Malo čas sam rekao, upravo da bi se postigli ciljevi o kojima smo govorili. Dakle, mi pišemo zakon, odnosno usvajamo ovaj zakon da bi stvorili uslove za realizaciju jednog veoma važnog i značajnog projekta. Ponoviću, projekta koji je od izuzetne važnosti i značaja ne samo za Beograd već i za čitavu Srbiju. Ali, dozvolite mi da završim. Malo čas sam pomenuo da je neko pominjao da će građani Beograda biti isterani iz svojih stanova, iz centra grada. Ne vidim kritike od strane tih građana. Nakon rasprave, postavlja se jedno pitanje – da li je problem to što „Beograda na vodi“ neće biti ili je problem to što „Beograda na vodi“ hoće biti i što hoće početi realizacija ovog izuzetnog važnog projekta.

Za nas je veoma važno da postoji od strane predsednika Vlade Republike Srbije, od strane Vlade Republike Srbije jedna otvorenost i transparentnost, da postoji odgovornost, da postoji želja za razgovorima, za sugestijom, za predlozima. Naravno, da se čuje i kritički osvrt i onog manjeg dela javnosti koji ima kritički osvrt. Mi duboko verujemo da će i taj manji deo, pa i stručne javnosti i opozicioni deo nakon današnje rasprave podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče malopređašnji govornik, kolega iz Nove Srbije, dosta toga je rečeno u dosadašnjem toku rasprave. Naravno da Zakon o državnoj upravi, koji je usvojen 1992. godine i koji uređuje jedno veoma važno pitanje, veoma važnu i značajnu oblast o kojoj mi danas govorimo, oblast rada inspekcije i inspekcijskog nadzora, jeste i zastareo, jeste i nefunkcionalan. On sigurno jeste realizovao ciljeve onog trenutka kada je usvojen, ciljeve koji su želeli postići u vremenu kada je usvojen, ali isto tako sigurno ne može uticati bitnije na realizaciju nekih ciljeva koji se žele postići danas.
Šta je činjenično stanje kada je reč o inspekcijama, inspekcijskom nadzoru? O nekim podacima kolege su već govorile. Tačno je, danas u Srbiji ima 39, precizno, inspekcija, razvrstanih u 12 resornih ministarstava Vlade RS. Uz to imamo lokalne, pokrajinske, hiljadu podzakonskih akata i propisa koji na određen način regulišu rad inspekcija i inspekcijskog nadzora.
Ono što takođe treba istaći, nažalost, do sada nije postojala saradnja, nema koordinacije, prepliću se delokrug i poslovi, inspekcijski nadzori su vrlo česti, dugo traju, opterećuju privredne subjekte i takav inspekcijski nadzor, naravno, ne može biti efikasan i ne može dati željene rezultate. Naravno da je veoma važno konačno uvesti red kada je reč o ovoj oblasti, kada je reč o radu inspekcija i kada je reč o samom inspekcijskom nadzoru.
Tačno je, brojna istraživanja su rađena dugo godina unazad. Ja neću govoriti pojedinačno o onome šta su sve građani i privreda govorili o radu inspekcija, ali tačno je - jesu rađena brojna istraživanja dugo godina unazad. Ono što je veoma važno za današnju raspravu, mislim, jeste da i građani i privreda imaju nedvosmislen i jasan stav, a to je da je potrebna reforma rada inspekcija i inspekcijskog nadzora u Srbiji i da je potrebno usvojiti jedan krovni, jedan sistemski zakon, koji će urediti rad svih inspekcija u Srbiji.
Jedan od ključnih prioriteta i ciljeva Vlade RS jeste da izgradi, ojača i osnaži institucije koje će omogućiti i obezbediti vladavinu prava, kroz to stvori povoljnije poslovno okruženje, povoljniji poslovni ambijent. To, naravno, treba da omogući bolje investicije i naravno da će to uticati na smanjenje nezaposlenosti. Uređenje ove, kako sam rekao, veoma važne i značajne oblasti, unapređenje rada inspekcija i inspekcijskog nadzora usvajanjem zakonskog predloga o kojem danas govorimo bitno ćemo uticati na realizaciju jednog veoma važnog cilja i prioriteta Vlade RS.
Želeo bih da kažem da pred nama danas jeste, pre svega, jedan moderan zakon koji na savremen način definiše i razume rad inspekcija i inspekcijski nadzor, zakon u koji jesu, rekao bih, implementirani savremeni standardi. Reforme inspekcijskog nadzora svakako će imati i društveni i ekonomski i zakonski uticaj.
Mi smo ubeđeni, kao poslanički klub, da će usvajanje ovog zakonskog predloga omogućiti da se sistemski uredi metodologija ovlašćenja, odgovornost, obaveze, koordinacija, ali i racionalno korišćenje raspoloživih inspekcija u Srbiji danas, da će se omogućiti da se unapredi rad inspekcija i inspekcijskog nadzora i podići na jedan viši nivo i profesionalni, ali i etički standardi inspektora sa jednim jasnim ciljem, odnosno sa nekoliko jasnih ciljeva, a to je da se poboljša poslovno okruženje i poslovni ambijent u Srbiji, da se omogući veće poštovanje propisa, od strane privrednih subjekata, da se omogući veća i bolja zaštita i građana i kompanija i da se smanje administrativna i finansijska opterećenja koja imaju, pre svega, mala i srednja preduzeća, jer oni nekako najviše jesu izloženi administrativnom i finansijskom pritisku.
Smatramo da će najveću korist od primene ovog zakona upravo imati privreda. Za nas je suštinski najvažnije da ovaj zakonski predlog ide u pravcu suzbijanja smanjenja sive ekonomije u Srbiji. Kao što je rečeno, neće više biti moguće prebacivanje odgovornosti sa jedne inspekcije na drugu, sa nadležnosti jedne inspekcije na nadležnost druge inspekcije, a pogotovu kada je reč o ne registrovanim subjektima. Ukoliko nije nadležnost jedne inspekcije, ona je u obavezi da o tome upozna inspekciju čija to jeste nadležnost i odgovornost.
Rekao sam, procenat sive ekonomije danas je u Srbiji, nažalost, ogroman. Neki statistički podaci do kojih sam došao, ne znam koliko su tačni, kažu da Srbija godišnje izgubi 350 miliona evra budžetskih prihoda upravo zbog sive ekonomije. Prevedeno u, hajde da kažemo, penzije, to je ta 13 penzija, jedna mesečna penzija za sve penzionere u Srbiji. Zato moramo svi zajedno da delujemo i da radimo na suzbijanju sive ekonomije u Srbiji, ne da kažnjavamo one koji posluju u skladu sa propisima, u skladu sa zakonom, koji izmiruju poreze i doprinose i na taj način u budžet RS ulivaju ogromna sredstva, a da se favorizuju oni koji u ovom trenutku jesu u toj tzv. sivoj zoni.
Znate kako, kada se povede priča u Srbiji, do izrade ovog zakonskog predloga i do današnje rasprave, kada se u Srbiji povede priča na temu inspekcija i inspekcijskog nadzora, uglavnom važe neka nepisana pravila, inspekcije dolaze ne najavljeno, uglavnom ili često kod istih privrednih subjekata, ja ne želim da verujem da time žele da pošalju nekakvu poruku, i inspekcije uglavnom dolaze sa ciljem da nešto pronađu i da kazne privrednog subjekta koji jeste predmet inspekcijskog nadzora.
Ovim zakonom ono što je takođe važno, inspekcija upravo dobija mandat da deluje preventivno, da deluje proaktivno u sprečavanju kršenja zakona. Ovaj zakon uvodi jedan princip sa ciljem unapređenja poslovanja privrednog subjekta u skladu sa aktuelnim, postojećim zakonima i propisima. Dakle, da predupredi ono negativno što se može desiti, da privredni subjekti, koji će biti predmet inspekcijskog nadzora, spremnije dočekaju same inspekcije.
Dakle, podržati preduzetnički duh, a ne samo kažnjavati, preventivno i edukativno delovati, što je veoma važno, a ne samo sankcionisati. One koji dobro posluju, koji posluju u skladu sa postojećim zakonima, propisima podržati da posluju i rade još bolje. Oni koji neregulatorno posluju, neregistrovane subjekte, naravno, sankcionisati, kazniti, onemogućiti im da posluju i da rade i da funkcionišu u Srbiji, jer na taj način se šalje, rekao bih, jedna jasna poruka, jedan jasan signal svim potencijalnim investitorima koji bi došli u Srbiju – da svako ko želi da dođe u Srbiju, da radi u Srbiji u skladu sa postojećim propisima i zakonima, je naravno dobro došao.
Već je rečeno, vršiće se procena rizika kompanija i aktivnosti na osnovu koje će se praviti planovi nadzora u svim oblastima. Inspektori će koristiti jedinstven inspekcijski informacioni sistem i formiraće se koordinaciono telo. Vi ste rekli vremenski period u kojem će biti formirano koordinaciono telo. Formiranje koordinacionog tela je veoma važno, upravo ono o čemu sam govorio, nema prebacivanja odgovornosti. Postojaće, dakle, integrisani plan inspekcija koji će morati sve da okupi i moraće oko konkretnih stvari da se postigne dogovor. To onemogućava, po našem mišljenju, proizvoljna tumačenja pojedinih inspektora, to sužava prostor i za nekakve zloupotrebe, ide ka suzbijanju sive ekonomije ali ono što je još važnije povećava javnost u radu. Transparentnost i veća javnost u radu inspekcija je od izuzetne važnosti i značaja i to kažu privredni subjekti.
Privredni subjekti, kada već govorimo o istraživanju, u jednom od istraživanja kažu da oni žele da posluju u skladu sa propisima, da žele da posluju u skladu sa postojećim zakonima, zakonskim aktima ali da vrlo često nisu u mogućnosti da do tih propisa i akata dođi i da nisu u mogućnosti, da nemaju pristup procedurama na osnovu kojih se sprovodi inspekcijski nadzor. Ovo je posebno izraženo kod preduzetnika i u mikro i u malim društvima koje čine oko 98, 99% privrednih subjekata i zaista jesu okosnica zapošljavanja u Srbiji u ovom trenutku.
Šta se postiže i šta zapravo znači veća transparentnost? Javno oglašavanje postojećih propisa, planova nadzora, kontrolnih lista, edukativno, preventivno, stručno delovanje i sve to sigurno hoće omogućiti i veću sigurnost i veću izvesnost i veću predvidivost kada govorimo o privrednim subjektima koji će u nekom narednom periodu biti predmet inspekcijskog nadzora.
Ono što želim takođe da kažem, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, on svakako i o tome je bilo reči, on svakako jeste primer jedne dobre prakse kada je reč o samoj metodologiji, načinu izrade kako se došlo do ovog kvalitetnog zakonskog okvira. Dakle, povela se jedna otvorena javna rasprava, otvoren dijalog između javnog i privatnog sektora, svih onih koji u Srbiji jesu zainteresovani da se na pravi i adekvatan način uredi ovo veoma važno i značajno pitanje i došlo se do kvalitetnog sistemskog zakonskog okvira koji jeste i moderan i savremen i efikasan, ali kao što sam rekao i reformski.
Regulisanjem ovog pitanja sigurno se hoće osigurati poslovanje u Srbiji u skladu sa propisima, hoće se omogućiti delotvorna borba protiv korupcije, ojačaće se regulatorna politika, jer inspekcije zauzimaju važno mesto u obezbeđivanju poštovanja propisa u različitim oblastima društvenog života. I šta je to što, i sa time želim da završim, šta je to što se konkretno postiže ovim zakonskim predlogom? Dakle, jasna pravila, postupci nadzora, utvrđivanje ovlašćenja inspektora sa jedne strane i jasno precizno definisane obaveze privrednih subjekata koji će biti predmet inspekcijskog nadzora sa druge strane i to naravno sužava prostor za korupciju i bilo kakav vid zloupotrebe.
Naravno, poslanički klub SPS u danu za glasanje hoće podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani učenici, pred nama su četiri rekao bih veoma važna zakonska predloga, ne umanjujući važnost i značaj bilo koja od ova četiri zakonska predloga, ali shodno vremenu koje imaju poslanički klub Socijalističke partije Srbije, ja ću u svom izlaganju, pre svega napraviti jedan kraći osvrt na dva zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona.
