Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili neko ko nije koristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine želi reč? (Ne)
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Zahvaljujem ministarki pravde, Snežani Malović i njenim saradnicima.
Ovim završavamo prepodnevni deo našeg rada.
Određujem pauzu od jednog sata. Rad nastavljamo u 15 časova i 30 minuta, otvaranjem rasprave po poslednjoj, 16. tački dnevnog reda.
Hvala vam.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Činjenica da formalno predlažem odluku o obrazovanju Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost je zaista samo to - formalna, pošto je odluka koja je pred nama za raspravu i za kasnije usvajanje plod kolektivnog rada, sa zadovoljstvom mogu reći, predstavnika svih ili skoro svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, sa različitih aspekata, od predsednice Odbora za ravnopravnost polova, narodne poslanice Gordane Paunović-Milosavljević, preko članica poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, Donke Banović i Milice Vojić-Marković, preko članova poslaničke grupe PUPS, gospodina Nikole Krpića itd, itd. Mogla bih poimence sa nenamernom greškom nekoga da izostavim, uključujući i narodnu poslanicu Zlatu Đerić i predstavnike poslaničkog kluba Napred Srbijo.
Dakle, u nekom trenutku za poslednje dve godine predstavnici skoro svih poslaničkih grupa učestvovali su na debatama, u dijalozima, na seminarima, na sednicama odbora, gde se govorilo o tome kako, na koji način, kako najbrže i koliko efikasno uključiti više žena u sektor bezbednosti, odnosno kako u slučaju ove odluke da obezbedimo da Narodna skupština ima, kako joj po Ustavu i sledi, isključivu nadležnost za nadzor i primenu Rezolucije 1325, odnosno za pisanje izveštaja koje Srbija šalje Savetu bezbednosti, odnosno buduća komisija Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a po odredbama Rezolucije 1325 – Žene, mir i bezbednost.
Nije malo zadovoljstvo biti samo ishod kolektivnog napora mnogih nas koji smo smatrali da je ova tema važna, da zaslužuje pažnju svih nas, bez obzira na naše razlike u političkim idejama, ideologijama, opredeljenjima, u svemu onome što nas čini različitim kao politička bića i pripadnike i pripadnice različitih političkih stranaka. Dakle, nije mala stvar biti formalni ishod takvog jednog kolektivnog rada i zaista sam lično iskreno zahvalna svima koji su na bilo koji način učestvovali u stvaranju atmosfere, pa onda i direktnim radom da današnji dan i današnja rasprava postane moguća.
Možda nema ničeg, da tako kažem, ženskijeg ili ženstvenijeg za opisati od ovoga što sam upravo podelila sa vama, a to je da smo kolektivnim naporom, spremnošću da se sasluša drugi, da se u dijalogu učestvuje postigli, odnosno ishod je jedna dobra odluka i za žene i za muškarce u našoj državi i u našem društvu.
Šta je Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti i otkuda ona u našem pravnom sistemu? Dana 31. oktobra 2000. godine Savet bezbednosti je doneo Rezoluciju sa tim imenom, koja se osnovno bavila zahtevom da se poveća prvo broj žena koje u državama članicama Ujedinjenih nacija učestvuju u Sektoru bezbednosti, zatim da se omogući u svakoj od država, u svakom od društava, odnosno uređenjem, stvaranjem mehanizama i instituta u pojedinim državama, veće učešće žena u postkonfliktnim društvima, u upravljanju, u zaustavljanju konflikata različitih intenziteta širom naše planete. Nažalost, ima ih u svakoj tački sa različitim istorijskim predkontekstom, sa različitim stepenom krize koju proizvode u regionu u kojem postoje, ali postoje i mahom su žene isključivane iz tog procesa, po prirodi stvari, nedovoljnog broja žena na mestima na kojima se inače donose odluke na planeti, a pogotovo u sektoru bezbednosti.
Sektor bezbednosti je deo u državama koje žene osvajaju sasvim na kraju uz sektor finansijske moći ili ekonomske moći. Kada smo počele, opet kolektivnim naporom, i govorim o različitim ženskim pokretima, političkim strankama, u jednopartijskim društvima taman toliko koliko i u više partijskim, kada smo davnih dana od početka veka počele sa zahtevom da nas bude prisutno na mestima gde se odlučuje, koliko god ta borba bila teška, koliko god prepreka bila na putu osvajanja podele odgovornosti, žene nikada nisu htele podelu moći, htele smo da delimo odgovornost za ono što nam se dešava u društvu nakon što se odluke donesu.
Dakle, kako god sporo išla ta borba, osvajao se, pod znacima navoda, sektor po sektor u društvu. Nešto što se kao smatralo prirodnim za žene, to je socijalna politika, briga o deci, briga o položaju majke, porodilje, onda zatim u sektor rada, pa zatim u sektor kulture ili medija. Dakle, ono što se i inače u teorijama državnih prava zovu meki sektori u kojima su žene osvajale pravo da budu vidljive, da pokažu šta umeju i da pokažu da su jednako sposobne kao i naše kolege muškarci, samo što nam treba mehanizam, što nam treba institut, što nam treba legitimitet, da bi se uopšte pojavile na mestima odlučivanja. Negde na kraju je ovaj sektor bezbednosti.
Sa ne malim zadovoljstvom, moram da kažem da je Srbija ušla spremno u stvaranje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325, da je jedina država gde je Nacionalni akcioni plan donet u saradnji Narodne skupštine Republike Srbije, dakle, narodnih poslanika, različitih odbora, Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije i pripadnika nevladinog sektora koji se i inače bave, kako pitanjima veće otvorenosti institucija u društvu, tako i pitanjima sektora bezbednosti.
Tokom dve protekle godine, koliko je intenzivno trajao rad i na Nacionalnom akcionom planu i na stvaranju instituta i mehanizama, stigli smo do današnjeg dana, nakon što je kroz Nacionalni akcioni plan doneta odluka i zaključak Vlade iz novembra ove godine, da politički savet i međusektorsko koordinaciono telo stvaraju materijal koji služi za izveštaj, a da buduća komisija Narodne skupštine Republike Srbije razmatra i pravi konačan izveštaj o sektoru bezbednosti u Srbiji i šalje ga Savetu bezbednosti UN.
U modernim državama, pogotovo državama EU, običaj je da tzv. izveštaje iz senke o istoj temi pravi nevladin sektor ili instituti koji sami za sebe kažu da se bave time. Sasvim je sigurno da će takav izveštaj i o stanju bezbednosti, o prisutnosti žena u sektoru bezbednosti u Srbiji ili uopšte o brojčanom prisustvu žena u različitim sektorima, u našoj državi takođe biti prisutan. Time je veće zadovoljstvo što ćemo kao država Srbija imati i zvaničan izveštaj koji će proći, ne sumnjam, vrlo detaljno pregledanje od strane budućih članova komisije za praćenje primene Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Svi odbori koji će učestvovati u predlogu odluke, ne podrazumevaju ženu kao predstavnicu u komisiji, podrazumevaju saradnju. Bez zajedničkog rada, bez dogovora između žena i muškaraca, ne može biti promene na bolje ni za položaj žene, odnosno nekakav ženski kvalitet života, ni za položaj muškaraca u društvu ili, što bi se reklo, muški kvalitet života.
