima na KiM davana sekira u ruke da se seku balvani, a onda su isti ti ljudi opominjani da te balvane pomeraju. Baš zbog takvih …

…konfliktnih situacija i konfliktne politike koja je vođena neophodan je otklon od takve politike i takvog načina razmišljanja jer ove zakone siguran sam i ljudi koji budu došli nakon ove skupštinske većine da će ih primenjivati i poštovati.

Drago mi je što vodimo ovakvu konverzaciju koja je normalna i pristojna.
Reći ću – priznajem. Priznajem da su mi bile potrebne godine, kako reče koleginica Čomić, da shvatim vrednosti EU, ali priznajem i da smo nakon toga za dve godine vršenja vlasti mnogo više i brže približili naše društvo evropskim integracijama i toj istoj EU od onih koji su pre 20 godina shvatili vrednosti, a ništa na tome nisu radili.
Priznajem i da ćemo uz sve izazove i uz jedan težak posao koji nas u usklađivanju zakonodavstva očekuje, uz sve izazove i političke prirode, objasniti našim ljudima, objasniti ljudima u Srbiji da to ne radimo zato što nam je to neko nametnuo, neko ko sedi u Briselu jer godinama unazad za sve loše što se dešavalo u našem društvu ili je moralo da se desi u našem društvu kriva je bila EU. Ne, to jednostavno nije istina zato što smatram da sav posao koji radimo na putu evropskih integracija bez neodgovornih izjava i neodgovornih najava, zbog kojih se ta ideja nažalost velikom broju ljudi u Srbiji ogadila, jer je bila najavljivana da ćemo biti punopravna članica EU i 2004. i 2007. i 2008. godine, kako god se neki izbori raspišu eto ga neko obećanje, eto ga neki Đelić koji će da skakuće sa skupštinske govornice i da najavljuje kada ćemo biti članice EU, ono što ova Vlada RS radi i ono što ova skupštinska većina radi je jasno – do 2018. godine ćemo učiniti sve na usklađivanju zakonodavstva da otvorimo i zatvorimo kvalitetno sva poglavlja kako bi nakon toga političkom odlukom i Brisela…

…ja se nadam postali sledeća zvezdica na zastavi EU.

Meni je žao što narodni poslanik u ostavci nije tu, pa ne možemo da debatujemo. Čudno je to pozivanje na dijalog na način što će se izreći gomila neistina i onda izaći iz sale. Kažete – zašto dijaloga nema? Pa, s kim da razgovaramo? Sa poslaničkom jedinicom?
Što se tiče gomile nekih stvari koje su malopre izrečene, pa čak i to da su neke kolege u čudnim odelima, evo, ja prihvatam na sebe, u ime poslaničke grupe koju vodim, da sam ja taj u čudnom odelu, ali sam zato spreman da iznesem sva svoja odela koja su domaće proizvodnje i da ih stavim na uvid, kao i njihovu cenu. Siguran sam da su sva zbirno jeftinija samo od jednog odela gospodina Živkovića, „Bosova“ ili ko zna koja, a primamo istu tu poslaničku platu. Ali, siguran sam da kao što je jednom jedna džentlmenska i politički korektna ponuda, koja je data od strane gospodina Aleksandra Vučića, pa smo videli da je gospodin Živković zbog manjka i nepostojanja poslaničke čestitosti nije ni prihvatio, jer bi sada već bio na Pisarnici Narodne skupštine da podnese ostavku.
Pošto nemam još mnogo vremena u ovoj replici, da li je povećan ili smanjen promet nekretnina na ovaj način? U odnosu na dva meseca prošle godine, septembar i oktobar 2013. godine, i septembar i oktobar 2014. godine, smanjen je broj prometa nekretnina koje su prodate i kupljene, zato što je to posledica i krize i zasićenja tržišta i svega onoga što se našoj građevinskoj industriji dešava. Ali, znate li šta je zanimljivo? Smanjen je broj prometa nekretnina, nominalno, brojčano, a povećan promet novca. Šta to znači? Da su ugovori koji su sačinjavani sa uvođenjem notara ispravni, tržišni, da su plaćene takse državi koje su potrebne, da su plaćeni porezi državi koji su potrebni, a koji su u prethodnom periodu završavali u rukama i u džepovima da li advokata, da li kupoprodajnih strana ili na bilo kojoj drugoj strani, ali ne u rukama države čiji je to prihod. U tome je razlika i zbog toga je vrednost ovih zakona i za državu, ali i kao pravna sigurnost za strane koje ugovaraju promet nepokretnosti izuzetno su bitni.
Odmahujte glavom, jer odmahuju glavom oni kojima ne odgovara da država ima realan prihod. Onima koji nisu smeli tajkunima ni da utvrde poresku osnovicu, a kamoli da naplate, sada ne odgovara ni ovo da se promet nekretnina vrši po tržišnoj i ispravnoj ceni, a ne da za stan na Vračaru u ugovoru piše da je po kvadratu 500 evra.

