Gospođo predsednice, uvažena ministarko Kuburović sa saradnicima, gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je juče na održanoj sednici prihvatio sve predložene predloge zakona i predlaže Narodnoj skupštini da ih usvoji u danu za glasanje, u načelu.
Takođe, Odbor je prihvatio i predlog Visokog saveta sudstva koji se odnosi na izbor dva predsednika sudova, kao i na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pa je, takođe, uputio predlog Narodnoj skupštini da u danu za glasanje izabere predložene kandidate za predsednike sudova, odnosno sudije koji se prvi put biraju. To bi bilo što se tiče Odbora.
Gospođo predsednice skupštine, ako mi dozvolite, pošto sam već ustao i dobio reč, ja bih nekoliko reči da kažem i kao predstavnik poslaničke grupe JS o predloženim tekstovima zakona.
Poslanička grupa JS, odmah na početku da kažem, će u danu za glasanje glasati za sve predložene zakone, kako iz oblasti pravosuđa, tako i iz oblasti finansijskih ugovora koji su danas na dnevnom redu.
Dozvolite mi da se u nekoliko reči osvrnem na svaki od predloženih zakona. Svakako da najveću pažnju javnosti u Republici Srbiji, već duži vremenski period, izaziva Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ovo je iz razloga što u ovom Predlogu zakona predložena jedna nova kazna za izvršioce najtežih krivičnih dela, a to je doživotni zatvor koji menja raniju odredbu Krivičnog zakonika koja je predviđala da se izriču kaznene mere od 30 do 40 godina strogog zatvora.
Što se tiče poslaničke grupe JS, tu nema dileme. Mi u potpunosti podržavamo ovakvu izmenu Predloga zakonika i smatramo da je možda trebalo još ranije da se krene u izmenu ovog zakonika, imajući u vidu da mnogo zemalja EU, kojoj mi težimo i na čije pravosuđe u mnogo čemu želimo da se ugledamo, ima predviđenu ovu vrstu najteže kazne.
Ono što nas iz JS, poslaničkog kluba JS pomalo, biram reči, ne znam kako bih našao adekvatnu reč, iritira jeste da mnoga tzv. udruženja, neka strukovna, građanska itd. pominju jednu reč, a to je da bi usvajanjem ovog predloga zakonika, usvajanjem mogućnosti da se izriče za najteža krivična dela doživotni zatvor nehumano. Sada ja pitam, kao građanin, kao poslanik, kao član JS, poslaničkog kluba JS – da li ti koji kažu da je ta kazna nehumana razmišljaju o tome kakva je humanost prema žrtvama koje su nastupile usled činjenja tog krivičnog dela? Da li je humanost prema njihovim roditeljima, braći, sestrama, familiji itd? Da li mi treba više da brinemo o izvršiocima teškim krivičnih dela i da budemo humani prema njima ili treba više da brinemo o posledicama koje takva dela imaju za širu javnost u Srbiji?
Iskren da budem, kao pojedinac, ovo nije stav JS, odavno sam, još od 2002. godine, kada sam bio poslanik, zagovarao smrtnu kaznu za najteža krivična dela. Nije to prihvaćeno iz razloga što je u Evropi odavno ukinuta smrtna kazna, ali mislim da je pandan toj najtežoj sankciji ipak doživotni zatvor.
Ono što je takođe u zakonu predviđeno jeste i ta neka vrsta humanosti, a to je da posle protoka 27 godina od izdržavanja kazne, to lice ima pravo da traži uslovni otpust. Doduše u zakonu je predviđeno da taj uslovni otpust mora da traje maksimalno 10 godina. Ja sam intervenisao jednim amandmanom, mislim da će ga Vlada prihvatiti, da taj rok bude 15 godina. Videćemo šta će na kraju biti.
Ono što takođe podržavamo jeste da se u članu 55, odnosno u članu 8. postojećeg Predloga zakonika, a koji se odnosi na član 55. izvornog zakona, onim licima koja su ranije osuđena na krivična dela, koja su urađena sa umišljajem, ne može im se izreći kazna kraća od minimuma predviđenog za tu vrstu dela za koju se optužuju.