Odbori od kojih će se obrazovati komisija, naravno, Odbor za ravnopravnost polova, Odbor za odbranu i bezbednost, odbori iz oblasti spoljnih poslova, rada i socijalne politike, pravosuđa i uprave i formalno i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Na odborima Narodne skupštine je, kada jednom usvojimo ovu odluku, koga će unutar dogovora samog odbora odlučiti da bude predstavnik ili predstavnica odbora u takvoj komisiji.
Šta će biti tema njihovog rada? Ono što su zaključci u Nacionalnom akcionom planu i ono što sami, na način kako to inače rade mnogi odbori u Narodnoj skupštini, istraživanjem, radom na terenu, odlaskom u lokalne samouprave, odlaskom u ministarstva, odlaskom u Ministarstvo odbrane, u MUP, BIA, VOA, dakle, skupljanje podataka da bi se mogao napraviti objektivan, proverljiv, tačan izveštaj o sektoru bezbednosti, ali iz, kako se to knjiški kaže, rodne perspektive, odnosno, prvo, koliki je broj žena u tom sektoru u našoj zemlji, da li ima problema ako neka žena u Srbiji želi da napravi vojnu karijeru, policijsku karijeru, da li ima problema za upis u škole takve vrste, da li postoje, da li se kasnije, kada završi, u sekotru bezbednosti ponašaju drugačije samo zato što je žena, jer to je smisao diskriminacije – kada se neko ophodi prema vama drugačije nego prema drugima samo zbog jednog vašeg svojstva, samo zato što ste žena, zanemarujući sve ostale sposobnosti koje imate, eventualno jednako kao i muškarac. Diskriminacija može biti prema muškarcu ako se neko prema nekome ophodi različito samo zato što ima nekakvu osobinu koju nije birao, nego je prosto ima rođenjem.
Jednu malu digresiju o tome šta znači broj žena i u sektoru bezbednosti, a i inače. Ako pogledamo proteklih decenija, otprilike jedan vek može da se gleda broj kojim su žene prisutne na mestima odlučivanja i može tačno da se vidi, mi koji malo više znamo matematike i fizike, znaćemo šta je normalna raspodela ili zvonasta kriva, ali to nas uče u osnovnoj školi i u gimnaziji, to je raspodela po kojoj dva parametra formiraju jednu zvonastu krivu i po toj zvonastoj krivi 5% žena ne možete da izbegnete šta god da radite, čak i u društvima gde postoje striktni diskriminatorski propisi prema ženama, nekih 5% će se pojaviti koje ne možete da obiđete.
Kada se sa tih 5% napravi nekakav strateški dogovor o tome da menjaju uslove u kojima rade, tada nastaju odluke o mehanizmima, institutima, odborima, pozitivnoj akciji, dakle, uopšte da se čuje tema zašto žena ima samo 5% u nekom sektoru. Onda, pošto je velika teškoća da skokom napravite od 5% nekakav broj koji bi činio vidljivim žene u svakom društvu, stižete do nekog broja između 15 i 20%, u zavisnosti od godina u kojima posmatrate taj raspon, kada prvi put primetite da uopšte ima žena u nekom sektoru u društvu, pa dok ne vidite koliko predano, koliko odgovorno i koliko posvećeno umeju da se bave javnim poslovima. To je trenutna situacija u Srbiji.
Dakle, u Ministarstvu odbrane imate negde oko 20,46% žena, ali ih na mestima odlučivanja ima 2,77%. Ovde u Skupštini trenutno ima nešto manje od 25% poslanica, ne zato što postoji čvrsta obaveza da nas bude, nego zato što je to postalo priroda. To je sjajno kada menjate modele u kojima postoje žene, muškarci ili bilo koje društvene grupe, kada prvo imate predlog kako da se menja i onda, i bez jakih zakonskih normi, nešto se dobro dogodi. To je trenutak kada je potrebno otvoriti novi prostor da uše još sposobnih vrednih žena koje mogu dati svoj doprinos razvoju parlamentarizma ili razvoju bilo kog sektora u Srbiji.
Tako smo mi ovde odlučili da na sledećim izborima, nakon izbora 2012. godine, u novom sazivu će biti najmanje 84 žene. Koliko je to, volela bih da zamislite. To je ono što se po Poslovniku zove radni kvorum, dakle, 84 ali samo žene. Meni je to zadovoljstvo da zamislim. Verujem da će biti zadovoljstvo i svima drugima koji u sledećem sazivu budu imali prilike da mere kolika je volja žena Srbije da učestvuju u političkom životu, da dele odgovornost i da daju svoj doprinos onome što treba da bude budući razvoj Srbije.
Takav trenutak je i dogovor o Rezoluciji 1325. Veliko je zadovoljstvo biti u relativno malom broju zemalja, a mi smo 21. zemlja koja je na ovakav način, kroz širok dijalog, stigla do Nacionalnog akcionog plana i do predloga komisije koja će, po ustavnim nadležnostima koje imaju narodni poslanici, konačno izraditi izveštaj o stanju u sektoru bezbednosti. To će mnogo značiti za ugled Republike Srbije, jer ma koliko god mi znali da je mnogo toga što se o Srbiji misli u svetu netačno, da je mnogo toga što se o Srbiji govori u svetu plod percepcije koja je nešto protiv čega se ljudi ne bore, toga smo svedoci i u domaćoj javnosti. Ljude ne zanima činjenica, nego imaju neku percepciju i pričaju šta hoće, imaju stav, a nema veze što to nema veze sa činjenicama. To je u ljudskoj prirodi, pa se tako dešava i sa slikom o Srbiji u svetu. To možete proveriti po govorima mnogih od nas u ovoj sali, a inače u javnom životu.
Dakle, vest o tome da je Narodna skupština odlučila da komisija bude formirana, biće dobra vest za dobru sliku o Srbiji, koja smatra da ima sposobnosti, da ima volje, i političke i institucionalne, da se jedan izveštaj, a na osnovu rada komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana dostavi Savetu bezbednosti.
Zašto je još dobro da odlučimo pozitivno o ovoj komisiji? Dobro je zato što istraživanja pokazuju da postoje dve teme oko kojih mogu da se okupe ljudi koji inače nikada ne bi ušli u istu prostoriju, a kamoli seli za isti sto, a kamoli razmenili bilo kakve međusobne stavove argumentima.
Te dve teme su zaštita životne sredine. Oko toga možete okupiti ljude koji dele institucionalno istorijsko pamćenje neprestanih konflikata, sukoba, bez obzira da li im je poreklo etničko, kulturološko, prosto istorijsko. Od viška istorije napravljena barijera između zajednica, grupa ljudi ili kako god hoćete. Ako im predložite da govore o zaštiti životne sredine oni će se okupiti u istoj prostoriji i govoriće o tome.