Najpre želim da kažem da terorizam svakako jeste velika opasnost i veliki izazov, jedan od najvećih problema za savremeni svet i potpuno je jasno da za jednu uspešnu borbu protiv terorizma jeste potrebno jedinstvo čitave i celokupne međunarodne zajednice. Srbija svakako podržava borbu protiv svih oblika terorizma. Srbija želi da učestvuje i da da svoj doprinos u ovoj veoma važnoj i značajnoj borbi. Srbija je nedvosmislena u osudi svih oblika terorizma. Srbija želi da bude pouzdan partner međunarodnoj zajednici u ovoj važnoj i značajnoj borbi. Ova današnja rasprava o ovom zakonskom predlogu vrlo jasno govori o spremnosti Srbije da unapredi sistem borbe protiv terorizma usvajajući u Republičkom parlamentu jedan ovakav zakonski predlog.
Srbija danas predsedava OEBS-om, u jednom veoma teškom i delikatnom, rekao bih, trenutku i vremenskom periodu, ali to jeste veoma važno i značajno za Srbiju. Veliki izazov, velika odgovornost za Srbiju. Šansa koju će Srbija znati da iskoristi i da poboljša svoj međunarodni položaj. To je pokazatelj i potvrda da Srbiju sagledavaju kao normalnu i uređenu državu i kao ravnopravnog političkog partnera, što je po mišljenju poslaničkog kluba SPS veoma važno.
Zašto sam pomenuo predsedavanje OEBS-om? Iz jednog prostog razloga, jer je Srbija vrlo jasno na početku predsedavanja OEBS-om rekla da će upravo najveći izazovi tokom predsedavanja biti terorizam i naravno ukrajinska kriza. Mislim da već u periodu od 30. juna do 1. jula u Beču hoće biti održana jedna ekspertska konferencija o borbi protiv terorizma na teritoriji zemalja članica OEBS-a.
Kada je reč konkretno o zakonskom predlogu o kome danas govorimo, naravno, ne dovodi se uopšte u pitanje podrške, naravno da ćemo ovaj zakonski predlog podržati i tačno je ono što su kolege pre mene i koleginice pre mene govorile. Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga na jednoj strani jeste međunarodna obaveza Srbije, usaglašavanje našeg pravnog okvira, harmonizacija našeg zakonodavstva.
Na drugoj strani ono što je po našem mišljenju daleko važnije jeste povećanje stepena sigurnosti, bezbednosti naših građana. Ovo je pitanje koje je važno i za našu ekonomiju, ali ono što je i te kako važno, a o čemu sam već govorio i to ću ponoviti ponovo u jednoj rečenici – Srbija će biti prepoznata kao pouzdan partner međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma kao globalnog fenomena.
U prethodnom vremenskom periodu kada je reč o zakonskim okvirima Srbija je, rekao bih, nije sedela skrštenih ruku. Podsetiću vas, Srbija jeste usvojila izmene zakonodavstva koje predviđaju kažnjavanje državljana Srbije koji učestvuju ili organizuju učešće u oružanim sukobima u stranoj državi.
Srbija je uspostavila, takođe funkcionalni sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je dosledno i odgovorno izvršava svoje obaveze u vezi sa sprovođenjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima se uvozi embargo na izvoz oružja.
Zatim, podseti ću vas, hajde da ne govorimo samo o vremenskom periodu od prethodnih godinu i po ili dve dana, podsetiću vas, recimo Srbija 2002. godine ratifikovala je međunarodnu Konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima, Konvenciju UN protiv korupcije, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma.
Dakle, sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga da bi rekao da Srbija u prethodnom periodu kada je reč o ovom pitanju jeste dosta uradila, ali usvajanjem ovog zakonskog predloga mi zapravo zaokružujemo jedan proces i jednu celinu i pokazujemo spremnost da unapredimo ovaj sistem.
Poslanički klub SPS veruje i ubeđeni smo da usvajanjem zakonskog predloga o koje danas govorimo, mi hoćemo unaprediti sistem borbe protiv terorizma kroz pre svega represivne i preventivne mere protiv finansiranja terorista kao prethodne neophodne faze u vršenju jednog terorističkog akta.
Dakle, već je o tome bilo reči. Uspostavlja se zakonski mehanizam za zamrzavanje imovine licima koja se nađu na listi terorista, njihovih pomagača i finansijera. Komite Saveta bezbednosti UN jednom godišnje, svake godine ažurira ovu listu i mislim da je ovo proces koji je počeo pre nekih deset godina. Vlada je ta koja utvrđuje listu označenih lica na osnovu liste označenih lica od strane UN, a na predlog nadležnih državnih organa i na osnovu obrazloženog zahteva druge države.
Naravno, ono što takođe želim da kažem jeste da u borbi protiv terorizma potreban je koordinirana međunarodna akcija, potreban je puna saradnja svih nadležnih institucija i nadležnih organa i treba po mišljenju poslaničkog kluba SPS u pravom smislu reči preseći ono što jesu koreni terorizma, a po našem mišljenju koji leže u ilegalnoj trgovini oružjem, u pranju novca i trgovini narkoticima. To je ta logistika, osnov za vršenje kasnije nekog terorističkog akta. Ponoviću još jednom, naravno poslanički klub SPS u danu za glasanje hoće podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče izmena i dopuna Carinskog zakona i o tome je već bilo reči, s toga samo u nekoliko rečenica.Tačno je ovo, ovde je zapravo reč o usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije i to je potpuno logično i potpuno normalno imajući na umu strateško opredeljenje Srbije da budemo punopravna članica EU i Svetske trgovinske organizacije, ali to nije jedini razlog zašto će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Naime, mi ovaj zakonski predlog podržavamo, jer smatramo da njegova primena hoće olakšati poslovanje privrede naročito kada je reč o međunarodnoj trgovini.
Dakle, uvodi se novi kompjuterizovani tranzitni sistem koji podrazumeva razmenu elektronskih poruka i na taj način uštedeće se i novac, uštedeće se i vreme.
Postajemo deo jednog velikog evropskog sistema, što je po našem mišljenju veoma važno, a verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga se smanjiti prostor za zloupotrebu, odnosno za ilegalnu trgovinu.
Takođe, i o tome je bilo reči, dakle, ovde je reč o usklađivanju sa novim Zakonom o prekršajima, odnosno materiju prekršaja u Carinskom zakonu reguliše, kao što je to i ministar rekao u uvodnom izlaganju, novi Zakon o prekršajima koji pojednostavljuje procedure za blaže prekršaje uz značajno smanjenje troškova za samu državu što je za nas u potpunosti prihvatljivo.
I na samom kraju u danu za glasanje podržaćemo i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ne umanjujući značaj i važnost sporazuma o kojima danas govorimo, ja ću u svom izlaganju, poštujući vreme koje ima poslanički klub SPS, iskoristiti priliku da u nekoliko rečenica još jednom saopštim stav poslaničkog kluba kada je reč o dva zakonska predloga, pre svega kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, ali i Predlogu zakona o oružju i municiji.
Najpre, želim da kažem da oba zakonska predloga po mišljenju poslaničkog kluba SPS vrlo jasno pokazuju da Vlada Republike Srbije ima sluha i da na pravi način sagledava ono što jesu životna pitanja i da u konkretnom slučaju zajedno sa građanima, što je veoma dobro i veoma pozitivno, pokušava da iznađe najbolje moguće zakonske okvire.
Tema o kojoj danas govorimo, ponoviću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara je zapravo, složićemo se, gospodine ministre, sa vama, u neku ruku odgovornost i obaveza koja se postavlja pred čitavo društvo. To je veoma značajno, ozbiljno pitanje za društvo u celini, za sve nas.
Danas kada govorimo na ovu temu, a imajući na umu da je inicijativu za izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara pokrenuo otac male Tamare, koja je nastradala u požaru u diskoteci „Kontrast“, nažalost, 1. aprila 2012. godine, kada je život izgubilo još pet mladih ljudi. Imajući ovu tragediju na umu, imajući na umu ko je pokrenuo ovu inicijativu, mi zapravo danas imamo, čini mi se, svi zajedno samo jedan jasan cilj, a to je da kroz današnju raspravu u načelu, kroz raspravu u pojedinostima, dođemo do najkvalitetnijeg mogućeg zakonskog okvira, koji će pomoći da se ni jedan mladi život više u Srbiji ne ugasi na ovakav način.
Važno je preventivno delovati, u potpunosti se slažem sa vama. Važna je edukacija, u potpunosti se slažemo, ali je isto tako važno da svako od nas uradi ono što je u njegovoj moći da se ovakve tragedije u budućnosti više ne događaju, odnosno da se nikada i nikome više ne ponove.
Da bi se tragedije izbegle, važno je da imamo sistemska rešenja. Važno je da u ta rešenja budu implementirana i standardizovana iskustva zemalja u okruženju. Važno je da imamo kvalitetan zakonski okvir, kakav imamo danas i kakav ćemo imati nakon izglasavanja ovog zakonskog predloga. Važno je da odredbe zakona o kojem danas govorimo budu obavezujuće, da ne budu mrtvo slovo na papiru. Važno je, mi ovim zakonskim predlogom imamo vrlo jasno i precizno definisane obaveze i odgovornosti svih.
Važno je da nakon izglasavanja ovog zakonskog predloga svako radi svoj posao, na jednoj strani i nadležne institucije, nadležni organi, na drugoj strani vlasnici ugostiteljskih objekata ili, kako je to definisano ovim zakonom, objekata javne namene, da i oni imaju na umu da je bezbednost njihovih gostiju prioritet.
Naravno da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog, tu apsolutno nema dileme. Podržavamo u potpunosti i cilj koji se želi postići, a to je, kako ste vi rekli, povećanje stepena bezbednosti i efikasnija kontrola upravo objekata javne namene, prvenstveno ugostiteljskih objekata i ostalih objekata koji okupljaju veći broj ljudi.
Ono što svakako jeste najvažnija novina, to je stvaranje pravnog osnova za definisanje tehničkih uslova, kada je reč o ovoj oblasti. Ovaj zakonski predlog takođe vrlo jasno definiše šta su to objekti javne namene, dakle, objekti u kojima se 80%, čini mi se, prostora koristi za okupljanje ljudi, a preostali deo prostora za stambene ili poslovne namene. Takođe, ovaj zakonski predlog stvara jedan osnov za definisanje tehničkih uslova, što je veoma važno, ali ovaj zakonski predlog stvara i jedan pravni osnov za izricanje zabrane rada određenog objekta, ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za sigurnu evakuaciju, što je u potpunosti opravdano.
Želim da kažem da mi, kao poslanički klub, u potpunosti podržavamo takođe nameru i intenciju, što mislim da jeste suština, da se ni jedan objekat ne može registrovati za određenu delatnost, pa tek nakon toga da ispunjava uslove sa aspekta zaštite od požara. To, svakako, složićemo se sa vama, mora biti preduslov za registraciju delatnosti. Dakle, prvenstveno neophodno je posedovati, naravno, projektnu dokumentaciju za zaštitu od požara, izvršiti tehnički prijem objekta, pa tek nakon toga se baviti registracijom i nijedan noćni klub, apsolutno nijedan noćni klub, nijedan ugostiteljski objekat, nijedan objekat javne namene, kako je to definisano ovim zakonskim predlogom, ne treba i ne sme da radi ukoliko prethodno ne dostavi na uvid dokaze o protivpožarnoj zaštiti.
Ono što sam želeo, da iskoristim priliku da vam postavim kao pitanje, a tiče se ovog zakona, naime, u članu 28. ovog zakonskog predloga definisana je obaveza plana zaštite od požara i u stavu 6. proračun maksimalnog broj ljudi, između ostalog, razumete, šta mora sve da sadrži plan, pa se kaže - proračun maksimalnog broja ljudi koji se mogu bezbedno evakuisati iz objekta. Pretpostavljam da postoji uredba kojom je definisano na koji način se proračunava i dolazi do maksimalnog broja ljudi koji se može u određenom trenutku naći u nekom ugostiteljskom objektu. To je pitanje koje sam želeo da vam postavim jer u trenutku kada se desila tragedija u diskoteci „Kontrast“, u objektu koji može da primi 150 ljudi, bilo je, čini mi se, između 300 i 350 ljudi. Da se takve stvari ne bi dešavale u budućnosti, prosto, informacija, mislim da je jako važno i značajno pitanje.
