Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da kažem da će poslanički klub, naravno, u načelu podržati sva tri zakonska predloga o kojima danas započinjemo raspravu. Dakle, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama i Predlogu zakona o zaštiti potrošača.
Što se tiče prva dva zakonska predloga, vi ste o tome govorili u uvodnom izlaganju, suštinski gledajući izmene i dopune ova dva zakonska predloga jesu nužne da bi se ovim izmenama stvorio jedan pravni okvir i jedan pravni osnov koji će u narednom vremenskom periodu omogućiti sprovođenje spajanja dva regulatorna tela ili do sada dve nezavisne agencije. Naravno, vi ste to rekli, reč je o Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i Republičkoj agenciji za poštanske usluge.
Dakle, suština je u tome da ćemo umesto dosadašnja dva regulatorna tela imati jedno nezavisno regulatorno telo koje će se baviti ovim izuzetno značajnim i važnim poslom, sa vrlo jasno definisanim ciljevima, a to je pre svega efikasnost u radu državnih organa, sa jedne strane. S druge strane, rekli ste i vi između ostalog da se neće postići velika ušteda, ali ipak imamo taj cilj koji će se postići usvajanjem ovih izmena i dopuna i jednog i drugog zakonskog predloga, a to je racionalnost troškova rada.
Tačno je da direktiva EU nalaže postojanje nezavisnog regulatornog tela koje će se baviti ovim poslom, ali je tačno između ostalog i to da je evropska praksa takva da većina evropskih država, ali i većina država u okruženju nema dva regulatorna tela. Mislim da dva regulatorna tela u ovom trenutku, kada je reč o, recimo, državama u okruženju, pored Srbije, imaju Bosna i Hercegovina i Makedonija. Uglavnom sve države imaju jedno nezavisno i profesionalno i regulatorno telo koje se bavi ovim izuzetno važnim i značajnim poslom. Izmene i dopune zakonskih predloga o kojima danas govorimo idu u pravcu nečega što jeste evropska praksa, s druge strane zbog neophodnosti uštede. U narednom vremenskom periodu sve aktivnosti koje su vezane za ovu delatnost obavljaće se u jednom regulatornom telu, jednoj agenciji, a ne kako je to do sada bilo u dve regulatorne agencije. Dakle, ovde je reč o zapravo dve stručne regulatorne funkcije koje imaju veoma srodne i veoma slične ciljeve.
Ono što moram svakako reći na početku današnjeg izlaganja jeste da na sam pomen agencija ili ocenjivanje nekih novih agencija u Srbiji postoji jedno negativno raspoloženje, jedan negativan stav građana. To raspoloženje i taj stav treba razumeti pre svega u kontekstu, jer smo, recimo, tokom 2013. godine na nivou Srbije imali između 130 i 170 agencija i država Srbija je na agencija trošila negde oko 820 miliona evra. Nisu to građani direktno, ali na jedan indirektan način kroz poreze, kroz namete i građani jesu finansirali rad i postojanje ovih agencija.
Danas, u periodu ekonomske krize, kada govorimo da ušteda mora i treba da bude prioritet, mi uvek polazimo od stanovišta da se ne može štedeti tamo gde nema, već se mora štedeti tamo gde ima. Dakle, ušteda, racionalizacija na nivou države mora i treba da bude prioritet, a ne ušteda na građanima, jer životni standard građana u ovom trenutku, nažalost, nije na zavidnom nivou.
Ovim izmenama ova dva zakonska predloga o kojima danas govorimo mi zapravo institucionalno definišemo organ koji će se u narednom vremenskom periodu baviti ovim izuzetno važnim i značajnim poslovima. Kao što sam rekao, na jednom mestu regulisaće se sve aktivnosti koje su vezane za ovu delatnost. Ono što je svakako olakšavajuća okolnost, vi ste o tome između ostalog govorili u uvodnom izlaganju, obe agencije koje spajamo u ovom trenutku imaju i u kadrovskom smislu osposobljenost i u tehničkom smislu osposobljenost za nastavak rada.
Sada ono što je po mišljenju poslaničkog kluba najvažnije. Dakle, na samom početku osnivanja jednog nezavisnog regulatornog tela veoma je važno da obezbedimo profesionalnost i veoma je važno da obezbedimo nezavisnost ovog regulatornog tela. Malo čas sam rekao da je vrlo negativno raspoloženje građana kada se pomene osnivanje jedne nove agencije. Upravo zarad javnosti i zbog građana Srbije treba reći – tačno je, mi danas govorimo o osnivanju nove agencije, ali govorimo o spajanju dve postojeće agencije, agencije koje same sebe finansiraju od novčanih nadoknada, od operatera, od nameta, od visokih kazni. Želim da kažem da ovde jeste reč o osnivanju jedne agencije koja neće biti dodatni trošak i opterećenje za budžet Republike Srbije.
S druge strane, kada je reč o zaposlenima koji će raditi u novoosnovanoj agenciji, tu će svakako prioritet imati onih postojeći kadrovski kapaciteti koje već imaju dve agencije koje u ovom trenutku postoje, a reč je o Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i Republičkoj agenciji za poštanske usluge.
Ono što kod nas kao poslaničkog kluba stvara određene nedoumice jesu dve stvari i između te dve stvari na neki način se može i podvući paralela. Dakle, definitivno je tržište telekomunikacija jedno od najdinamičnijih sa neverovatnom tendencijom rasta u narednom vremenskom periodu. U ovom trenutku govorima o dva zakonska predloga koja idu u pravcu stvaranja jedne zaista moćne agencije. Moćne u smislu, recimo tipa vrednosti, ova agencija će u narednom vremenskom periodu kontrolisati negde oko 100 miliona evra sa daljom tendencijom rasta.
Prva stvar, odnosno prvo pitanje je, dakle, tačno je da mi govorimo o agencijama koje hoće finansirati u narednom vremenskom periodu same sebe i to pre svega od nadoknada koje dobija od operatera, od zakupa, od kazni, od taksi, ali sa druge strane logično je da postoji jedan vid racionalnog i domaćinskog ponašanja prema sredstvima koje će agencija ubirati u narednom vremenskom periodu. Potpuno je logično, to je bar mišljenje poslaničkog kluba SPS, da jedan deo tih sredstava bude usmeren u republički budžet. Zamislite, paradoksalna situacija da sudovi ubiraju takse i da celokupan iznos koji uberu od takse usmere prema nekim svojim ličim, sopstvenim potrebama.
Drugo pitanje i druga stvar koju smatramo da je veoma važna i mislim da je dobro da dobijemo odgovor i na ovo pitanje tokom današnje rasprave, da li možda imamo situaciju, ovo pitanje je veoma slično sa prvim, da li možda imamo situaciju da malom broju ljudi dajemo da odlučuje bez, na neki način, prave kontrole? Dakle, ne ulazeći u to da narušimo profesionalnost i ne ulazeći u to da narušimo nezavisnost rada regulatorne agencije u narednom vremenskom periodu.
Ono što takođe želim da kažem kada je reč o ovo dva zakonska predloga, i o tome ste između ostalog govorili u uvodnom izlaganju, dakle, sprovedena je jedna javna rasprava, kvalitetna javna rasprava, kvalitetne javne konsultacije i to je potpuno opravdano naravno i veoma pozitivno, to ističemo kao veoma pozitivno, da bi se čulu mišljenje i stručne i šire javnosti. Ono što je takođe veoma važno jedna deo tih sugestija i predloga koji se mogao čuti tokom javne rasprave, imao sam priliku da to i vidim, jeste, između ostalog i implementiran u ove zakonske predloge.
Ako govorimo o onome što će na neki način biti pozitivni efekti usvajanja ova dva zakonska predloga, odnosno ako govorimo o opravdanosti usvajanja ova dva zakonska predloga, sigurno je da će pozitivne efekte u narednom vremenskom periodu imati pre svega sami korisnici, kada kažem korisnici mislim i na privredu, mislim i na građane, sigurno je da će od ovih izmena korist u narednom vremenskom periodu imati javni poštanski operater, ali sigurno je da će korist imati i sama država.
Kada je reč o korisnicima, rekao sam da mislim na građane, mislim na privredu, kroz podsticaj konkurentnosti, građani će imati mogućnost za finansijskim uslugama pod konkurentnim cenama. Svakako da će ta konkurentnost omogućiti i bolji kvalitet.
Spremajući se za diskusiju imao sam prilike da sagledam neke podatke koji recimo kažu da u Srbiji u ovom trenutku postoji veliki broj naseljenih mesta, veliki broj opština koje nemaju filijale banaka. Što znači da je građanima omogućeno pravo da koriste usluge platnog prometa. Mislim da je negde oko 650 mesta nema filijale banaka, ali da imaju jedinice javnog poštanskog operatera. Dakle, ovim izmenama mi svakako omogućavamo svim građanima bez bilo kakvog vida diskriminacije da imaju mogućnost korišćenja usluga platnog prometa.
S druge strane kada je reč o pozitivnim efektima na rada javnog poštanskog operatera, dakle, ovim izmenama i dopunama javni poštanski operater dobija određene nove nadležnosti. Moći će neke nove poslove da radi u narednom vremenskom periodu, poslove finansijske usluge, osiguranja, itd. Svakako je da će uz postojeće kapacitete, uz postojeću logistiku, postojeću infrastrukturu javni poštanski operatere moći u narednom vremenskom periodu da ostvari daleko veći profit.
Ono što želim da kažem kada je reč o samom radu javnog poštanskog operatera, vrlo je važno da u ovom trenutku, po nekim istraživanjima javni poštanski operater jeste simbol pristupačnosti i sigurnosti u pogledu pružanja usluga. Što se tiče same države ovim izmenama i dopunama država daje jednu podršku finansijskog inkluziji, odnosno da će svi građani, nema nikakvog vida diskriminacije, svi građani će moći ravnopravno da koriste usluge platnog prometa i to je za nas veoma važno, da ste rekli dostupnost usluga platnog prometa za celu populaciju, finansijska sigurnost, sposobnost u upravljanju sopstvenim sredstvima.
Na samom kraju kada je reč o ova prva dva zakona, vi ste istakli da je to veoma važno. U potpunosti se sa vam slažem, dakle, između ostalog kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj komunikaciji, jedan od suštinskih razloga takođe za usvajanjem ovih izmena i dopuna jeste upodobljavanje, usaglašavanje određenih odredbi članova ovog zakona sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije od 2010. godine, a reč je o odredbama, članovima koji se tiču zadržavanja podataka. Ustavni sud je još 2010. godine rekao da su ove odredbe i članovi neustavni, odnosno da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mislim da je veoma dobro što danas konačno usaglašavamo i upodobljavamo ove odluke sa Ustavom Republike Srbije, odnosno što na ovaj način kroz raspravu, kroz početak rasprave mi zapravo sprovodimo odluku Ustavnog suda Republike Srbije.
Što se tiče trećeg zakonskog predloga, trećeg po redosledu, ne po važnosti, reč je o Predlogu zakona o zaštiti potrošača. Tokom prošle godine, 2013, sprovedena je javna rasprava na temu nacrta izmena i dopuna Zakona o zaštiti potrošača i ta javna rasprava je upravo razlog zbog kog mi danas imamo celovit zakon o zaštiti potrošača. Odnosno, ta javna rasprava je pokazala kroz obim primedbi, kroz broj sugestija i predloga koji su se mogli čuti, da je otprilike polovina članova odredbi, koliko sam ja shvatio, ovog zakonskog predloga trebala da bude ili izmenjena ili dopunjena. U situaciji kada više od pola članova ili odredbi nekog zakona mora i treba da bude izmenjeno, onda je svakako opravdan stav zakonopisca da se usmeri ka pisanju novog zakona, nego da radi izmene i dopune postojećeg.
Ova javna rasprava je vrlo jasno ukazala da je Srbiji potreban jedan kvalitetan, moderan, efikasan zakon koji će, pre svega, urediti jednu veoma dinamičnu oblast i upravo zbog te dinamičnosti vrlo je važno da imamo precizno i jasno definisan način ponašanja.
Mi zaista želimo da verujemo da će ovaj zakonski predlog na pravi način zaštititi potrošače, da će potrošači imati bolju i bržu zaštitu, ali, s druge strane, takođe verujemo da ovaj zakonski predlog svojim usvajanjem neće ići na teret i na štetu trgovaca.
Kada je reč o samim trgovcima, mislimo da i oni treba da imaju na umu da su mnogo češće potrošači nego trgovci i ako svoje poslovanje budu zasnivali na ovakvoj osnovi, ja sam ubeđen da ćemo mi u narednom vremenskom periodu sigurno pronaći nekakav kompromis, nekakav konsenzus, uz ozbiljan i kvalitetan zakonski okvir. Konsenzus koji neće remetiti interese ni trgovaca, ali, na drugoj strani, neće poremetiti interese ni potrošača.
Vi ste rekli – aktuelni zakon jeste usvojen 2010. godine, i ja ne mogu reći, gledajući sadržaj tog zakona, da smo imali loš zakon. U potpunosti se s vama slažem. Dakle, imali smo jedan zakon koji jeste jedan kvalitativan pomak u smislu harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali i u smislu bolje zaštite potrošača.
Ono što je evidentno i jasno i što je pokazala i javna rasprava, jeste da ovaj zakon u praksi nije bio primenjiv, odnosno većina njegovih članova. Ako bi danas uporedili zakonski predlog o kojem danas započinjemo raspravu i aktuelni zakon, onda bi svakako mogli reći da je zakon o kojem danas govorimo i celovitiji i kvalitetniji i određeniji i precizniji, da je primenjiv u praksi, jer on otklanja sve one nedoumice, sve one odredbe koje su postojale u sprovođenju zakona, a s druge strane on ističe i instrumente nove institucije koje će ojačati pravnu sigurnost odnosno zakonski okvir naše države.