Druga tema je položaj žena u društvu, reprezentativnost, znači broj žena koje su vidljive u parlamentima, na mestima odlučivanja, u vladama, u ekonomiji, kao vlasnice imovine, kao neko čiji se glas čuj, bez obzira iz kog društvenog sloja dolazile. To su dve važne stvari za razmeniti u dijalogu, jer imamo mi sasvim dugačak, na žalost, spisak raznih zajednica i etničkih konflikata i religijskih konflikata i kakvih god hoćete po istorijskom pamćenju zameranja među raznim zajednicama koji su u regionu, i bilo bi dobro da ovakvom stvorenim mehanizmom, primenom nacionalnog akcionog plana da otvorimo i prostor da se u jednoj sali skupimo i da nam nekih tema, od ove dve tema porazgovaramo.
Ne sumnjajući u krajnji pozitivan ishod glasanja, nadajući se dobroj raspravi, dijalogu i razmeni mišljenja na kraju još jednom zahvaljujem svima onima čijim je kolektivnim radom, zajedničkim naporom nastala ova odluka, koja meni omogućava da je formalno predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Samo par komentara i zahvaljujem na svim primedbama i perspektivi koja je data na predlog odluke.
Prvo proceduralno, odluka je podneta na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije i člana 150. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, naravno predmet je za Ustavni sud da li neko procenjuje da je to u skladu sa Ustavom ili ne. Mislim da jeste, inače ne bih potpisala takvu odluku. Da li zakon ili odluka? Moram da vam priznam da u jednoj fazi sam i ja bila sklona da vidimo da li možemo da napravimo nekakvu većinu ili da produžimo vreme debate o primeni Nacionalnog akcionog plana, pa da govorimo o zakonu koji bi regulisao rad ove komisije. Međutim, prvi razlog je što rokovi iz Nacionalnog akcionog plana su jasni da do kraja 2011. godine Narodna skupštine treba da donese odluku o nadzornom telu.
Drugi je da pokušamo da uvek kada donosimo nekakve propise i regulacije, bilo to odluka ili zakon, da to bude samereno sa realnošću. Nemam ništa protiv da nakon prvog izveštaja koji će ova komisija uputiti Savetu bezbednosti bilo ko predloži da razgovaramo i o zakonskom okviru kojim će biti njen rad definisan. Što se tiče komisija, pomenuli ste da nema komisije koje su do sada formirane, da nema dobrog odnosa opozicije i vladajuće većine. Ispravićete me naravno. Jedina koje sam mogla da se setim je Komisija za praćenje izvršenja krivičnih sankcija i predsednica te komisije je potpredsednica Judita Popović iz opozicije. Moguće je i da su formirane još neke komisije, ali ako ne postoji dobro obrazloženje zašto je narušen odnos, onda se ja slažem da Skupština ne bi trebalo da formira tela koja ne oslikavaju sastav, naravno sa ciljem da se obave poslovi koji su takvim telima dati u nadležnost, bez obzira da li su to odbori ili komisija. To je, dakle, proceduralno.
Ono što bih u kontekstu htela da komentarišem je vaš sasvim legitiman ili legalan stav i to se često čuje kada se predlaže neko novo telo. Ništa se neće promeniti, to je zadovoljenje forme. Time nam se nameću zakoni iz EU, a bezbednost žena je loša. Kada ja čujem i slušam takve rečenice onda pitam – dobro, ako nećete komisiju, zato što se njome ništa neće promeniti, a šta onda hoćete? Da li hoćete da se nešto promeni, jer ako ništa ne uradimo onda se sigurno ništa neće promeniti.
Ako uložimo napor da se komisija ovakve vrste formira od rada koji ćemo uložiti zavisi šta će se promeniti. Da li zadovoljenje forme nije zadovoljenje forme? To sasvim sigurno tvrdim zato što je ta primedba da je formiranje nekog instituta, mehanizma samo zadovoljenje forme. Da krenemo od prvih koje smo formirali: Odbor za praćenje primene strategije za smanjenje siromaštva. Sve su primedbe bile, to je samo forma. Time ništa nećete uraditi. Mislim da je dokaz da smo formirali odbor koji radi zajedno sa Vladom na strategiji smanjenja siromaštva dokaz da nije samo forma. Nameću su zakoni iz EU. Samo u ovom sazivu Skupštine, poslednjem, mom četvrtom mandatu, glasala sam za nešto više od 720 predloga zakona od različitih predlagača. Ni za jedan nisam glasala zato što to nameće EU, nego zato što to menja na bolje bilo koji sektor u našoj zemlji.
Ta priča "nameću nam se zakoni" je priča koja se uvek stavi, kakvu god promenu da predložite. Hoćete bezbedan saobraćaj, ne treba nam to, to nameće zakon iz EU. Hoćete reformu policije, ne treba nam to, to nameću ovi iz EU. Hoćete zaštitu autorskih prava, ne treba nam to, to nameću ovi iz EU. To je odbrana.
Molim vas da ovo shvatite iz mog ličnog kapaciteta, ni za jedan zakon nisam glasala zato što je to nametnuto nego zato što ne valja nešto što građani u Srbiji treba da koriste u nekom sektoru.
Da li su svi ti zakoni dobri, o tome možemo da vodimo debatu, da li su najbolja moguća rešenja i o tome možemo da vodimo debatu i da bude puno argumenata na strani onih koji kažu nisu dobra, da li je dobra primena tih zakona, i o tome možete voditi debatu, ali nećemo uspeti nikada da se složimo oko stava da su zakoni kojima se na bolje uređuju sektori, da se donose samo zato što se nameću iz EU, pritom, svi hoćemo da imamo uređeno društvo.
Dakle, i vi izvanredno inače u svom izlaganju dajete argumentaciju o tome kolika je količina nasilja i potpuno se slažem sa vama i znam tačno koliki ste napor uložili kao predsednica Odbora ne samo u borbi protiv nasilja u našem društvu, nego i za temu za koju se malo zna, a to je koliko ste rada uložili u to da se u budžetima, i nacionalnom budžetu i lokalnim, da se vidi kakvu korist i da li uopšte ima korist za građane, bez obzira da li su muškarci i žene za sektore za koje su žene više zainteresovane.
To je jedan inzvaredan rad ovog odbora kojim predsedavate. Samo mogu da se nadam da će bilo ko u sledećem sazivu ko vas bude nasledio uspeti da ponovi rezultat iz ove četiri godine.
Dakle, vi i ja smo protiv nasilja u društvu. Treba nam regulacija kojom ćete delegitimisati nasilje, kazati – ne možeš da biješ nikoga samo zato što si jači i treba vam kampanja kojom ćete delegitimisati iz običaja nasilje, kojom ćete svakome dati poruku da se pred nasiljem ne sme ćutati, da ako na spratu vaše zgrade čujete buku, lomljavu stakla je ljudski reagovati, bez obzira da li ćete pomoći sami ili ćete zvati policiju, da morate da naučite nekako da pružite uputstvo nekome u policiji, jer on to ne zna po prirodi stvari. Šta se dešava sa nasiljem u kojem odrasli sin mlati oca ili muž mlati ženu ili oboje mlate dete? Dakle, treba nam regulacija i onda vi za te regulacije, zakone, propise kažete – to nam nameće EU. Ne, to nama treba zato što je nivo nasilja u društvu prevelik i do nas je da se dogovorimo koje će odredbe biti.