Ja bih pozvao kolegu Pavićevića i spominjem ga, a na lično spominjanje gospodina Pavićevića ne mora apsolutno da se dobije pravo na repliku, jer gospodina Pavićevića spominjem u edukativnom smislu, da kao mlađeg
kolegu Pavićevića umesto tih dugmića koje pominje, uključi kod sebe dugme za istinitost, iskrenost i odgovornost, da srpsku javnost, da Narodnu skupštinu obavesti o onome što je izrekao pre nekoliko dana u ovom domu, gde je rekao da je jedan notar prihodovao 180.000 evra, da kaže ko je to imenom i prezimenom, ili da uključi ono drugo dugme za odgovornost, gospodin Pavićević, i čestitost, neophodno je da se to uključi, neophodno je da se to dobije i da uputi jedno javno izvinjenje građanima zato što ih je obmanuo i nama ovde njegovim kolegama, ili da se pridruži poslaniku u ostavci, gospodinu Živkoviću, na pisarnici Narodne skupštine.
Za danas u 14,00 časova je zakazana sednica Administrativnog odbora. Imamo jednu ostavku narodnog poslanika, očekujemo još jednu, željno, onu koja je obećana, a to je ostavka gospodina Živkovića.

Zahvaljujem.
Srpska napredna stranka neće prihvatiti ovaj amandman i neće glasati za njega. Mislim da je on protiv duha predloženog zakona, ali oslikava jedno nesaglasje, jer da bi razgovarali o četvrtom amandmanu, kojim se član 4. briše, moramo da posmatramo i amandmane uvaženih kolega gospodina Dragana Šutanovca, za kojeg mislim da je iz iste poslaničke grupe kao i koleginice koje su podnele ovaj amandman, koji je totalno suprotan, jer ovim amandmanom se onemogućava, ukoliko bi bio prihvaćen, onemogućava se advokatima i drugim licima da sačine ugovor prilikom kupoprodaje nepokretnosti.
Amandmanom takođe na član 4, sedmi amandman, imate ga u mišljenju Vlade, se kaže u članu 4. kojim se u članu 83. posle stava 5. dodaje stav 6. reči: „nejavne ispravne solemnizacije“ zamenjuju se rečima: „potpisana nejavna ispravna, odnosno legalizacija“. Na taj način se ide u drugi kraj i bukvalno se ukida javno beležništvo, jer bi se na taj način ponovo vratili na staro, da kupoprodajni ugovor koji se sačini u advokatskoj kancelariji samo se overi na pisarnici suda.
Imamo i jedan amandman koje je neko međurešenje, koje su potpisale takođe kolege iz iste poslaničke grupe, uvažene kolege Stefanović, Martinović i Božović, koji predviđa i jedno drugo, pa bih vas ja zamolio, da ne bi zbunjivali i Skupštinu i građane Republike Srbije, molim vas, dogovorite se. Ne možete malo da šaljete poruku beležnicima, malo da šaljete poruku advokatima, malo da šaljete poruku i jednima i drugima, a u stvari da ne postoji jedno i jedinstveno rešenje. Govoriću i o ostalim amandmanima. Nema razloga za nervozu, nema razloga za dobacivanje.
Ovaj amandman je neprihvatljiv, zato što je to tačka spajanja za interese i države i građana i advokata, ali i ostalih ljudi koji su spremni i sposobni i imaju znanja da sačine kupoprodajni ugovor.
Zašto se ovim amandmanom jedna velika grupa ljudi koji su juče bili tu na trgu ili će sutra biti u Ministarstvu pravde ili na nekoj drugoj lokaciji, jer se razgovara i dijalog se vodi, zašto takve ljude čije interese predlagač amandmana razume, ali ih iz procesa sačinjavanja ugovora izbacuje, jer je to navodno loše za građane Srbije?