Takođe, već je o tome bilo reči, ovaj zakonski predlog otvara i pravni put za definisanje načina funkcionisanja organizacija vatrogasno-spasilačkih jedinica i mi smatramo da je to dobro jer vatrogasno-spasilačke jedinice danas funkcionišu, čini mi se, po osnovu Pravilnika iz 1982. godine. Teško da nešto što je doneto pre 33 godine može biti primenjivo danas i zato pohvaljujemo i ovu odredbu i ovu nameru.
Dakle, ubeđeni smo da ćemo imati kvalitetan zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ono što je naša sugestija jeste, pre svega vama, ministre, da odmah krene njegova implementacija i u praksi. Ponoviću, da sve odredbe ovog zakona budu obavezujuće, da svako poštuje one obaveze i odgovornosti koje su definisane ovim zakonom, kako sam maločas rekao, da svako radi i odradi svoj deo posla i čini mi se da u ovom trenutku u Srbiji imamo nešto preko 20 hiljada registrovanih ugostiteljskih objekata ili objekata javne namene. Mislim da je važna, a mislim da ste o tome govorili, gospodine ministre, u uvodnom izlaganju, jedna sveobuhvatna kontrola nakon usvajanja ovog zakona, koliko je to moguće, svih ugostiteljskih objekata.
Kada je reč o Zakonu o oružju i municiji, naravno da zakon koji je usvojen 1992. godine ne može da odražava stvarne potrebe danas, to nije logično. Naravno da je neophodno usvajanje novog zakona, zakona koji će biti u skladu sa Programom akcije Ujedinjenih nacija za sprečavanje nedozvoljene trgovine oružjem, ali i Protokolom Ujedinjenih nacija o vatrenom oružju, zakona koji će biti u skladu sa pravom, regulativama Evropske unije, u skladu sa direktivama Saveta Evrope.
Od trenutka, čini mi se, usvajanja ovog zakonskog predloga 1992. godine, do danas, postojale su brojne izmene. Recimo, 1998. godine, uvedena je obaveza obuke rukovanja vatrenim oružjem za sve koji žele da ga poseduju, a zatim je uvedeno krivično delo za nezakonito posedovanje oružja jer je pre toga ovo bio prekršaj. Zatim je uvedena posebna dozvola za nošenje oružja koja se dobija u posebnom postupku. Oni koji su do tada posedovali oružje mogli su i da ga nose i da ga drže, a zatim je to razdvojeno. Sledeća izmena se, recimo, odnosila na to da je krivično delo za nezakonito posedovanje oružja prešlo u Krivični zakonik. To su samo neke izmene koje sam pokušao da pronađem.
Dakle, ove izmene jesu veoma dobre, ali su i nedovoljne. Generalno gledajući, zakon jeste zastareo. U tom kontekstu, želim da kažem da su i, čini mi se, sve bivše republike Jugoslavije usvojile novi zakon i po više puta menjale zakonski okvir koji uređuje ovu izuzetno važnu i značajnu oblast. Maločas ste o tome govorili. Takođe smatramo da je i to važno. Važno je da je sprovedena javna rasprava. Važno je da su uvažene sugestije i predlozi i nadležnih državnih organa, ali kako je navedeno, čini mi se, u obrazloženju zakonskog predloga, i Evropske komisije.
Naravno da će poslanički klub SPS podržati i ovaj zakonski predlog u Danu za glasanje. Podržavajući ovaj zakonski predlog, mi zapravo želimo da podržimo realizaciju dva suštinska cilja o kojima je i kolega maločas govorio, a to je, najpre prvi cilj, da kroz efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja sprečimo zloupotrebe, povećamo bezbednost naših građana, a drugi cilj, da onim savesnim, odgovornim vlasnicima oružja omogućimo korišćenje i posedovanje, ali u skladu sa zakonom.
Gledajući ova dva cilja, na jednoj strani, može se reći da je zakon strog, na drugoj strani, može se reći da je zakon liberalan. Sa aspekta realizacije prvog cilja, zakon je strog, i mi to u potpunosti podržavamo. Smatramo da je to veoma opravdano. Sa aspekta realizacije drugog cilja, zakon je liberalan, što je opet prihvatljivo i u potpunosti opravdano, imajući cilj koji se želi postići.
Da bi se postigao i da bi se realizovao ovaj prvi cilj, naravno da je važno pooštriti kontrolu posedovanja oružja, napraviti jednu sveobuhvatnu kontrolu svih onih koji danas poseduju oružje. U tom kontekstu, takođe podržavamo uvođenje dva nova uslova, a to su zdravstvena sposobnost, opravdani razlozi, ali, naravno, i diskreciono pravo policije da može izreći zabranu, ukoliko proceni da lice koje poseduje oružje može da ga zloupotrebi.
Mislim da je kolega Jovanović maločas pomenuo jedan stravičan zločin, čini mi se 2007. godine, u selu Jabukovac kod Negotina, devetostruko ubistvo, ali počinilac tog ubistva, ispravite me ako grešim, mislim da sam to negde pročitao, čini mi se, je imao legalno oružje, iako je bio duševni bolesnik. Da se takve tragedije ne bi dešavale u budućnosti, podržavamo ovaj predlog periodičnih lekarskih pregleda. Mislim da je reč o periodu od pet godina. Dakle, ovakav vid kontrole nije bio predviđen ranije. Ranije je bilo neophodno da dostavite potvrdu da niste osuđivani i, sa druge strane, da se protiv vas ne vodi krivični postupak.
Dakle, da skratim, pooštravanje uslova za dobijanje i posedovanje oružja, uvođenje dodatna dva uslova uz diskreciono pravo koje se daje policiji, takođe, sveobuhvatnu kontrolu svih onih koji danas poseduju oružje, ali i što strožije i rigoroznije sankcije za one koji ne poseduju oružje jeste nešto što poslanički klub SPS u potpunosti podržava.
Što se tiče drugog cilja, i sa time želim da završim, što se tiče drugog cilja, a to je da se savesnim odgovornim vlasnicima oružja omogući posedovanje i korišćenje u skladu sa zakonom, ovaj zakon dakle predviđa jedan povlašćeni status za one registrovane sportske strelce i za kolekcionare, što je u potpunosti opravdano.
Kolega je maločas govorio o jednom velikom problemu, a to je ogromna količina oružja koje se nalazi u ilegalnom posedu. Znate kako, to jeste veliki problem, ali ja želim da vas pohvalim, jer vi ovim zakonom zapravo pokazujete da kada je reč o rešavanju ovog problema ne sedite skrštenih ruku i ne vodite jednu pasivnu politiku, već jednu aktivnu politiku. Vrlo jasno je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga da je postupak legalizacije i predaja oružja pokazao najbolje rezultate. S tim u vezi, dobro je da je legalizacija uređena ovim zakonskim predlogom, tačnije članom 46.
Još jednom, na samom kraju, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće oba zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici Vojske Srbije, evidentno je da su pred nama dva izuzetno važna i značajna zakonska predloga. Značajna ne samo za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, već bih rekao i za čitavo društvo u celini.
Najpre želim da kažem da Zakon o odbrani uređuje sistem odbrane zemlje, nadležnosti državnih organa i Vojske Srbije u odbrani, prava i dužnosti državnih organa, jedinica lokalne samouprave, građana, privrednih subjekata, preduzetnika i, naravno, bavi se i ostalim pitanjima koja jesu vezana za odbranu.
Sa druge strane, Zakon o Vojsci u celini uređuje položaj i nadležnosti Vojske Srbije, organizaciju, sastav, načela delovanja, specifičnosti obavljanja vojne službe, komandovanje i rukovođenje. Naravno, on uređuje i činove i zvanja u Vojsci Srbije, simbole i obeležja, demokratsku i civilnu kontrolu i druga pitanja koja takođe jesu od važnosti i značaja za Vojsku Srbije.
Ova dva zakonska predloga, dakle, i Zakon o Vojsci i Zakon o odbrani, već je o tome bilo reči, usvojena su 2007. godine. Poslednje izmene i dopune Zakona o Vojsci i izmene i dopune Zakona o odbrani usvojene su krajem oktobra 2009. godine. Od trenutka usvajanja do danas, dakle, vreme iza nas je pokazalo da su oba zakonska predloga nedovoljno jasna i da je dosta problema u njihovoj primeni. Sasvim je logično da nakon jedne, rekao bih, sveobuhvatne analize, jedne vrlo iscrpne i kvalitetne javne rasprave, danas u republičkom parlamentu govorimo na temu izmena i dopuna Zakona o odbrani i izmena i dopuna Zakona o Vojsci Srbije.
Naravno, već je o tome bilo reči i ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, gospodin Vukić je rekao da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga. Naime, podržavajući ove zakonske predloge mi zapravo želimo da podržimo jasno i precizno definisane ciljeve koji se žele postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, a to je obezbeđivanje efikasnog i jedinstvenog sistema odbrane, odnosno efikasnijeg komandovanja i rukovođenja Vojskom Srbije i obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije.
Očekujemo da će usvajanjem ovih zakonskih predloga biti preciznije definisana rešenja za određene oblasti, da će takođe biti definisane oblasti koje do sada nisu obuhvaćene ovim zakonskim predlozima i da će oba zakona biti usklađena sa ostalim propisima Republike Srbije. Takođe, verujemo da će ovi zakonski predlozi nakon usvajanja obezbediti osnovne reformske procese u oblasti odbrane i Vojske Srbije, odnosno da preciziraju obaveze svih subjekata u oblasti planiranja, nadležnosti državnih organa u ovim oblastima i, naravno, u pravcu profesionalizacije vojske.
Kao što sam već rekao, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o odbrani, mi verujemo da će ove izmene bolje i preciznije regulisati nadležnosti u cilju što boljeg funkcionisanja sistema odbrane. Bilo je već reči o novinama koje donosi ovaj zakonski predlog. Dakle, tačno je, precizirane su nadležnosti predsednika Republike kao vrhovnog komandanta, ali i nadležnosti Vlade Republike Srbije, nadležnosti Ministarstva odbrane i načelnika Generalštaba. Proširene su i nadležnosti Inspektorata odbrane, precizirana ovlašćenja, ojačana njegova uloga i pozicija i funkcija u sistemu odbrane, što je takođe veoma važno.
Po mišljenju poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, jedna od najznačajnijih novina koju donosi ovaj zakonski predlog jeste vraćanje vojnog pravobranilaštva kao posebne institucije koja će sprovoditi imovinsko-pravnu zaštitu Ministarstva odbrane i vojske. Osnovni razlog, i o tome je već bilo reči, svakako jeste posebna priroda ovih dobara, ali i raspolaganje prema merilima Vojske Srbije. Naravno, ovakve institucije postoje i u oružanim snagama i ministarstvima odbrane i drugih država.
Pored toga, izmenama je precizirana i obuka građana za potrebe odbrane. Ovo rešenje, odnosno ova odredba jeste ranije postojalo i mi smatramo da ona ide u pravcu boljeg funkcionisanja sistema odbrane.
Takođe, ovim predlogom definiše se i planiranje i izgradnja vojnih objekata, nadležnosti izrade planova za odbranu u vanrednim ili ratnim situacijama. Ono što smatramo da je takođe važno, jeste da su povučeni i određeni potezi u cilju veće bezbednosti na vojnim vežbama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, već sam rekao, mi verujemo da će ovaj predlog omogućiti bolje funkcionisanje Vojske Srbije i izvršenje zadataka koji se postavljaju pred Vojsku Srbije. Želim da istaknem samo neke novine koje donosi ovaj zakonski predlog, a koje nas navode da idemo ka stavu da u Danu za glasanje podržimo i ovaj zakonski predlog.
Dakle, predviđa se vraćanje naziva ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana, kako bi se nastavila tradicija i kontinuitet ovog roda vojske. Obzirom da Srbija ima rečne jedinice, predviđeno je i vraćanje činova pripadnicima roda rečnih jedinica, imajući na umu da oni nose uniforme i činove tog roda.