Sjajno je biti opozicija ako imate pred sobom zakone koji imaju sve loše odredbe, ali je loše biti opozicija koja neće da bude u dijalogu o tome koliko i kako i da li je neka odredba loša.
Da li je bezbednost žena ili muškaraca u našem društvu loša, to je tema izveštaja. Kažete da će biti forma i onda opisujete stanje u društvu rečenicom: bezbednost žena je loša. Ko o tome vodi računa? Vi ćete reći da postoje institucije. Gde su? Ko su institucije? Na koji način vode računa o tome, kojih kontroliše?
Ako ćemo o tome da pravimo dijalog samo na Odborima, a ne želite da se time bavi i komisija, to je legitimno. Ono što bih volela da bude jedna od posledica razgovora rasprave o ovoj komisiji jeste i produbljavanje dijaloga o tome na koji način sve mi možemo da uredimo na bolje razne sektore u našem društvu, nezavisno od toga što nam se politički stavovi i ideologije razlikuju.
Jednom sam bila na međunarodnom skupu upitana šta bih ja umela kao sugestiju da kažem bilo kome, bilo gde, u bilo kom regionu na planeti koji duboko pati od etničkih konflikata niskog ili visokog intenziteta, koji ima sećanje na mržnju, na netrpeljivost tokom decenija i vekova unazad i jedino što sam umela da kažem je da nam u takvom društvu da trebaju ljudi, i žene i muškarci, koji će odlučiti slobodnom voljom da se ne bave više time šta je čiji deda uradio čijem dedi, otac, pradeda, nego da se bave temom kako će im deca i unuci za 10, 20, 30 godina od danas.
Ako takav predlog okarakterišete da je nametnut iz Evrope, ovim vam dokazujem da donošenje regulacija i uređivanje, uvođenje, temeljenje vladavine prava u Srbiji i donošenje odluke o tome kako će izgledati naša budućnost ima veze najviše sa nama. Pomoć EU je dobro došla, i savetodavna i finansijska i svaka druga, ali zakoni za koje glasam u ovoj skupštini glasam za njih zato što na bolje menjaju stvarnost ne samo danas nego za ubuduće. Primena tih zakona, mislim ne moram da dokazujem da sam poslednja koja bi bilo kojoj vladi, podržavala ili ne, oprostila što ne prati dobro primenu zakona i zato je predlog odluke o formiranju Komisije za praćenje nadležnosti vraćanje moći u Narodnu skupštinu.
Mi smo i vaše kritike za broj agencija koje smo zakonima usvajali, nalazima rezultata tih agencija da mnoge od njih stoje i tome dijalog služi, takođe, i biću prva koja ću reći kada je neko u pravu, kao što ću biti prva koja ću braniti svoje pravo da znam za šta glasam i da niste u pravu da nam bilo šta bilo ko nameće. To je dobro za Srbiju, da razgovara sama sa sobom o svojim zakonima. Dakle, kao što smatram da je svaki zakon i svaka vlada u svojoj primeni podložna kontroli, tako smatram i da je dobrovoljno odricanje moći parlamenta, formiranjem nezavisnih tela, proces koji treba staviti pod kontrolu.
Zašto sam bila sklona i ostala sam sklona procesu da mi se dobrovoljno odričemo moći? Zato što znamo da ljudi u Srbiji nemaju poverenja u instituciju, u političare i otuda odluka da se formiraju regulatorna tela, agencije, nezavisna tela u dobroj veri da će raditi posao kojim je poveren. Pošto većina od njih radi izvanredno, od zaštitnika građana i poverenika za informacije preko revizora, da ne ređam dalje, onaj jedna broj koji ne radi treba da bude naša tema ovde ali je to, ponovo se vraćam na vaše primedbe, slušam vrlo pažljivo sve poslanike i vidim da je stigla jedna percepcija o tim nezavisnim telima, kao što će biti ova komisija, da oni treba da rade za opoziciju.
Za sva ta nezavisna tela sam glasala, tri od četiri najvažnija, radila na pravljenju tih zakona, tako da taj argument da se nameće iz EU, koliko god bio sladak i popularan, za stvaranje volje da se ne radi ništa na kontroli i da bude popularna rečenica – nije to moj posao, taj argument prosto ne stoji. Zato je komisija koju predlažem ovom odlukom na osnovu kolektivnog napora čini mi se dobar signal da parlament ima moć koju će svojom dobrom voljom preneti, tražeći da oni na koje moć prenosi, rade svoj posao profesionalno i da su podložni nadzoru i da će parlament uraditi upravo ono što stavljate kao primedbu, a to je da se ništa neće promeniti, hoće, posle prvog izveštaja da je zadovoljenje forme, nije nego je početak jedne nove stranice gledanja na bezbednost u Srbiji i da će, nadam se, zajedno smanjiti sadržaj rečenice sa kojom se sa vama potpuno slažem da je bezbednost žena loša, da je procenat nasilja u našem društvu prevelik i da mnogi oni kojima je posao da to smanje, ne rade dobro svoj posao. Na nama je da ih kontrolišemo, da zajedničkim radom napravimo bolje. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Legitimno je biti protiv evropskih integracija. Legitimno je i legalno tvrditi da Srbija ne treba da postane članica EU. To vam nisam osporila ni jednom jedinom rečju, niti ću ikome. Vaše pravo, vaš ideološki stav, vaša politika.
Ono što sam ja pokušala da vam objasnim, da zakoni za koje glasam, glasam za njih zato što su dobri po Srbiju i ono što sam pokušala da vam objasnim, da način na koji se donose zakoni, ako doborovoljno prihvatite da koristite evropske integracije kao sredstvo, podrazumevaju dogovor sa EU, podrazumevaju dogovor koji vama čini dobro. Mogu da slušam slobodu vašeg političkog opredeljenja – nećemo u EU, prekinimo proces evropskih integracija, ali ne čujem ništa drugo.
Ako ste stvarno ozbiljni sa tom idejom, onda podnesite zahteva da se stavi van snage Rezolucija od 13. oktobra 2004. godine, kojom je započet proces evropskih integracija. Ako ste stvarno ozbiljni, onda ne može mitološki rečnik, onda ne može umesto jedne sasvim konkretne ideje, koja se pretoči u realnost svaki dan. Hoćete zdravu hranu, hoćete da budete sigurni da svi mi, koliko nas ima u Srbiji, da jedemo zdravu hranu. Koji propis ćete koristiti? Kako će Srbija biti sigurna da ono što dobija zaista u sadržaju piše i na deklaraciji? Hoćete sigurne puteve, hoćete bezbednost u saobraćaju, hoćete vladavinu prava, onda moramo biti sigurni da ono što nudimo ljudima kao vladavinu prava zaista i jeste vladavina prava.
