Gospodine Bečiću, ja mislim da smo mi slobodni ljudi. Ako ćete mi dati šta treba da govorim, ja to neću govoriti. Govoriću ono što mislim. Prema tome, molim vas, ovih 15 sekundi koje sam replicirao vama da ne računate u vreme.

Sve ono što sam govorio na jučerašnjem Odboru za finansije, vidim da neko nije želeo da shvati. Verujem da ima kapaciteta da shvati, ali da nije želeo da shvati.
Mnogo je propuštenih prilika, mnogo je dobrih, kvalitetnih vozova prošlo kroz ovu našu balkansku, beogradsku, srpsku stanicu. Kada je Briselski sporazum u pitanju iste takve kritike su odapinjane sa iste strane. Govorili su zašto, kako? Moglo je bolje. Moglo je bolje, ali mnogo je prilika propušteno, 2004, 2006, 2008. i 2011. godine.
Neverovatno je što prethodni govornik kaže iako nam je voda, ne do grla, ne do usta, ne do nosa, do čela, potonuli smo u toj vodi, davimo se, a on kaže – da, ostanite još, ostanite pod vodom, možete da izdržite i godinu i dve i tri i ne treba vam vazduh. To je sramotna politika nekih novih načela, pravednosti ili ne pravednosti.
Ovakva načela i ovakva politika pretočena kroz ove zakone je primenjena i to na vreme i u Estoniji i u Letoniji, i u Litvaniji, i u Grčkoj, i u Portugalu, i u Španiji, i u Sloveniji, i u Rumuniji i svuda je uspela, ali vi ne želite lek koji je mogao 2009. godine da ste bili sposobni i spremni. Da ste bili hrabri, da ste više vodili politiku koja je održiva i realna i dobra za građane, a manje za analitičare koji su govorili šta je dobro i na čemu će rasti rejting, a na čemu padati.
Godine 2009. je taj lek mogao da bude gorak, ali mali lek i ozdravile bi naše javne finansije, 2011. godine je već morala da bude jaka pilula, 2014. godine zbog propuštenih prilika i zbog finansijske situacije u javnim finansijama koje nam je ostavio bivši režim, zbog ne znanja, neodgovornosti sada moramo da dajemo i ubrizgavamo injekciju, ali znam da ćemo preživeti i da ćemo živeti u narednim godinama bolje.

Ovo bi bilo jedno lepo izlaganje, uvaženog kolege Nikolića, izvežbano dobro pred ogledalom, samo fali onaj jedan segment koji je najbitniji, a to je istina.
Istina je skroz na drugoj strani. Istina je da je ova Vlada nastavila sa neodgovornom politikom neutemeljenoj u ekonomiji, da je nastavila da gleda kroz ružičaste naočare, da je nastavila da šalje poruke kao što je slao poruke gospodin Mirko Cvetković kada je rekao da je Srbija statistički izašla iz krize, ali da to njeni građani neće osetiti. Da je nastavila sa politikom zatvaranja očiju pred rastom deficita budžeta iz godine u godinu, a zna se kada tri godine raste deficit zaredom, da je neophodno da se preduzmu mere, Vlada Dejana Nikolića i DS pet godina je sve to gledala i pet godina ništa nije radila.
Sada su se tako zabrinuli nad zlohudom sudbinom građana Srbije, prosvetnih radnika, a član moje porodice, najuže porodice, isti taj prosvetni radnik, isti odgovor sam rekao i tada i sada, da je nastavljeno sa politikom Dejana Nikolića, DS, 2017. godine ni jedan učitelj ni jedan profesor, ni jedan lekar, ni jedan policajac, ni jedan vojnik ne bi imao plate, jer su nas onako sigurno uvodili u bankrot.
Šta bi tada bilo sa dostojanstvom tih ljudi? Šta bi tada bilo sa potrošnjom? Kako bi tada ti ljudi živeli? Da li je nešto ustavno ili nije ustavno? Non stop se provlači teza da mi eksperimentišemo sa našim građanima i sa državom Srbijom. Kasnije ću vam načelnoj raspravi govoriti kakve su mere sprovodili i Letonija i Estonija i Litvanija i Rumunija i Portugal i Grčka, i svi su smanjivali plate i svi su smanjivali penzije i uspeli su da ozdrave svoju ekonomiju.