Ono što možda smatramo i kao najvažniju novinu kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci, jeste da je prvi put rešen, odnosno definisan rad pripadnica Vojske Srbije za vreme trudnoće i u porodiljskom periodu. Dakle, neće biti razrešene dužnosti, već će njihova funkcija biti zamrznuta za vreme odsustva. Takođe, preciziran je i rad na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Novina je i mogućnost rada u inostranstvu. Mi smatramo da je ovo pozitivno rešenje, jer će na ovaj način pripadnici Vojske Srbije biti aktivni u zastupanju i predstavljanju interesa vojske, a verujemo da će uticati, odnosno sticati nova znanja i upoznavati se sa uporednom praksom drugih država.
Ovaj zakonski predlog ide u pravcu jedne, rekao bih, potpune depolitizacije Vojske Srbije, što u potpunosti podržavamo. Naime, predviđena je zabrana članstva u političkim strankama i odnosi se na sve profesionalne pripadnike Vojske Srbije.
Takođe, usvajanjem ovog zakonskog predloga ide se u pravcu obezbeđivanja adekvatne kadrovske strukture zaposlenih na jednoj strani u Vojsci Srbije, a na drugoj strani vodi se računa i o održavanju operativnih sposobnosti Vojske Srbije. Naime, sa ciljem da se obezbedi adekvatna kadrovska struktura zaposlenih u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, ovaj predlog definiše mogućnost da se, ako potrebe službe zahtevaju, u svojstvu civilnog lica bez javnog konkursa može primiti i profesionalni vojnik koji je u radnom odnosu proveo najmanje devet godina bez prekida.
Na drugoj strani, sa ciljem održavanja operativnih sposobnosti Vojske Srbije, a imajući na umu i godišnji priliv i odliv kadra, uvodi se mogućnost da se oficiru, odnosno podoficiru omogući da sa napunjenih 50 godina života i najmanje 20 godina radnog staža u službi u svojstvu profesionalnog lica može otići u penziju.
Dakle, izmene i dopune Zakona o Vojsci i odbrani su po našem mišljenju operativne i strategijske i njima se svakako želi unaprediti sistem odbrane i Vojske Srbije. U operativnom smislu vojska će biti i bolje organizovana, sistem komandovanja i izvršavanja biće unapređen, a i samim oficirima i vojnicima će biti lakše da izvršavaju dobijene zadatke. Propisani su jasni uslovi za sva vojna lica od početka školovanja do završetka profesionalne karijere. Verujemo da će sve ove izmene ukloniti ono o čemu sam već govorio, uočene nedostatke, poboljšati efikasnost i organizaciju vojske i punu realizaciju onoga što jesu postavljeni zadaci.
Podsetio bih da je dobar rad vojske prepoznat i od strane građana Srbije, koji u vojsku imaju puno poverenje, a to na drugoj strani pokazuje i sve veći broj mladih ljudi koji se prijavljuju, kako za dobrovoljno služenje vojnog roka, tako i za školovanje, kako srednjoškolnog, tako i akademskog.
Ono što sam želeo na samom kraju da kažem, a sačekao sam vas, gospodine ministre, da se vratite, prosto zarad javnosti, da ne bi bilo nekakvih nedoumica, maločas je u par navrata pomenut ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, a tiče se upravo Zavoda za izradu novčanica i kovanica Narodne banke Republike Srbije. Ja želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da mi kao poslanički klub pozdravljamo ovakvo rešenje i smatramo da je ovo zaista dobro rešenje, jer otklanja mogućnost bilo kakve zloupotrebe. U tom kontekstu je govorio i ovlašćeni predstavnik, gospodin Vukić.
Dakle, spremni smo, naravno, na raspravu u pojedinostima, raspravu o amandmanima, ali još jednom ću reći da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije u Danu za glasanje podržati oba zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, profesor Obradović je u uvodnom izlaganju rekao da poslanički klub SPS naravno, u danu za glasanje, hoće podržati predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, finansiranju političkih aktivnosti. Ja ću, na samom početku, reći da mi danas govorimo o jednom veoma važnom i značajnom zakonskom predlogu i pre nego što krenem da govorim o samom značaju i važnosti predloga koji jeste tema današnjeg zasedanja i, pre nego što još jednom ponovim razloge zbog kojih poslanički klub SPS hoće podržati u danu za glasanje ovaj predlog, želim da vas podsetim da smo, kao poslanički klub, tokom rasprave o rebalansu budžeta za 2014. godinu i setu pratećih zakona, vrlo jasno rekli da mi te zakonske predloge sagledavamo kao neophodne mere, kada je reč o ekonomskoj finansijskoj konsolidaciji i kada je reč o nastavku reformskih procesa u Srbiji, bez kojih neće biti pozitivnih pomaka koje moraju da osete građani Srbije i to jeste naš zajednički krajnji cilj.
Čini mi se, slušajući dosadašnji tok rasprave, da se svi slažemo u jednom, a to je da Srbija mora da se modernizuje, Srbija mora da se reformiše, a to podrazumeva da moraju da se preduzimaju hrabre, da se donose hrabre ekonomske odluke, ali vrlo često da se primenjuju i da se donose političke odluke koje nisu popularne.
To svakako jesu mere koje treba da spasu srpsku ekonomiju i to jesu mere koje se tiču budućnosti Srbije i koje se tiču svakog građanina Srbije. Naravno da je potrebna restriktivna politika, ušteda u periodu ekonomske krize mora i treba da bude prioritet, ali štedi se tamo gde ima, a ne tamo gde nema.
Dakle, ušteda na nivou države u periodu ekonomske krize mora i treba da bude prioritet, a da teret krize najmanje osete socijalno odnosno, ne osete socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Kroz set ekonomskih predloga, ekonomskih mera koje je do sada Vlada predložila i dala na razmatranje republičkom parlamentu, može se videti da je Vlada imala i jedan odgovoran, ozbiljan i realan pristup, realističan pristup i mi iz poslaničkog kluba SPS, smatramo da takav pristup treba da imaju i sve političke partije, bez obzira da li su deo vladajuće koalicije trenutno u Srbiji, ili dolaze iz redova opozicije.
Naravno da ćemo podržati ovaj zakonski predlog. Svakako da političke stranke moraju i treba da štede, jer prilike u državi jesu takve da se mora uštedeti gde god je to moguće, ali ponoviću, ne na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Slažemo se u potpunosti sa onim što je gospodin Babić, kao predlagač ovog zakonskog predloga rekao da kozmetičke promene nisu dobre i da one neće imati suštinski uticaj na ono što jeste naš cilj, a to je u dugoročnom smislu, stabilizacija javnih finansija u Srbiji.
Tačno je da, ako smo mogli da donesemo odluku koja se odnosi da će oko 39% penzionera, pomoći stabilizaciji javnih finansija, onda bi prosto rečeno, jednostavno rečeno, neprihvatanje ovakvog zakonskog predlog o kojem mi danas govorimo, bilo socijalno neodgovorno od bilo koje političke partije.
Takođe, ono što želim da kažem, kada je reč o izmenama o kojima danas govorimo u ovom zakonskom predlogu u celini, već sam rekao, veoma važan i značajan zakon, značajan je i za građane, značajan je, kolega Marinković je maločas pomenuo i za nezavisna tela, i za kontrolore, značajan je i za političke stranke.
Prva stvar, građani, naravno, treba da znaju na koji se način finansiraju političke stranke i građani, naravno, treba da znaju kako političke stranke koriste i troše svaki dinar koji dobijaju iz republičkog budžeta.
Ovaj zakonski predlog značajan je i za nezavisna kontrolna tela, jer im omogućava, obezbeđuje efikasniji način kontrole rada, finansiranja političkih aktivnosti o onda kada neko postavi pitanje – ima li u političkim partijama crnih tokova novca, da li ima u partijskim kasama, odgovor na to pitanje je jednostavan, to je pitanje za nadležne institucije.
Mi institucionalno rešavamo finansiranje političkih partija, finansiranje aktivnosti, institucionalno rešavamo kontrolu, to je pitanje za nadležne institucije, nezavisna tela i kontrolore čiji rad se obezbeđuje ovim važnim zakonskim predlogom.
Maločas sam rekao, ovaj zakon je važan i za političke stranke. Političke stranke su, nažalost, veoma često na udaru javnosti. Političke stranke upravo zbog toga moraju i same dovoljno da čine da ne dolaze u situaciju da, nažalost, na nekakav najnegativniji način budu predmet javnosti i ovaj predlog zakona o kojem danas govorimo, jeste prilika da se to i praktično demantuje.
Za nas Zakon o finansiranju politički stranaka, aktivnosti u celini znači, kontrolu, znači transparentnost, znači vrlo precizno i jasno definisanje političkih aktivnosti i političkih stranaka.
Naravno, u potpunosti se slažemo, treba onemogućiti da u političkom životu u Srbiji, na bilo koji način neformalni centri moći mogu uticati na donošenje važnih odluka u Srbiji, ali na drugoj strani, ono što mi svi želimo i što jeste naš krajnji cilj da politički život u Srbiji nesmetano funkcioniše, da pod vrlo jasno, precizno definisanim uslovima političke stranke stiču sredstva za svoje redovne aktivnosti i za izborne kampanje.
Transparentne javne finansije čine jedno društvo i demokratskim i odgovornim, a transparentno finansiranje političkih stranaka, treba po našem mišljenju da bude još jedan korak dalje, još jedan korak napred, ka još odgovornijoj državi, ali i učesnicima u političkom životu u Srbiji.
Tačno je da ovim izmenama i dopunama zakona jeste predviđeno da se sredstva za redovno finansiranje političkih subjekata koriste i za troškove izborne kampanje, ali naravno, maločas je rečeno i to je takođe vrlo jasno, precizno definisano zakonom, izborna kampanja kreće onog trenutka kada se izbori i formalno raspišu, nikako ranije, jer tu je vrlo jasno i precizno definisano postojećim zakonima.
Mi u ovoj odredbi zaista, apsolutno ne vidimo nikakav problem. Smatramo da je vreme kada je možda ishod izbora mogao zavisiti od bilborda, od medijskih kampanja, od marketinga, i za nas i da, danas birač, građanin daje svoje poverenje isključivo po vidljivim i prepoznatljivim rezultatima.
Ali, zarad nekog konsenzusa i o tome je govorio i profesor Obradović u uvodnom izlaganju, zarad nekog konsenzusa koji na političkoj sceni Srbije, po ovom pitanju, po našem mišljenju jeste bitan i važan, smatramo da možda u nekom budućem vremenskom periodu treba sagledati i praksu drugih država, napraviti određena poređenja, uzeti ono što jeste pozitivno i možda razmišljati u narednom periodu o recimo, načinu kako se u Slovačkoj finansiraju političke aktivnosti.
Istaći ću samo jedan segment, da stranke imaju pravo na posebna finansiranja iz javnih izvora, kao i na besplatan pristup medijima a vreme emitovanja na televiziji je jednako za sve političke partije. Možda u nekom periodu ovo jeste pitanje oko kojeg se može postići konsenzus među svim relevantnim političkim činiocima na političkoj sceni Srbije.
Tačno je i to da ovim izmenama jeste predviđeno da politička stranka može steći nepokretnu imovinu i da može kupovati nepokretnosti iz javnih izvora.
Još jednom želim da ponovim ono o čemu je govorio prof. Obradović, pa mi zaista u tome ne vidimo apsolutno nikakav problem. Veći problem bi bio to da se nepokretnost stiče iz privatnih izvora, onda bi se moglo postaviti pitanje.
Možda, takođe u nekom periodu ovu odredbu treba dodatno precizirati time da ta nepokretnost može služiti kako je to gospodin Babić rekao, za edukaciju, za političke aktivnosti, prosto precizirati namenu nepokretnosti koja se kupuje iz javnih sredstava. Ali, zaista u tome ne vidimo problem, ponoviću, pa veći problem bi bio da stranka može kupiti nepokretnost iz privatnih sredstava. Onda se može postaviti pitanje motiva zašto neko ulaže, iz čijih privatnih sredstava, iz kojih privatnih sredstava?
Danas se između ostalog govorilo i u prepodnevnom delu rasprave o održivom, da je Srbiji potreban održiv politički sistem, da nam je potrebna izmena izbornog zakonodavstva. Znate šta, mi se u svemu slažemo. Tačno je da Srbiji jeste potrebna suštinska izmena izbornog zakonodavstva, ali je tačno i to da treba poštovati nekakav redosled prioriteta, a prioritet u ovom trenutku jeste ekonomski oporavak države, jeste ekonomska i finansijska konsolidacija, jeste nastavak suštinskih i reformskih procesa u Srbiji bez kojih neće građani moći da osete boljitak i pozitivan pomak.
