Dame i gospodo, član 20. ima marginalni naslov – ″Ostavka predsednika Vlade. Ostavka Vlade″. Lep naslov, sve u svemu. U predloženom tekstu stav 1. ovog člana glasi: "Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike."
Ne sporeći slobodu stila kojom se pišu zakoni, ipak mislim da je ova formulacija da predsednik Vlade šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike krajnje neuobičajena.
Nije samo to razlog zašto smo podneli amandman na stav 1, nego je ovo prvi amandman gde se ne radi samo o našoj želji da popravimo, što jezički, što suštinski, pojedine članove zakona, nego unosimo ono što bismo, kao Demokratska stranka, želeli da vidimo u zakonu o Vladi.
Dakle, po našem predlogu, stav 1. se menja i glasi: "Predsednik Vlade može podneti ostavku pismeno i usmeno." Nismo očekivali da se sa ovim saglasi vladajuća većina, jer da želite takav duh kontrole institucije ostavke, verovatno biste sami predložili. U tom kontekstu, ovo je verovatno jedini amandman za koji smo pretpostavili da će naići na odbijanje sa jednim čistim argumentom – mi to ne želimo, mi hoćemo samo pismene ostavke.
Na našu žalost, u suštini je izostala argumentovana rasprava o tome zašto se odbijaju rešenja predložena amandmanima, tako da ostaje za zaključiti da se uopšte ne radi o skupštinskoj atmosferi, gde bi trebalo da ukrstimo argumente za pojedina rešenja, nego o nameri da se ne prihvati nijedan amandman po svaku cenu. Kod ovog amandmana bih to razumela.
Zašto predlažemo da predsednik Vlade može podneti ostavku pismeno ili usmeno? Zato što bi to u zakon unelo jednu ozbiljnost, i u naš politički život. Neretko čujemo ne samo od funkcionera Vlade ili uopšte od funkcionera institucija, u obliku pretnje ili u nekakvom emocionalnom nastupu – ja podnosim ostavku, a posle sam se predomislio. Dakle, sa punim razumevanjem za odgovorne poslove koje sada vrše ministri, potpredsednik i predsednik Vlade ili bilo koji državni funkcioner, želimo da u zakonu bude formulacija da se mora razmisliti pre nego što se na sednici Vlade, u javnosti, u bilo kojoj formi na javnoj sceni saopšti rečenica – ja podnosim ostavku.
Dve vrste takvih javnih nastupa imamo. Prva je – ja ću podneti ostavku ako se ne desi to i to. Neobično je da to nama ne smeta, da smatramo da je to demokratski da bilo koji funkcioner bilo koje institucije preti svojoj ostavkom ako se nešto ne desi. To nije prirodno, nije demokratski i ne pokazuje zrelost nekoga ko zauzima bilo koju funkciju. Ne govorim samo o predsedniku Vlade, a pogotovo predsednik Vlade.
Mi smo se kao društvo nagledali javnih ostavki, usmenih, ako se sećate, u televizijskim prenosima. Mi smo naslednici jednopartijskog društva, gde je postojala institucija povlačenja neopozive ostavke. Znam da je potrebno vreme da svi utvrdimo kakve su dimenzije odgovornosti javne reči.
Institut koji predlažemo u zakonu je da Vlada za sebe dobrovoljno kaže da predsednik Vlade može da podnese ostavku ili usmeno ili pismeno i da to ima jednaku težinu. Po nama, to bi umnogome poboljšalo ono što bi se zvalo odgovoran odnos predsednika Vlade prema svim teškoćama koje ovu vladu i bilo koju vladu u sledeća dva mandata sigurno čekaju u Srbiji.
Dakle, nismo očekivali da ovaj amandman bude prihvaćen, ali smo se nadali da će biti rasprave o tome, prosto da podignemo jednu temu u javnost, da bi se možda porukom sa ove skupštine doprinelo odgovornom ponašanju u javnosti.
Ovaj nespretni oblik za nas – da predsednik Vlade šalje predsedniku Narodne skupštine, mi smo preformulisali – da dostavlja predsedniku Narodne skupštine, i ostavili smo i predsedniku Republike, iz prostog razloga što je to bila namera predlagača, mada ne vidimo zašto bi predsednik Vlade dostavljao svoju ostavku predsedniku Republike.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
I, naravno, briše se stav 3, koji glasi: ″Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.″ Moje kolege će to razrađivati. To je nedopustivo, znači, da on podnese ostavku i da je obrazlaže, a da poslanici ne mogu da odgovore.
Ovaj stav je opasan, osim što je neodrživ, jer podrazumeva nepoštovanje Skupštine, koja samo dozvoljava da se predsednik Vlade koji podnosi ostavku obraća, a da poslanici ne mogu ništa sem da slušaju. Hvala.