Loše je zato što će građanin Srbije otići kod svog prijatelja advokata, koji će mu naplatiti ili neće naplatiti, u kojeg ima poverenja ili nema poverenja, sačiniti takav ugovor, a onda otići na solemnizaciju i na potvrdu kod notara, zato što ne želimo primere koje je vrlo slikovito opisao gospodin Selaković, kojih je bilo bezbroj u praksi i u primeni u prethodnim godinama, a to je da kupite jednu nekretninu, a da ne znate ni da li je ona pod nekim sporom ili nije pod sporom, ne znate da li je ona prodata jednom samo vama ili više puta ko zna kome i nemate ništa drugo osim da povedete parnicu ako u međuvremenu, dok se ne uselite unutra, neko neodgovoran neće provaliti i useliti se unutra.
Kakva je mogućnost za ugovorene strane? Kakva je mogućnost kupca tog kojeg predlagač zakona želi da zaštiti, kakva, da povede sudski spor, parnicu, godinu, dve, tri, pet, troškovi, nervoza? Koliko ljudi nije ni dočekalo, nažalost, pravosnažnost takvih parnica i da dođe do svojih stanova?
Na ovaj način, time što će ugovor sačiniti javni beležnik ili advokat ili lice koje ume da sačini ugovor, koje će doći na solemnizaciju, koja košta 60% od vrednosti troškova, sa takvim ugovorom ugovorne strane su bezbedne, država je bezbedna da će naplatiti takse a ne samo 30% kao što je bilo do sada. Jer, predstavljan je stan na Vračaru za 500 evra i to nikoga nije bilo briga, a overitelj u sudu nije imao ovlašćenje da proverava istinitost ili ne. Imaćemo sprečavanje crnih tokova novca i sprečavanje pranja novca na taj način, jer, ono što u ugovoru piše 500 evra za stan na Vračaru sigurno nije 500 evra, već se meri u više stotina hiljada evra.
Da li na taj način predlagač amandmana želi da neko ko je možda do novca stizao kao gospodin Šarić, kroz privatizacije koje je obavljao do 2011, 2012. godine, preko različitih aktera koji su sada zaštićeni ili nisu zaštićeni svedoci, preko raznih Jerkovića, preko raznih takvih stvari da se jedan crni, prljavi novac, novac od prodaje narkotika na taj način legalizuje i ubaci u normalne tokove?
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde i ova skupštinska većina se sa tim ne slaže, zato što hoćemo sve da uvedemo u normalne tokove, zato što vas pozivam, gospodine ministre, da krenemo napred. Pozivam vas i da ono što je sledeći korak, a to je osnivanje javnobeležničke banke, koja će dodatno celu tu oblast i celo to praćenje tokova novca, a vidimo da nijedan notar ne može da primi novac u kešu, da nema keša, da postoje kartice, da postoje jasni tragovi i tokovi, da je time i na taj način obezbeđena i država, obezbeđena je sigurnost ugovornih strana i obezbeđen je posao za sve – i za advokate, i za notare i za sve one koji imaju znanja i zvanja da u tom postupku učestvuju.
Zbog toga, ali i zbog velikog broja činjenica koje će izneti i moje kolege narodni poslanici SNS, ovaj i ovakav amandman nije prihvatljiv za SNS.