Ponavljam, slažemo se u potpunosti da Srbiji jeste potrebna suštinska reforma izbornog zakonodavstva, ali isto tako želim da dodam da ovo za nas nije dnevno-politička tema, da je ovo veoma važno i značajno pitanje oko kojeg je važno postići konsenzus, što širi konsenzus relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije.
Želim da podsetim da je poslanički klub prilikom usvajanja poslednjih izmena i dopuna zakona u republičkom parlamentu 2010. godine, izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, rekao da taj predlog sagledava kao nužno neophodno i prelazno rešenje i da mi hoćemo dati odgovor na tri ključna zahteva i EU i Ustavnog suda i stručne javnosti, ali da nećemo da rešimo ono što jesu, po našem mišljenju, suštinska i ključna pitanja na političkoj sceni Srbije, a suštinsko i ključno pitanje je, kao što ste gospodine Babiću i maločas govorili, ono što se desilo u AP Vojvodine, kako da sprečimo političku trgovinu na političkoj sceni Srbije. Socijalistička partija Srbije, ne želim da se vraćam u prošlost, ali je imala to gorko iskustvo 2002. ili 2003. godine. To je za nas ključno pitanje kada je reč o reformi izbornog zakonodavstva u Srbiji.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS hoće, naravno, podržati predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, koristiću vreme koje pripada šefu poslaničkog klupa SPS.
Naravno, neću govoriti o prošlosti i neću govoriti o onome što se dešavalo u prošlom periodu u godinama iza nas, jer mislim da svi mi na neki način iz prošlosti uvek treba da izvučemo pouke, da iz prošlosti treba da afirmišemo ono što je bilo dobro, ali treba da učinimo svi zajedno ono što Vlada čini predlozima o kojima danas govorimo, a to je da realno sagledamo sadašnjost i da zajedno pokušamo da izgradimo temelje neke nove budućnosti.
Bez obzira na način kako je završena i kako se završava današnja rasprava, zaista verujem da smo imali jednu kvalitetnu raspravu i da ćemo u republičkom parlamentu imati najširu moguću podršku i jedan ozbiljan konsenzus oko važnih pitanja o kojima smo danas govorili.
Ovo nije kriza aktuelne Vlade Republike Srbije. Ovo je kriza koja nastaje dugi niz godina unazad i koja je kulminirala. Stanje javnih finansija u Srbiji za nas je par ekselans državno pitanje i to je pitanje oko kojeg treba postići, koliko je moguće, što širi društveni konsenzus svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije.
Stanje javnih finansija i kriza u javnim finansijama, nažalost, mogu da ugroze i realizaciju onih velikih i važnih državnih ciljeva. Zato mi kao poslanički klub, to ću još jednom reći, u potpunosti podržavamo cilj Vlade Republike Srbije, a to je stabilizacija javnih finansija u dugoročnom smislu. Naravno, o tome je danas bilo reči, nije moguće i nije realno rezultate osetiti odmah i sada, ali u dugorčnom smislu da.
Budžet i rebalans budžeta su nešto što treba da obezbedi život u Srbiji, da život u Srbiji može da funkcioniše i da mogu svi ostali zakoni da funkcionišu. Ako imamo nerealan budžet, čini nam se da ćemo imati i nerealan život.
Ponoviću ono što smo tokom jučerašnje rasprave rekli, mi smatramo, sagledavajući rebalans budžeta, sagledavajući i set pratećih zakona o kojima smo govorili tokom današnjeg i jučerašnjeg dana, da u ovom trenutku ne postoji ni socijalno pravednije ni pravičnije ni pošteniji ni realniji predlog.
Ponoviću, naše je mišljenje da su u ovom trenutku postojale dve alternative, dva pravca. Jedan pravac se u pravom smislu reči može definisati kao spisak lepih želja i to je nešto što bi nas u dugoročnom smislu ili kratkoročnom smislu, da budem precizan, do kraja 2016. godine ili do početka 2017. godine doveo do bankrota, doveo do finansijskog kolapsa i drugi cilj, druga alternativa jeste nešto što je neophodnost, nužnost, neminovnost, realnost, a to je nastavak suštinskih reformskih procesa u Srbiji.
Kao odgovorna stranka, kao stranka koja želi da deli vrednost ove Vlade Republike Srbije, pre svega zbog odgovornosti koju imamo prema građanima svi zajedno, uvek prihvatamo onaj realan put koji jeste u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
Mi predloge o kojima smo danas govorili sagledavamo kao ozbiljan, odgovoran, odlučan i realan pristup Vlade Republike Srbije. Danas i tokom jučerašnjeg dana je glavna vest bila da su u Srbiji smanjene plate ili penzije, ali to nije suština onoga o čemu smo danas govorili u republičkom parlamentu. Mi smo i tokom današnjeg dana i tokom jučerašnje rasprave govorili o merama koje jesu spas za srpsku ekonomiju. Govorili smo o nečemu što predstavlja i što jeste budućnost i Srbije i što se tiče budućnosti svakog građanina Srbije.
Ponovićemo još jednom, Srbija mora i Srbija treba da se reformiše i moraju da se nastave suštinski i reformski procesi i to podrazumeva i hrabre i odlučne ekonomske poteze, ali to podrazumeva i teške i bolne političke odluke, ali te odluke vode ka ozdravljenju srpske privrede i te odluke vode ka novim radnim mestima i novom zapošljavanju, ako želimo modernu, jaku i snažnu Srbiju, za šta se, nadamo se, svi zalažemo.
Važno je da je Vlada kroz ove predloge prepoznala ono što jesu osnovni segmenti budžetskog deficita, a to jeste finansijska disciplina, kontrola i naplata, borba protiv sive ekonomije, javno preduzeće. Danas se govorilo o „Srbijagasu“ iako to i nije bila, između ostalog, centralna tema. Mi smo više puta rekli – mi se zalažemo da javna preduzeća budu efikasnija, jeftinija, ali mora uvek da se obezbedi minimum za socijalno odgovorno funkcionisanje.
Naravno da smo za suštinsku reformu javnog sektora i jačanje privatnog sektora, jer privatni sektor jeste budućnost. Dobro je da je Vlada sagledala još jedan segment budžetskog deficita, a to je da mora da se okonča proces privatizacije i restrukturiranja. Kroz jačanje kredibiliteta javnih finansija, a mi smo ubeđeni da ovi predlozi o kojima smo govorili i danas i juče idu u tom pravcu, mi ćemo pojačati i privrednu aktivnost i investicije i, ubeđeni smo, otvoriti nova radna mesta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog rebalansa budžeta o kojem danas govorimo zajedno sa setom pratećih zakona definitivno predstavlja neophodne mere kada je reč o ekonomskoj i finansijskoj konsolidaciji i kada je reč o nastavku reformskog procesa u Srbiji.
Rekao bih, sagledavajući predloge o kojima danas govorimo i Predlog zakona o rebalansa budžeta i set pratećih zakona, da je jedno sigurno, a to je da Vlada Republike Srbije ima vrlo jasno i precizno definisane ekonomske ciljeve. Vlada Republike Srbije želi i ekonomske i budžetske i finansijske parametre da drži u svojim rukama, što je u ovom trenutku izuzetno važno.
Uvek kada se vodi rasprava o rebalansu budžeta za tekuću godinu ili budžetu za narednu godinu, postavlja se nekoliko ključnih pitanja – da li je rebalans mogao biti bolji, odnosno da li je budžet ili rebalans mogao biti realniji, da li je mogao biti socijalno pravedniji, socijalno pravičniji, socijalno pošteniji? Mi smatramo da u ovom trenutku takav predlog nije postojao, nije bilo realnijeg i socijalno pravednijeg i socijalno pravičnijeg i socijalno poštenijeg predloga.
Čini nam se da smo u ovom trenutku imali dve alternative. Jedna alternativa i jedan pravac jeste, nažalost, spisak lepih želja koji bi vodio do finansijskog kolapsa, koji bi vodio do bankrota. Vi ste precizirali vremenski period kada bi se to desilo, čini mi se kraj 2016. ili početak 2017. godine i druga alternativa i drugi pravac jeste nešto što u ovom trenutku jeste neophodnost, neminovnost, nužnost, realnost, a to je nastavak suštinskih reformskih procesa, bez kojih neće biti pozitivnih pomaka u Srbiji.
Kao odgovorna politička opcija, kao stranka koja, više puta do sada smo rekli, želi da deli odgovornosti i vrednosti ove Vlade Republike Srbije sadržane u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije. Mi između ove dve alternative prihvatamo ono što je realnost i što u ovom trenutku jeste realan odgovor na ono što jesu aktuelni problemi građana.
Sagledavajući predloge o kojima danas govorimo, rekli bi da je Vlada imala jedan odgovoran i ozbiljan pristup i da ovi predlozi jesu realan odgovor na ono što jesu aktuelni problemi građana i da jesu u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
Više puta do sada smo rekli da ova Vlada ima jak politički legitimitet, ima jasan stav građana izrečen na izborima – da modernizacija, da promene, da suštinske reforme. Čini mi se da ova Vlada, pored toga, ima i jednu rešenost i ozbiljnost da popravi sve ono što u prethodnom periodu nije bilo dobro, naročito u oblasti ekonomije i u oblasti finansija. U tom pogledu vodi jednu, rekao bih, realističnu politiku, politiku bez maski. Vrlo jasno stavlja do znanja da nije bitan rejting političkih partija koje čine vladajuću koaliciju, da Vlada ne postoji, kao što je, između ostalog, rečeno da Vlada ne postoji zbog političkih stranaka koje jesu deo Vlade i deo vladajuće koalicije, već zbog Srbije i zbog građana Srbije.
Moramo da znamo šta želimo i šta hoćemo. U tom kontekstu, poslanički klub SPS u potpunosti podržava ono što jesu ciljevi Vlade Republike Srbije, jasan cilj da moramo u oblasti ekonomije i finansija da napravimo veliki iskorak napred, da mali, sitni, parcijalni koraci nisu dovoljni.
Glavna vest danas jeste da će doći do smanjenja plata, da će doći do smanjenja penzija, ali to nije suština rasprave koju danas vodimo. Suština je u tome da mi govorimo o merama koje jesu spas srpske ekonomije i o merama koje se suštinski tiču budućnosti Srbije i o merama koje se suštinski tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
Srbija mora da se reformiše i da bi se Srbija reformisala, moraju da se preduzimaju i donose hrabre i odlučne ekonomske odluke, ali da se preduzimaju i nepopularne političke mere, jer to vodi ka stvaranju realnih osnova koje vode ka ozdravljenju srpske privrede, ka novim radnim mestima i ka zapošljavanju.
Moramo da poboljšamo poslovnu, investicionu klimu, da poboljšamo poslovni ambijent, da od Srbije napravimo atraktivnu investicionu destinaciju. Rekao bih da je Vlada Srbije kroz predloge o kojima danas govorimo na pravi način prepoznala ono što jesu osnovni segmenti i elementi budžetskog deficita i u potpunosti se slažemo. Potrebna je bolja fiskalna disciplina, naplata i kontrola. Potrebna je jača i odlučnija borba protiv sive ekonomije, veći prihodi od javnih preduzeća, reforma javnih preduzeća. Javna preduzeća moraju da budu i jeftinija i efikasnija. Potrebna je suštinska reforma javnog sektora i u potpunosti podržavamo koncept koji je vrlo jasno definisan u ekspozeu premijera, a to je reforma javnog i jačanje privatnog sektora. Privatni sektor jeste budućnost. Podsticaj privatnog sektora je veoma važan, važan je za privredu koja stvara nova radna mesta, ali je važan za državu koja živi od ubiranja poreza iz dažbina iz dobiti preduzeća.
Naravno, važno je da se završi proces privatizacije u Srbiji, da se završi proces restrukturiranja i da se konačno stavi tačka na problem 500 preduzeća, koliko se nalazi na spisku Agencije za privatizaciju, koja u ovom trenutku koštaju republički budžet 800 miliona evra, koja zapošljavaju negde oko stotinu hiljada radnika i imaju vrednost imovine oko milijardu dinara, da se reši problem u smislu da nađu strateškog partnera i da se pokrene proizvodnja.