Ako hoćemo da iz emocionalnih razloga kažemo EU u lice šta imamo, onda moramo iz racionalnih razloga kazati građanima Srbije šta ćemo sa ekonomskom saradnjom, sa ekonomskim partnerstvom sa EU. To je sve tema za debatu. Ja vama ne da ne sporim, nego mi je drago čuti bilo kakav argument koji nije emocija.
Kažu narodni poslanici – i njima je drago. U to uopšte ne sumnjam.
Dakle, emocije možemo da koristimo kad god to naš politički nerv zahteva, bez obzira da li razgovaramo sa biračima ili pokušavamo ovde argumentima da razmenjujemo stav o jednoj komisiji, ali emocije ne pomažu za ljude koji hoće da znaju da je budućnost Srbije osigurana vladavinom prava, dobrom ekonomijom, stabilnom životnom sredinom koja se čuva i unapređuje i borbom protiv svega onoga što nam nedostaje kao državi da bi se zvali društvo dobre uprave. To su evropske integracije.
Vaš stav da budete protiv je, ponavljam, legitiman, ali paradoks je u tome što sve ovo što ste sa mnom podelili u vašem izlaganju je tema za izveštaj ove komisije – siromaštvo, marginalizacija, diskriminacija, različito plaćanje žena i muškaraca. Time se bavi komisija protiv koje ste vi, jer je samo forma. Ne može oba. Ne možete da znate šta j spisak nevolja koje žene imaju. Da vam ja ponudim komisiju koja će o tome napraviti izveštaj i predlog mera i zaključaka šta i ko da uradi da ne bi ženama bilo toliko loše koliko vi opisujete, sa čim se ja slažem, a onda vi kažete – to je forma. Ne može oba. Ne možete i da kažete – mi smo protiv EU i da time, što je legitimno, ponavljam, u stvari ispunjavate prostor argumenta neznanjem o tome a zašto smo mi za EU. Ne zanima vas zašto sam za. Mene zanima zašto ste vi protiv. I ja vas slušam. A vi meni kažete – ovo je spisak loših stvari, loših konteksta u kojima žene i muškarci žive. Ja vama kažem – evo komisija, evo zakon, evo zajednički rad. Vi kažet – to je samo forma. To je nedostatak u našem dijalogu.
Zajednička je šteta. Niti vi tu imate nekakvu korist, niti ja. Zato smatram da je dijalog koji smo imali tokom protekle dve godine o učešću žena u sektoru bezbednosti dragocen. On je omogućio da zaista čujemo i slušamo jedni druge. Srbija se menja. Naš posao ovom komisijom je da pažljivo pratimo kako te promene proizvode posledice na život pojedine žene u Srbiji, koliko će biti bezbednije i koliko će se osećati bezbednijom za godinu dana od danas, ili da analiziramo kako se osećala i da li se osećala bezbednom godinu dana ranije. Znači, treba ispitivanjem, razgovorom sa ljudima da utvrdite koliko žena u Srbiji se boji ujutru da pusti svoje dete u školu zato što živi u kvartu gde nije dovoljna bezbednost. Koliko žena u Srbiji strahuje od čega? Koliko zebnje ima? To su sve stvari kojima se bavi ova komisija i zato i Odbor koji spominjete.
Ne postoji način da ljudi zajednički naprave dogovor o budućnosti, osim da jedni druge slušaju. Meni je zadovoljstvo da vas slušam i da pokušam da odgovorim na svaki argument koji imate protiv formiranja komisije, odnosno protiv odluke koju sam podnela kao rezultat kolektivnog napora. Hvala vam.

 Saglasna za sastav komisije i za predstavnice i predstavnike iz opozicije. Mislim da sam to već rekla, ali bih ponovila argument o tome da se stavi van snage Rezolucija o pridruživanju EU od 13. oktobra 2004. godine i da se nešto desi sa Kinom, Rusijom, ili već kojom god zemljom birate od prijatelja Srbije, pada mi dva argumenta. Ako su evropske integracije u pitanju kao sredstvo kojim menjate na bolje društvo u kojem živite, u kojem želite da napravite dobru upravu, da iskorenite loše navike, pre svega, u upravi i na raznim mestima gde je dovoljno vremena bilo da se stvore loše navike. Ako poredite evropske integracije kao sredstvo kojim postižete taj cilj, videćete da vam one vrlo lako daju odgovor na pitanje – ko šta radi, kako radi, kada mora da završi posao, koliko sve to košta i ko će to sve da plati.
Za ideju koju vi imate ,koja je lepa, Srbija, i Kina, i Rusija preko okeana i kontinenata, nedostaju i pitanja i odgovori. Postoji samo lepa želja da se bude u nekom društvu koje bi sa nama podelilo svoju moć.
Ako pitate ekonomiju u ovoj zemlji, onda vidite da će njihov odgovor biti oprečan i da će oni kazati – EU. Ali, legitimno je sanjati. Štaviše, smatram da sve što se desi u realnosti se prvo odsanja. Tako da vama ne odričem nikako san o tome da Srbija umesto kao punopravna članica EU, promenjena evropskim integracijama kao sredstvo, bude vašim predlogom članica nekakvog drugog saveza država.
Ono što je potrebno da bi se san pretvorio u realnost je rad. Meni je drago što je jako puno ljudi, pre svega, stanovništva Srbije, ne mislim tu na političare i na sve ostale, jako puno uradilo da se mnogo toga što postoji u Evropi, u EU, da sada postoji i u Srbiji.
Zemlje koje ste pomenuli, onda morate pominjati zajedno sa parametrima sa kojima se kod njih opisuje položaj žene, u Rusiji i u Kini. To nisu parametri kojima bi se hvalili. Potpuno sam sigurna da ni vi ne biste želeli da žene Srbije žive u kontekstu manjka prava ili ekonomskih, ili socijalnih, ili svojih ženskih ljudskih, kako to pokazuju parametri i u Rusiji i u Kini. To je, ne kažem da se i oni neće menjati na bolje, naprotiv, naravno da će se menjati na bolje i da će se menjati na bolje, tako što će se menjati po sredstvima evropskih integracija.
Za kraj, svakako članica u komisiji koju predlažem da bude ona koju vi predložite, meni bi zaista bilo zadovoljstvo da to budete baš vi kao predsednica Odbora za ravnopravnost polova, jer smatram da je dokaz posla koji ste obavili kao predsednica, najbolja preporuka i za komisiju. Ako nešto vredi, moj glas na vašem odboru imate. To je sasvim sigurno.

Biće mi veoma drago da buduća vlada po vašoj preporuci zaista ozbiljno postigne sve zaostale poslove i da buduća vlada odgovara ovoj komisiji na način kako je odlukom o komisiji propisano, zato što se ovde uopšte ne radi ni o jednoj vladi, naprotiv, radi se o nadzornom telu Narodne skupštine.