Govorili ste o novinama koje se uvode ovim zakonskim predlogom, od kojih se očekuju pozitivni efekti. Ja neću ponavljati ono što ste vi rekli, ali u potpunosti se slažem da propisivanje posebnog postupka kolektivne zaštite potrošača od strane Ministarstva jeste i omogućiće sprečavanje nepoštene poslovne prakse, omogućiće i sprečavanje nepravičnih ugovornih odredbi, kao i drugih odredbi kojima se štite interesi potrošača.
Takođe, ovaj zakon jača organizacione kapacitete potrošačkih organizacija i to jeste veoma važno, sa jasnim ciljem da se ojača i osnaži jedan potrošački pokret, koji će imati opet jasne instrumente zaštite potrošača.
Dobro je, i mislimo da i obećava i to što se tržišnoj inspekciji vraćaju određene nadležnosti i to pre svega u oblasti nepoštene poslovne prakse i netržišnih ugovornih obaveza, što će svakako omogućiti kvalitetniju zaštitu interesa potrošača.
Takođe, novi instrumenti zaštite potrošača u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova jesu veoma važni i naravno, daleko možda najvažnije jeste taj nacionalni registar potrošačkih prigovora.
Dakle, to je uvođenje jednog novog sredstva koje će omogućiti vođenje jedne nove politike kao sistema za prikupljanje, evidentiranje i rešavanje potrošačkih sporova.
Na samom kraju, dakle, još jednom ću reći zbog svega navedenog, poslaničkih klub SPS u danu za glasanje hoće podržati sva tri zakonska predloga. Podneli smo kao poslanički klub određeni broj amandmana, pre svega na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj komunikaciji, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama. Učestvovaćemo u raspravi u pojedinostima, naravno cilj podnošenja amandmana jeste da možda u kvalitativnom smislu još više popravimo postojeće zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri izuzetno važna i značajna zakonska predloga. Na samom početku želim da kažem da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga.
Kada je reč o prvom zakonskom predlogu, koji se tiče kredita ili zajma koji Srbija u iznosu od milijardu dolara dobija od Ujedinjenih Arapskih Emirata, želim da kažem da je sigurno da ovaj sporazum proističe pre svega iz jednih unapređenih bilateralnih odnosa dve zemlje i dobrih političkih odnosa dve vlade, ali i ličnih odnosa, što nekada može biti, kao u konkretnom slučaju, veoma važno i značajno.
Sigurno je da će ovaj sporazum biti dobra osnova za produbljivanje saradnje, za stvaranje jedne šire saradnje sa predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata i da će on stvoriti nove mogućnosti, razviti ekonomske i trgovinske odnose i stvoriti mogućnosti za neka zajednička ulaganja u perspektivi.
Kada je reč o finansijskim efektima i finansijskim uslovima po kojima se dobija kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata, želim da kažem da je ovo veoma povoljan kredit. Gledajući dugi niz unazad, mislim da Srbija nije dobijala i nije dobila povoljniji kredit, odnosno kredit pod povoljnijim uslovima.
Ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je godišnja ušteda negde oko 40, odnosno 30 miliona dolara, a da će u vremenskom periodu od deset godina biti ušteđeno oko 300 miliona dolara.
Ono što je takođe važno kada je reč o ovom kreditu, ovaj kredit nije uslovljen, odnosno nije precizno i jasno definisan od strane predstavnika UAE, gde kredit mora biti utrošen, već je Srbija ta koja će opredeliti gde je u ovom trenutku najpotrebnije utrošiti i uložiti sredstva koja se dobijaju od UAE. To govori o kredibilitetu, to govori o poverenju, kada je reč o međusobnim odnosima, ali s druge strane, ovo jeste jedan jasan signal i ostalim potencijalnim kreditorima kada je reč o Srbiji.
Rekao bih da je veoma važno da se u međunarodnoj javnosti danas o Srbiji pozitivno govori. Veoma je važno da je podignut međunarodni ugled Srbije. Veoma je važno da u međunarodnoj javnosti danas postoji jasan stav da Srbija može biti partner.
Važno je, kada je reč o načinu i pravcu u kojem treba da bude usmeren novac, da novac bude uložen tamo gde će biti kontrolisan, tamo gde će ostvariti najveće efekte. Mi kao poslanički klub smatramo da jedan od prioriteta mora i treba da bude finansijska konsolidacija.
Srbija ima ogromne izdatke za kamate koji proizilaze iz povećanja javnog duga, tako da mislim, imajući na umu tu činjenicu, da nemamo previše prostora za razmišljanje i najveći deo sredstava koji se dobija od predstavnika UAE upravo mora biti usmeren na otplatu ranijih dugova ili na zamenu potencijalnog zaduživanja.
Ministar je rekao u uvodnom izlaganju da bi Srbija pokrila deficit budžeta i da bi pokrila ranije dugove, ona bi u nekom periodu morala da se zaduži na međunarodnom finansijskom tržištu i po kamatnoj stopi od 7, 7,5%. Sama razlika dovoljno govori koliko Srbija dobija od kredita o kojem danas govorimo od UAE.
Ne može se trošiti više nego što se zaradi. U proteklom vremenskom periodu, rekao bih, imali smo jedno veliko zaduživanje i trošilo se u javnu potrošnju, što je apsolutno pogrešno. Mislim da sa takvom praksom treba prekinuti. Treba izvući pouke iz prošlosti. Takva praksa nas je dovela u tešku finansijsku situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Kredit koji Srbija dobija od UAE hoće nam pomoći da prebrodimo jedan veoma težak period, ali s druge strane, ovaj kredit će biti i podsticaj i jasan signal i stranim i domaćim investitorima, kada je reč o ulaganju u Srbiju. Sa finansijskog aspekta i kada je reč o finansijskim uslovima, ovo je veoma povoljan kredit. Ponoviću, on nam hoće pomoći da prebrodimo jedan težak period, ali naredni korak i uslov da građani Srbije osete pozitivan pomak jeste reformski proces kojim Srbija mora da ide u narednom vremenskom periodu. Ako nema reformskog procesa, ako nema sistemskih zakona, o tome smo juče govorili tokom rasprave u načelu o takođe dva zakonska predloga, ako ne usvojimo sistemske zakone, nema pozitivnog pomaka, s druge strane, nemamo više prostora za zaduživanje.
Kada je reč o drugom zakonskom predlogu, takođe, veoma važan i značajan kredit, nisam stručnjak za oblast poljoprivrede, ali mislim da je kolega Arpad Fremond imao jedno iscrpno i veoma dobro izlaganje. Želim da kažem da kroz navodnjavanje Srbija svakako ostvaruje veći prinos, a bez tog prinosa nema produktivnosti za Srbiju i nema napretka ka EU. Jasan je cilj kada je reč o ovom kreditu. Sva sredstva iz ovog kredita biće usmerena da voda dođe do njiva na taj način država želi da i investicijama, da kroz investiranje pomogne poljoprivrednim proizvođačima da stvore i obezbede jedan dobar osnov za povećanje prinosa.
Siguran sam da sa finansijskog aspekta i finansijskih uslova jeste povoljan kredit, ali ono što želim da kažem, kada je reč o poljoprivredi, sama poljoprivreda ne može da funkcioniše sama. Poljoprivreda i poljoprivrednici ne mogu da funkcionišu bez jeftinih kredita.
Kada je reč o navodnjavanju o tome je maločas bilo reči. Dakle, ovo jeste oblast u koju se nažalost malo ulagalo u proteklom vremenskom periodu. Imali smo prilike da čujemo i neke podatke. Mislim da danas Srbija jeste na poslednjem mestu kada je reč o ulaganju u obradive površine, da ulaže negde oko 10%, odnosno da navodnjava negde oko 10% obradivih površina ili 165 hiljada hektara.
Inače, od Fonda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbija će dobiti dva kredita. Prvi kredit jeste namenjen za navodnjavanje, drugi kredit jeste namenjen za opšte projekte iz oblasti poljoprivrede. Kada je reč o ovom drugom kreditu, koji se tiče opštih projekata iz oblasti poljoprivrede, mi verujemo da će svi poljoprivrednici imati podjednako iste šanse, da će u pojednostavljenim procedurama moći da apliciraju za sredstva i da će ta sredstva moći da ulože u mehanizaciju, moći da ulože u opremu, moći da ulože u sredstva koja će im omogućiti izgradnju novih objekata.
Kada je reč o trećem zakonskom predlogu, želim najpre da kažem tokom jučerašnjeg dana mi smo imali i završili raspravu u načelu o dva važna zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i govoreći o ova dva zakonska predloga, kao poslanički klub, rekli smo da je veoma važno što je kroz ove zakonske predloge privatni sektor adekvatno tretiran, odnosno da ovi zakonski predlozi govore u prilog konstataciji da je privatni sektor našao svoje mesto u setu ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Veoma je važan podsticaj privatnog sektora, on je važan za privredu koja zapošljava i otvara nova radna mesta, ali je važan za državu koja funkcioniše od naplate taksi i poreza iz dobiti preduzeća.
Takođe, tokom jučerašnjeg dana, rekli smo da jedno, po našem mišljenju, od centralnih tema Vlade Republike Srbije, u narednom vremenskom periodu, upravo trebaju da budu strukturne reforme za podsticaj i razvoj privatnog sektora. I SAD, i EU su postavile kao osnov za izlazak iz krize i privredni oporavak upravo mala i srednja preduzeća. Mislim da i mi u Srbiji treba da podstaknemo, da ohrabrimo naše ljude da upravo razmišljaju u tom pravcu, i to je ono što se čini ovim trećim zakonskim predlogom koji je isključivo namenjen malim i srednjim preduzećima.
Nema izlaska iz krize bez otvaranja novih radnih mesta, i to pre svega u proizvodnom procesu. Takođe, obzirom da će jedan deo sredstava biti usmeren u infrastrukturne projekte, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.
Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, želim da kažem da su neke procene da mala i srednja preduzeća, u narednom vremenskom periodu, mogu zaposliti između 200 i 300 hiljada novih radnih mesta, ali ono što je neophodno malim i srednjim preduzećima jeste upravo ta podrška države. Podrška države kada je reč o smanjenju nameta, podrška države kada je reč o preglomaznoj birokratiji, velikom trajanju procedure, dugom trajanju procedura i podrška države kada je reč o izvorima finansiranja.
Inače, sam sektor malih i srednjih preduzeća danas u Srbiji, prema nekim pokazateljima, zapošljava oko 50% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji i čini negde oko 46,5% BDP. U EU, recimo, mala i srednja preduzeća čine preko 90% ukupnog privrednog prostora i to je nešto čemu treba da teži Srbija, to treba da bude naš krajnji cilj. Naravno, ne može sve preko noći, ali moramo u tom kontekstu da definišemo ciljeve i da krenemo u realizaciju tih ciljeva. Iz toga razloga mi podržavamo i ovaj treći zakonski predlog. Zahvaljujem.

Predsedavajući, uz dužno poštovanje, mislim da ste pomešali. Ne znam da li se gospodin Babić javio po povredi Poslovnika. Vi kolega imate prioritet, ako je povreda Poslovnika u pitanju.
Predsedavajući, hoćete li dozvoliti prvo povredu Poslovnika, pošto mislim da kolega ima prednost?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, na početku ću ponoviti ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS u današnjem prepodnevnom delu rasprave rekao da će Poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati ova dva zakonska predloga. Podržavajući ove predloge, zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, odnosno želimo da podržimo ono što ovi zakonski predlozi treba da obezbede, a to je da rasterete privredne subjekte, sa jedne strane, i da povećaju zaposlenost, odnosno da povećaju zapošljavanje, s druge strane.
Oba zakonska predloga idu u pravcu smanjenja troškova poslovanja i u pravcu podsticaja zapošljavanja i uvođenja zapošljavanja u jedne legalne i legitimne tokove.
Poučen iskustvom iz prethodnog perioda, ovde u Republičkom parlamentu, moram reći da je veoma teško govoriti afirmativno o porezima. Mnogi analitičari i mislioci su pokušavali da obrazlože postojanje poreza, ali porezi se i danas definišu i shvataju kao nešto što je nepopularno. Mislim da postoji jedna jedinstvena definicija i kvalifikacija, kada je reč o građanima i porezima, građani smatraju poreze kao trošak, kao novac koji je uzaludno bačen niz reku, što naravno nije slučaj. To je tako, jer građani nikad nisu bili u mogućnosti da na jedan direktan način osete ono što jeste korist od samih poreza. Rekao bih da ova dva zakonska predloga, o kojima danas govorimo, upravo to treba da omoguće.
Sa druge strane, treba reći da država ne može da funkcioniše bez poreza. Velika je preosetljivost građana Srbije kada je reč o postojanju sive ekonomije u našoj državi. Negativne posledice sive ekonomije su nažalost vidljive u Srbiji kroz utaju poreza i kroz distorziju tržišta, nelojalnu konkurenciju. Zalažemo se da jednom jasno, precizno, efikasno fiskalnom politikom treba raditi na sanaciji, ublažavanju i otklanjanju svih vidova i svih oblika sive ekonomije, a pre svega kada je reč o radu na nelegalnom tržištu. Oni koji rade na crno nemaju apsolutno nikakvih prava, nemaju ni zdravstveno, ni socijalno.
Vrlo često su izloženi nehumanim uslovima poslovanja i vrlo često, odnosno u kontinuitetu imaju pritisak od eventualne mogućnosti gubitka posla.
Ova dva zakonska predloga, naše je mišljenje, upravo jesu jedan fiskalni podsticaj ka investiranju, odnosno investicijama u zapošljavanju, nova radna mesta i cilj ovih zakonskih predloga jeste da na neki način suzbije, smanji sivu ekonomiju u oblasti zapošljavanja, uvede je u legalne i legitimne tokove i to je ono što će poslanički klub SPS uvek podržati.
Dakle, mi ovde, i to je ministar rekao u uvodnom izlaganju, govorimo o novom zapošljavanju. Mi govorimo o novim radnim mestima bez ograničavanja u pogledu starosne granice, bez ograničavanja u pogledu radnog iskustva i smatramo da je to veoma dobro, jer se ne može definisati da postoji nekakav vid i oblik diskriminacije u tom pogledu.