Gospodine predsedavajući, ne razumem nervozu i drhtanje glasa i povišen glas kada se pomene Šarić, ali, ono što sam rekao je bilo u formi pitanja. Međutim, ono što nije u formi pitanja, što je činjenica, to je da su od prljavog novca, stečenog prometom narkotika, ako to može da se uopšte nazove sticanje novca, kupovane oranice, njive u Vojvodini, hoteli. Takvim novcem je Mile Jerković, Šarić i ta ekipa kupovala i hotele, ne u vreme Vlade Aleksandra Vučića i SNS, već u vreme Vlade DS.
U vreme Vlade Aleksandra Vučića i SNS ti i takvi su u pritvorskim jedinicama i viđaju se sa advokatima, mada se sada ne viđaju ni sa njima, ali se viđaju sa sudskim stražarima i zatvorskim stražarima i tamo su gde je za takve ljude mesto, a ne na Tatarskom brdu, baškareći se u vilama, rezidencijama, bazenima, jahtama, avionima, hotelima, na oranicama koje su privatizovane prljavim novcem, uz činjenje ili nečinjenje onih koji su takve stvari morali da spreče, a to je tadašnja Vlada koju je vodila DS.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo ja priznajem da nemam ni promil znanja pravničkog kao što ima uvažena koleginica Martinović, ali prema svakom izazovu pristupam inženjerskom logikom na koju sam naučen i ulogom običnog građanina. Ta logika sa promilom pravničkog znanja u odnosu na uvaženu koleginicu Martinović mi govori nešto drugo.
Do sada neko ko je građanin ove zemlje, ko je učesnik u prometu nepokretnosti, ko je kupac, ko je sačinio ugovor kod advokata, koji je nakon toga otišao na sudsku pisarnicu na overu tog ugovora, pisarnica koja ne mora da proverava istinitost samog ugovora. Uplatio je taksu, koja je prikazana u ugovoru, koja takođe možda i nema saglasje sa tržišnom vrednošću, na čemu država gubi, i otišao sam u taj stan ili u tu nepokretnost u koju ga ne uvodi ne beležnik, ali ga ne uvodi ni advokat. Video je tamo problem koji nije pre toga video, promenjenu bravu, nekoga drugog ili nekog drugog koji kuca možda i za njim, jer je više puta prodata nekretnina.
Šta će taj učesnik u prometu nepokretnosti? Šta će taj građanin Srbije, toliko ugrožen, uraditi sa tim ugovorom? Ponovo da se vrati kod istog advokata koji ničim nije garantovao, to smo čuli od gospodina Selakovića, pa ponovo da plati taksu, pa ponovo da plati obavezu tom advokatu ili nekom drugom i da pokrene parnicu, treću mogućnost nema, ili, ovo što ovaj zli predlog predviđa da ugovor, koji se sačini kod advokata ili kod pravnika ili kod nekog lica kod kojeg može da se sačini, solemnizuje kod notara i na taj način dobije ulogu javne izvršne isprave, javne izvršne isprave sa mojim skromnim pravničkim znanjem, ali sam se dovoljno informisao o svakom predlogu zakona, jer to je deo poslaničke obaveze, sa takvom ispravom odlazi do stana do kojeg ga notar ne odvodi. Vidi isti problem i ne odlazi ponovo ni kod notara, ni kod advokata da pokrene parnicu koja će trajati godinu, dve, tri, pet, uz nervozu, troškove, pa čak i nekada da se ne dočeka kraj te parnice. Tada odlazi u sud na izvršenje i sa izvršiocima, sa policijom, sa organima koji to moraju da obezbede dolazi se na vrata tog stana, taj neko ko je protiv pravno tu, za ruku, za uvo, za bilo šta izvodi se iz stana i čovek ulazi u posed onoga što je platio ugovorom, solemnizovao, dobio javnu izvršnu ispravu bez novih troškova advokatima, bez novih parnica, bez nove nervoze, bez novog gubljenja vremena sa velikom porukom da je ovo pravna i sigurna država za svakog pojedinca.