Imate dobru primedbu o tome da treba dati odgovor na pitanja o sastavu i finansijskim sredstvima. Odbori su ti koji će odlučiti. Ovde je nekoliko puta naglašeno, ja ću ponoviti, da je potrebno pri formiranju komisije voditi računa da komisija ima predstavnike i opozicije i vladajuće većine.
Što se finansijskih sredstava tiče, naši odbori i inače imaju u budžetu skupštine sredstva za odborski rad i ukoliko bude potrebno da se posebno nađu sredstva za rad komisije i te i drugih radnih tela, to se podrazumeva da je u budžetu Skupštine za rad odbora, radnih tela i ad hok tela Narodne skupštine.
Ono što mi je drago da ste podelili sa nama je takođe deo koji može odmah da bude u izveštaju koji će ova komisija praviti, jer smatrate bezbednosnim rizikom činjenicu da nema žena direktorki, da direktorska mesta su za muškarce. Potpuno se slažem da to može da bude bezbednosni rizik, pogotovo ako se radi o kompanijama gde većinu i radne snage i onog upravljačkog sloja do upravnog odbora ili direktora čine žene.
Imala sam prilike da slušam razne poglede na to kako to može biti bezbednosni rizik i slušala sam različite argumente. I tada i sada sam na vašoj strani. Dakle, više žena na rukovodećim položajima podrazumeva veću bezbednost, veće osećanje bezbednosti u društvu.
Sastav vlade, i tu se potpuno sa vama slažem. Potpuno je neprimereno da ako vam padne na pamet sastav vlade razmišljate samo o muškarcima. Kako bi bilo koja vlada izgledala da ima veći broj žena, možemo da vidimo u nekim vladama koje su bile u Španiji, koje su bile u Portugalu, u Švedskoj ili u Norveškoj i jedna vlada u Velikoj Britaniji. Da li je to garancija da će ta vlada raditi najbolje moguće? Mislim da ćemo se nas dve složiti da nije samo po sebi, ali je bolje da u vladi koju formira jedna stranka ili koalicija, svejedno, prosto i većina koja tu vladu predlaže i mandatar koji predlaže sastav vlade da ima u vidu da ne žive u jednom društvu samo sposobni muškarci, nego da žive izuzetno sposobne žene i da one zbog raznih istorijskih razloga jednostavno bivaju, neću reći, gruba je reč, diskriminisane za sposobne i jake žene, koje su u raznim sektorima i u Srbiji i u svetu. Ne podrazumeva se da gledaš u banku podataka sposobnih žena kada misliš šta bi najbolje bilo da bude za mesto ministra. Da li je to bezbednosni rizik za ovu komisiju? Za debatu je, dakle, za buduću komisiju koju budemo formirali da se vidi da li je ili nije.
Ono što se takođe sa vama slažem je tvrdnja da su pitanja bezbednosti oduvek bila rezervisana za muškarce i to je tema za izveštaj ove komisije. Zašto je to tako i kakvi su rezultati? Da li i kako tu nešto menjati? Mislim da komisija treba da bude potpuno otvorena za svaku vrstu ovakvog dijaloga i da je važnije da razgovaramo o tome ima li dijalog smisla, nego da li dolazi iz nekakvog političkog ili ideološkog konteksta. Meni je to generalno životni stav, ne mogu da ga preporučim, ali ja ga imam i smatram ga dobrim. Ne bih ga imala da ga ne smatram.
Naveli ste primere – žene prate mušku politiku i prate muški model kada dođu do pozicija moći. To je vrlo čest primer. Samo, šta zaboravimo? Zaboravimo kontekst u kome gledate Goldu Meir. Koliko još premijerki je bilo od 180 država sveta? Kada spominjete Margaret Tačer, koliko još premijerki je imala Velika Britanija ili koliko ih je bilo u kontekstu i vremenu u kome je ona radila? Spominjete Angelu Merkel, koliko kancelarki je imala Nemačka?
Molim narodne poslanike koji znaju odgovor na ovo pitanje, da imaju strpljenja da me saslušaju. Rado ću naučiti od narodnih poslanika koji smatraju da znaju. Ne mogu da ih čujem razgovetno dok govorim, pa ih molim za strpljenje.
Dakle, ako gledate model pa kažete – ne treba da bude žena u politici, jer vidi ovih sedam žena. One se ponašaju isto kao muškarci. Onda je to argument u prilog zahtevu da bude bar 30% žena, da bude žena direktorki, da bude žena u Vladu, da nas bude 84 ovde od sledećeg saziva Skupštine, da nas bude na mestima gde se deli odgovornost. Mislim da se tu potpuno slažemo i da jedna takva analiza, zašto se uzima primer Golde Meir i na koji način je to Golda Meir, ili bilo koja od žena koje ste spomenuli iz politike, tako loš primer, je upravo u prilog o budućoj debati da vidimo koliko je loših premijera, ili predsednika u istom vremenskom kontekstu bilo u odnosu nju jednu. Ona je takva da je verovatno morala da bude premijerka kao Margaret Tačer, ili Angela Merkel.
Poslednje što ste kazali i sa čime se naravno ne slažem, je komentar koji dajete kao opasku o motivima zašto podnosim predlog ove odluke, da su tu, kao i prethodnih 10 godina, vodi računa samo o sebi i koalicionim kapacitetima. Dve su netačnosti izrečene u toj opaski.
Prva, je da kad se vodi računa samo o sebi, onda se ne zalažete javno za stvari koje nisu popularne, za stvari za koje svako misli da ih lako može anulirati kao argument, a to je – dajmo komisiju koja će praviti izveštaj o ulozi, o broju, o učešću žena u sektoru bezbednosti i žena u konfliktima koji su niskog intenziteta, žena u upravljanju konfliktom i postkonfliktnim društvima.
Niko to ne može da radi zbog sebe, zato što je to tema koja nailazi na blago rečeno nerazumevanje većine, zato što je snaga stereotipa koja postoji o tome čiji je sektor bezbednosti toliki, da vam treba puno zajedničkog rada da bi dokazali da je tačna rečenica – nećemo mi nikakvu moć u sektoru bezbednosti, nećemo čak ni muške modele za žene koje će po prirodi stvari imati moć. Hoćemo podelu odgovornosti i povećanje osećanja bezbednosti svakoga od nas.