Potpuno je jasno da država jeste neko ko stvara ambijent i stvara atmosferu u kojoj će se razvijati i odvijati biznis. Mi želimo da pohvalimo ova dva zakonska predloga, jer ono što smatramo da je pozitivno i što se može sagledati iz sadržine ovih zakonskih predloga jeste činjenica da je privatni sektor tretiran, rekao bih, na jedan pravi i adekvatan način i da privatni sektor na jedan način postaje deo paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. To je ono što je, čini mi se, i gospodin Babić rekao u uvodnom izlaganju, što je suština i ekspozea premijera Vlade Republike Srbije, reforma javnog sektora i jačanje privatnog sektora. Moraćemo u narednom vremenskom periodu mnogo da uštedimo kada je reč o javnom sektoru i da više uložimo u privatni sektor, u zapošljavanje, u proizvodnju i u nova radna mesta.
Ono što mi smatramo kao poslanički klub da na neki način treba da bude prioritet u narednom vremenskom periodu jeste da Vlada treba da razmišlja o daljim podsticajima, o daljim strukturnim reformama za podsticaj i razvoj privatnog sektora. Vrlo je važan taj podsticaj privatnog sektora, jer on je na jedan način važan za privredu koja kreira radna mesta, na drugi način važan je za državu koja živi od taksi i poreza iz dobiti preduzeća. Nemoguće je iz ekonomske krize izaći bez otvaranja novih radnih mesta i to pre svega u privatnom sektoru, odnosno u proizvodnom sektoru. Svako radno mesto danas, novo radno mesto u proizvodnom sektoru u Srbiji je uspeh u situaciji kada je goruće pitanje u Republici danas pitanje nezaposlenosti. Moraćemo da promenimo podsticajni ambijent u Srbiji i to je prioritet.
Mi danas govorimo o setu zakonskih predloga koji se tiču privatnog sektora. Na taj način privatni sektor postaje deo ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Mislim da sutra govorimo o veoma povoljnom finansijskom kreditu od UAE, milijardu evra i on će nam omogućiti da prebrodimo jedan izuzetno težak period, ali ono što moramo da učinimo, pre svega ovde u republičkom parlamentu tokom narednog meseca, jeste da usvojimo set sistemskih zakona i da na taj način stvorimo osnov i preduslov za dalji reformski proces. Bez reformskog procesa, nastavka reformskog procesa, kroz usvajanje seta sistemskih zakona, nećemo moći da osetimo one pozitivne efekte, što i jeste zapravo krajnji cilj. Naravno, kao što sam rekao, moraćemo da uđemo u reformu i javnih preduzeća i državne uprave.
Pre izvesnog vremenskog perioda imao sam prilike da pogledam određene podatke. Ne znam koliko su tačni, vi ćete me demantovati ako nisam u pravu, ali mislim da su poražavajući ukoliko su tačni. Naišao sam na podatak da za državu Srbiju u ovom trenutku radi oko 781.000 ljudi, od ukupno 1.700.000 zaposlenih. Ako je to tačno, to je nešto malo manje od 50%. Ako taj podatak uporedite sa evropskim prosekom koji je 20%, kada je reč o javnom sektoru i ako ga uporedite sa prosekom u najefikasnijim svetskim privredama, recimo u Nemačkoj, on je 15%, onda su ti podaci zaista poražavajući.
Sa druge strane imamo jedan podatak koji kaže da je fond za plate negde oko 14 puta veći od profita koji se ostvari u tom sektoru. U privatnom sektoru iznos plata po dinaru profita je mnogo manji i iznosi na jedan dinar profita isplaćuje se oko 1,7 dinara plate. Ono što želim da kažem jeste da ćemo za jedan kraći vremenski period morati da ukupan broj zaposlenih upodobimo sa mogućnostima privrede. Neće ovo privreda još dugo moći da nosi na svojim plećima. Svakako, ne može preko noći i u tom pogledu mi treba zajedno da definišemo te ciljeve, napravimo jedan srednjoročni plan i krenemo u realizaciju tih ciljeva.
Ono što želim još da kažem u nekoliko rečenica tiče se Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ne teči se konkretno izmena o kojima danas govorimo, ali mislim da je važno pitanje, mislim da je toliko važno i značajno pitanje da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije i da zaslužuje odmah, što pre, na početku mandata.
Naime, kada je reč o celini, ovaj zakonski predlog jeste od izuzetne važnosti i značaja, ali ovaj zakon u celini nema smisao ako nema finansijskog efekta. Ovde je reč o određivanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i naplatom se omogućava funkcionisanje tri sistema i penzijskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko nema naplate, onda nijedan od ova tri sistema ne može da funkcioniše.
Moje pitanje je upravo naplata, kontrola i instrumenti naplate poreza i doprinosa. Pitanje je jednostavno – kako neko može i mora da plati poreze i doprinose, a opet neko ne mora. Mislim da je to važno pitanje i da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije, odmah na početku mandata.
Vratiću se, i sa tim želim da završim, na zakonske predloge o kojima danas govorimo. Oni će imati podršku poslaničkog kluba SPS, jer mi smatramo da oni jesu interes i radnika, ali jesu interes i poslodavaca, jesu interes i države. Radnici će dobiti ugovor o radu u sva garantovana prava koja uz to idu. Država, odnosno poslodavac će biti rasterećen, odnosno imaće manje troškove poslovanja, a država kroz same proizvode, poreze, doprinose će imati već budžetski prihod.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku još jednom ću ponoviti da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati predložene izmene Zakona o privatizaciji. Mi ovaj zakonski predlog u ovom trenutku sagledavamo kao prelazno, nužno i neophodno rešenje do usvajanja novog zakona o privatizaciji, koji je, danas je potpuno jasno i evidentno, krajnje neophodan.
Ovaj predloženi zakon ima, rekao bih, vrlo jasno i precizno definisane ciljeve. Upravo podržavajući Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, mi želimo da podržimo ciljeve koji se žele postići njihovim usvajanjem. Tačno je, suštinska izmena ovog zakonskog predloga je to da će preduzeća u procesu restrukturiranja biti zaštićena narednih pet meseci od prinudne naplata od poverilaca. Na drugoj strani, poverioci će se namiriti iz prodajne cene firmi i preduzeća. Na ovaj način, rekao bih, na jednoj strani je definisan postupak ostvarivanja prava poverilaca kod preduzeća u restrukturiranju, a na drugoj strani je zaštićen onaj minimum državnih interesa. Mislim da je to u ovom trenutku veoma važno. Ovo je, rekao bih, nužni kompromis nekoliko principa podjednake važnosti i podjednakog značaja.
Kada govorimo o preduzećima u procesu restrukturiranja, naravno, uvek treba imati na umu da je ovde zapravo reč o, kako je i ministar u uvodnom izlaganju rekao, 164 preduzeća, da je ovde reč o 54.000 zaposlenih u ovim preduzećima i da je ovde reč o procesu koji zapravo veoma dugo traje. Činjenice same po sebi dovoljno govore o značaju i važnosti pitanja o kojima danas govorimo. Iako je naizgled ova izmena mala i tehnička, ona ima za nas izuzetnu važnost i izuzetan značaj.
U tom kontekstu, mi pre svega kao poslanički klub želimo da pohvalimo Vladu Republike Srbije. Vlada ovim predlogom, što se nas tiče, pokazuje da želi da vodi jednu aktivnu, odlučnu politiku, da ide u susret problemima, da probleme rešava, a ne da ih ostavlja po strani, da sačeka da problemi dođu do neke kulminacije, već ide u susret problemima, pokušava da ponudi konkretna i realna rešenja uvek uz što širi društveni konsenzus, da čujemo šta kažu poslodavci, da čujemo mišljenja i sindikata i, naravno, uvek da zaštitimo ono što je za nas kao predstavnike socijaldemokratske opcije najbitnije – interese i prava radnika.
Da budemo potpuno jasni i potpuno otvoreni, o tome je već bilo reči, šta bi se desilo da ne usvajamo i da danas ne govorimo o predloženim izmenama Zakona o privatizaciji? Dakle, Ustavni sud je vrlo jasno rekao u svojoj odluci – od 14. maja nema više zaštite od prinudne naplate preduzeća u restrukturiranju. Šta bi to značilo? To bi definitivno dovelo do blokada, to bi definitivno dovelo do stečaja i to bi definitivno dovelo do bankrota brojnih preduzeća i firmi. Ponoviću, reč je o 164 preduzeća i 54.000 zaposlenih. Mislim da samo 10 preduzeća u Srbiji zapošljava preko 20.000 radnika.
Dakle, ovim zakonskim predlogom mi zapravo stvaramo mogućnost, dajemo jednu novu šansu, nadu da u narednih pet meseci se finalizuju dogovori koji u ovom trenutku jesu u toj finalnoj, završnoj verziji sa potencijalnim stranim investitorima oko same privatizacije tih preduzeća. To zapravo jeste krajnji cilj, da sačuvamo, kako je to i ministar između ostalog rekao, radna mesta u preduzećima koja imaju tržišnu perspektivu. To je suština izmena o kojima danas govorimo.
Između ostalog, ovaj zakonski predlog daje i određene nadležnosti i daje određenu ulogu i značaj Agenciji za privatizaciju, u smislu da Agencija sada i prikuplja podatke, Agencija sada i donosi odluke, odnosno pravi program restrukturiranja. Sve su to poslovi koji na neki način ne trpe sporost, ne trpe inertnost i ne trpe prolongiranje rokova. Dakle, Agencija za privatizaciju će u narednom vremenskom periodu morati da radi i brže i operativnije i efikasnije.
Kada je reč o Agenciji za privatizaciju, želim da kažem samo par rečenica koje se ne tiču konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo, ali se tiču suštine postojanja i osnivanja Agencije za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je, čini mi se, osnovana 2001. godine kao specijalizovana državna institucija sa jasnim ciljevima, da inicira, promoviše, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u Srbiji. Svaka politička stranka ima svoj stav o privatizaciji u Srbiji. Naš stav je opšte poznat, mi se u potpunosti slažemo i smatramo da je ova i ovakva privatizacija katastrofalna, ali ne mislim o tome danas da govorim.
Želim da kažem samo jednu stvar. Ne sporeći važnost iniciranja, sprovođenja i promovisanja procesa privatizacije, mislim da Agencija za privatizaciju u narednom vremenskom periodu akcenat treba i mora da stavi na jednu merodavnu, kontinuiranu i celovitu kontrolu svih privatizacija koje su učinjene u Srbiji u proteklom vremenskom periodu. Ako toga ne bude, mislim da će i onaj preostali deo zdrave srpske privrede nažalost biti vrlo brzo uništen.
Da se vratim na sam zakonski predlog. Dakle, mi hoćemo podržati izmene Zakona o privatizaciji. Što se nas tiče, jasni su ciljevi koji se žele postići. Oni su za nas u ovom trenutku u potpunosti opravdani i ovo jeste jedno prelazno rešenje do usvajanja novog zakona o privatizaciji.
Takođe, želim da kažem da mi iz onoga što je ministar govorio u proteklom vremenskom periodu podržavamo u potpunosti nameru Vlade Republike Srbije da se do sredine juna usvoji set sistemskih zakona u republičkom parlamentu, jer taj set sistemskih zakona jeste zapravo osnov i preduslov za dalje reforme koje će uslediti u Srbiji u narednom vremenskom periodu. On jeste taj zapravo podsticaj za sveobuhvatne promene i promene u celokupnom ponašanju pre svega u javnom sektoru.
Ovaj set zakonskih predloga, koji mi očekujemo vrlo brzo u republičkom parlamentu, očekujemo da će biti usvojen do sredine juna meseca. Ovaj set zakonskih predloga, mi zaista verujemo u to, stvoriće od Srbije atraktivnu investicionu destinaciju. To je, nadam se, naš zajednički cilj. Dakle, Srbija ima ogromne prednosti, Srbija ima dobar geografski položaj, Srbija se graniči sa EU, Srbija ima bescarinski trgovinski aranžman sa Ruskom federacijom i, ako se usvoji ovaj set zakonskih predloga, mislim da su stvoreni oni osnovni preduslovi za direktna strana ulaganja i direktan priliv stranih ulaganja u našu privredu i u Srbiju.
Reforme jesu teške i reforme jesu bolne, ali one su neophodne, neminovne i u ovom trenutku predstavljaju jedino moguće realno rešenje. Mi smo više puta do sada govorile da one jesu i odlučan i hrabar i ekonomski i politički potez. Ali, nema održivog ekonomskog razvoja, nema ozdravljenja privrede, nema novih radnih mesta, nema pozitivnog pomaka koji građani treba da osete a što jeste naš zajednički cilj, nadam se, ako ne usvojimo set sistemskih zakona i ako ne počnemo sa sprovođenjem reformi.
Kada govorimo o tome koliko su bolne i koliko su teške reforme, uvek na drugoj strani treba postaviti pitanje – a koliko nas košta jedan dan ili jedan mesec ili jedna godina odlaganja reformi i neusvajanja sistemskih zakona? Zajam Svetske banke, direktna strana ulaganja, potom cene po kojima ćemo se zaduživati kao država su samo neki od segmenata i detalja kroz koje, ukoliko ih dobro analiziramo u periodu iza nas, možemo sagledati negativne posledice neusvajanja sistemskih zakona i možemo sagledati negativne posledice nesprovođenja reformi u Srbiji.
Usvajanje sistemskih zakona je ključno za sprovođenje reformi i tu se u potpunosti slažem sa gospodinom Selakovićem. Bez ovih promena nema ni održivog ekonomskog razvoja, a nema ni novih radnih mesta u Srbiji.