Ovo nije alhemija. Ovo je čista ekonomija i čista realnost za koju ste vi odgovorni i vaša neodgovorna politika.

Zahvaljujem se gospodine potpredsedničel
Lično pominjanje, replika, teško je replicitirati i razgovarati kada mu se dostave dobre informacije, kada mu se dostave činjenice pobegne iz ove arene, a Skupština je arena, kao što sam saglasan sa vama, gospodine Vulin, da nikada neću razumeti mržnju, da nikada neću razumeti ljubomoru, jer mislim da su to osećaji koji razjedaju onoga ko je nosi i da su kao bumerang, ma koliko snažno bili odapeti ka onome ko ga mrziš, okrenu mu se oko glave i vrate se nazad ka onome ko mrzi.
Ali to neki ljudi u ovoj sali nikada neće naučiti.
Ne razumem ni to poimanje demokratije u kojoj je Skupština mesto gde samo treba napadati Vladu, jer pošto je jedna grupa mala, bez ideja, bez politike, ovde im treba pomoć većine da bi napadala Vladu. Ne, ova većina je izabrala Vladu, ima podršku zato što radimo ka istom cilju i imamo isti cilj, a to je ozdravljenje ekonomije, ozdravljenje javnih finansija, postavljanje Srbije na ono mesto koje joj pripada, a to je mesto punopravnog člana EU.
Žao mi je što gospodin Nikolić nije u sali, što ne možemo da debatujemo, voleo bih da dobijem i odgovore od gospodina Nikolića, kako je to bilo lako podržavati Vladu u onom mandatu 8. od 2008. do 2012. godine, koja je samo za jedan mandat povećala cenu i troškove kamata sa 9,2 na skoro 70 milijardi godišnje. Da li je bilo lako ili teško podržavati Vladu i glasati za aktiviranje garancije koje su samo u jednom mandatu Vlade sa 4,6 na 21,8 milijardi dinara? Koliko je budućnosti, koliko je penzija, koliko je prosvetnih radnika kroz takve pogrešne odluke odsečeno od budućnosti.

Ne znam zašto nervoza, ne znam zašto drhtanje u glasu, ne znam zašto znate ono kad mržnja toliko obuzme čoveka pa kad krene da drhti? Mislim, zbog čega? Razumni smo ljudi, odrasli smo.
Koliko će ko da raste i da li treba da raste, određuju građani Republike Srbije, ali građani Republike Srbije sigurno onoga kome su predodredili da pada nisu i predodredili da drži vlast u Vojvodini sa 6%.
Kada pričamo o poplavama, takođe ću izbeći te poetske stvari, govorio sam pre nekoliko dana, ali u glavnom od maja meseca a sada je kraj oktobra, 17 hiljada rešenja i 17 hiljada ljudi u Srbiji najugroženijih, oni kojima su poplave najviše odnele su dobili pomoć od države.
Jasno sam govorio i o školama, kao što mi niste verovali da će juče jedna škola u Obrenovcu biti otvorena, ali sam vam i pričao o godinama koje su iza nas, o zemljotresu u Kraljevu gde još uvek ljudi posle četvrte ili pete godine, još uvek nemaju krov nad glavom. Još uvek ljudi u Dositejevoj ulici ne žive u zgradama jer nisu bezbedne, nisu popravljene. Gde je novac odatle?
Da li ćemo pitati bivšeg gradonačelnika Simovića, ili ćemo pitati tužilaštvo, ili ćemo videti kako se ta armatura naplaćuje dva puta, kako se ti neki temelji fakturišu da su pola metra, a u stvari budu od 30 santimetara…

Mnogo toga možemo da polemišemo, ali o doslednosti možemo da govorimo samo kada se vi odlučite, Tadić, Đilas, Pajtić, Stefanović, možda i Božović, na kraju.

Ja ću vas zamoliti da samo ovih 30 sekundi, da mi vratite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Mnogo toga je izrečeno što nekako u maniru i u žargonu današnje debate koja je dolazila od strane bivšeg režima, a nije utemeljena ni u relanosti, ni u istini.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donela Demokratska stranka. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, političkih stranaka je dika DS zato što je i taj zakon, kao i što je Poslovnik, kao i što je serija drugih zakona pravljena isključivo zarad, i opstanka na vlasti, i zarad one stranke koja je taj zakon i kreirala.