Drugo, spominjati koalicione kapacitete pokazuje nedostatak informacija o vladama koje je Srbija imala od obnavljanja višestranačja 1990. godine, sem Vlade 1990. godine, i jedne koja je bila manjinska. Sve su bile koalicione. Srbija će uvek imati koalicione vlade. To je priroda biračkog tela. Mešati stav o tome na koji način se formiraju strateške koalicije, ili na koji način se formiraju koalicije sa misijom da se nešto dobro desi u društvu, sa motivom da ja budem kao formalni, praktično samo predlagač, da budem ishodište rada mnogih je prosto nedovoljno dobar argument. Sa većinom stvari koje ste izneli slažem se da odmah uđu u izveštaj i predstavljaju praktično argumentaciju u prilog i vašeg glasanja kada je u pitanju komisija koja će pratiti primenu Rezolucije 1325 u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Kao i obično jedan deo vašeg izlaganja može da bude odmah deo izveštaja koji će komisija praviti, jer ste ga posvetili teškom ekonomskom položaju žena u Srbiji, siromaštvu kao bezbednosnom faktoru ljudske bezbednosti. To je u teoriji i praksi tako, tako da je teško da obrazložite da ste protiv komisije kada trećina vašeg izlaganja ide u prilog da se napravi izveštaj u kojem će, citiram, da se zahteva promena ekonomskog položaja žena u Srbiji, jer žena koja radi za malo novaca, 14.000 do 16.000, čisti, pere, sprema, pegla, ne može da stigne da se bavi politikom. Dakle, to je i u teoriji bezbednosni rizik.
Nije problem da ne znamo stvari, dijalog služi tome da jedni od drugih učimo, problem je kad smo ponosni na svoje neznanje, a poseban problem je kada smatramo da argumentacija može da se završi u retoričkom govoru. To je ono - sam pitam, sam odgovaram. To je vrlo efektno u Skupštinskim debatama, ali malo korisno za rezultat dijaloga.
Dakle, trećinu vašeg govora bih predložila članovima komisije da uvrste u izveštaj koji će raditi nakon toga što dobiju od političkog saveta i među sektorskog koordinacionog tela jer se, već rekoh, ne mogu više složiti nego što već jesam da je siromaštvo jedan od bezbednosnih rizika u svetu i to je i u teoriji bezbednosti, ljudske bezbednosti, a i inače.
Tražili ste zakone koji su poboljšali i sami ste spomenuli najmanje tri. Dakle, govorite o zakonu da ne sme da se diskriminiše žena koja se zapošljava. To je zakon za koji smo glasali i to je odličan primer, zahvalna sam vam da ne stoji argumentacija da imate naloge iz EU. Meni se sviđa da vas slušam. Znam da se ja vama ne sviđam, ali meni je beskrajno zanimljivo da vas slušam, jer je taj rečnik - imate nalog, pa ste izdajnici, pa vam naređuju, pa vam diktiraju, a pogotovo ovaj pasaži koji me… ima raznih izraza, evo, dodaju narodni poslanici. Taj starovremski mitološki rečnik je meni zanimljiv. To nikad nije razlog da od mene imate podršku kao zbog svoje politike, ali mi je zanimljivo slušati, pogotovo pasaže koji, upotrebljavajući razne prideve, treba da dokažu bliskost sa, recimo, predsednikom Srbije ili sa mestima na
kojima se zamišlja kako je bilo kad je predsednik Srbije, Boris Tadić, razgovarao sa bilo kim. To je slatko za skupštinsku raspravu, ali nije predmet za argumentaciju. Dakle to je pitanje stila u to ne ulazim uopšte.
Pitanje ekonomske situacije u zemlji je ponavljam, deo od ovog izveštaja. Spomenuli ste taj zakon, za njega sam glasala. Glasala sam i za zakone koji u Zakonu o radu moraju da vode računa. Glasala sam i za Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, za krivične zakone koji uvode porodično nasilje kao krivično delo, za zakone iz zaštitu životne sredine. Tu je već više od sedam. Dakle, sami ste naveli najmanje dva dobra zakona.
Vaša je sloboda da nastavite sa tom vrstom stila koji kaže – doneli ste zakon koji zabranjuje diskriminaciju pri zapošljavanju zato što vam to naređuje EU. To samo po sebi krije nelogičnost meni kao slušaoca, ali to nikako ne uskraćuje vama pravo da to kažete.
Kažete da je situacija sa budžetom dokaz da neće biti ništa od izveštaja o radu agencije. Moram da nas obradujem obe, a to je da grešite. Dakle, i ovaj saziv Skupštine u buduće će sasvim sigurno će vrlo detaljno tražiti i od Vlade i na Odborima izveštaje o radu agencija. Ponavljam, agencije i regulatorna tela ova Narodna skupština je donela dobrovoljno se odričući moći koja joj je Ustavom data. Rekla sam i motiv u dobroj veri da može da se stekne poverenje u institucije zbog opšteg stava građana Srbije o tome na koji način se u politici donose odluke.
I vi i ja u ovoj sali znamo da, srećom, taj stav negativan o našoj kući u kojoj zajedno radimo, nije tačan, da je to percepcija i da nema veze sa činjenicama, kao što znamo da se amandmani usvajaju, kao što znamo da je više amandmana opozicije usvojeno nego amandmana koje podnosi bilo ko iz vladajuće većine, ali to ne pomaže ako ljudi imaju percepciju da to nije dovoljno dobro. Obaveza je da u dobroj veri donesete zakon. Uvek ću podržati ponovo i, ponavljam, ni zbog kakve EU.
Poverenik za informacije, zakon, evo, da vam uzvratim primerom, Zakon o slobodnom pristupu informacijama je nešto što jedan od vaših aktivista izvanredno koristi. Dakle, traži čovek dostup dokumentima, ima zakon. Ko je glasao za taj zakon? Ja, niste vi glasali i neka niste, to je politički stav. Nisam glasala za Zakon o slobodnom pristupu informacijama zato da mi EU naređuje, nego zato da bi jedan viđen aktivista SRS imao prostor da kaže – evo ga zakon, daj mi ugovor, daj mi ovaj podatak, daj mi onaj podatak. Zato sam glasala za Zakon o slobodnom pristupu informacijama i glasala bih opet i za Zakon o zaštitniku građana.
Dakle, imam niz primera da vam kažem kada ljudi imaju koristi od toga što postoji zaštitnik građana. Glasala ja, vi niste i neka niste, to je vaše političko pravo, ali je moje političko pravo da vam kažem da postoje zakoni za koje možemo glasati zajedno, nema veze što ste vi opozicija, što smo mi vladajuća većina, to je parlamentarni duh, kao što sam ja bila opozicija pa sam glasala za predsednika parlamenta kojem sam bila opozicija, jer je potpuno nenormalno da svi glasamo za potpredsednike Skupštine, a samo 126 ili većina za predsednika Skupštine. to samo kada malo razmislite i uključite mozak to je nešto što treba da promenimo. Da li nas na to tera EU? Ne, to vama predlažem, ako hoćete, hoćete, ako ne, jednom ćete hteti, mnogo ranije nego što mislite.
Koji zakoni su loši u primeni? Mnogi. To je stvar koju ponavljam na Odboru za evropske integracije. Srećom, ima tu mojih kolega sa Odbora za evropske integracije, kada sam tražila ono što je posao Odbora, a to je da mi predstavnik predlagača objasni zašto predlaže izmene i dopune, da da analizu šta ne valja od osnovnog predloga, bez obzira koji zakon bio, da li je u pitanju Odbor za evropske integracije u kome smo neki od vas i ja zajedno članovi.