Na samom kraju želim da kažem da će ovaj zakon omogućiti, kao što je već rečeno, ustavnost, pravnu sigurnost i završetak restrukturiranja. Iz svega navedenog, još jednom, želim da istaknem na samom kraju, poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržaće Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, mislim da tokom rasprave o budžetu, a i razgovora koji smo vodili, kad sve saberemo, pa i razgovor koji smo vodili unutar poslaničkog kluba, odnosno na relaciji poslaničkog kluba, vas kao ministra i predstavnika Ministarstva, ovo je treći ili četvrti put da pokušavam da nametnem jednu te istu temu iz jednog prostog razloga, da bi i vi i vaši saradnici shvatili značaj i
Ovoga puta govorim o amandmanu koji sam podneo i pokušaću kroz obrazloženje, kroz razloge zbog kojim sam podneo amandman, da još jednom pokušam i vama i predstavnicima Ministarstva da stavim do znanja koji je značaj i važnost pitanja o kojem smo govorili proteklih dana i o kojem govorimo i danas.
Danas ću obrazloženje amandmana započeti sa nekoliko činjenica. Mislim da, ne vašom greškom, sa tim činjenicama, čini mi se da ni vi niste dobro upoznati. Želim najpre da vas podsetim, još 1998. godine Kolubarski okrug je zadesio razoran zemljotres sa epicentrom u Mionici. Ukupna šteta procenjena u tom trenutku je bila 6,1 milijardi dinara. Procentualno gledajući, kada je reč o oštećenju, bilo je negde oko 56% stambenih objekata, 24% su bili komunalni i infrastrukturni objekti i 20% javni i privredni objekti. Sve ukupno negde, po različitim osnovama oštećenja, bilo je oštećeno, precizno 18.000 objekata.
Godine 1999, go je činjenica koja je vama poznata, je formirana Direkcija za obnovu i razvoj, sanaciju kuća i objekata koji su porušeni u zemljotresu koji je Kolubarski okrug zadesio 1998. godine. Direkcija je osnovana samo sa jednim jasnim ciljem, da se preko Direkcije, a sredstvima budžeta Republike Srbije, na osnovu zakona koji je donet, čini mi se, 1998. godine, to se može proveriti, saniraju u celosti i otklone posledice koje je načinio ovaj razorni zemljotres građanima Kolubarskog okruga.
Kako je vreme prolazilo, a naročito u periodu od 2000. godine do danas, vremenom su, iz godine u godinu, smanjivana sredstva koja su kroz budžet Republike Srbije opredeljivana za konkretno ovu namenu. To je u mnogome otežalo i prolongiralo celokupnu obnovu i sanaciju u proteklom vremenskom periodu.
U 2013. godini smo, za nekoliko dana i u 2014, januara 2014. godine, bar onako kako je navedeno u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, formalno pravno i prestaje da postoji ova direkcija, ali ono što je suštinsko pitanje i što je suštinska stvar jeste da, nažalost, kompletna obnova i sanacija, nakon dugo godina, još uvek nije u celosti završena.
Tokom rasprave u načelu mi smo vrlo jasno rekli da ovaj budžet jeste realan i rekli smo da ušteda treba i mora u periodu ekonomske krize da bude prioritet.
Takođe, s druge strane, vrlo jasno smo rekli - da reforme. Ali, znate kako, to smo rekli i tokom rasprave u načelu, postoje stvari na kojima se ne može štedeti u ovom trenutku. Mi smatramo da se ne može štedeti na rešavanju onoga što jesu životna pitanja građana.
Kada je reč o reformama, i to smo rekli tokom rasprave u načelu, naravno da reforme, ali ne reforme preko kolena, već reforme na jedan odgovoran način, u interesu građana i ne na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva, što je izuzetno važno.
Znate, gospodine Krstiću, vlasti u Srbiji jesu promenljive, parlamentarne većine i vlade jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema onome što jesu životna pitanja, što se tiče poslaničkog kluba SPS, nikada ne bi trebao da bude promenljiv. Posle ne mogu, to sam rekao i tokom rasprave u načelu, posledice jedne elementarne nepogode da budu odgovornost samo aktuelne vlade u čijem mandatu se elementarna nepogoda desila, već svake naredne vlade, dok se ne završi kompletna sanacija i obnova.
Dakle, predložio sam amandman na član 7, sa nekoliko jasnih suštinskih ciljeva. Prvi cilj je da zaista shvatite važnost i značaj pitanja o kojem govorim. Drugi razlog je da pokušam da vas navedem na razmišljanje da pre svega razmislite o odluci kada je reč o nepostojanju Direkcije u narednom vremenskom periodu. Treći razlog je da iznađemo zajednički način da rešimo ovo pitanje koje je od izuzetne važnosti i značaja za građane Kolubarskog okruga.
Obzirom da je, prema listi prioriteta koje je utvrdio Savet Direkcije o kojoj govorim, vrlo precizno i jasno podvučena crta i definisano je da u ovom trenutku, odnosno, ne u ovom trenutku, nego da ima 300 objekata koji nisu obnovljeni, da je ukupna vrednost negde oko 500 miliona dinara, shvatajući, pre svega sagledavajući realnu ekonomsku snagu, mogućnosti budžeta Republike Srbije, ja sam predložio amandmanom da se u narednoj godini saniraju posledice 35 najugroženijih i vrlo jasno sam definisao kriterijume.
Tri parametra sam uzeo. Prvi parametar jeste da je reč o stambenim objektima koji predstavljaju jedino mesto stanovanja tim porodicama, a jesu oštećene u zemljotresu. Drugi jeste da je reč o višečlanim porodicama koje imaju tri i više članova, porodicama koje imaju decu. Treći parametar jeste da je reč o porodicama koje nažalost jesu korisnici sredstava iz Centra za socijalni rad. Dakle, radi se o socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva.
U potpunosti se slažem, ušteda treba i mora da bude prioritet, ali postoje stvari na kojima se u ovom trenutku ne može i ne sme štedeti, jer ovo jeste životno pitanje tih građana.
U obrazloženju koje sam dobio kao neprihvatanje amandmana koji sam podneo stoji između ostalog nekoliko konstatacija i želim prosto da pokušam da pojasnim nešto što u ovom trenutku za mene lično predstavalja otvoreno pitanje.
Dakle, vi ste jasno rekli da bi zaključkom Vlade oktobra 2013. godine Direkcija trebala da prestane sa radom januara 2014. godine, da je to i odluka Saveta Direkcije, koji čine sve opštine, odnosno predstavnici opština Kolubarskog okruga i da bi trebala da se formira stambena agencija koja bi preuzela radnike Direkcije.
Ta prva konstatacija, to je opšte poznato da je Vlada donela odluku i da Direkcija neće formalno-pravno postojati 2014. godine, to nije ništa novo. Ali, ono
što želim da vam kažem kada je reč o odluci Saveta, koliko je meni poznato, a to možete i vi da proverite i da se uverite, takva odluka Saveta nije doneta. Jeste donet jedan vid preporuke i predlog načina na koji se u narednom vremenskom periodu može nastaviti obnova i sanacija.
Što se tiče stambene agencije, predlog za osnivanje stambene agencije je predlog do kojeg se došlo na osnovu konsultacija predstavnika Direkcije i resornog ministra građevine. Ali, isto tako želim da vam kažem da, kada je reč o formiranju stambene agencije, u ovom trenutku ni od te priče nažalost nema ništa, nijedan papir nije urađen, nijedan dokument, nijedan akt.
Takođe, u obrazloženju za neprihvatanje amandmana navedeno je da nema potraživanja i nema dugovanja prema Direkciji, odnosno prema onome što je Direkcija radila u proteklom vremenskom periodu. Rekao sam vam, od 2000. godine do danas su iz godine u godinu smanjivana sredstva. Direkcija je radila onoliko koliko je imala sredstava, a sredstva su opredeljivana na osnovu budžeta početkom godine. Dakle, za proteklu godinu to je bilo 25 miliona dinara. Ubeđen sam da bi Direkcija obnovila svih 300 objekata i da je to mogla da učini u proteklom vremenskom periodu da je imala mogućnost da pronađe iz republičkog budžeta 500 miliona dinara. Nažalost, to nije bila realnost.
Čini mi se da je nekako na pogrešan način protumačeno ono što sam ja želeo da postavim kao suštinsko pitanje. Dakle, nije moje suštinsko pitanje - da li će postojati Direkcija u narednom vremenskom periodu? Znate kako, vi ovde pominjete i radnike. Radnici jesu bitni, ali u ovom trenutku za mene nisu najvažniji. Za mene je najvažnije hoće li u narednom vremenskom periodu biti nastavljena sanacija i obnova objekata koji su porušeni u zemljotresu još 1998. godine. Još važnije je pitanje hoće li ta sanacija u celosti biti završena tokom narednog vremenskog perioda.
Dakle, mi potpuno realno sagledavamo ekonomsku snagu i mogućnost budžeta. Znamo da sredstva od 500 miliona dinara nije moguće obezbediti u jednoj budžetskoj godini, ali je veoma važno da vrlo jasno i precizno zajedno, ako postoji volja, napravimo dugoročnu strategiju, napravimo dinamiku, da definišemo rokove i da rešimo ovo pitanje koje je, ponoviću, od izuzetne važnosti i značaja za građane Kolubarskog okruga.
Postoji više načina, a ja sam putem amandmana predložio samo jedan i mislim da je u ovom trenutku realan, obzirom da Direkcija još uvek formalno-pravno postoji. Postoji i drugi način, drugi modalitet, druga alternativa, kako god, da se obnova u narednom vremenskom periodu nastavi iz sredstava republičkog budžeta preko Ministarstva građevine, a da sredstva ne budu usmeravana preko Direkcije, ukoliko Direkcija ne postoji, već preko lokalnih samouprava, odnosno građevinskih direkcija lokalnih samouprava koje bi u narednom vremenskom periodu obavile ovaj posao.
Dakle, postoji više načina ukoliko postoji razumevanje i volja da ovo pitanje rešimo. Ja jesam podneo amandman, ali uvek može da se napravi ispravka amandmana i da definišemo ono što jeste zajednički interes. Ovo nije ni političko, ni partijsko pitanje i ja vas molim još jednom da shvatite važnost i značaj ovog pitanja i da pokušamo da zajedničkim snagama iznađemo neko rešenje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodo ministri, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovu bi raspravu započeo jednom konstatacijom. Naime, jasno je u ovom trenutku da su dva ključna i suštinska cilja Vlade Republike Srbije. Jedan je svakako približavanje Srbije i ulazak Srbije u EU i taj cilj podrazumeva svakako teške reforme i implementaciju onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Taj cilj podrazumeva i normalizaciju odnosa i nastavak dijaloga sa Prištinom, a drugi cilj podjednako važan i podjednako značaj, jeste ekonomska i finansijska konsolidacija države.
Ono što želim da kažem, jeste da Vlada Republike Srbije u proteklom vremenskom periodu vrlo jasno ukazuje da želi da upravlja situacijom i kada je reč o političkom cilju, i kada je reč o ekonomskom cilju i da neće dozvoliti da situacija u ovom trenutku upravlja Vladom, a time i da upravlja čitavom Srbijom.
Kada je reč o konkretnom predlogu o kojem danas govorimo, kada je reč o setu ekonomskih zakona koje smo usvojili pre nekoliko dana, jasno je da Vlada Republike Srbije želi da ekonomske, finansijske i budžetske parametre u ovom trenutku drži u svojim rukama, što je izuzetno važno.
Mnogo puta do sada smo rekli, ponoviću, dakle, Predlog zakona o budžetu, ozbiljan, odlučan, odgovoran pristup Vlade Republike Srbije, realno sagledavanje onoga što jesu aktuelni problemi danas i ponuđeno je rešenje koje jeste u interesu građana, a nije na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva. Gospodin ministar je rekao u svom izlaganju i premijer je naravno, to rekao u uvodnom izlaganju, dakle, Vlada želi da ponudi jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor na ono što jesu aktuelni problemi danas.
Predlog zakona o budžetu, set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana, jesu samo jedan deo tog sistemskog i sveobuhvatnog odgovora, drugi deo jesu suštinske i strukturne reforme, koje će biti sprovedene 2014. godine i bez kojih nećemo moći da osetimo ono što jeste krajnji cilj, a to su pozitivni efekti.
Ovaj Predlog zakona o budžetu za nas je u potpunosti razumljiv, dakle, ovo nije ni politička ni ekonomska proklamacija, ima vrlo jasno definisane ciljeve, rezultate koji će biti ostvareni u narednom vremenskom periodu i on je kao što smo više puta do sada čuli, realnost. On je stvarna potreba za koju, po našem mišljenju svi treba da se zalažemo u ovom trenutku.
Ta realnost vrlo jasno govori da u ovom trenutku moramo što više da štedimo, a da trošimo samo onoliko, koliko je neophodno. Naravno da je Predlog zakona u skladu sa setom ekonomskih zakona. Rekao sam, dakle, ovaj budžet jeste realnost, budžet je pravljen na realnim, a ne na političkim osnovama i on zapravo treba da reflektuje ono što je ostvarljivo i što će biti moguće realizovati u 2014. godini. Jasno je da je potreban jedan širi kontekst sagledavanja ekonomskog opravka države. Krajnji cilj je stabilizacija javnog duga do 2016, 2017. godine i tu nema alternative.
Dakle, ne postoji apsolutno drugo rešenje. Ušteda u periodu ekonomske krize i to se danas moglo čuti više puta tokom rasprave, treba i mora da bude prioritet, ali isto tako želim da kažem, štedi se tamo gde ima, a ne tamo gde nema. Dakle, ne može se štedeti na građanima Srbije jer životni standard građana Srbije u ovom trenutku nije na zavidnom nivou, odnosno nije na nivou na kome bi mi želeli da bude.
Ono što je veoma dobro i što pozdravljamo jeste da je Vlada svojim primerom pokazala koliko odgovorno i odgovornije treba svi da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Jasno je, hipotetički se krenulo od pretpostavke da neće biti moguće u celini rešiti problem sive ekonomije, da neće biti moguće u celini restruktuirati preduzeća, da neće biti moguće u celini ubrzati i poboljšati naplatu poreza i onda se mora ići ka uštedi.
Dakle, ponoviću ovo je za nas realan budžet, realno sagledavanje aktuelnog trenutka. On na jednoj strani definiše restriktivnost, racionalno ponašanje, racionalno i domaćinsko trošenje, a na drugoj strani on vrlo jasno kaže da ekonomska politika države ne može da se bazira samo na uštedama.