Zakoni moraju da se poštuju. Niko nije iznad zakona. Ono što bih želeo da pitam prethodnog govornika, a to je – zašto i tada, kada im taj zakon nije smetao jer su dobijali milione iz budžeta na osnovu broja poslanika, zašto tada nisu razmišljali da pomognu ljudima u Kraljevu?
Kada nije mogla Vlada da im pomogne, kada su ljudi godinama, mesecima živeli u šatorima, i sada žive u zgradama koje su nebezbedne, zašto tada nisu stavili ruku u džep, u tu kasicu prasicu milionsku u Krunskoj ulici, pa rekli – evo, napravićemo kuću, evo nekoga ćemo da obezbedimo, evo ponašaćemo se društveno odgovorno.
Srpska napredna stranka koja nije glasala za taj zakon, koja ga nije donela je tada od svojih malih, skromnih života koje imamo i koje vodimo, i tada, i sada, onih života koji se nisu promenili, izdvojili smo 33 miliona dinara i napravili šest kuća u Kraljevu, ukupne površine 705 kvadrata, ali je zato DS nije bilo teško da uđe u „Razvojnu banku Vojvodine“ i da na časnu reč dobije milionski kredit koji, verujem, da i dan danas isplaćuje ako ima od čega.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Zarad javnosti, obavestiću da je ovaj priučeni gospodin Zoran Babić dva i po puta brže završio mašinski fakultet od stručnog Dragana Šutanovca, isti fakultet.
Javio sam se da kažem da neko ispunjava obećanja, kao što to radi prethodni govornik. Koliko je to dobro za Srbiju, procenili su građani Srbije, a procenite i vi.
Prethodni govornik je obećao i ispunio da će zaposliti 27 sekretarica u „Krušiku“ – ispunio. Dakle, 27 sekretarica u „Krušiku“ je zaposleno. Šta rade, boga pitaj. Ispunjeno. Obećao je i direktoru da može da kupi najnoviji „Audi“ i to „S“ klase, sa ekranima u sedištima, 70-80 hiljada evra, koliko košta taj „Audi“ najnoviji, još sportska verzija, obećao je. Nema veze, firma u gubicima, obećao – ispunio. Obećao je radnicima „Krušika“ da im od 2010. godine neće uplaćivati penziono i socijalno osiguranje i to je ispunio. Od 2010. godine radnici „Krušika“ nemaju penziono i invalidsko osiguranje.
Idemo dalje, još nešto je obećao pripadnicima Vojske Srbije i ispunio. Saglasno odredbi Zakona o Vojsci Srbije, a na osnovu rešenja Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika je bio dužan da po službenoj dužnosti vanredno uskladi i poveća penzije vojnih osiguranika za 11,06% od 1. januara 2008. godine.
Tadašnji ministar vojni…

Tadašnji ministar odbrane je obećao i ispunio da to neće da uradi i to nije uradio ni Republički fond, ni vojni PIO fond, tako da, kako je prethodni govornik ispunjavao obećanja procenjuju…(Isključen mikrofon.)

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, želim da vam se zahvalim na današnjoj strpljivosti, na odgovorima koje ste nam dali. Želeo bih da istaknem jednu vrednost, a to je da je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije u najvećem delu rasprave bio predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, da je bio najveći deo Vlade Republike Srbije.
Voleo bih da se svi okrenemo ka klupama u kojima sede predstavnici bivšeg režima, ti toliko zabrinuti nad sudbinom Srbije i nad sudbinom građana Republike Srbije, i na prisutna četiri ministra koji nisu ni izašli iz sale danas tokom dana, a mi u klupama bivšeg režima imamo četiri narodna poslanika. Toliko o brizi nad građanima Republike Srbije i nad merama koje će ova Vlada sprovesti u narednom periodu. Mislim da to više govori o ozbiljnosti vladajuće većine, da govori o ozbiljnosti Vlade Republike Srbije i neozbiljnosti koju su pokazali i u onom vremenu kada su kreirali sudbinu ove zemlje od strane bivšeg režima.
Neka pitanja su postavljena. Postavljena je i mistifikacija nad nekim dešavanjima u Republici Srbiji. Nešto što mi je posebno zaparalo uši je bila jedna rečenica – da tajkuni će sada uraditi sve za ovu Vladu Republike Srbije, pa makar stajali i na jednoj ruci. Niko pred Vladom Srbije ne mora da stoji na jednoj ruci. Tajkuni moraju da rade, da plaćaju poreze, da plaćaju svoje zaposlene, da plaćaju obaveze državi, gradu i sve ono što je propisano zakonom.