Takođe, kod višestrukih povratnika je dobro što je Ministarstvo prepoznalo to i predložilo u članu 9. novi član, da se kod dva i više povratnika, a ranije su osuđivani za dela izvršena sa umišljenim da im se mora izreći kazna minimum 50% od kazne predviđene zakonom.
Jednostavno, mi moramo kao društvo i zakonodavac da stanemo na put povratnicima sa učinjenim krivičnim delima da bar zaprećenom kaznom na neki način im stavljamo do znanja da će biti strožije kažnjavani, jer u praksi se dešava da su sudovi nažalost u više puta za ista ili slična krivična dela donosili takve presude gde su maltene bile blage, da ne kažem nešto drugo, odnosno bile su uslovne ili sa minimalnim kaznama.
Još ono što bih pohvalio, zbog mog uvaženog kolege Neđe Jovanovića, da je učinjeno to da je sada formirano, da kažem tako, i zaprećena kazna za krivično delo - napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice i mislim da na taj način štitimo tu profesiju koja je takva kakva je, nažalost, nekad bude i sa posledicama, da budu koliko toliko zaštićeni, time što će biti zaprećeno, odnosno što je zaprećena kazna za napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice.
Ne bih se više zadržavao na ovom zakonu, s tim da ću reći samo da je ovaj zakon u potpunosti u saglasnosti sa stavovima poslaničke grupe JS. Još jednom kažem, mi ćemo ga podržati.
Kada je u pitanju drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o krivičnom postupku, samo jednu rečenicu da kažem, da s obzirom da se radi o usaglašavanju teksta ovog Zakona sa već predloženim Krivičnim zakonikom, da je to jednostavno, da kažem, tehničko pitanje.
Ne bih se dalje zadržavao na ovim drugim zakonima, kao što su Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, ali bih sebi dao za pravo samo da sa par rečenica prokomentarišem novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ono što se nama iz JS dopada jeste što je Ministarstvo smoglo snage da prevaziđe neke, ja bih rekao, čak i pritiske od raznoraznih uticaja, da kada je u pitanju prijavljivanje imovine funkcionera, jer znam da je u nekim ranijim radnim materijalima bilo nagoveštaja, pa čak i predloga, da javni funkcioner mora da prijavljuje imovinu i punoletne dece, snaje, prijatelja, kumova itd. i mislim da je to prihvaćeno da bismo otišli u jednu opasnu situaciju, jednu opasnu krajnost, gde ne bismo mogli da izađemo na kraj. Ipak smo zadržali, ipak je Ministarstvo u predlogu zadržalo, da kažem uslovno postojeća rešenja, da javni funkcioner mora da prijavi imovinu bračnog ili vanbračnog druga i maloletne dece koja sa njim žive u domaćinstvu i mislim da se tu krug dobro završava. U slučaju da ima sumnji da postoje povezana lica sa javnim funkcionerom, da imovina je, da tako kažem, sticana na neki drugi način koja nije u okviru pozitivnih propisa, onda postoji način i da se to proveri od strane Agencije.
Još nešto je za pohvalu, kada je u pitanju ovaj zakon, a to je da sada odbornici u lokalnim parlamentima, skupštine opština gradova, gradskih opština, ne moraju da prijavljuju imovinu, ako sam ja dobro razumeo. Da kažem nisu javni funkcioneri, ne moraju da prijavljuju imovinu, jer ima mnogo, i to bi mnogo opterećivalo mnogo Agenciju za borbu protiv korupcije ili kako se sad bude zvala. Iz tog razloga pozdravljamo taj zakonski predlog u članu 70. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno o sprečavanju korupcije.
Time bih ja moje izlaganje završio, ne bih dalje dužio, da ne prepričavam druge odredbe postojećih zakonskih predloga.
Na kraju još jednom da kažem da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove zakone, a istovremeno još jedno naglašavam da ćemo podržati Predlog Jedinstvenog saveta sudstva kada su u pitanju predlozi za izbor dva predsednika sudova u ovom trenutku i nekoliko sudija kako Upravnog suda, tako i drugih koji se prvi put biraju na ovu sudijsku funkciju. Hvala.