Da, zahvaljuje, replika na izlaganje narodnog poslanika Veroljuba Arsića.
To da se mene diskvalifikuje da li postavljam glupa pitanja ili pametna ili da li sam glupa ili pametna, možete da me pitate pa ću vam reći i u ofu i na sednici da li ja spada u ružne i pametne. Kada postavljam pitanje, postavljam pitanje zato što smatram da je to zajednička korist za onog ko će primenjivati zakon i da je to zajednički način da potpuno nedvosmisleno pošaljemo poruku i odavde da se porezi moraju plaćati.
Mi smatramo da ih povećavate nepotrebno ali da je poreska disciplina nešto što delimo kao vrednost. Način na koji određujmo poreze, ne slažemo se, ali jednom ustanovljeni red, vladavine prava mora da bude. Ako nemate drugi argument nego da mi kažete da sam glupa, to govori sve o snazi argumenata. O meni na moju sreću, a na vašu žalost ama baš ništa.
Ono što se inače deci govori, da ne postoje glupa pitanja, tako se deca uče da misle. Postoje samo ljudi koji ne znaju nikakve odgovore na bilo kakva pitanja. Glupih pitanja nema. Zahvaljujem.

Amandman na član 19, je posledični amandman, a amandmane koje sam podnela gde tražim da se brišu ili pojedini stavovi ili članovi, te onda je neophodno da iz ovog Predloga izmena i dopuna Zakona o nošenju i držanju javnih dobara bude brisan i član koji se odnosi na prestanak važenja i objavljivanje u „Službenom glasniku“ svih prethodnih verzija zakona od 2001. godine do danas.
Moguće je da se ne razume zašto tražim brisanje. Dakle, namera je da sve vrste naknada i utvrđivanje poreza ostane kako je sada po važećem zakonu i to je način da ponešto od ovoga što vi smatrate da treba uvesti da bude ne amandman „briše se“, ali ovo je neminovan amandman.
Ja sam, inače, tražila i da bude promena u Zakonu o oružju i municiji na koji se ovde plaća porez, ali to nije, to je tema Krivičnog zakona, tako da nema veze ni posredne sa plaćanjem poreza.
Ono što ću dati kao opasku sad, javiću se po amandmanima za član 20, kolege su predložile brisanje tog člana, kojim se utvrđuje kada zakon stupa na snagu u vezi je sa ovim članom 19, gde se govori o već objavljenim zakonima koji su stupili na snagu.
Ne možete vi znati datum kada će zakon stupiti na snagu. Ako glasanje u ovom zakonu bude 26. i 29, Skupština mora da glasa o tome da zakon stupa na snagu osam dana pre.
Dakle, to je prosto vezano sa tim da smo već glasali, jer da ja tražim brisanje člana koji se poziva na zakone koji sada više ne važe, jednom kada budete glasali, kada god da glasate, moraće da se glasa po Ustavu.

Spomenula sam u pokušaju argumentacije za amandman na član 19.
Dakle, član 20. glasi – ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine. Zakoni mogu da stupe na snagu ili na osnovu Ustava, a to je osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ ili stupaju na snagu odlukom, posebnom odlukom Narodne skupštine, o tome da stupi na snagu pre roka utvrđenog Ustavom.
Kada imate ovakav član zakona u predlogu zakona onda on možda znači dve stvari ili je bio plan, što je legitimno, da on bude u pretresu, na primer u novembru, u septembru, kada god, tako da je potpuno sve jedno što stoji rok od 2016, jer je datum glasanja ovog zakona dovoljno daleko od 2016. godine, ali to nije slučaj.
Dakle, glasanje o ovoj sednici može da bude završetkom rasprave u pojedinostima, koja s obzirom na predstojeće praznike i obeležavanje Božića po Gregorijanskom kalendaru u petak, odnosno u subotu, može da bude ponedeljak ili utorak. To će biti 28. ili 29.
Ako se sa ovakvom odredbom glasa 28. ili 29. on ne može da stupi na snagu bez posebne odluke sednice Narodne skupštine. Sve je legitimno, radi se u onoliko slučajeva, samo u ovom trenutku i tokom pretresa je neminovno da neko nešto uradi sa tim članom.