To je velika razlika u odnosu na period bivšeg režima, kada je Vlada sve radila i stajala na jednoj ruci baš za te iste tajkune. Ja sam ponosan na tu razliku. Time se pokazuje ozbiljnost države, pokazuje se ozbiljnost Vlade Republike Srbije.
Rebalans budžeta je predstavljen kao da je to nešto strašno. Podsetio bih građane Republike Srbije, podsetio bih i sve vas da je za 10 godina od 2002. do 2012. godine u Srbiji bilo 11 rebalansa budžeta, da je bilo godina, kao što je istakao kolega Arsić, kada se rebalans budžeta donosio 29. decembra 2009. godine, da je bilo toliko loše sračunatih i predviđenih budžeta, da je bilo godina kao što je 2002. i 2009, kada je dva puta rađen rebalans budžeta. Šta ćemo sa tom odgovornošću? Šta ćemo sa onim što je istakao kolega Arsić, da se tog 29-og, umesto da se pripremamo za doček nove godine, umesto da se građani Republike Srbije malo opuste, donošen je rebalans budžeta da neko ne bi otišao u zatvor.
Iako sam ja jedan od ljudi koji može da upotrebi i tešku reč, ali reč koja je istinita, to može da zaboli i da zapara uši samo onoga ko se u tim rečima pronalazi, ali ono što je istina – da su naše javne finansije duboko bolesne, duboko opterećene, duboko zaražene. Zaražene i činjenjem, ali i nečinjenjem. Zaražene činjenjem jer smo samo kroz gubitak od privatizacionih prihoda imali gubitke u milijardama dinara: 2010. godine – 35,6, 2011. godine – 37, 2012. godine – 20,4. Kada toj cifri dodamo svo ono opterećenje koje su nam firme u restrukturiranju pravile i prave još uvek, zato što su neodgovorne, nesposobne i vlade pune neznanja, nisu imale ništa drugo osim što su firme uvodile u restrukturiranje.
Siguran sam da se jedan veliki broj građana ježi na pomisao privatizacije, restrukturiranje. Jedan dobar deo i ne razume šta to znači. Ali, restrukturiranje znači da kompaniju sa kojom ne znaš šta ćeš, ne umeš da je privatizuješ, ne umeš da motivišeš da se dokapitalizuje, da iznađe strateškog partnera, stavljaš je na teret budžeta. Šalje se poruka zaposlenima – radili, ne radili, svira vam radio. Ne morate da radite, ne morate da plaćate poreze, ne morate da radite, ne morate da plaćate nikakve obaveze, neko će doći iz Vlade, doneti kofer para da se isplate plate koje nisu velike i na taj način naša privreda i jedan dobar deo privrede je uspavan.
Sve to košta, 750 miliona evra godišnje za 161 firmu u restrukturiranju, plus 8,5 miliona dolara kolike su mesečne obaveze prema „Sartidu“, uz neznanje, neodgovornost, inertnost, da se za te kompanije iznađu strateški partneri, su duboko zarazile i razbolele naše javne finansije jer su nas godišnje, osim ovih gubitaka, privatizacionih prihoda, koštale i direktno za plate i obaveze tih kompanija.
Zbog toga podržavam hrabrost ove Vlade da obeća, a i u prvih 100 dana ispuni i donese novi Zakon o privatizaciji, koji je rašio i omogućio mnogo veću paletu mogućnosti za privatizaciju i iznalaženje strateških partnera, ali i poslao jasnu poruku da oni koji budu inertni, oni koji budu spori u tome, da kroz Zakon o stečaju što pre se njihova imovina materijalizuje.
Spašavanje banaka je posebna priča, priča koja svoje finale ima u tužilaštvu na onim mestima na kojima se istrage vode, ali sa sigurnošću mogu da kažem da ova Vlada Republike Srbije, SNS, nema nikakvu odgovornost za upropašćavanje „Agrobanke“, „Privredne banke Beograd“, „Razvojne banke Vojvodine“, u koju su povlašćeni sa članskom kartom bivšeg režima ulazili kao u svoju kuću, otvarali trezor ne pokazujući ni ličnu kartu, iznosili onoliko koliko im je bilo potrebno, garantovali časnom rečju. Ili nekim drugim, još trivijalnijim stvarima, a videli smo to i iz izlaganja gospodina Martinovića u danima iza nas da su garancije za dobijene kredite čak bili i neki sifoni.