Kao što smo više puta do sada rekli, kriza se ne rešava popularnim već nužnim i nepopularnim merama. Potrebna je restriktivna politika. Ušteda na nivou države mora i treba da bude prioritet, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Moramo da nađemo način kako da se razvijamo u narednom periodu. Ekonomski oporavak države podrazumeva, pre svega, oporavak privrede.

Završavam. Ovo jesu mere koje vode ka ozdravljenju srpske privede, koje vode ka novim radnim mestima, ka zapošljavanju.
Ekonomski oporavak podrazumeva i pokretanje proizvodnje. Ne može 300 ili 400 hiljade ljudi u proizvodnji da izdržava četiri miliona ljudi i Srbiji. Potrebne su investicije, potrebni su projekti, jer je to jedini realan način da se reši goreće pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, složio bih se sa vašom malopređašnjom konstatacijom. Mnogo toga se promenilo u periodu od 2005. godine, kada je usvojen Zakon o sprečavanju dopinga u sportu do danas. Razmatrajući odredbe aktuelnog zakona, dobro je da niste predložili izmene i dopune zakona, već ste u celosti izašli sa novim zakonskim predlogom.
Takođe, na početku svog izlaganja, želim da napravim jednu hronologiju kada je reč o donošenju svih važnih akata kojima se reguliše ovo izuzetno važno i značajno pitanje u oblasti sporta. Kao što ste i sami rekli, aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu jeste usvojen 2005. godine i on u trenutku usvajanje jeste bio u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i sa Svetskim antidoping kodeksom, koji je usvojen, čini mi se, 2003. godine. Godine 2009. Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj konvenciji, Srbija je kao potpisnik preuzela jednu vrstu obaveze i to je najvažnije, da ojača, osnaži borbu za sprečavanje dopinga u sportu.
Ta Međunarodna konvencija propisuje i definiše da potpisnici Konvencije moraju jedinstveno primenjivati one osnovne odredbe kada je reč o Svetskom antidoping kodeksu.
Već sam rekao, Svetski antidoping kodeks je usvojen, čini mi se, 2003. godine, stupio na snagu 2004. godine, pretrpeo određene izmene, da bi stupio na snagu 2009. godine. Godine 2013. je ponovo pretrpeo određene izmene i sa takvim izmenama će stupiti na snagu 1. januara 2015. godine.
Kada je reč o zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, naravno da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog, to se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući predlog o kojem danas govorimo, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Prvi je da se unapredi, ojača i osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi je da se ova oblast uskladi sa svim onim promenama koje su se u međuvremenu desile, kada je reč o međunarodnim dokumentima.
Tačno je, vi ste to rekli, usvajanje ovog zakonskog predloga na neki način jeste i međunarodna obaveza. Usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu. Tačno je i da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu usaglasili sa Svetskim antidoping kodeksom, koji sam maločas pomenuo, i sa međunarodnim standardima. Tačno je i važno da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa.
Ali, u potpunosti ću se složiti sa vama. Neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo zbog nas samih. Kada je reč o konkretnom zakonskom predlogu, ovo činimo i radimo pre svega zbog svih onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije bave sportom, a na našu veliku sreću, njih je zaista puno. Oni će, želimo da verujemo, biti predstavnici vrhunskog sporta, oni će učestvovati na međunarodnim takmičenjima i ubeđeni smo, kao i vi, nekada postizati zapažene rezultate u interesu svoje države.
Doping je, pored ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba SPS borba za sprečavanje dopinga u sportu je za nas strateški cilj.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga mi hoćemo omogućiti našim vrhunskim sportistima da učestvuju na međunarodnim takmičenjima, jer države koje ne usaglase svoja antidoping pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa neće imati pravo učešća. Sa druge strane, i o tome ste govorili, usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija će ispuniti i onaj jedan od osnovnih preduslova da bi mogla da bude organizator međunarodnih takmičenja.
Ako bi napravili poređenje aktuelnog zakona, koji je usvojen 2005. godine, sa zakonskim predlogom o kome danas govorimo, mislim da je nekoliko ključnih rešenja koji su od izuzetne važnosti. Pre svega, definisanje povrede antidoping pravila i to u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, određivanje da sankcije za povrede antidoping pravila mogu izricati i Antidoping agencije organizacije u Srbiji, naravno u skladu sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa i u skladu sa pravilima međunarodnih sportskih saveza.
Ono što je takođe važno, definisana su prava i obaveze Antidoping agencije Republike Srbije i složiću se i u vašoj konstataciji da je Antidoping agencija odigrala izuzetno važnu ulogu u regulisanju ovog pitanja na teritoriji Republike Srbije, ali regulisana su i prava i obaveze u delovanju i sportskih inspektora i nacionalnih sportskih saveza. Kada je reč o kaznenim odredbama, o čemu je čini mi se i kolega maločas govorio, usklađivanje krivično-pravne kaznene politike sa uporedo pravnim rešenjima, kao i sa uporedivim krivičnim delima iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu i, kada već pominjemo Zakon o sportu, terminološko usklađivanje zakonskog predloga o kome danas govorimo sa Zakonom o sportu koji je usvojen 2011. godine. To je potpuno logično, obzirom da je aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu usvojen 2005. godine.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, mi zaista hoćemo još jednom, kao država, po ko zna koji put poslati poruku da sprečavanje dopinga u sportu ima važno mesto i važnu ulogu u razvoju sporta u Srbiji. Mi zaista u tom pogledu jesmo, rekao bih, lider u ispunjavanju onih svetskih antidoping standarda.
Već sam rekao, između ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu jeste i doping. Zaista, mi kao poslanički klub smatramo da borba u sprečavanju dopinga u sportu za nas jeste strateški cilj. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme jedan deo odgovornosti i jedan deo obaveza. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i na sve sportiste.
Podaci Antidoping agencije Republike Srbije, o kojima je maločas bilo reči i koji se tiču perioda od čini mi se 2006. do 2013. godine, nažalost govore da korišćenje nedozvoljenih supstanci za Srbiju nije nepoznata tema i da su nepoznate supstance nažalost prisutne u našem sportu. Svakako da doping ima uticaj i na perspektivu, kao i na ugled srpskog sporta. Međutim, ono o čemu govorimo i kada govorimo o Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i između ostalog i u Izveštaju Agencije za antidoping Republike Srbije, uglavnom se pažnja posvećuje vrhunskom sportu. Izveštaj Agencije, čini mi se, da se odnosi na nacionalna takmičenja.
Međutim, podsetiću vas, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću, bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen. Mislim da je to, takođe, važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Zašto?
Postavlja se jedno, za nas takođe važno i ključno pitanje, jedno od ključnih pitanja. Imali smo dakle, prilike da sagledamo u obrazloženju ovoj zakonskog predloga izveštaj Antidoping agencije Republike Srbije, ali kada je reč o nacionalnim takmičenjima. Da li postoje u ovom trenutku podaci i da li je nekada sprovedena kontrola dopinga na ovima koji se na neprofesionalan način bave sportom i na onim mladim ljudima, a mnogo ih je danas u Srbiji, koji se rekreativno bave sportom?
Ako nije sprovedena, ključno pitanje za nas je šta je to što Srbija može i treba da učini da bi takav vid kontrole bio sprovodljiv i kod nas? Recimo, primera radi, najpoznatiji slučaj gde se antidoping kontrola sprovodi i u fitnes klubovima je Minhen. Gradske vlasti u Minhenu su rešile da svoje klube, sportske i fitnes centre, sportske klubove pročiste i oslobode od tih nedozvoljenih supstanci i u kontinuitetu imaju takav vid kontrole.
Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima mislim da neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da se i oni ne profesionalni sportisti i oni koji se rekreativno bave sportom da su podložni i da možda koriste ne dozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.
Naravno, mi kao poslanički klub podržavamo rigorozno sankcionisanje i kažnjavanje, svako ko prekrši odredbe ovog zakona mora biti rigorozno kažnjen, pre svega zbog mladih i budućih generacija, kao što sam maločas rekao, koje se bave sportom. Isto tako, čini mi se da samo kažnjavanje neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo.
Pored čvrste i jasne zakonske regulative koja je krajnje neophodna, koja je neminovna, koja predstavlja prvi i važan korak, moramo ulagati u stručno usavršavanje, to je ono o čemu ste maločas govorili, moramo ulagati u istraživanje, u razvoj. Moramo ulagati u preventivno delovanje, a ključnu ulogu u okviru preventivnog delovanja mora i treba da ima edukacija, edukativni rad o uticaju dopinga na zdravlje.
Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu neki od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali ubeđen sam da je tako. Jedan od ključnih razloga jeste upravo neinformisanost i neznanje i sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika na teritoriji Republike Srbije.
Dakle, ovo za nas kao poslanički klub nije političko pitanje. Prosto kada govorimo o sportu, smatramo da pre svega treba da imamo na umu sve mlade ljude koji se u ovom trenutku bave sportom na teritoriji Republike Srbije, sve što učinimo za sport, svako ulaganje u sport jesu ulaganje u budućnost, ulaganje u perspektivu, ulaganje u mlađe generacije.
To kažem iz prostog razloga zato što sam ubeđen da se u danu za glasanje, bar po ovom zakonskom predlogu nećemo deliti na poziciju i opoziciju i da će ovaj zakonski predlog dobiti najširu moguću podršku u republičkom parlamentu.
Takođe, ubeđen sam da naredni put kada dođete u republički parlament da ćemo imati prilike da o važnim i značajnim pitanjima u oblasti sporta konačno zaista razgovaramo i u okviru Odbora za omladinu i sport, pre nego što zakonski predlozi koje izradi vaše ministarstvo, uđu i započnu plenarno zasedanje. Mislim da je mnogo tema o kojima treba da razgovaramo.
Mi smo kao poslanički klub i u prethodnom sazivu, vi to dosta dobro znate, 20. oktobra 2013. godine smo podneli inicijativu i u ovom sazivu smo podneli inicijativu za izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije sa samo jednim ciljem, da se definiše i osnuje još jedan odbor koji će se isključivo baviti mladima, odnosno odbor za omladinu i sport. Nekako, nije logično da pored svih ostalih obaveza uz dužno poštovanje kolegama koje jesu u Odboru za obrazovanje, prosvetu, nauku, tehnološki razvoj, informatički razvoj, ali uz sve obaveze koje imaju, da se na sednicama Odbora bave i Predlogom zakona u sprečavanju dopinga u sportu. Nije nemoguće, ali mislim da nije logično i nije prirodno.
Dakle, imamo u okviru Vlade Republike Srbije resorno ministarstvo koje se bavi omladinom i sportom. Logično je da unutar Republičkog parlamenta imamo i resorni odbor koji će se baviti ovim važnim pitanjima. Mnogo je tema o kojima treba da razgovaramo. Mi smo usvoji Zakon o mladima 2011. godine, Zakon o sportu. Mislim da je pred nama vreme kada treba da razgovaramo na temu i efekata primene ova dva vrlo važna zakona, krovna zakona kada je reč o mladima u Srbiji i kada je reč o sportu.
Znam da u ovoj inicijativi imamo vašu podršku kao ministra za omladinu i sport. Zahvalan sam vam na tome. Očekujem da ćemo u narednom vremenskom periodu imati i podršku ostalih kolega iz poslaničkih klubova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena …
(Borislav Stefanović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)

Javljam se kao ovlašćeni predstavnik.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine Sertiću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS, naravno u danu za glasanje će podržati predlog za ministra privrede. Ono što želim da kažem na samom početku jeste nešto što ću ponoviti, a o čemu sam govorio pre nekoliko nedelja, kada smo u republičkom Parlamentu govorili o predlogu za ministra finansija, sada aktuelnom ministru finansija, gospodinu Vujoviću.
Dakle, SPS je na početku ovog mandata, prilikom konstituisanja, formiranja Vlade Republike Srbije, vrlo jasno rekla da želi da deli odgovornosti i vrednosti ove Vlade Republike Srbije koje jesu sadržane u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, da smo ubeđeni da kroz realizaciju onoga što jesu proklamovani ciljevi načela Vlade Republike Srbije radimo zapravo u najboljem interesu građana.