Dakle, Vlada je odlučno krenula u sprovođenje reformi i to apsolutno nije sporno. Vlada je vrlo jasno rekla da želi da umanji, da smanji sve one nepotrebne troškove, ali na drugoj strani, znate kako, ne može, to je danas premijer rekao u uvodnom izlaganju, ne može život u ovom trenutku da stane. Kada to kažem treba imati na umu pre svega činjenicu da je u proteklih pet ili šest godina oko 400.000 ljudi ostalo, odnosno da je Srbija ostala bez 400.000 radnih mesta i da je nezaposlenost porasla 24%. Znači, reforme da, ali ne preko kolena već odgovorno pre svega u interesu građana.
Ono što je takođe svima jasno, nije moguće ostvariti apsolutno nikakav napredak, napredak u bilo kom pogledu, bilo kom kontekstu bez ekonomskog oporavka države. Ekonomski oporavak države za nas podrazumeva oporavak privrede i potrebna je jedna dugoročna strategija i Predlog zakona o budžetu i set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana jesu zapravo mere koje vode ka stvaranju realnih osnova koji će dovesti do ozdravljenja srpske privrede. To jeste jako važno. Važno je pokretanje proizvodnje. Ne može, čini mi se oko tri stotine hiljada ljudi u proizvodnji da izdržava negde oko četiri miliona ljudi u Srbiji.
Ono što se danas moglo čuti, važne su investicije, važni su projekti, jer to jeste jedini način da obezbedimo rast i to jeste jedini način da rešimo ono što danas u Srbiji jeste goruće pitanje,a to je pitanje nezaposlenosti. U kontekstu investicija i danas se vodila rasprava o tome, i proteklih dana se u javnosti postavljalo pitanje opstanka SIEPA. Vidimo da su određena sredstava izdvojena u budžetu, ma kako to neko definisao kao simbolično, mi smatramo da je dobro da su izdvojena sredstva i ono što želim da kažem jeste da mi pre svega podržavamo cilj koji se želeo postići osnivanje SIEPA, i da ona treba da postoji u nekom narednom vremenskom periodu, ali akcenat treba da bude ravnomernom regionalnom razvoju i da svaka opština, da svaki grad u Srbiji treba da ima podjednako iste šanse da se razvija.
Na samom početku sam rekao da Vlada želi da pruži jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor, da to vrlo jasno govori da Vlada ima jasan plan, vrlo jasno i precizno definisanu dinamiku, da Predlog zakona o budžetu zajedno sa setom ekonomskih mera jeste prvi korak, da su naredni korak strukturne i suštinske reforme. Ono što želim da kažem jeste da strukturne i suštinske reforme jesu i teške i nepopularne, i da kažem na neki način i bolne, o tome smo imali prilike da razgovaramo sa ministrom prilikom razgovora poslaničkog kluba o setu ekonomskih zakona i Predlogu zakona o budžetu, dakle one se tiču na neki način i jednog broja sistemskih zakona, one se tiču i penzijskog sistema, i poreskog sistema, i državne uprave.
Ono što želim da kažem jeste da mi apelujem, postoje različita, postoje oprečna mišljenja, postoje različita mišljenja, različiti stavovi, ono na čemu mi insistiramo jeste što širi društveni konsenzus. Mi apelujemo da ostane jedan kontinuitet u socijalnom dijalogu između Vlade Republike Srbije, sindikata i preduzetnika, odnosno poslodavaca, i svaki dogovor koji se postigne oko bilo kojeg sistemskog zakona na ovoj relaciji za SPS je u potpunosti prihvatljiv.
Proteklih dana se najviše govorilo o Predlogu zakona o radu. Želim samo nekoliko rečenica da kažem. Naravno da je Srbiji neophodan Predlog zakona o radu, ali izradi Predloga zakona o radu treba pristupiti sa daleko većom ozbiljnošću. Potreban nam je Zakon o radu, ali ne Zakon o radu koji će definisati i okarakterisati radnike za sve ono loše što je trenutno u sistemu i za katastrofalnu privatizaciju u Srbiji. Potreban nam je Zakon o radu koji će na jednoj strani motivisati, odnosno povećati investicije, na drugoj strani povećati zaposlenost, ali ono što je najbitnije zaštititi elementarna prava radnika u ovom trenutku.
Kada je reč o javnom sektoru. Dakle, samo nekoliko rečenica. Tačno je da postoje višak zaposlenih u javnom sektoru. To svi znamo. To pitanje nećemo rešiti tako što ćemo otpustiti 1.000 ili 1.500 radnika u ovom trenutku napraviti jedan radikalan rez. Potreban nam sistemski pristup i ono za šta se zalaže SPS jeste suštinska reforma javnog sektora.
Kada je reč o javnim preduzećima. Naravno, i tu se u potpunosti slažemo, javna preduzeća moraju da budu daleko efikasnija i moraju da budu daleko jeftinija. Moramo da rešavamo probleme javnih preduzeća, probleme koji su evidentni, koji postoje, ali sa druge strane, ponoviću ono što sam rekao na početku, ne sme život u Srbiji da stane. Moramo da obezbedimo onaj minimum za socijalnu odgovorno funkcionisanje javnih preduzeća. Verujem ou Vladu Republike Srbije i verujemo da će Vlada vrlo odgovorno, jedinstveno pristupiti ovim pitanjima kada je reč o javnom preduzeću, da postići jedan konsenzus i da će reći u narednom vremenskom periodu šta konkretno činiti i raditi sa određenim javnim preduzećima.
Gospodine ministre iskoristiću ovu raspravu i ponovo ću vam uputiti sugestiju koju smo vam uputili tokom razgovora koji smo vodili o Predlogu zakona o budžetu. Reč je o tome da je prethodna Vlada, na predlog resornog ministarstva donela odluku o ukidanju određenog broja agencija i direkcija na nivou Srbije u cilju uštede, u cilju racionalizacije, odnosno u cilju uštede na nivou državnog aparata. Formalno-pravno neke od tih direkcija, agencija prestaju da postoje od januara naredne 2014. godine. Želim još jednom, sada tokom rasprave, da vam uputim sugestiju i predlog da preispitate odluku, smatramo da je doneta ad hok i smatramo da nisu vrlo jasno i precizno definisani kriterijumi.
Želim da navedem, kratko konkretan primer, i da kroz primer pokušam da obrazložim sugestiju i predlog koji vam upućujem. Konkretno reč je o Direkciji o obnovu i razvoju kuće i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga tokom razornog zemljotresa. Dakle, ova direkcija je osnovana sa jasnim ciljem da se završi kompletna obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni u razornom zemljotresu koji je zadesio Kolubarski okrug. Mnogo je godina prošlo. Nažalost, ovaj posao još uvek nije priveden kraju, odnosno kompletna obnova i sanacija nije završena.
Od januara meseca prestaje da postoji Direkcija za obnovu i razvoj. Dakle, mi jesmo za uštedu. Smatramo da ušteda mora i treba da bude prioritet, ali postoje stvari na kojima nije moguće uštedeti u ovom trenutku. Nije ovde reč o tome da li će postojati direkcija, ovde je suština u tome da se na neki način stvori zakonska obaveza da se završi kompletna sanacija kuća i objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Dakle, našim građanima, građanima Kolubarskog okruga priroda je nešto oduzela i odgovorno je da im izađemo u susret. To nije obaveza samo Vlade Republike Srbije u čijem mandatu se desila elementarna nepogoda. To je obaveza svake naredne Vlade Republike Srbije dok se ovaj posao ne završi.
Ono što želim na samom kraju u nekoliko rečenica da kažem jeste da i Predlog zakona o budžetu i set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana vrlo jasno govore da je ovde reč o teškim i nepopularnim, rekao bih, merama i da se Vlada prilikom definisanja ovih predloga nije rukovodila rejtingom političkih stranaka koji čine vladajuću koaliciju već onim što jeste realnost, dakle, onim što jeste. Vlada želi da vodi realističnu politiku. Ne građanima da saopštava i da priča bajke, ne ono što bi građani želeli da čuju, već ono što jeste realnost u ovom trenutku. Ovo su hrabri i ekonomski i politički potezi, oni vode ka stvaranju, rekao sam već, realnih osnova ka ozdravljenju privrede. Mi verujemo, zaista, da su ovo mere za spas ekonomije, da jesu u interesu budućnosti Srbije. Očekujemo najširu moguću podršku. Očekujemo i međunarodnu podršku i očekujemo podršku svih onih koji se zalažu za modernu Srbiju, svih onih koji su svesni jedne činjenice da reformski procesi u Srbiji ne smeju da stanu u ovom trenutku.
Na samom kraju, složiću se sa vama u jednoj rečenici. Dakle, u ograničenom prostoru u kojem u ovom trenutku delujemo u potpunosti smo saglasni sa vama – postignut je maksimum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje imajući pre svega na umu ono što se govorilo tokom jučerašnjeg dana, što se govorilo do sada u dosadašnjem toku rasprave da ćemo imati jednu kvalitetnu i sadržajnu i veoma, rekao bih, dobru raspravu.
To zapravo govori u prilog konstataciji da je pred nama set izuzetno važnih i značajnih zakonskih predloga, a tiču se oblasti pravosuđa, imaju vrlo precizno i jasno definisane ciljeve, a čiji rezultati moraju vrlo brzo biti konkretno proverljivi, ali i vidljivi i prepoznatljivi u onom pozitivnom smislu, jer to jeste definitivno u ovom trenutku opšti interes.
Mi, kao poslanički klub želimo da verujemo da danas govorimo o kvalitetnim zakonskim predlozima koji hoće otkloniti uočene nedostatke i propuste u dosadašnjoj reformi pravosuđa, koji hoće otkloniti one negativne posledice koje su uočene u dosadašnjoj reformi pravosuđa, ali konkretno, o kvalitetu ovih zakonskih predloga, mi ćemo moći da govorimo kroz određeni vremenski period kada najpre otpočne njihova konkretna primena.
U ovom trenutku, ja ću ponoviti ono što je gospodin Petronijević rekao, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, mi kao poslanički klub podržavamo nameru i cilj koji se želi postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, ali konkretno o kvalitetu zakonskih predloga moći ćemo da govorimo kroz određeni vremenski period.
Ono što takođe želim da kažem jeste da je definitivno reforma pravosuđa jedna od najznačajnijih reformi koje se danas sprovode u Srbiji.
To jeste jedan od osnovnih preduslova za nastavak uspešnog puta evropskih integracija, ali nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba da nastavi da ide. Neke stvari u oblasti pravosuđa trebamo i moramo da činimo zbog nas samih. Trebamo i moramo da činimo zbog Srbije zbog građane Srbije, odnosno kako bi, pre svega, poboljšali život građana Srbije.
Čini mi se da ste to rekli u uvodnom izlaganju, sama zaštita slobode ljudskih prava zavisi od uspešne reforme pravosuđa i stepen demokratizacije jednog društva zavisi od dostignutog nivoa nezavisnosti sudske vlasti.
Sa druge strane, mislim da ste to rekli, tu se definitivno slažemo, Srbiji je potreban moderan i efikasan pravosudni sistem. Srbiji je potrebno nezavisno i stručno sudstvo sa potpunim integritetom i mnogo je važno, mislim da to treba da bude naš zajednički krajnji cilj, da povratimo poverenje građana u srpsko pravosuđe, da imamo pravosuđe u koje će da veruju građani Srbije.
Mislim da zakonski predlozi o kojima danas govorimo imaju intenciju da naprave jedan kvalitativan pomak, jedan iskorak napred u tom izuzetnom važnom i značajnom procesu za sve nas.
Vlada Republike Srbije je vrlo jasno pokazala svoje opredeljenje kada je reč o jednoj odlučnoj, kontinuiranoj, neselektivnoj borbi protiv kriminala i korupcije, ali da bi ta borba u celosti bila uspešna, moramo imati uspešnu reformu srpskog pravosuđa. Dakle, sagledavajući, na jednoj strani, značaj i važnost zakonskih predloga o kojima danas govorimo, nameru i cilj koji se žele postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, a imajući na umu, na drugoj strani, negativne posledice, odnosno propuste koji su uočeni u dosadašnjoj reformi pravosuđa, a koji se žele otkloniti, moram reći da je zakonopisac definitivno imao težak zadatak da sačini zakonske predloge kojim će urediti organizaciju pravosuđa u Srbiji, omogućiti i tako osigurati nezavisnost, samostalnost sudova, samostalnost javnih tužilaštava i osigurati ličnu samostalnost i nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Verujemo u ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, da je neposredno pred izradu ovih zakonskih predloga napravljena jedna kvalitativna analiza stanja u kojem se danas nalazi srpsko pravosuđe. Verujemo da zakonski predlozi o kojima danas govorimo i o kojima ćemo govoriti narednih dana i tokom rasprave u pojedinostima jesu zapravo odraz realne slike stanja u kojem se danas nalazi srpsko pravosuđe.
Rekao bih, što se nas tiče, jasna je intencija zakonopisca, dakle, da se kroz jedan transparentan postupak, kroz jasno i precizno definisane kriterijume, kroz kvalitetnu javnu raspravu, uvažavanje sugestija i predloga stručne javnosti dođe do nekog najracionalnijeg rešenja kada je reč o mreži sudova, kada je reč o javnim tužilaštvima i da se na taj način otklone propusti, nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj reformi pravosuđa i da se na taj način otkloni, hajde da kažem, nepravda koja je učinjena brojnim lokalnim sredinama koje su u proteklom vremenskom periodu ostali bez svojih sudova. Namerno kažem da se otkloni nepravda, jer mi se čini, više puta je tokom jučerašnje rasprave to rečeno, tu se u potpunosti slažemo, jeste za srpsko pravosuđe izgubljeno dragoceno vreme. To kažem, ne da bih kritikovao ono što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu, već iz jednog prostog razloga, jer želim da kažem da otklanjajući propuste, otklanjajući nedostatke koji su uočeni, mi nemamo vremena da načinimo neke nove propuste.