To spašavanje nas je koštalo u milijardama dinara svake godine. Aktivirane garancije onih koji su toliko zabrinuti nad budućnošću penzionera i građana Republike Srbije u godinama kada su podržavali Vladu Mirka Cvetkovića, te garancije su rasle rapidno, od 4,6 milijardi 2008. godine, 6,2 milijarde 2009. godine, 7,1 milijarda 2010. godine, 2011. godine 8,5, 2012. godine 21,8 milijardi dinara.
Onda pitate zašto je skočio javni dug? Zbog onoga što je potrošeno i zbog onih momaka koji su račun napravili i jeli i pili, a onda su iz kafane izašli. Porast rashoda za kamate, strašni su podaci. Od 2008. godine dve milijarde, 2009. godine 9,2 milijarde, 2010. godine 13,8 milijardi, 20,1, 25,4, sada na preko 70 milijardi, ove godine, odnosno naredne godine, gospodine Vujoviću, ispravite me, ali taj iznos kamata na kredite koje je uzeo bivši režim, koji je potrošio ne znam gde, jer ne vidim ni koridore, ni železničke, ni putne, ne vidim ni nova radna mesta, već su se ta radna mesta gubila i to u stotinama.
Ne vidim šta je urađeno sa svim tim kreditima i kamatama koje sada ova Vlada mora da vraća i da plaća tuđe račune. Paraju uši reči gde se prijatelji koje tražimo na svim stranama sveta ovde dočekuju na nož. Ne trebaju nam prijatelji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa kojima smo rešili jednu veliku kompaniju, kao što je sada „Er Srbija“, od gubitaša za jednu godinu, za devet meseci, dobit od milion evra. Možda nije mnogo, ali biće bolje, siguran sam, u narednom periodu.
Sve ovo i još mnogo toga što je isticao i gospodin Vučić danas je dovelo, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, pogledajte kakva progresija u rastu i javnog duga i deficita u odnosu na bruto društveni proizvod. U 2008. godini 2,6%, u 2009. godini 4,5%, u 2010. godini 4,8%, 5,0%, 6,6%. Rast duga u odnosu na BDP od 29,2% do preko 60% 2012. godine.
U uređenim zemljama ili manje uređenim, ali sa ozbiljnim vladama, kada tri godine raste deficit, zaredom tri godine, u toj trećoj godini pali se lampica i kaže se – stoj, nešto moramo da uradimo, moramo da štedimo, mere moraju da se uvedu. Ta lampica je trebala u Srbiji da se upali 2010. godine. Ne, umesto te crvene lampice, umesto tih mera koje su te godine uređene i zemlje koje su prepoznale krizu, bivši režim je nama, građanima Republike Srbije, stavio ružičaste naočare. Bombardovani smo da živimo lepo, da je sve odlično. Kako reče Mirko Cvetković - statistički smo izašli iz krize, samo građani to neće osetiti.
Ovde su se čule teške reči danas tokom dana. Čule su se teške reči iz političke mržnje, ali i iz nerazumevanja potrebe. Vlada Republike Srbije ne eksperimentiše, niti građane Srbije ponižavamo da su neki opitni kunići, zečevi. Ne, to su ljudi koji žive teško u Srbiji, koji su ostali bez posla. Bez posla je ostalo 400.000 ljudi za vreme vlade DS i Mirka Cvetkovića, bivšeg režima u bilo kojem agregatnom stanju. Sada, mere koje ova Vlada Republike Srbije želi da sprovede nisu eksperimentalni lekovi, već lek koji je viđen u zemljama koje su krizu prepoznale i kojoj su imale odgovor na krizu.
Letonija je smanjila plate 30%. Smanjen je broj zaposlenih u javnom sektoru, povećan je PDV sa 18% na 22%, porez na dohodak građana sa 23% na 26% i još niz mera koje je Letonija uradila. Estonija - smanjene su plate za 15% do 25%, povećan je PDV sa 18% na 20%, racionalizacija zaposlenosti. Litvanija, baltičke zemlje, članice EU, primenile su ove lekove koji su neophodni da ih progutamo ove godine, a koje smo trebali da progutamo 2010. godine. Kamo sreće da smo to uradili. Možda moja stranka ne bi bila u prilici da dobije izbore, ali bi mojoj zemlji bilo bolje. Zbog političke slabosti, nemanja hrabrosti, razmišljanja o trivijalnim stvarima i dobijanja izbora nisu smeli da primene ove mere koje su baltičke zemlje primenile 2009, 2010. i 2011. godine.