Zahvaljujem.
Predlog izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, to je zakon za koji ja isto smatram da su postojeća rešenja bolja i to je jedan od razloga zašto su amandmani koje predlažem takvi da tražim da se ovim amandmanima brišu svi predloženi članovi.
U članu 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji menja se terminologija. Uslovno govoreći o tome šta je tajni podatak u poreskom postupku i šta se smatra i čuva kao tajni podatak.
I reči „službene tajne“ zamenjuje se rečima „tajnog podatka“ i u svakom od stavova kojima se definiše šta je bila službena tajna, zamenjuje se rečima „tajni podatak“.
Kaže se da se u dodatnom stavu definiše da je u pogledu zaštite tajnih podataka u svemu ostalom što nije propisano ovim zakonom, poreska uprava je dužna da postupa u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka, odnosno zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
Ovo je poreska uprava obavezna i dužna svakako i mi imamo ozbiljan problem sa primenom Zakona o dostupnosti podataka ali i Zakona o zaštiti i čuvanju podataka o ličnosti, kao što imamo i prekršajne postupke zbog toga što ljudi ne smatraju da su obavezni da poštuju taj zakon.
Ja donekle razumem da se „službena tajna“ zamenjuje „tajnim podacima“, ali mi nedostaje objašnjenje zašto smatrate da u svakom zakonu posebno treba naglasiti da je rukovaoc podataka dužan da postupa u skladu sa Zakonom koji uređuje tajnost podataka, odnosno zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
Ako to ne radi, onda je u prekršaju pred tim zakonom ili u krivičnom delu. Smatrajući da je vreme da kako nam piše u izveštaju Evropske komisije, počne horizontalno zakonodavstvo da funkcioniše, što je najbolnija tačka nedostatka primene zakona, a to je da jedno ministarstvo zna šta radi drugo ministarstvo, da se ministarstva međusobno koordiniraju u primeni zakona, zato mislim da je potrebno da imamo svest o tome da je i zakon o zaštiti podataka o ličnosti na snazi.
Da samo brišem taj stav, to mi je isto bila dilema, s obzirom da iz drugih razloga menjate reči – službena tajna, kada su poreski postupak i administracija u pitanju, ali želim da uputim snažniju poruku o tome da je nedopustivo nesavesno i mimo zakona rukovati podacima o ličnosti. Hvala vam.

U članu 3. izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji menja se osnovni član 25, tako da se dodaje stav i taj stav glasi: „Obaveza podnošenja poreskih prijava iz stava 1. tačke 2. ovog člana odnosi se i na likvidacionog, odnosno stečajnog upravnika koji je dužan da u postupku likvidacije, odnosno stečaja podnosi poreske prijave u skladu sa poreskim propisima, uključujući i poresku prijavu za poreski prihod za koji je rok za podnošenje prijave datum posle datuma otvaranje postupka likvidacije, odnosno stečaja.
Ja razumem šta ste vi ovim hteli, ali je ipak potrebno objašnjenje da bi ova odredba dodatog stava u članu 25. bila primenjiva.
Znači, ovde se videlo, pretpostavljam, iz prakse, da postoje likvidacioni ili stečajni upravnici koji dobiju, ne ulazim u to, legitimno, licenca itd, i on u postupku likvidacije, odnosno stečaja podnosi poreske prijave.
Ono što se ovde ne vidi, da li on to podnosi za sebe, pošto se prethodni stavovi odnose na lica, ili se odnosi na lica koja su s njim u postupku stečaja? Može da se tumači i ovako i onako. U jednom čitanju, ako je on dužan da u skladu s poreskim propisima, uključujući i poresku prijavu za poreski period, za koji je rok za podnošenje prijava datum posle datuma otvaranja postupka likvidacije odnosno stečaja… Ovaj dodati stav zahteva vaše pojašnjenje, ako ne i direktno uputstvo za upravu.