Mislim da je nakon 1946. godine, ispravićete me ako grešim, najveća reforma u srpskom pravosuđu započeta upravo 2008. godine usvajanjem seta od tada sedam zakonskih predloga, čija je primena otpočela 2010. godine. Mi smo u 2013.
godini. Završava se za dva meseca 2013. godina i danas umesto da govorimo o zakonskim predlozima kojima ćemo načiniti još jedan kvalitativan pomak u smislu nastavka uspešne reforme srpskog pravosuđa, mi se nekako vraćamo nekoliko koraka unazad i ispravljamo nedostatke i propuste koji su uočeni.
Ponavljam, ne želim da kritikujem i ne govorim o onome što je bilo tokom proteklog vremenskog perioda. Mislim da iz tog perioda treba da izvučemo pouke, da afirmišemo ono što je bilo pozitivno, ako je bilo pozitivnog, a mislim da jeste, i da ispravimo određene uočene nedostatke i da se trudimo da te nedostatke i propuste ne učinimo u narednom vremenskom periodu.
Želim da kažem još nešto. Mislim da je nekako 2008. godine provejavala jedna pogrešna predstava, da je čitav pravosudni sistem do 2008. godine bio anahron, da je bio suprotan evropskoj praksi i da je bio suprotan evropskim standardima. To je naše mišljenje.
Šta je to što mi konkretno očekujemo od zakonskih predloga o kojima danas govorimo? Pre svega, očekujemo ono što ste rekli – veću ažurnost i efikasnost u radu pravosudnih organa, kvaliteta sudskih postupaka, bolji i brži pristup pravdi i brže rešavanje sudskih sporova. Slažemo se da u pravosuđu treba i mora da se uspostavi sistem odgovornosti visokih standarda, kada je reč o nosiocima pravosudnih funkcija. Slažemo se da ocenjivanjem i vrednovanje nosioca pravosudnih funkcija mora da bude javno i transparentno i u srpskom pravosuđu ne sme i ne treba da bude mesta za nesavesne i nestručne.
Ustav Republike Srbije vrlo jasno je predvideo nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Upravo cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o sudijama i predloženih izmena i dopuna Zakona o javnim tužilaštvima jeste da dosledna primena ustavnih odredbi, koje uređuju položaj sudije, koje uređuju položaj javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, bude u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Dakle, da ono što je vrlo jasno i precizno definisano Ustavom bude i praktično ostvarivo.
Ubeđeni smo da srpsko pravosuđe u ovom trenutku ima i znanja i snage da izađe iz jedne teške situacije u kojoj se nalazi. Takođe, ubeđeni smo da naredna rasprava u republičkom parlamentu, kada je reč o setu pravosudnih zakona, o nastavku reforme pravosuđa, neće biti korak nazad, već korak napred, da se nećemo ponovo vraćati nekoliko koraka unazad i govoriti kako imamo neracionalnu, neefikasnu, skupu i lošu mrežu sudova u Srbiji.
Na početku sam rekao da mi, kao poslanički klub, podržavamo nameru i cilj zakonskih predloga koji se žele postići. Podneli smo određeni broj amandmana. Ubeđeni smo da ćete shvatiti važnost, značaj, cilj koji želimo da postignemo usvajanjem ovih amandmana.
U tom kontekstu, želim na samom kraju da kažem nekoliko rečenica, vi naravno, kao ministar pravde, shvatate da sudovi u manjim lokalnim sredinama, u manjim opštinama nisu samo, rekao bih, organ sudske vlasti, već jesu jedan poseban društveni fenomen, da oni imaju jedan određeni društveni i lokalni značaj, da su oni sedište gde se okupljaju najugledniji, najobrazovaniji ljudi u toj lokalnoj sredini. Možete misliti koliko se negativno, na čitavu lokalnu sredinu, odražava odlazak sudova iz te lokalne sredine. Da ne govorimo o tome da neki sudovi u manjim lokalnim sredinama, u manjim opštinama imaju i vekovnu tradiciju. O tome ćemo govoriti tokom rasprave u pojedinostima kada budemo govorili o amandmanima koje je podneo poslanički klub SPS, ali rekao sam vam da je to krajnji cilj.
Gospodine ministre, vi ste rekli da je počelo sa izborom predsednika sudova i smatramo da je to jako dobro, da sudstvo u Srbiji konačno izađe iz jednog v.d. statusa koji jako dugo traje. Rekli ste da se povećava ovim zakonskim predlozima broj osnovnih sudova sa 34 na 66, osnovnih javnih tužilaštava na 58. Smatramo da je to jako dobro, ali isto tako verujemo da ćete imati razumevanja za značaj, važnost amandmana koje smo podneli, da ćete na pravi način protumačiti cilj koji želimo da postignemo ovim amandmanima i da ćete ih prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su svima u Srbiji jasni prioriteti Vlade Republike Srbije.
Jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije, svakako jeste normalizacija odnosa, nastavak dijaloga, mirovni proces i implementacija, i sprovođenje onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Drugi prioritet jeste ekonomija. Ne mogu se realizovati, ne može se realizovati i jedan cilj Vlade Republike Srbije bez ekonomskog oporavka države.
Gospodine Dačiću, moje prvo pitanje, nisam imao nameru da ga postavim, ali ću morati definitivno. Vi ste bili na prostoru KiM i onda kada su mnogi u ovoj sali politiku kada je reč o pitanju KiM vodili iz beogradskih centrala, odnosno iz centrala svojih stranaka u Beogradu, pre svega mislim na dan kada je proglašena jednostrana nezavisnost KiM. Vi ste i pre nekoliko dana, kao premijer Vlade Republike Srbije, bili na prostoru KiM, i razgovarali sa onima koji žive na prostoru KiM smatraju Srbiju svojom državom.
Gospodine Dačiću, moje pitanje je jednostavno. Šta oni sa kojima ste razgovarali misle?
Moje drugo pitanje. Vlada Republike Srbije je pre izvesnog vremenskog perioda na otvorenoj sednici Vlade otvorenoj za javnost izašla sa vrlo jasnim predlogom seta ekonomskih mera, i ja želim da kažem da mi smatramo da to pokazuje da je Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledala ono što jesu aktuelni problemi danas, i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret onih socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Rekao bih da je ovaj predlog jedan deo sveobuhvatnog i sistemskog odgovora na ono što jesu evidentni problemi danas i to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima konkretan i ima jasan plan i da ovaj predlog nije ni programska nije ni politička, ni ekonomska proklamacija, imate vrlo jasno izračunate, precizno definisane ciljane rezultate koji će biti realizovani u narednom vremenskom periodu. Dakle, ovaj predlog je realnost i jeste stvarna potreba za koju svi mi zajedno treba da se zalažemo.
Nekoliko je karakteristika ovog seta ekonomskih mera. Tu su, pre svega, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, restriktivnost, odnosno ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta, jer ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima, dakle, ušteda na nivou države.
Vlada je pošla sama od sebe i pokazala nam svima koliko odgovorno moramo u tom pogledu da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Želim da kažem da ovo jeste hrabar i ekonomski, ali i politički potez koji treba da vodi ka ozdravljenju privrede.
Moje drugo pitanje, gospodine Dačiću, takođe za vas, koji su to, mi ćemo ovaj set ekonomskih mera imati formulisan kroz zakonske predloge, izmene i dopune zakona ovde pred republičkim poslanicima u Republičkom parlamentu, ali nakon usvajanja toga, koji su to naredni koraci Vlade Republike Srbije koji će voditi ka ekonomskom oporavku i ekonomskom ozdravljenju države.

Zahvaljujem.
Gospodine Dačiću, u potpunosti se slažem sa vama. Štednja jeste dobra u periodu kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize i dobro je da se štedi na nivou države, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Moramo naći način kako da se razvijamo, da povećamo prihode, da stvorimo, poboljšamo investicionu klimu, da stvorimo atraktivan investicioni ambijent i da nastavimo sa strukturnim suštinskim reformama, bez kojih nećemo moći da osetimo pozitivne efekte.
Investicije i projekti jesu rešenja i to jeste način da se Srbija razvija, tu ste potpuno u pravu. Tokom prethodnog vremenskog perioda, imali ste i značajne međunarodne posete u cilju privlačenja stranih investitora. Pre nekoliko dana otvorili ste i srpski investicioni dan u Londonu.
Moje sledeće pitanje je vrlo konkretno, da li je i u kojoj meri poboljšana, kakvo je vaše mišljenje, investiciona klima u Srbiji danas i šta je to što Vlada Republike Srbije može da učini, šta je to što mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije možemo da učinimo da bi stvorili što atraktivniji investicioni ambijent u Srbiji koji će biti daleko privlačniji za strane investitore?

Iskoristiću priliku samo da se zahvalim na odgovorima i neću više trošiti vreme kako bih omogućio i ostalim kolegama i koleginicama da postave pitanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram na samom početku da se složim da smo u proteklih nekoliko časova, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju imali jednu jako kvalitetnu, konstruktivnu i, rekao bih, pozitivnu raspravu. I to je potpuno logično i normalno, obzirom da svi imamo jedan zajednički cilj, a to je da poboljšamo postojeći sistem obrazovanja u Srbiji.
Što se nas tiče, što se tiče Poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, mi smatramo da obrazovanje treba i mora da bude prioritet svakog društva. Za obrazovanje je odgovorna država. Država je ta koja obezbeđuje i država je ta koja uređuje ovaj izuzetno važan i značajan sistem.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, o kome ćemo govoriti danas i narednih dana, naizgled reč je, po broju članova, o malim promenama, ali bih rekao da ove promene imaju izuzetan značaj i važnost.
Gospodine ministre, kako ste rekli na početku svog izlaganja, sama činjenica da mi zapravo danas govorimo o nečemu što jeste stav 30.000 studenata, govori o dovoljnom značaju i važnosti.
Tačno je, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju mina neki način olakšavamo studentima. Mi stvaramo mogućnost efektivnijeg i efikasnijeg studiranja. Mi stavljamo u središte i centar interesovanja studente, što je jako važno i jako značajno. Ali, s druge strane, kroz predložene izmene i dopune, rekao bih da mi doprinosimo napretku, doprinosimo dogradnji i poboljšanju postojećeg sistema visokog obrazovanja u Srbiji.
Obrazovanje kao celina, a pre svega visoko obrazovanje, rekao bih da jeste izuzetno značajna i važna društvena misija, posebno za zemlje koje pretenduju da budu razvijene, posebno za zemlje i države koje jesu u procesu tranzicije. Preduslov ekonomskog i društvenog razvoja jeste da jedna država ima veći broj visoko obrazovanih, kvalifikovanih, stručnih i kompetentnih ljudi.
Složio bih se, tačno je, 2005. godine, usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju, stvoren je jedan novi osnov, osnov jednog novog sistema visokog obrazovanja u Srbiji i time je naš sistem postao deo evropskog, kompatibilan sa evropskim sistemom i kada je reč o organizovanju i kada je reč o ciljevima visokog obrazovanja i kada je reč o organizovanju ove delatnosti u okviru visokoškolskih ustanova.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, one za nas u nekom smislu predstavljaju i jedan kvalitativan pomak i u smislu i u kontekstu da je resorno ministarstvo, zajedno sa univerzitetskom zajednicom, sa studentima, što je izuzetno važno, sagledalo efekte i analiziralo efekte dosadašnjih reformi u oblasti visokog obrazovanja. Sami ste rekli da je vođena jedna kvalitetna javna rasprava i da tek očekujemo naredne izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna, u ovom trenutku su predložene samo one neophodne promene koje će poboljšati postojeći sistem. Kao što sam rekao, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, stvoriće se mogućnost efikasnijeg i efektivnijeg studiranja, ali s druge strane, ono što je za nas najvažnije, studenti će biti u centru i u središtu interesovanja.
Predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predstavljaju jedan iskorak u realizaciji obrazovne politike, određenih ciljeva obrazovne politike Vlade Republike Srbije. Tu pre svega mislim na cilj da u Srbiji imamo daleko više visokoobrazovanih, daleko više stručnih, kvalitetnih, kompetentnih kadrova iz različitih oblasti. Svakako da ćemo to postići i da ćemo ovaj cilj moći da realizujemo uz izmene koje smo predložili, efektivnije, efikasnije studiranje, veća prohodnost studenata, to će omogućiti i povećati broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji.
Predložene izmene u ovom trenutku, rekao bih, ne diraju osnov jednog sistema. One ga čuvaju, čine ga stabilnim, govorim o ovom trenutku, ali, s druge strane, menjaju ono što je neophodno kako bi postojeći sistem bio dopunjen i kako bi postojeći sistem bio efikasniji. Govorim o aktuelnom trenutku i aktuelnim predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Takođe, rekao bih da predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u ovom trenutku na neki način svi dobijaju. Kada kažem svi, mislim najpre na studente, mislim i na profesore i na univerzitet, ali i na društvo.
Kada je reč o studentima, već sam rekao, stvara se mogućnost efikasnijeg, efektivnijeg studiranja, na neki način se olakšava studentima. Kada je reč o profesorima i univerzitetu, dobijeno je na jednoj odgovornosti. Kada je reč o društvu, rekao bih da ove predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u ovom trenutku jesu u skladu sa potrebama društva.
Složio bih se sa nekim od malopređašnjih govornika. Sada je veliki posao na akademskoj zajednici. Predstoji akademskoj zajednici jedan veliki posao na preispitivanju opterećenja studenata, na reformi studijskih programa, nastavnog sadržaja, udžbenika itd.