Litvanija je smanjila broj zaposlenih u javnom sektoru za 10%, penzije smanjene za 11%, PDV povećan sa 18% na 21%. Rumunija, susedna zemlja, članica EU, smanjene plate 25%, a PDV povećan sa 19% na 24%. Portugalija - smanjenje fonda plata za 20%, penzije smanjene za 12%, a PDV povećan sa 21% na 23%.
Poštovani građani, oni koji imate i vremena i volje da nas pratite u ovom 12-13 satu debate i rasprave, lekovi koje Vlada Republike Srbije hrabro stavlja u ruku svakoga od nas su lekovi koji su provereni u ovim zemljama o kojima sam vam govorio. Obećanja koja su data i u predizbornoj kampanji, ali i nakon toga u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije su bile teške mere i ovo jesu teške mere.
Ovo vreme smo proveli, ne razmišljajući o budućim izborima, već razmišljajući i boreći se da 61% penzionera sa najmanjim primanjima, iako ove zemlje o tome nisu vodile računa, u Srbiji 61% penzionera sa najmanjim primanjima neće osetiti mere koje su predložene. Najveći broj zaposlenih neće osetiti ove mere. Ali, ne mogu da prihvatim da neko upire prst u Vladu Republike Srbije, u SNS, u Aleksandra Vučića da želi da eksperimentiše, iako taj neko ko upire prst nije znao ni kako, a i da je znao kako, nije smeo ni želeo da ovakve mere sprovede.
Poštovani građani Republike Srbije, ovo je lek i ovi lekovi su lekovi koji daju rezultate.
U Irskoj pre ovih mera budžetski deficit je iznosio 2010. godine do neverovatnih 29,3%, a 2013. godine taj deficit je sveden i šest puta je manji, pa je sada 4,2%. Znači, šest puta je manji. U Grčkoj je sa 15,6% deficita sveden na 2,7% sličnim merama. U Španiji je sa 11,1 na 3%. U Letoniji, koju sam pominjao, sa 7,8% ove godine deficit budžeta Letonije je 0,8%.
Govorim vam i o onima i govorio sam i govoriću, ma koliko teški napadi bili i ma koliko velika želja bila da SNS zaćuti o onima koji su naše javne finansije zarazili neodgovornošću i bezobzirnošću, govoriću i dalje, ali ću i govoriti da su ovi lekovi koje ćemo sprovesti u naredne dve godine lekovi koji su dali efekat i u Portugaliji i u Estoniji i u Rumuniji. Govorim vam o evropskim zemljama, zemljama EU, one EU ka kojoj Srbija ide krupnim i ubrzanim koracima. Siguran sam da ćemo u naredne dve godine govoriti o pozitivnim efektima, jer ako su dali pozitivne efekte u ovim državama, daće pozitivne efekte i u Srbiji.
Niko od nas se nije probudio jedno jutro i rekao – smanjićemo penzije, smanjićemo plate, treba nam za automobile da bi se vozili do Metropola i da ih do tih 700-800 metara slupamo.
Niko se nije setio da smanji plate i penzije da bi za direktora „Krušika“ kupio „Audi A6“ sportske linije od 70.000 evra. Sve ovo radimo da bi normalizovali javne finansije, da bi otvorili perspektivu investitorima, da bi napravili ugovor sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je bivši, kojeg je bivša Vlada i bivši režim oterao iz ove zemlje, terajući nas u svojevrsnu izolaciju. Srbija želi, Srbija može i Srbija hoće da bude partner, Srbija hoće, Srbija želi i Srbija može da bude normalna, pristojna, perspektivna zemlja, a siguran sam do 2020. godine i članica Evropske unije.

Zahvaljujem se gospođo predsednice, iako ne vidim smisao, ikakvu smisao i vezu prethodne koleginice narodne poslanice šta je govorila i zašto joj smeta direktor „Elektromreže Srbije“ gospodin Nikola Petrović, koji ostvaruje sa kompanijom, sa svojim kolegama, nemerljivo veće rezultate, nego što je to radila „Elektromreža Srbije“ u periodu vladanja Demokratske stranke, bivšeg režima, kada su javna preduzeća služila, ne da budu primer, kao što je primer „Elektromreža Srbije“, već samo način da se zaposle partijski kadrovi, a iz tih firmi isisava novac.