Ne glasam ja za te zakone što mi naređuje Evropa. Hoću da proverim kako se zakoni primenjuju, jer smo mi u fazi gradnje vladavine prava, kada je primena zakona problem zbog raznih razloga i kada od loših navika i mentaliteta koji podrazumevaju da pravila ne moraju da važe jednako za sve, do sitne i krupne korupcije, pa sve do stava – ma nema veze i do sada nismo primenjivali, pa ne moramo ni od sada. To je sve posao za odbore Narodne skupštine.
Da li je tema budžeta povezana sa agencijama? Narodni poslanici koji ne znaju, trenutno sam u funkciji predlagača odluke. Predlagač na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine ima neograničeno vreme. Meni je žao ako ono što vam govorim ne zadržava pažnju, ali se nadam da smatrate da svi mi imamo jednaka prava kada je Poslovnik u pitanju. Ako smatrate da vaša politička volja vaše političke grupe je takva, da meni treba da odredi da li ću koristiti svoja prava u Poslovniku ili ne, moraću da vam kažem da vam to neće proći. Pravila su jednaka za sve i to je praktično i odgovor i na budžet i na temu o agencijama, trenutno u budžetu, jeste, ostale su. Rasprava koja nam sledi jeste rasprava o radu agencije i radiće Skupština i u januaru i u februaru, a razlog zašto ne spominjem odgovor na početak vašeg izlaganja je što duboko verujem da se to ne radi.
Dakle, vaše pitanje o jednoj vrsti posla koji mi je poveren u Narodnoj skupštini, nije pitanje za mene u trenutku kada mi je poveren drugi posao u ovoj Skupštini. To je moj stav, a sa vama o tome, da li ima ili nema diskriminacije u Narodnoj skupštini, mogu samo da vam ponovim definiciju diskriminacije.
Diskriminacija je kada vam neko uskraćuje pravo, zahvaljujući ili zbog toga što imate osobinu koje ne možete da se odreknete, koja vam je urođena. Diskriminiše se žena samo zato što je žena kada joj se kaže da ne može da uđe u sektor bezbednosti samo zato što je žena. Diskriminiše se muškarac kada mu se brani da ima neko pravo samo zato što je muškarac.
Vaša reakcija je dokaz da vas ne zanima u stvari razgovor o diskriminaciji. Mene to čudi. Znate, količina licemerja koja se ulaže u reakciju na moj govor o diskriminaciji je začuđujuća, jer je predsednik vaše stranke, Vojislav Šešelj, na moje veliko zadovoljstvo 2002. godine imao amandman na Zakon o izborima, gde je zahtevao procenat žena na listama. Odličan amandman. Odličan amandman je imao i odlično ga je obrazlagao. Deo obrazloženja koje je dao pri podnošenju amandmana, praktično, ponavljam pošto smo i on i ja o diskriminaciji učili iz istih knjiga i žao mi je što se vi tome rugate. Hvala vam.

 Želim da se zahvalim, bez obzira da li će biti još učesnika u diskusiji za dosadašnji tok rasprave, jer je važno da u dijalog ulazimo argumentima. Sa žaljenjem moram da konstatujem da nekima od nas do argumenata nije stalo. To je potpuno prirodno u parlamentarnom životu Srbije i drugih parlamenata.
Istine radi i jasne definicije odluke koja je pred nama i koja je u pretresu, ta je odluka odluka o tome da predstavnici odbora imenuju. Ta će odluka biti na snazi dokle god je neki saziv Skupštine ne stavi van snage. To je prosto činjenica.
Koliko i kako je primena zakona koje donosimo, ne zato što nam bilo ko naređuje, nego zato što smo se složili da su zakoni dobri? Što ne bi glasali zajedno za dobre zakone? Koliko je teško pratiti i kontrolisati primenu zakona, to zna svako ko može da gleda u objektivne činjenice o Srbiji danas, takvoj kakva je sa ekonomskom situacijom koja je teška za preveliki broj ljudi.
Upravo zato se i donose zakoni. Zalagati se za neprijateljstvo i barijere ja ne umem, niti sam ikad umela. Ja u politici imam protivnike, imam ljude koji ideološki različito misle, ja neprijatelje u politici nemam. Nadam se da ću ostati pri tome da ih nikada ne steknem, a svima onima koji mene smatraju neprijateljem u politici, koje zbog toga smatraju da im je potrebna netrpeljivost, ja molim da odustanu od toga pošto mi imamo mnogo važnijeg posla od toga kakav je eventualno nečiji lični, emocionalni stav o bilo kome od nas, tako da vam hvala. Sa pažnjom ću saslušati i sledeći učesnike u raspravi, nadajući se još boljem dijalogu.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Inače, u delu smo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici koji su predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Samo da podsetim da ćemo danas, na osnovu člana 87. stav 5, raditi i posle 18,00 časova, a do zaključenja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa tačke dnevnog reda koja je otvorena i u toku je.
Narodni poslanik Slobodan Samardžić ima reč.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Iskorišćeno je 18 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Iskorišćeno je 14 minuta i 15 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika. Molim narodne poslanike da ubace svoje poslaničke identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Da bi utvrdili da li postoji Poslovnikom utvrđeni kvorum od najmanje 84 narodnih poslanika, koji se registruju u elektronskom sistemu za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je elektronskom sistemu 86 narodnih poslanika i da je sa svojim identifikacionim karticom i da još jedan određeni broj narodnih poslanika prisutan u sali.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Janković.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja i Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pozvala da sednici prisustvuje i Vesna Hreljac, pomoćnik ministra finansija.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 10. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O ZADUŽIVANjU REPUBLIKE SRBIJE KOD KOMERCIJALNE BANKE A.D. BEOGRAD ZA POTREBE KUPOVINE ZGRADE AEROINŽINjERINGA I IZVOĐENjE NEOPHODNIH RADOVA NA OBJEKTU ZA POTREBE SMEŠTAJA PRVOG OSNOVNOG SUDA U BEOGRADU.

10. tačka dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O ZADUŽIVANjU REPUBLIKE SRBIJE KOD KOMERCIJALNE BANKE A.D. BEOGRAD ZA POTREBE KUPOVINE ZGRADE AEROINŽINjERINGA I IZVOĐENjE NEOPHODNIH RADOVA NA OBJEKTU ZA POTREBE SMEŠTAJA PRVOG OSNOVNOG SUDA U BEOGRADU.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.

Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre nego što pređemo na amandman koji je redosledom prvi na redu u pretresu u pojedinostima, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da će naš današnji rad teći do zaključenja rasprave o pretresu u pojedinostima koji je upravo otvoren, a zatim ćemo preći i na pretres o pojedinostima Predloga zakona o Ustavnom sudu i nakon zaključenja te rasprave u pojedinostima završićemo naš rad za danas, a ukoliko bilo potrebno radićemo i posle 18,00 časova, a do zaključenja pretresa u pojedinostima Predloga zakona o Ustavnom sudu.

Na naziv Predloga zakona amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.