Predlog o kojem danas govorimo, predlog o kojem smo govorili pre nekoliko nedelja, kada je reč o ministru finansija, jeste zapravo, za nas, mi to sagledavamo kao deo jednog procesa od kojeg će na kraju, ubeđeni smo, promene na bolje i boljitak osetiti građani Srbije.
Danas govorimo, kao što je već rečeno u malopređašnjoj diskusiji, o jednom od najvažnijih i najznačajnijih resora, rekao bih, u Vladi Republike Srbije. Poslanički klub SPS smatra da gospodin Sertić jeste dobar predlog za ministra privrede i smatramo da će raditi u najboljem interesu i srpske privrede i naše države.
Ministar privrede, odnosno ministra privrede na početku mandata očekuje izuzetno veliki, rekao bih sa sigurnošću, težak posao. Ubeđeni smo da, kao neko ko je bio na čelu Privredne komore Srbije, najreprezentativnijeg udruženja koje zapravo zastupa interese privrede, kao neko kome nije potrebno dodatno vreme da se upoznaje sa onim što jesu problemi srpske privrede, već zna aktuelna dešavanja i tokove kada je reč o srpskoj privredi. Kao neko ko je kao predsednik Privredne komore Srbije ostvario dobre rezultate, ubeđeni smo da će gospodin Sertić imati jedan sistemski prilaz, da će napraviti konkretan plan aktivnosti, koji će dati odgovor na ono što smatramo suštinskim i ključnim pitanjem, a to je kako da pokrenemo i ozdravimo i oživimo srpsku privredu.
Verujemo da ćete, gospodine Sertiću, imati jedan sistemski prilaz u rešavanju velikih problema u oblasti privrede i da ćete uspeti, na neki način, da prekinete i preokrenete one negativne trendove koji postoje dugi niz godina unazad i kada je reč o zapošljavanju i kada je reč o pokretanju proizvodnje, ali i kada je reč o konkurentnoj poziciji.
Naravno, složićemo se sa onim što moglo čuti u uvodnom izlaganju prvog potpredsednika Vlade da sveobuhvatne ekonomske reforme jesu važne i da bez sveobuhvatnih ekonomskih reformi Srbija neće moći da opstane i Srbija neće moći da oseti nekakav pozitivan pomak, što zapravo i jeste naš krajnji cilj.
Naravno, smatramo da, u ovom trenutku jeste najvažnije da se poboljša i poslovna i investiciona klima, da se poboljša poslovni ambijent u Srbiji, da se od Srbije napravi atraktivna i privlačna investiciona destinacija. Mislim da je usvajanjem seta reformskih zakona u Republičkom parlamentu stvoren jedan dobar osnov za nastavak tog procesa i napravljen jedan korak napred i kvalitativan pomak u realizaciji tog izuzetno važnog i značajnog procesa.
Već je o tome bilo reči, to svakako jeste jedno od ključnih pitanja, kojim ćete se vi baviti, a to je da se konačno završi i okonča u Srbiji proces privatizacije i restrukturiranja preduzeća, odnosno da se reši problem i da stavi konačno tačka, da odgovor na problem i pitanje oko 600 preduzeća, koliko se nalazi na, čini mi se, spisku Agencije za privatizaciju, 600 preduzeća koja zapošljavaju negde oko stotinu hiljada radnika, koji imaju vrednost imovine negde oko milijardu dinara. Kada kažem 600 preduzeća, naravno mislim i na 161 preduzeće koje se nalazi u procesu restrukturiranja.
Ovakva nedefinisana situacija je svakako neodrživa u dugoročnom smislu. Ne možete imati fiktivan posao, ne možete imati minimalne zarade, državne subvencije, a nemati proizvodnju, ne privređivati, ne ostvarivati profit. Dakle, vrlo je važno da se ovaj proces, koji jako dugo traje, okonča i da najveći broj firmi i preduzeća nađu strateške partnere, pronađu strateške partnere, pokrenu proizvodnju a sa druge strane, vrlo je važno da najmanji mogući broj građana, od ovih stotinu hiljada, koliko je zaposleno u ovih 600 preduzeća, ostane bez posla, što i jeste bila intencija i cilj prilikom usvajanja, pre nekoliko nedelja Zakona o privatizaciji u republičkom sektoru.
Više puta do sada smo rekli da u potpunosti podržavamo koncept, koji je definisan, ponoviću, u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, kada je reč o javnom sektoru. Dakle, reforma i ušteda javnog sektora i jačanje i podsticaj privatnog sektora. Kao poslanički klub, budućnost i šansu za razvoj Srbije vidimo u privatnom sektoru. Zadovoljni smo što se iz seta ekonomskih mera Vlade Republike Srbije može videti da je privatni sektor tretiran na jedan adekvatan i odgovarajući način.
Sigurno ćete se baviti javnim preduzećima. Ono što želim da kažem, kao predstavnik poslaničkog kluba SPS, jeste da ćete imati našu podršku da imamo jeftinija i efikasnija javna preduzeća, ali sa druge strane da moramo obezbediti ono što jeste minimum za socijalno odgovorno funkcionisanje javnih preduzeća, jer pored reformskih procesa, sa druge strane, život u Srbiji ne sme da stane.
Nešto što smatramo da je veoma važno i da hoće biti deo vaših aktivnosti jeste suzbijanje sive ekonomije u Srbiji. Neki statistički podaci, recimo, reći ću to u jednoj rečenici, govore da siva ekonomija svakog građanina Srbije košta godišnje jednu prosečnu zaradu, što je nedopustivo i neodrživo u dugoročnom smislu.
Očekujemo i verujemo da ćete uticati na skraćenje birokratskih procedura na jeftinije birokratske procedure, jer sve to na godišnjem nivou jako puno košta privredu u ovom trenutku.
Neki podaci govore da ako bi u ovom trenutku želeli da smanjimo nezaposlenost u Srbiji i da je dovedemo na jedan evropski nivo, on je od 10-12%, u najrazvijenijoj Nemačkoj on je oko 10%, u ovom trenutku bi morali da otvorimo 60 hiljada malih i srednjih preduzeća. To bi jako puno koštalo, složićete se sa mnom. Neki početni troškovi bi bili od 2,5 do tri hiljade evra. To u mnogome otežava situaciju. Očekujemo da će vaše aktivnosti biti usmerene u tom pravcu.
Na samom kraju, u jednoj rečenici, podržavamo predlog da gospodin Sertić bude ministar u narednom vremenskom periodu. Uvereni smo da će raditi u najboljem interesu i srpske privrede, i države, i građana Srbije. Verujemo da ćete imati jedan, ponoviću, sistemski prilaz, pristup, takav plan aktivnosti koji hoće, ponoviću, dati odgovor na ono što jeste ključno i suštinsko pitanje, a to je kako da pokrenemo i kako da oživimo srpsku privredu. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS će podržati u Danu za glasanje sva tri zakonska predloga, ali ono što sam želeo da kažem na samom početku, jeste da je o tome već govorio ovlašćeni predstavnik, gospodin Neđo Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodine ministre, mislim da treba da sagledate i analizirate i sugestije i predloge koje smo u formi amandmana i gospodin Jovanović i kao poslanički klub uputili na ova tri zakonska predloga, jer i vi i mi imamo jedan zajednički cilj, a to je da imamo što kvalitetnija zakonska rešenja.
Kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, danas govorimo o tri zakona koja jesu neophodna za konačno i praktično uvođenje javno-beležničke funkcije u Srbiji. Tačno je da je više puta odlagana primena ovog zakona. Nije bilo dovoljno kandidata. Nisu ispunjeni ni neki drugi uslovi. Danas postoji dovoljan broj beležnika. Ispunjeni su i drugi uslovi i dobro je, kao što ste rekli u svom izlaganju, da je država učinila sve, kada je reč o imenovanju beležnika.
Da bi se obezbedila potrebna primena ovog izuzetno važnog zakona, Zakona o javnom beležništvu, važno je menjati i uskladiti i druge zakone, poput ova tri zakonska predloga o kojima danas govorimo i koji će imati podršku poslaničkog kluba SPS u Danu za glasanje. Mislim da je dosta toga već rečeno, ali u nekoliko rečenica želim da iskažem i razloge za takav stav poslaničkog kluba SPS.
Kada je reč o Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, što se tiče poslaničkog kluba SPS, za nas su tri stvari od suštinskog značaja i važnosti. Prva – preciznije i jasnije definisanje i regulisanje oblika svojine, druga – preciznije, jasnije, definisanje prava preče kupovine i treća – usklađivanje ovog zakona sa već važećim i postojećim zakonima. O tome je već bilo reči, ali ću samo u jednoj rečenici ponoviti, jer mislim da je izuzetno važno. Naime, neophodno je uskladiti Zakon o prometu nepokretnosti sa Zakonom o javnoj svojini, sa Ustavom Republike Srbije koji je usvojen 2006. godine, koji predviđa, kao što ste i vi rekli, pretvaranje društvene u privatnu svojinu, uvodi novu kategoriju javne svojine, a aktuelni zakon koji uređuje ovu veoma važnu oblast usvojen je 1998. godine, pre nego što je usvojen i donesen Ustav Republike Srbije, pre 2006. godine i on predviđa kao ravnopravne oblike svojine i privatnu i državnu i društvenu.
Druga stvar koja je po našem mišljenju od izuzetne važnosti jeste zakon o kojem danas govorimo, stupa na snagu 2014. godine, a tada počinje da se primenjuje i Zakon o javnom beležništvu, koji je usvojen maja 2011. godine i, kao što ste vi rekli, jedan veoma dobar, važan i značajan zakon. Po tom zakonu, određene nadležnosti od sudova lokalnih samouprava preuzimaju javni beležnici i to jeste veoma dobro. Ugovori o raspolaganju nepokretnosti sačinjavaju se u formi javno-beležničkih zapisa. Za taj posao nadležnost i odgovornost imaju javni beležnici. Zato i jeste veoma važno uskladiti ova dva zakona – Zakon o prometu nepokretnosti sa Zakonom o javnom beležništvu.
Treća stvar koja je po našem mišljenju takođe veoma važna, a tiče se Predloga zakona o prometu nepokretnosti, jeste da se kroz ovaj zakonski predlog, po našem mišljenju, jasnije i preciznije definiše pravo preče kupovine kada jedan od suvlasnika želi da proda deo svoje nepokretnosti ili, recimo, kada je reč o poljoprivrednom zemljištu.
Smatramo da je dobro i mislim da ste o tome govorili i u uvodnom izlaganju, dakle, ovde je reč o usklađivanju ovog zakonskog predloga sa Zakonom o javnom beležništvu i kada govorimo o usklađivanju dva zakona i kada imate situaciju da je neophodno, upravo zbog usklađivanja, promeniti više od 50% odredbi ili članova, uvek je dobro ići na novi zakonski predlog nego predlagati izmene i dopune zakona.
Što se tiče Predloga zakona o overavanju prepisa, rukopisa i potpisa, ovo je još jedan zakon koji u celosti treba da obezbedi potpunu primenu Zakona o javnom beležništvu, ali i Zakona o prometu nepokretnosti i drugog seta reformskih zakona koje je ova Vlada postavila za cilj na jednom putu uspešne reforme pravosuđa. Naravno, ovaj zakonski predlog jeste i usklađivanje ovog zakona sa Ustavom iz 2006. godine. Inače, zakon koji danas uređuje ovu oblast, mislim da ste i o tome govorili, usvojen je 1993. godine.
Suština predloga zakona o kojem danas govorimo jeste da određene nadležnosti, poslove koje su do sada obavljali sudovi, koje su do sada obavljale lokalne samouprave, preuzimaju javni beležnici i složićemo se sa vama u potpunosti, na ovaj način hoće biti rasterećeni sudovi od onoga što jesu nesudski poslovi, a na drugoj strani postoji jedan garant, dakle, nije ugrožena pravna sigurnost građana.
Naše je mišljenje da ovim predlogom građani svakako dobijaju, pre svega garant jedne pravne sigurnosti, smanjenje birokratskih procedura, veću efikasnost i uštedu, i kada je reč o novcu i kada je reč o vremenu.