Ja na taj  način kao običan građanin, i dalje kažem, sa promilom pravničkog znanja vidim napredak, vidim sigurnost, sigurnost za učesnike u prometu nekretnina, ali vidim i sigurnost za državu, zato što stan na Vračaru neće biti predstavljen u ugovoru po kvadratu 500 evra. U sivoj zoni u kešu će se odraditi nešto drugo i na taj način legalizovati crni tokovi novca, oprati pare. Država će ostati uskraćena za onu taksu koja je tržišna, koja je ispravna, a građani će biti sigurni i bezbedni. Na taj način vidimo i vidim ulogu javnog beležnika i dokumenta koji je on sastavio kao javne izvršne isprave.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Poštujem činjenicu da vi ne možete da pratite šta 249 narodnih poslanika u sali radi, da ste koncentrisani na govornika. Međutim, da ne bi neke stvari ostale nedorečene, pre izlaganja, odnosno na samom početku izlaganja gospodina Petrovića, je narodni poslanik u ostavci, gospodin Živković, čiju ostavku očekujemo već nedeljama, kolegu koji je stariji po vremenu provedenom u Narodnoj skupštini, dugovečniji u Narodnoj skupštini, nazvao imenima koja su više pominjana u Darvinoj teoriji. Ne želim da ih pominjem, ali su bila omalovažavajuća i za kolegu Toškovića, ali i za ovu Narodnu skupštinu. Time pokazuje da se on sam nije pomakao ni korak dalje od Darvinove teorije.
Po svim pravilima, pisanim i nepisanim, ljudskim i božijim, se kaže – poštuj bližnjeg svoga, a ako razmišljamo na različite načine, politički, onda bar sedimo u ovoj prostoriji i zajedno smo narodni poslanici, pa je valjda neophodno poštovati jedni druge, da poštujemo godine, da poštujem mlađe i starije od mene. To je valjda deo kućnog vaspitanja.
Molim vas, na neki način, da upozorimo javnost da neko zaista nije dostojan zbog laži koje iznosi, zbog stvari i načina ponašanja, koji nije primeren ni za srpsku kafanu, a kamoli za najviše zakonodavno telo, kao što je Narodna skupština Republike Srbije. Zbog toga mislim da vi, kao predsednica Narodne skupštine, zaista date jedan trajan nalog pisarnici da radi danju i noću u iščekivanju ostavke čoveka koji zagađuje ovaj prostor.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Čuli smo ovde različite izgovore. Pre nekoliko nedelja, ono što je uputio kao odgovor predsednik Vlade, gospodin Vučić, gospodinu Živkoviću, nije bila opklada. Opklada je kada kažete – ovo mogu bolje, hajde da se kladimo da ovo mogu bolje, ili da mogu brže. Ali, reći – to nije istina, jer ako je istina, spreman sam da se povučem, a ako ste vi izrekli nešto što je neistina, povucite se vi, je pitanje časti.
I onaj ko to diskvalifikuje nekim terminima, kafanskim, kojim je baš o n zagadio ovu Skupštinu preteći gospodinu Šormazu da će ga na banderu, govoreći gospodinu Vučeti Toškoviću maločas, da je pripadnik jedne životinjske vrste, ne želim ni da pominjem, i naravno da toga nema u stenogramu, zato što u stenogramu ima onoga ko je u tom trenutku govorio, a to je gospodin Petar Petrović. Voleo bih da gospodin koji se tako poziva često na akademsku čast potvrdi da gospodin Živković tako nešto nije izgovorio.
Ali šta očekivati od onih koji pitanje časti, pitanje odgovornosti koju je ovde pred svih 249 poslanika izneo gospodin Vučić, pred srpskom javnošću, koju je izneo gospodin Vučić, spremnost da istinu brani i svojom karijerom i položajem. Ne, sa druge strane imamo onoga ko će preko te čestitosti pogaziti zato što je nema, samo zarad ostajanja u prilici da može nanova i iznova laži, izmišljanja, podmetanja, samo da bi urušio jedan sistem, koji od ove države, od pre dve godine počeo da pravi pristojnu i normalnu državu. Hvala.

Gospođo predsednice, ponovo u sličnom maniru u zadnjoj reči, zadnjoj rečenici, kada realno ne možete da odreagujete, iznose se ponovo neistine, a to je da je Vlada u ostavci.
Svakome odgovaram – hvala na pitanju, dobro smo, na vašu žalost, ali na radost građana Srbije. Ova Vlada radi pod vodstvom gospodina Aleksandra Vučića, zato što je to želja ne onih promila građana koji su glasali za prethodnog govornika, ne one najuže rodbine koja je glasala za njih, već više od 50% građana Srbije koji su izašli na martovske izbore, dajući i legalitet i legitimitet i Aleksandru Vučiću i ovoj Vladi Republike Srbije.
Ovu Vladu ne može da sruši čovek čija se ostavka očekuje i u javnosti, da ima političke i poslaničke čestitosti i na pisarnici, ali je očekuje i 249 narodnih poslanika. Prema tome, odgovor na izrečenu laž nije ni prvi, a siguran sam ni poslednji put. Vlada radi na reformama, Vlada radi na promeni naše države, na promeni na bolje, na jasnom evropskom putu, a jedina ostavka koja se očekuje, da je političke čestitosti, bila bi od prethodnog govornika.