Želim na samom kraju da kažem da postoji određeni broj amandmana koji je predložila i opozicija i pozicija. Imaćemo prilike da o tome razgovaramo tokom rasprave u pojedinostima, ali bih uputio jedan apel i vama da dobro razmotrite amandmane. Ukoliko postoji mogućnost da prihvatite neke od amandmana, ukoliko on utiče na kvalitet predloženih izmena i dopuna, a kolega mi kaže da ima šest predloženih amandmana, i ukoliko smatrate da su amandmani kvalitetni, ali nisu tema aktuelnih predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, želeo bih da vas zamolim da ih uzmete u obzir prilikom naredne rasprave o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Na samom kraju, ponoviću ono što je kolega Miletić Mihajlović, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao na samom početku, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovani premijeru, gospodo ministri i gospodo kandidati za ministre, nakon usvojenog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, zapravo smo učinili jedan korak napred, korak dalje ka jednoj završnoj fazi u jednom izuzetnom važnom i značajnom procesu za Srbiju, procesu koji treba da uvede pozitivne promene u Srbiji, pozitivne promene od kojih boljitak i promene na bolje upravo treba da osete građani Srbije. Reč je o rekonstrukciji Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o usvojenom Predlogu zakona o ministarstvima, on je zapravo na samom početku ovog procesa dao odgovor na jedno ključno pitanje – kakva je to vlada potrebna i neophodna u ovom trenutku Srbiji, koji je to broj ministarstava unutar Vlade neophodan i potreban Srbiji, koji će poslove, odnosno oblasti obavljati određena ministarstva.
Rekao bih da smo dobili jedan funkcionalna i održiv model, koji zapravo treba da bude primenljiv za sve naredne i buduće Vlade Republike Srbije, a ne svaka Vlada da ima svoj pristup i svoje sagledavanje i da Zakon o ministarstvima prilagođava i aktuelnom političkom trenutku i aktuelnim koalicionim dogovorima.
Kada je reč o radu Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana, ponoviću ono što je i šefica poslaničkog kluba SPS vrlo jasno rekla. Dakle, mi kao poslanički klub u celini jesmo zadovoljni radom Vlade Republike Srbije, ali, nažalost, u Srbiji je toliko problema da uvek može i mora daleko bolje i daleko više.
Ova vlada pokazala je, rekao bih, i odgovornost i odlučnost i opredeljenost i posvećenost i spremnost i doslednost i jedinstvo onda kada je to bilo najpotrebnije u interesu građana Srbije.
Ova vlada je u proteklih godinu dana pokazala da promene i reforme u Srbiji jesu jedan nezaustavljiv proces. Ova vlada je pokazala da vlada ne postoji zbog političkih stranaka i političkih partija koje jesu deo vladajuće koalicije u Srbiji, već da postoji pre svega zbog građana Srbije.
Vlada je u proteklih godinu dana vodila jednu, rekao bih, realističnu politiku, kako je to premijer rekao u uvodnom izlaganju, politiku bez maski i onda kada se obraćala građanima Srbije i kada nije pričala bajke, dakle, ne ono što bi građani želeli da čuju, već ono jeste realnost i onda kada su vođeni razgovori na nivou međunarodne zajednice. Na jedan realan način su u proteklih godinu dana sagledavani problemi. Išlo se u susret problemima i nuđena su odgovorna rešenja, koja svakako jesu u interesu građana Srbije.
Vlada je za proteklih godinu dana, to je naš stav i legitimno pravo da izrazimo kao poslanički klub naš stav, pokazala da jeste sposobna da rešava probleme. Za godinu dana je ostvaren višedecenijski cilj kada je reč o početku pregovora Srbije o pristupanju Srbije EU. To svakako, složiću se sa gospodinom Petronijevićem, kolegom iz poslaničkog kluba, jeste rezultat i uspešnih reformi u Srbiji, jeste rezultat i napretka u razgovorima između Beograda i Prištine, implementaciji onoga što je dogovoreno u Briselu i to svakako jeste rezultat i jedne odlučne, kontinuirane, uspešne i neselektivne borbe protiv kriminala i korupcije.
Za godinu dana podignut je ugled Srbije. Promenjena je slika Srbije u međunarodnoj zajednici i danas se u svetu lepo govori o Srbiji.
Naravno da podržavamo cilj Vlade Republike Srbije – korak brže, korak dalje. Uvek korak napred ka EU, jer to jeste sredstvo za normalan život građana Srbije. Dakle, treba Srbiju da približimo standardima Evrope ne samo zbog EU, već da bi stvorili jednu modernu, normalnu državu u kojoj će građani moći normalno da žive.
Želimo da u narednom vremenskom periodu, ubeđeni smo da će tako biti, ključni cilj Vlade Republike Srbije bude da građani bolje žive. Dakle, pored evropskih integracija, nastavka uspešnog puta evropskih integracija, očekujemo da će ključni ciljevi Vlade Republike Srbije u narednom vremenskom periodu biti pre svega sprečavanje dugogodišnjeg ekonomskog propadanja Srbije, podizanje životnog standarda kroz razvojne projekte, kroz investicije, infrastrukturne projekte. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Očekujemo veću uposlenost, veću zaposlenost i očekujemo nova radna mesta.
Želim da kažem da je sigurno posle 20-ak godina ovo jedina Vlada koja, i pored teške ekonomske krize, i pored toga što svi u ovom trenutku, nažalost, osećaju negativne efekte ekonomske krize, ima ogromno poverenje, ali i ogromna očekivanja građana Srbije i, rekao bih, sa punim pravom. Velika su očekivanja građana kada je reč o ovoj Vladi Republike Srbije nakon godinu dana od trenutka konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije. Zato želim da kažem da ne sme da postoji nijedan viši cilj, nijedan viši interes ove Vlade Republike Srbije što jeste interes građana Srbije. U pravu je gospodin Petronijević kada kaže da je možda problem ove vlade u tome što, u trenutku kada je ona formirana i konstituisana, relativno su mala bila očekivanja građana. Godinu dana nakon konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije, nakon rezultata koji u pozitivnom smislu jesu i vidljivi i prepoznatljivi, očekivanja građana su daleko veća. U sportskom žargonu rečeno, lestvica jeste najviše moguće podignuta i mislim da to jeste dobro i da to jeste neophodno i da je to važno pre svega za budućnost Srbije.
Gospodin Dačić je na početku svog mandata rekao da će ovo biti Vlada koja će biti okrenuta budućnosti, da ovo neće biti Vlada prošlosti. Mislim da je to danas potpuno jasno i potpuno vidljivo.
Onaj ko govori o prošlosti uglavnom se plaši budućnosti. Iz prošlosti se izvlače pouke i afirmiše se ono što jeste pozitivno, ali mi moramo da govorimo o Srbiji danas i da svi zajedno pokušamo da izgradimo temelje neke nove budućnosti u interesu pre svega građane Srbije.
Ubeđen sam da će ova Vlada u narednom periodu imati snage i sposobnosti i stručnosti da dobije i onu ključnu bitku, bitku za budućnost Srbije. Konačno, kako je to i gospodin Dačić rekao, vreme je da Srbija pobedi i u miru.
Dakle ova Vlada Republike Srbije ima ogromno poverenje građana, velika su očekivanja građana kada je reč o radu ove Vlade Republike Srbije. Ima i legitimitet i to će biti vidljivo u danu za glasanje u republičkom parlamentu, ali ova Vlada Republike Srbije ima i hrabrost da se suoči sa nekim problemima ne obraćajući pri tom pažnju da li će izgubiti politički rejting ili ne.
I pored dobrih rezultata Vlada je prihvatila da krene u rekonstrukciju sa ciljem pre svega pozitivne promene Srbije odnosno sa ciljem da rezultati rada Vlade Republike Srbije u narednom vremenskom periodu budu još bolji. Ovde nije reč o tome da će neko kroz rekonstrukciju dobiti veću političku moć. Ovde je reč da suštinski i temeljno menjamo sistem da bi država mogla daleko više i daleko bolje da funkcioniše.
Dakle, ova rekonstrukcija nije nametnuta. Sama Vlada Republike Srbije je definisala cilj, definisala dinamiku, definisala rokove i ovde nema apsolutno nikakvog kašnjenja. Ova rekonstrukcija nije kozmetička. Kozmetičke promene nisu dobre. Ovo je suštinska i temeljna rekonstrukcija i od ove rekonstrukcija pre svega građani Srbije treba da osete pozitivne promene. Zato je izuzetno važno da se i u narednom vremenskom periodu izanalizira rad svakog dela državne uprave.
Smatramo da je neodgovorno da na jedno ovako važno i značajno pitanje u Srbiji gledati na jedan pojednostavljen način i govoriti samo o rekonstrukciji Vlade recimo kroz personalna pitanja. Personalna pitanja jesu važna i mi smo to više puta do sada rekli. Vrlo je važno naći najkvalitetnije, najuglednije, najsposobnije ljude koji će uspešno organizovati sistem, koji će uspešno organizovati pojedina ministarstva kako bi se postizali što bolji rezultati.
Takođe važno je definisati šta je to strateški interes, definisati nove ciljeve Vlade Republike Srbije, definisati kakvu Srbiju želimo i hoćemo i šta je to što možemo svi zajedno da učinimo da bi realizovali taj cilj. Logično je da svako hvali svoje kandidate za ministre. Pred nama je 11 kandidata, ali mi to nismo činili proteklih dana niti ćemo činiti i danas, jer smatramo da nema potrebe.
Ono što želim da kažem i što mi očekujemo od kandidata za ministre jeste da svoj posao u narednom periodu shvatite kao životnu ulogu, da preuzmete odgovornost za budućnost Srbije, da radite stručno, kompetentno posao, ali pre svega u interesu građana Srbije. Ukoliko neko ne radi dobro treba i mora da bude promenjen, a mi poslanici u republičkom parlamentu, celokupna javnost, stručna javnost ćemo pratiti rad svakog ministarstva, svakog ministra i Vlade u celini. Svako u Srbiji treba da radi svoj posao. Vlada Republike Srbije treba da radi svoj posao, republički parlament treba da radi svoj posao i svako će dobiti ocenu, kako je gospodin Petronijević rekao na narodnom sudu, odnosno na izborima kada za to dođe vreme.
Ovde nije reč o tome da li se neko u ovom trenutku plaši izbora ili ne, ovde je suština u sledećem. Imamo li državne organe koji mogu da rade daleko efikasnije i bolje, koji imaju autoritet da donose odluke, jer u narednom periodu pred Srbijom su izuzetno značajne odluke i značajni poslovi koje treba učiniti i uraditi.
Mislim da je u proteklom vremenskom periodu, gledajući unazad dugo godina, neću govoriti precizno da li 10 ili 20 godina, ali reći ću da je za Srbiju na žalost izgubljeno dragoceno vreme. Za političke stranke sigurno ima vremena, ali ne i za Srbiju. Zato reforme moraju i trebaju da budu saglasnost svih relevantnih političkih partija na političkoj sceni Srbije. Mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, ali je jedna Srbija. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, pred nama je predlog Zakona o ministarstvima i ja bih rekao, jedna mala promena, ali isto tako moram da dodam da ovo zapravo po našem viđenju jeste jedan iskorak, jedan korak napred ka sistemskom pristupu izuzetno važnog pitanja, suštinskog pitanja. Kakva je Vlada Republike Srbije potrebna u ovom trenutku i neophodna Srbiji?
Ovo jeste kvalitativan pomak u smislu da razgovaramo, imamo jedan sistemski prilaz u kontekstu koji je to broj ministarstva koji je potreban, neophodan i koje su to oblasti koje će pojedina ministarstva obavljati, odnosno regulisati.
Složio bih se sa gospodinom Vučićem koji je govorio o jednoj temi, za koju mislim da jeste važna, a reč je o boljem i kvalitetnijem regulisanju pitanja životne sredine. Predlog o kojem danas govorimo, što se tiče poslaničkog kluba SPS, nije ni politička proklamacija, nije ni odraz aktuelnog političkog trenutka, ovo jeste jedna osnova, jedan održivi model kojeg treba da se pridržavaju i neke buduće vlade Srbije, a ne da svaka Vlada ima svoj pristup, da svaka vlada ima svoje mišljenje, koji je to broj ministarstava u okviru Vlade, potreban Srbiji i da to mišljenje prilagođava aktuelnom političkom trenutku i aktuelnim koalicionim pregovorima.
Teorijski, Vlada može da funkcioniše i sa šest i sa sedam, sa trideset ministarstava, ali je važno da definišemo koja su to ministarstva neophodna, koja su potrebna i da ne ulazim u priču otvaranja novih ministarstava kako bi se zadovoljavale političke opcije i to ova Vlada nije učinila, što je veoma dobro.
Danas je bilo mnogo reči o radu Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana i želim da kažem da smo mi u celini zadovoljni radom Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana, ali isto tako želim da dodam da je u Srbiji nažalost mnogo nagomilanih dugogodišnjih problema i da uvek može bolje i više.
Takođe, želim da kažem da je problem ove Vlade u tome što u trenutku kada je ona formirana, kada je ona konstituisana, treba biti realan i treba to reći, jer relativno su mala bila očekivanja građana od ove Vlade Republike Srbije.
Godinu dana nakon konstituisanja i formiranja, nakon rezultata koji su prisutni, koji su izuzetno vidljivi i prepoznatljivi, danas su velika očekivanja građana Republike Srbije.
Neko je danas u toku rasprave rekao i to je tačno, lestvica je daleko visoko podignuta i mislim da je to jako važno, da je neophodno za budućnost Srbije. Ovde je reč o budućnosti Srbije i mi od ove uspešne Vlade očekujemo da nakon ove nedelje, izbora novih kadrova, personalnih pitanja, Vlada nastavi uspešno da ostvaruje rezultate koji jesu od istorijskog značaja za Srbiju.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, reći ću jednu rečenicu, ali o tome ćemo govoriti i tokom ove nedelje, očekujemo da glavni ciljevi ove Vlade, pred evropskih integracija u narednom vremenskom periodu budu i zaustavljanje dugogodišnjeg ekonomskog propadanja zemlje, poboljšanja životnog standarda građana, nove investicije, nova radna mesta, odnosno, smanjenje nezaposlenosti.
Rekao bih da nije dobro da rekonstrukciju Vlade Republike Srbije posmatramo na jedan pojednostavljen način i nije dobro da rekonstrukciju Vlade posmatramo i gledamo kroz personalna pitanja.