Važno je istaći da mislimo da je to takođe važno da javni beležnici imaju mesne nadležnosti, da će svoje poslove moći da obavljaju i van službenih prostorija, naravno, ne van granica Srbije jer poslovi tada ne bi proizvodili pravno dejstvo. Smatramo da je ovo važno jer su jasno i precizno uređene odredbe koje se odnose na overu isprava kada stranka zbog zdravstvenih problema nije u mogućnosti da dođe u službene prostorije.
Podržavamo i odredbu koja zabranjuje overavanje blanko potpisa, kao i način na koji je ova procedura regulisana.
Smatramo da je dobro da i to da pored utvrđivanja identiteta, beležnik ima obavezu da se upozna i sa sadržajem isprave koju overava i to u onoj meri koliko je neophodno da se utvrdi da posao nije zabranjen, da nije reč o poslu kojim se pomaže ostvarivanje nekih nedozvoljenih i protivpravnih ciljeva. Naravno da ovo i sprečava korupciju i onemogućava zloupotrebe i omogućava puno poštovanje prava, što i jeste cilj.
Mislim da, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jesu prepoznate i neke praktične stvari, nešto što se dešavalo u praksi, a što na pravi način, rekao bih sada, jeste rešeno kroz ovaj zakonski predlog. Tu pre svega mislim na overavanje kopija javnih isprava na nekom stranom jeziku, ukoliko je taj jezik nepoznat javnom beležniku, ili ukoliko je reč o nekim usko stručnim izrazima sa različitim grafičkim prikazima ili kada je reč o dokumentima u elektronskoj formi.
Na samom kraju, predložene dopune Zakona o sudskim taksama jesu i logičan sled koji nastaje usvajanjem Zakona o javnom beležništvu. Već sam rekao, pošto će se odrešeni pravni poslovi obavljati u formi javno-beležničkog zapisa, a te poslove će za određene lokalne samouprave i dalje obavljati nadležni sudovi. Naravno da je neophodno utvrditi i taksu i da osnova za određivanje naknade te vrednosti imovine, je vrednost imovine koja je zapravo i predmet pravnog posla.
Još jednom, uz sugestiju da sagledate amandmane koje je predložio poslanički klub SPS na ova tri važna zakonska predloga, ponoviću da će u danu za glasanje poslanički klub SPS podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovani gospodine Vujoviću, dame i gospodo narodni poslanici, SPS je na početku rada, odnosno na početku mandata ove Vlade Republike Srbije vrlo jasno rekla da želi da deli odgovornost kada je reč o radu ove Vlade Republike Srbije, da želi da deli vrednosti ove Vlade Republike Srbije koje jesu sadržane, pre svega u jasno i precizno definisanom ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije i da smo ubeđeni da kroz realizaciju proklamovanih ciljeva i načela Vlade Republike Srbije radimo u najboljem interesu građana Srbije. Srbija kao država ne sme da propusti priliku i ne sme da propusti šansu da se razvija i da se reformiše.
Socijalistička partija Srbije, naravno, u potpunosti podržava stvaranje jedne snažne, moderne i razvijene Srbije, Srbije koja će pre svega biti jedan deo porodice evropskih naroda.
Šefica poslaničkog kluba SPS vrlo je jasno rekla da mi naravno, hoćemo podržati predlog o kojem danas govorimo. Ovaj predlog mi sagledavamo kao deo jednog čitavog procesa koji je započet pre 100 dana prilikom formiranja i konstituisanja Vlade Republike Srbije. Podržavajući ovaj predlog mi zapravo želimo da damo jednu vrlo jasnu podršku onome što je ova Vlada Republike Srbije učinila i uradila za prvih 100 dana. Želimo da damo i jednu podršku onome što ova Vlada, kada je reč o narednom vremenskom periodu želi da učini, kad je reč pre svega o realizaciji proklamovanih ciljeva i načela.
Suštinski zapravo za nas je najbitnije da od svega onoga što Vlada jeste učinila za prvih 100 dana i od onoga što Vlada hoće učiniti u narednom vremenskom periodu promene na bolje i boljitak, ubeđeni smo da hoće osetiti građani Srbije.
Slažemo se u potpunosti 100 dana nije u vremenskom kontekstu relevantan parametar da bi se mogao kvalifikovati, definisati nečiji rad, ali se mogu videti jasni pravci delovanja Vlade i ciljevi koji se žele postići u narednom vremenskom periodu, i u potpunosti se slažemo sa stavom i premijera i čitave Vlade Republike Srbije kada je reč o narednom vremenskom periodu da mora korak brže i korak napred, pre svega kada je reč o ekonomskoj i fiskalnoj konsolidaciji naše države.
Dve su ključne reči kada je reč o radu Vlade Republike Srbije za prvih 100 dana to pre svega jesu promena i modernizacija. Mi kao poslanički klub smatramo da je Vlada u prvih 100 dana pokazala i ozbiljnost i odgovornost i odlučnost, ali pre svega posvećenost poslu za koji je preuzeta odgovornost i da ide jasnim putem koji jeste trasiran ekspozeom premijera Vlade Republike Srbije.
Ova Vlada Republike Srbije rekao bih ima jak politički mandat, politički legitimitet, ogromno poverenje građana, ali ono što je još važnije i podjednako važno jeste da ima iskrenu rešenost i nameru da popravi sve ono što nije bilo dobro u prethodnom periodu i to pre svega u oblasti ekonomija i finansija, i to na taj način što ne beži od problema već ide u susret problemima, realno ih sagledava, dakle, sagledava ih na jedan realan način i nudi konkretna i odgovorna rešenja koja pre svega jesu u interesu građana Srbije.
Naše je mišljenje kao poslaničkog kluba da Vlada za prvih 100 dana jeste pokazala i sposobnost i spremnost da rešava probleme. Vodila se jedna politika, kako mi kažemo realistična bez maski, i onda kada se Vlada i predstavnici Vlade jesu obraćali građanima, kada je reč o ekonomskim, finansijskim zakonima, ali i onda kada su vođeni važni razgovori na nivou međunarodne zajednice.
Ono što takođe želim da kažem u dve rečenice, kada je reč o radu Vlade Republike Srbije, prepoznatljiv je jedan vredan i uspešan rad Vlade na putu evropskih integracija. U tom kontekstu pre svega jedna opredeljenost ka normalizaciji odnosa sa Prištinom, implementaciji onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu, ali i nastavku dijaloga, jer to jeste jedini i pravi način da se dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje je prihvatljivo za obe strane.
Ono što je ova Vlada prikazala u prvih 100 dana jeste jedna odlučnost da bude uz svoj narod na prostoru Kosova i Metohije. Već je o tome bilo reči kroz jednu snažnu diplomatsku aktivnost. Ojačan je i osnažen ugled Srbije i danas se o Srbiji u Svetu lepo i pozitivno govori i danas Srbiju svi sagledavaju kao partnera, što je veoma važno.
Jasna je i prepoznatljiva intencija Vlade kada je reč o ekonomskoj i finansijskoj konsolidaciji države. Ono što smatramo da je veoma važno kada je reč o ovom cilju Vlade Republike Srbije jeste da je Srbija ušla u suštinske reforme, jeste da je usvajanjem seta sistemskih zakona napravljen jedan ogroman korak napred ka ozdravljenju ekonomskog sistema, ali i ka većem zapošljavanju u perspektivi. Usvajanjem seta sistemskih zakona u parlamentu Vlada je pokazala i svoju posvećenost i opredeljenost ka reformama.
Srbija mora da se reformiše, a to podrazumeva da moraju da se preduzimaju i hrabri ekonomski potezi, ali ne i kada se donose teške i nepopularne političke odluke. Ova Vlada je pokazala spremnost za to. Socijalni ambijent nije dobar i tu ćemo se složiti kao poslanički klub, ali nam se čini da se ovim pitanjem niko nije bavio na pravi način, osim prethodne i ove Vlade u kontinuitetu, vodeći verovatno računa o rejtingu političkih stranaka koje predstavljaju.
Niko se nije bavio suštinom, a što se nas tiče kao nekoga ko jeste deo vladajuće koalicije, za nas je suština budućnost Srbije. Ova i prethodna Vlada, rekao bih, jeste pokazala da ne postoji zbog političkih opcija i političkih partija koje čine vladajuću koaliciju, već postoji zbog građana Srbije i da ne postoji ni jedan viši cilj, ni jedan viši interes od onoga što jeste interes naših građana.
Bez reformskih procesa, bez sistemskih zakona implementacije i primene sistemskih zakona, neće biti pozitivnog pomaka. To jeste jedini način koji vodi ka stvaranju realnih i zdravih osnova za pokretanje privrede i to jeste jedini način, kako je između ostalog već bilo reči, da se poboljša investiciona klima u Srbiji i da se od Srbije napravi atraktivna investiciona destinacija.
Želim da izrazim i zadovoljstvo jer, najpre da kažem da kada je reč o ekonomskoj i finansijskoj konsolidaciji, u potpunosti podržavamo koncept reforme javnog i jačanja privatnog sektora. Želim da izrazim zadovoljstvo što je u prvih 100 dana Vlada pokazala da će na jedan pravi i adekvatan način tretirati privatni sektor i da privatni sektor hoće biti deo ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Privatni sektor je budućnost Srbije. U tome se u potpunosti slažemo i podsticaj privatnog sektora jeste veoma važan, važan je pre svega za privredu koja kreira radna mesta, ali sa druge strane važan je i za državu koja živi od taksi i poreza koje ubira iz dobiti preduzeća.
Zato moramo, u potpunosti se slažemo, što više da štedimo u javnom sektoru i da više ulažemo u privatni sektor, da više ulažemo u proizvodnju, da više ulažemo u nova radna mesta i zapošljavanje, jer to je jedini i pravi i jedni mogući, realan način da se izađe iz ekonomske krize u kojoj se Srbija danas nalazi.
Sto dana je prošlo od konstituisanja, formiranja Vlade Republike Srbije, a čitavih 40 dana ova Vlada se bavila sanacijom, odnosno ova Vlada se bavila teškim elementarnim nepogodama koje jesu zadesile Srbiju. Tim povodom želim da kažem da je tokom elementarne nepogode Vlada pokazala da, i premijer naravno i Vlada Republike Srbije, pokazali jednu spremnost da budu uz svoj narod onda kada je to neophodno, onda kada je potrebno i kada je veoma teško.
Želim da kažem da je Vlada pokazala i efikasnost, i odlučnost, i hrabrost, i profesionalnost i da je vrlo efikasno usvojila poseban zakon koji će ubrzati obnovu i sanaciju svega onoga što je porušeno tokom elementarne nepogode.
Gospodine Vujoviću, od vas očekujemo da tokom rebalansa budžeta ova materija bude tretirana na pravi način, odnosno da kroz rebalans omogućimo da građanima bude povraćeno ono što im je na neki način, da kažem, priroda oduzela.
Dakle, gospodin Vujović je, o tome je već bilo reči, već biran u parlamentu na funkciju ministra privrede i mi smo ubeđeni da će on i danas dobiti podršku za odgovornu funkciju za koju je predložen. Ne treba previše govoriti. O tome je već bilo reči, reč je, dakle, definitivno o čoveku sa velikim iskustvom koji jeste vezan, pre svega za rad u Svetskoj banci i slažemo se u potpunosti.
Neće biti lako jer ekonomska i finansijska situacija jeste teška, ali je ohrabrujuća vest da je budžetski suficit tokom jula meseca sedam milijardi dinara. Strategija i plan gospodina Vujovića, koliko smo mogli kratko da čujemo, u četiri tačke i ciljeva koji se žele postići, što se tiče poslaničkog kluba imaju našu podršku. Sigurni smo da će gospodin Vujović kao budući ministar finansija izneti i realizovati postavljene ciljeve uz široku podršku svih političkih opcija. Očekujemo tokom septembra meseca rebalans budžeta i da na taj način bude započeta konsolidacija i očekujemo da će se detalji videti u Predlogu budžeta za 2015. godinu.
Na samom kraju ponoviću da poslanički klub SPS podržava predlog o kojem danas govorimo i želim još jednom da kažem da podržavamo sve ono što je ova Vlada učinila ili uradila u proteklih sto dana mandata. Želim na samom kraju da kažem da ova Vlada ima našu podršku i u realizaciji ciljeva koji se žele postići u narednom vremenskom periodu. Zahvaljujem.