Ne bih govorio ni o rođačkim i rodbinskim vezama, jer parlament nije mesto da se o tome govori, jer ne verujem ni da će ići u prilog sve ono što je prethodna govornica rekla i kakve je hvalospeve govorila o nekim ljudima, pa ih je nakon toga žestoko kritikovala i grdila.
Ne verujem da smeta Nikola Petrović, ne verujem da smeta „Elektromreža Srbije“, već smetaju uspesi. Smeta uspeh „Elektromreže Srbije“. Smeta profit i dobit koju „Elektromreža Srbije“, Nikola Petrović i Vlada Republike Srbije ostvaruju za građane Republike Srbije. Smetaju i investicije na koje se čekalo u Beogradu po 20, 20 i nešto godina, kao što je 400 kilovatna trafo-stanica Beograd 20. Projekat je počeo 1981. godine, a do 2012. godine procenat ostvarenosti 25%, u oktobru, odnosno u 2013. godini ostvaren više od 80%. Zbog toga se napada Nikola Petrović i „Elektromreža Srbije“, zbog rezultata, zbog onoga šta je uradio.
Četiristo kilovatna trafo-stanica Vranje četiri, 2011, 2012. godina početak radova, a 2013. godine isporučeno 95% ukupne opreme, 2014. godine trafo-stanica završena, otvaranje u novembru.
Gde su rezultati bivše vlasti? Gde su rezultati Demokratske stranke? Zbog čega se kritikuje Nikola Petrović? Zbog čega se kritikuje? Zbog ostvarene dobiti, a napravio je razliku između 2012. i 2013. godine, dobit veća za više od 10%, sa ostvarenjem od milijardu 483. Džabe su dobacivanja – o čemu priča. Znam da DS i bivšem režimu ne odgovara kada se govori o uspesima države. Pričaćemo o uspesima, naravno i o onome što para uši nekim ljudima u ovoj sali.
Ostvareni rezultati: 2012. godine 1.483.358.000, ostvarenje 2013. godine 1.626.000.000, 10% povećanja, 10% više u džepu svih građana Republike Srbije. To smeta onima koji napadaju „Elektromrežu Srbije“, Vladu RS i Nikolu Petrovića. Kažite otvoreno – smeta nam kada javna preduzeća prave dobit. Smetaju vam uspesi javnih preduzeća RS. Smeta vam to što je „Elektromreži Srbije“ i gospodinu Nikoli Petroviću krajem 2013. godine vodeća svetska kompanija za kontrolu, verifikaciju, ispitivanje i sertifikaciju SGS uručila sertifikate za integrisane menadžment sisteme prema zahtevima standarda ISO 9001, 14001, OHSAS 18001 i na taj način, iako gledate u drugu stranu i ne tiče vas se to što govorimo i ne tiču vas se uspesi javnog preduzeća EMS pozicionirano kao društvo odgovorne organizacije koje na sistematski način upravlja procesima uz primenu validnih metodologija, a u cilju poboljšanja uslova rada svojih zaposlenih, zaštite životne sredine i kontinuiranog ispunjavanja zahteva korisnika usluga i ostalih zainteresovanih strana.
Mala je jedna sednica da pokaže šta je gospodin Nikola Petrović i šta je Vlada RS uradila. Pričaćemo o dalekovodu Vinča. Kolega će se javiti i objasniti šta je to urađeno na Novom Beogradu. Od kada dalekovod izaziva rak? Od kada dalekovod, koji ste vi projektovali, za koji ste vi dobili dozvole, za koji ste vi odredili trasu, za koji ste vi sačekali da se urade bespravni i nelegalni objekti ispod tog dalekovoda, a sada se, bože moj, brinete zašto se taj dalekovod radi, iako se radi sa visinom stubova većom da bi bezbednost građana u tim nelegalnim objektima bila obezbeđena.