Niko ne osporava činjenicu da personalna pitanja jesu jako važna i jesu značajna pitanja, ali je svakako značajno i to definisati, važno je imenovati i izabrati najkvalitetnije ljude koji će organizovati sistem, sistem koji će davati određene rezultate, ali je važno to, definisati strateške interese Srbije, definisati nove ciljeve, definisati kakvu Srbiju hoćemo i želimo i šta je to što hoćemo i možemo da uradimo da bi realizovali te ciljeve i o tome ćemo govoriti tokom ove nedelje.
Dakle, moramo da promenimo Srbiju na bolje, da temeljno menjamo sistem da bi država mogla bolje da funkcioniše.
Što se tiče rekonstrukcije Vlade, složiću se, ovo o čemu danas govorimo jeste prvi korak koji nas uvodi u jednu suštinsku rekonstrukciju Vlade Republike Srbije. Rekonstrukcija, želim da kažem da će biti uspešna ako bude promena na bolje i mi u to duboko verujemo.
Ono što takođe želim da kažem, kada je reč o rekonstrukciji Vlade Republike Srbije, ona nije nametnuta. Kada je reč o rokovima, ne postoje rokovi, jer ova Vlada Republike Srbije definisala kao jedan od ciljeva rekonstrukciju definisala određene termine, rokove i sve se odvija u skladu sa postavljenim ciljevima i rokovima koje je definisala Vlada Republike Srbije.
Ova rekonstrukcija nije kozmetička već suštinska i temeljna i ima za cilj bolje rezultate koje će osetiti građani Republike Srbije i zato svakako slažemo se mora da bude analiziran rad svakog dela organa, odnosno svakog dela državne uprave. Kozmetičke promene svakako nisu dobre, ali je uvek dobar otvoren i korektan razgovor, konstruktivan razgovor o radu svakog ministra i ministarstva pojedinačno.
Što se tiče ministara, o tome ćemo govoriti tokom ove nedelje, ali svaki ministar u Vladi Republike Srbije, treba svoj posao da shvati kao životnu ulogu, mora tako da se ponaša, ako neko ne radi dobro, naravno da treba i mora da bude promenjen, a političke stranke, političke opcije koje su predložili ministre, celokupna javnost, stručna javnost, republički parlament, treba da prate, ocenjuju, analiziraju rad svakog ministra, svakog ministarstva pojedinačno, ali i Vlade Republike Srbije u celini.
Znate kako, logično je i to jeste legitimno pravo svake političke opcije da hvali svoje kadrovske predloge i personalna pitanja. Mi iz poslaničkog kluba SPS to nećemo učiniti ni danas, a ni tokom narednih dana kada budemo razgovarali o konkretnim predlozima za buduće ministre u Vladi Republike Srbije, jer smatramo da to nije potrebno.
Daleko je važnije, da od onoga što danas radimo i što ćemo učiniti i uraditi tokom ove nedelje, boljitak i promene na bolje osete građani Srbije. Pred ovom Vladom su svakako važni državni poslovi i dobro je da ova uspešna Vlada dobije dodatnu snagu, dobro je da ova uspešna Vlada dobije dodatni elan, dodatni impuls u svom radu nakon dobijanja, rekao bih, istorijskog dobijanja datuma za početak pregovora.
Ono što želim da kažem, jeste da ova Vlada ima politički legitimitet i taj politički legitimitet će biti potvrđen i u danu za glasanje. Ova Vlada jeste Vlada kojoj veruju građani Republike Srbije. Ova Vlada je imala i hrabrost da neke stvari čini i radi u interesu građana Srbije, ne mareći pri tome, ne vodeći računa o tome da izgubi svoj politički rejting. Bez bojaznosti da pred građane Srbije izađe ne sa bajkama nego sa onim što jeste realnost. Dakle, ne da govori ono što bi građani želeli da čuju već ono što je realnost.
Nije pitanje u tome da li se u ovom trenutku neko plaši izbora ili ne. Suštinsko pitanje je, postoje li državni organi, mogu li držani organi brže i efikasnije da obavljaju svoj posao, imaju li autoritet da donose odluke o narednom vremenskom periodu, jer pred Srbijom su, odnosno, Srbiju očekuju izuzetno važne odluke i poslovi?
Socijalistička partija se naravno izbora ne plaši, kao i naši koalicioni partneri. Sigurno da bi na tim izborima dobili daleko veći broj glasova nego prethodne godine, ali smatramo da su izbori u ovom trenutku loše rešenje za Srbiju. Srbiji su u ovom trenutku, naše mišljenje, potrebni politički kontinuitet, potrebna je politička stabilnost i potreban je ekonomski oporavak. U pravu je, gospodin Vučić, kada je danas rekao – treba da razgovaramo mirno.
Što se tiče planova i programa, čućemo ih tokom ove nedelje, mislim na planove i program rada Vlade Republike Srbije u narednom vremenskom periodu, a građani neka se izjasne o tome kome veruju a kome ne, kada za to dođe vreme. Hvala.

Ne, nije replika, po redosledu je.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po redosledu, a ne po replici, da to razjasnimo na početku. Moram odmah da kažem da nemam nameru da govorim o prošlosti. Iz prošlosti se uči i iz prošlosti se izvlače pouke. Sigurno je da možemo satima i danima ovde u republičkom parlamentu da iznosimo svoja neslaganja o onome što je bilo u proteklom vremenskom periodu i o onome što je bilo pre 2000. godine i o onome što je bilo posle 2000. godine, ali ne vidim da će to doneti bilo kakav pozitivan efekat i da će to biti u interesu građana Srbije.
Danas govorimo o Predlogu rebalansa budžeta. Narednih dana ćemo govoriti o ostalim predlozima koji jesu jedan realan osvrt Vlade na aktuelna dešavanja u oblasti ekonomije. Kada govorimo o rebalansu uvek se postavlja pitanje da li može bolje? Ovde je pitanje nešto drugačije – može li biti realnije? Da li je ovaj predlog mogao biti realniji, da li je ovaj predlog mogao biti pravedniji, da li je ovaj predlog mogao biti pravičniji i postoji li bilo koji predlog koji će ispuniti ove kriterijume, a da to ne znači zamrzavanje plata i penzija, a da to ne znači na drugoj strani ukidanje socijalnih davanja? Mi smatramo da ne postoji. Ukoliko postoji, uvek ćemo ga rado podržati.
Dakle, sagledavajući predloge o kojima ovih dana govorimo u republičkom parlamentu, jasno je da negativni efekti ekonomske krize neće destabilizovati državu i jasno je da je Vlada Republike Srbije izašla sa konkretnim predlozima i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret i na štetu socijalno najugroženijih kategorija stanovništva. Ušteda hoće, treba i mora da bude prioritet, ali ušteda na nivou države – štednja, smanjenje nepotrebnih troškova, a ne ušteda na građanima. Jer, složićemo se, životni standard građana nije na željenom i zavidnom nivou. Dakle, ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima.
Nema smanjenja plata i penzija. To može svako. Postavlja se pitanje - postoji li neko drugo ili neko novo rešenje? Dakle, ne može se štedeti na građanima jer životni standard nije na zavidnom nivou. Ne može se štedeti ni na 400.000 penzionera sa prosečnim primanjem od 12.000 dinara. Ta ušteda nije realna, nije odgovorna i ona ne bi izvukla Srbiju iz ekonomske krize. Dakle, nema smanjenja plata i penzija i to je važno, ponavljam, ali sa druge strane, pitanje rasta plata i penzija mora biti u skladu sa ekonomskom situacijom u kojoj se Srbija danas nalazi.
Potrebna je restriktivna politika. Tu apsolutno nema dileme, nema dvoumljenja. Šta ta restriktivna politika podrazumeva? Smanjenje nepotrebnih troškova, povećanje efikasnosti investicija i dobra analiza politike subvencija, da li postoji ekonomska isplativost, da li postoji ekonomska opravdanost. Ali, sa druge strane, moramo omogućiti, Vlada mora omogućiti, kako možemo i na koji način možemo da se razvijamo u narednom periodu.
Prihodi budžeta definitivno nisu na nivou planiranih. Manjak može da se reši i zaduživanjem, ali to nije dobro, to nije odgovorno, jer veći budžetski deficit bi narušio makroekonomsku stabilnost zemlje i zato su mere Vlade Republike Srbije usmerene ka smanjenju troškova kroz upravo predloženi rebalans budžeta. Šta je cilj? Cilj koji mi u potpunosti podržavamo jeste stabilnost finansijskog sistema i pojačane aktivnosti koje će povećati i privrednu aktivnost, ali i životni standard građana, sa druge strane.
Ono što smatramo da je jako važno i jako pozitivno i da je dobro je to što je Vlada prepoznala neke bitne segmente i elemente budžetskog deficita. Kada kažem bitne segmente i elemente budžetskog deficita, mislim na javna preduzeća, na javni sektor i mislim na preduzeća u restrukturiranju.
Kada je reč o javnim preduzećima, nema dileme, i to u potpunosti podržavamo, ona moraju biti jeftinija i moraju biti efikasnija. Tačno je, to svi znamo, u javnom sektoru definitivno postoji višak zaposlenih. Ali, to pitanje ne možemo rešiti radikalnim rezovima tako što ćemo otpustiti 500, 1000 ili 1500 zaposlenih.
Ono što je neophodno Srbiji i što je potrebno jeste suštinska reforma javnog sektora. Koalicioni partneri će u SPS uvek imati podršku za suštinsku reformu javnog sektora. Ne možemo i ne smemo da stanemo na jednom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji. Moramo da napravimo naredni korak, koji je i važniji, koji će ići u pravcu suštinske reforme javnog sektora.
Drugi element ili drugi segment budžetskog deficita, koji je takođe prepoznat, jesu preduzeća u procesu restrukturiranja. Dobro je da se ovaj proces konačno završi. Traje jako dugo. Mislim da traje nekih 13 godina u Srbiji. Ono što je važno, mislim da se ne bi usudili u ovom trenutku da licitiramo datum iz, prosto, jedne bojaznosti, iz straha da preduzeća ne izgube resurse koji u ovom trenutku postoje.
Dakle, sagledavajući ovaj rebalans, sagledavajući predloge o kojima ćemo govoriti narednih dana, jasno je, Vlada Republike Srbije se suočava sa realnošću i ovi predlozi jesu jedan iskorak i jedan korak napred koji vodi u, rekao bih, dobrom pravcu. Ovi predlozi govore da Vlada vodi i odgovornu i realnu i praktičnu, rekao bih, politiku u oblasti ekonomije.
Ovi predlozi govore da Vlada vodi i aktivnu politiku. Dakle, na jedan realan način sagledava ono što jesu aktuelni problemi danas, ide u susret problemima i nudi odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana. Nije Srbija pred bankrotom, nema Srbija problem sa likvidnošću, ali ono što jeste važno i što moramo učiniti u narednom vremenskom periodu – moramo oporaviti i pokrenuti privredu.
Suštinski problem u javnim finansijama, mislim da je o tome i ministar govorio, je manji priliv u budžetu i to znači da privredna aktivnost nije na nivou planirane i sa druge strane, možda i postoji deo sive ekonomije koji nije zahvaćen državnom kontrolom. Dakle, pokretanje privredne aktivnosti jeste nužnost u periodu ekonomske krize. Potrebna je dugoročna, ne kratkoročna strategija na nekoliko godina, već dugoročna strategija i da se ostvari visoka stopa društvenog rasta. Strategija rasta i strategija razvoja moraju biti usklađene i usaglašene sa svim društvenim činiocima.
Dakle, situacija nije dobra. Postoje oprečna, postoje različita mišljenja. Ali, ono što je izuzetno važno i što treba postići jeste širok društveni konsenzus. Zato mi u potpunosti podržavamo razgovore koji se vode, dogovore koji su postignuti i koji će se postići na relaciji Vlade Republike Srbije, poslodavaca i privrednika, odnosno sindikata. Naravno da svaki naredni sistemski zakon upravo treba da bude rezultat i plod tih dogovora. Kada kažem sistemski zakon, pre svega mislim na Predlog zakona o radu, a sa jednim jasnim ciljem, da se povećaju investicije, da se poveća zaposlenost, a da se na drugoj strani zaštite elementarna prava radnika u Srbiji.
Više puta do sada smo rekli - ciljeve Vlade Republike Srbije nije moguće realizovati bez ekonomskog oporavka države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države, nužno je pokretanje privrede i tu je, kao što sam rekao, potrebna dugoročna strategija na najmanji vremenski period od deset godina, pokretanje proizvodnje. Slažemo se, ne može trista hiljada ljudi u Srbiji u proizvodnji da izdržava četiri miliona ljudi u Srbiji. Potrebno je pokretanje i završetak investicija, kapitalnih, infrastrukturnih projekata, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i ulaganje u investicije, kapitalne projekte, infrastrukturne projekte jeste jedini realan pristup i garant da se u Srbiji može rešiti ono goruće pitanje, a to je pitanje nezaposlenosti.
Zato smatramo da upravo najmanje uštede treba da budu na investicijama, a smanjiti troškove koji neće imati implikacije na makroekonomsku stabilnost. Bilo bi dobro da do kraja ove budžetske godine Vlada Republike Srbije nađe mogućnost da iznađe sredstva u budžetu za sve one investicije koje su predviđene na početku ove budžetske godine.
Štednja jeste, mora i treba da bude prioritet, i to apsolutno nije sporno. Ovim predlozima će se uštedeti 36 milijardi dinara, o tome je već bilo reči, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Potrebno je i neophodno povećati prihod i potrebno je i neophodno poboljšati investicionu klimu u Srbiji.
Dakle, Vlada ovim predlozima hoće sanirati posledice, to apsolutno nije sporno, hoće zakrpiti one budžetske rupe koje, nažalost, trenutno postoje, ali sa druge strane, mora da se stvara atraktivan investicioni ambijent i mora da se nastavi sa reformskim procesima u Srbiji. Bez tih procesa nećemo sagledati i nećemo imati pozitivne efekte. Zahvaljujem.