Član 4. je takođe član gde se u osnovnom tekstu zakona, u članu 29, stav 8. menja. Za ovaj prethodni slučaj dodavao se ceo stav koji govori o obavezi podnošenja poreskih prijava likvidacionih, odnosno stečajnih upravnika i posle perioda za koji je rok za podnošenje prijave datum posle otvaranja postupka likvidacije.
Ovde kaže da „organ, organizacija ili drugo nadležno lice za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost može brisati poreskog obveznika, preduzetnika iz propisanog registra, pod uslovima propisanim u stavu 7. ovog člana, pa je u slučaju ne postojanja dokaza o prestanku obaveza po osnovu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje ukoliko su ta lica stekla pravo na penziju, shodno odredbama zakona kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje“.
Znači, ova promena je izuzetak. Nikad ne valja kada na ovakav način u Zakonu o poreskom postupku i administraciji uvodite izuzetke.
Govori se o tome da ima neko ko je nadležan da upiše u propisani registar lica koja obavljaju neku delatnost. Ko je nadležan da upiše, taj je nadležan i da ispiše. Vi ovde dajete izuzetak da ako je neko otišao u penziju, a nema dokaza da li se ti dokazi odnose na druga lica ili za njega. Ja razumem nameru, ali je to napisano nejasno. Čim nešto napišete nejasno, naći ćete u poreskoj upravi, u odgovarajućim organima Mariju Marković, Petra Petrovića, Milana Jovanovića, koji će potpuno pogrešno primeniti odredbu.
Ne očekujem da prihvatite moje sugestije, onda vas molim da jasnim uputstvom ili podzakonskim aktom o registru slučajeva kada to radi organizacija, koja inače upisuje u propisane registre, da vam neko dođe i kaže – ja idem na penziju, imam pravo na penziju, ali nemam dokaz o plaćenom penzijsko-invalidskom osiguranju za sebe ili za druga lica, da ne bi bilo zabune.

Zahvaljujem.
Kao i za druge članove ovog zakona predložili smo da se briše pošto smatramo da su postojeća rešenja u zakonu koji je na snazi odgovarajuća i ovde u članu 28. kaže se da se izmena odnosi na tačku 2g gde se posle reči – osim za lica iz člana 29. stav 8. ovog zakona dodaju zapeta i reči – za obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ukoliko su stekli pravo na penziju shodno odredba zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kada se unosi ovakva odredba kojima treba u suštini opet da se napravi izuzetak onda ostaje da se tumači, pretpostavljam, da su odredbe zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje one koje su trenutno na snazi.
Izuzetak podrazumeva da je član kojim se definiše sve ono što podrazumeva lice iz člana 29. takav da te obaveze jesu ili nisu iznos koji se izračunava ili ne.

Izvinjavam se, da li je sada u pitanju amandman na član 29? Jeste, hvala.
Dakle, član 29. se odnosi na član 118b. gde se dodaje novi stav koji glasi: „Novčanom kaznom od 100 hiljada do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj Državna lutrija Srbije, odnosno pravno lice ako poreskoj upravi ne dostavi dnevne, mesečne i godišnje izveštaje o prometu, u pisanoj ili elektronskoj formi“, pri čemu drugi članovi menjaju mesta.
Moje pitanje je da li su obaveze Državne lutrije i prekršaji koje čini bile navedene u bilo kom drugom članu ili je ovo samo za dodatni prekršajni iznos, uvođenje obaveza Državnoj lutriji u slučaju izostanka dnevnih, mesečnih i godišnjih izveštaja o prometu? Zašto je ovo pitanje? Da li zato što su stavljeni za prekršaje dnevni, mesečni i godišnji ili je to odredba koja se dodaje kao novi stav, zbog toga što se iz prakse videlo da nedostaju mesečni, dnevni ili godišnji izveštaji? Samo je to pitanje.