Zašto ne kažete – mi smo odgovorni, mi smo tu postavili, mi smo trasirali taj put? Šta očekujete da se sve to baci i da se projekat i vreme gubi na drugoj strani? Mislite da su građani zaboravili? Mislite da su ljudi u Srbiji zaboravili šta ste radili i kako ste radili? Podsećaćemo vas, ma koliko okretali glavu na drugu stranu. Podsećaćemo vas na sve loše šta ste ovom društvu, ovim javnim preduzećima i građanima Srbije uradili.

Kad god ponestane argumenata ili se kreće na ličnu mržnju i na lične uvrede ili se menja tema.
Odjednom smo sa EMS-a, više nemamo šta da govorimo o EMS-u, sada smo odjednom krenuli na Er Srbiju. Može. Odlično. Odlično, slični su rezultati. Ja sam se ponudio i ostalim kolegama kojima ne odgovara što vide na nebu iznad Srbije, ali i iznad mnogih drugih država znak Er Srbija.
Ne odgovara im što vide 10 aviona A319, A320 koji nisu novi, ali su stari osam godina i funkcionalni su i bezbedni su, za razliku od JAT-a koji se vozio i prevozio putnike sa dva aviona stara 25 godina. Valjda je tako dobro. Valjda je dobro to što je radila DS gde je svake godine 55 miliona evra davala tom istom JAT-u. Valjda je to bolje nego što je Er Srbija napravila za devet meseci dobit od jedan milion evra. Vidite, to nas odvaja. To nas razdvaja.
S druge strane, kada govorimo o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, ja verujem da prethodna govornica može da kaže – nisam odgovorna, jer tada nije bila u DS, ali jeste odgovorna zato što je glasala za taj zakon koji definiše i koji mora da se poštuje sve dok se ne promeni, zakon mora da se poštuje.
Ali, je vaš problem što vas je malo i što vas je sve manje i što vas i možda narednog puta neće ni biti u ovoj sali, voljom građana Republike Srbije i što je takav zakon, nema tog novca.
Što se tiče javnih finansija, govorićemo sutra, govorićemo o posledicama, o posledicama jednog opasnog virusa kojim ste zarazili javne finansije u Srbiji, a ovo je način izlečenja, ovo je ona gorka pilula za koju smo dobili podršku građana Republike Srbije.

Još jednom ću gospodine predsedavajući i gospodine ministre, i hvala vam na tim sugestijama, ali ne govorim napamet nego na osnovu validnih dokaza i dokumentacije koju sam pribavio.
Prvo, potpuno je netačno da dalekovod prelazi preko bilo kakvih osnovnih škola i obdaništa, pošto se ti objekti nalaze izvan planiranog koridora dalekovoda. Do preko dela nelegalno sagrađenih objekata dalekovod prelazi zbog čega su u projektu preduzete odgovarajuće mere povećane visine stubova i provodnika i osigurana je potpuna bezbednost okruženja adekvatnim tehničkim rešenjima. To je ono što je najbitnije.
Ono što je takođe veoma bitno, gospodine ministre i što pretpostavljam da znate, je da se predmet dalekovod radi na osnovu dokumentacije, a ta dokumentacija je sledeća – Akt o urbanističkim uslovima u skladu sa kojim je izgrađena kompletna tehnička dokumentacija 2008. godine, izdat, Generalnog plana Grada Beograda do 2021. godine, „Službeni glasnik“ iz 2003. i 2005. godine, ko je vodio Beograd tih godina, koji precizno ne definiše objekat već daje generalne postavke u prostoru, Detaljnog urbanističkog plana za izgradnju nadzemnih vodova „Beograd 8 do granice Dupa park- šuma Zvezdara“, Odluke o određivanju urbanističkih planova koji u celini ili u delovima nisu u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji 2003. godine. Ovom odlukom je obuhvaćen i DUP za predmetni dalekovod već iz davnih 1987. godine.
Zatim, Izveštaj Republičke revizione komisije od 3. novembra 2008. godine, ko je tada bio na vlasti u Beogradu i u Srbiji, rešenje kojim je utvrđen javni interes od 11.6.2009. godine, ko je tada bio na vlasti u Beogradu i u Srbiji, ko je pravio ovu dokumentaciju, rešenje kojim je data saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja na Studio o proceni uticaja na životnu sredinu projekta dalekovoda od 31.12.2010. godine i verujem da kolege ovakvu kritiku upućuju Oliveru Duliću pošto je on potpisao ovo rešenje i ovu saglasnost, rešenje o odobrenju za izgradnju predmetnog dalekovoda…