Član 30. bavi se tehničkim uslovima, odnosno podnošenjem poreskih prijava i on u dva stava glasi: „Poreski obveznik koji obezbedi tehničke uslove, može u periodu od 1. januara 2016. godine do 29. februara 2016. godine, istovremeno sa podnošenjem poreskih prijava iz člana 6. st. 2. i 5. i stav 6. podtačke 1) i 2) ovog zakona, u pismenom obliku neposredno ili putem pošte da te poreske prijave podnosi i u elektronskom obliku na propisani način.“
Drugi stav: „Na osnovu poreskih prijava iz stava 1. ovog člana podnetih u elektronskom obliku, neće se evidentirati poresko zaduženje na računima poreskih obveznika“.
Da li to znači da ako je u pitanju, u pisanom obliku, da će se onda evidentirati? To je poenta.
Ja sam vrlo privržena e-upravi, e-vladi i svemu što nosi prefiks „e“ i znam koliko to teško ide. Sedam godina je trajala borba da nema pečata i da nema pitanja gde je pečat, a pet godina je trajala borba za „pej pal“ čisto bez izmena Zakona o deviznom poslovanju. Ne znam zašto, verovatno iz urođenog optimizma, ali ako i u koga polažem nade da će biti tvrdoglav u e-upravi, onda je to Ministarstvo finansija i Uprava prihoda, zato što to svima olakšava posao koji treba da bude obavljen.
Sada, ovde imamo u zakonu da oni, svi mi, građani, da imamo izbor i ja razumem zašto imate izbor, ali bojim se da će ovako definisan član samo nastaviti dugogodišnje odlaganje i izbacivanje pečata. Nadam se da neće.
Želim da iskoristim i ovaj amandman da bismo zaboravili komičnu prošlost na elektronsku izjavu o davanju novca, da se donese pečat i da se donese foto-kopir lične karte sa čipom. To se dešava, to se prosto dešava i mi to svi ne volimo da se dešava, ali to nema veze ni sa vlašću, ni sa opozicijom, ali ima veze sa nečim što treba da bude svakodnevnica u našem sistemu.
Dakle, ja sam privržena i podršku dajem naporima Ministarstva finansija i Upravi prihoda, koja će potpuno svu vrstu komunikacije oko poreskih prijava, izveštaja, premestiti na e-poslovanje.

Amandman na član 31. je neminovno posledični amandman, pošto je moja namera bila da zadržimo postojeće rešenje u najvećem delu i ja bih volela da imam Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji takav da zaista imamo raspravu o jednom stavu ili dva stava u tri člana koji bi poboljšali zakon.
Ovo, nažalost, nije slučaj, pa je neminovno da i ovaj član koji obavezuje da objavljeni zakoni koji su na snazi, prestaju da budu na snazi, odnosno da se raspored uplaćenih iznosa po osnovu dospelih poreza i sporednih poreskih davanja zaključno sa 31. decembrom 2015. godine, izvršiti primenom odredbe člana 70. stav 2. Zakona o poreskom postupku i administraciji, a koji su objavljeni u „Službenom glasniku“. Sve ostalo neće važiti. Važno je da ovo znaju oni koji treba da postupaju. Hvala.

Član 32. govori o stupanju zakona na snagu. Obavezan član u svim predlozima zakona o kojima raspravlja Skupština i po ustavnim rešenjima, zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“. Izuzetno, Skupština može da odluči po posebnim razlozima da zakon stupi na snagu u roku kraćem od Ustavom propisanog.
Ovaj član 32. ima datumsku odrednicu, kao i Predlog zakona čija je rasprava u pojedinostima zaključena i kaže da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine.
Ja razumem u nekoliko ovakav član, mada ne mislim da je dobro stavljati datumske članove, osim izuzetno ili kada se radi izmene i dopune zakona odlaganjem roka, kao što je to na primer bilo sa pasošima ili sa legitimacijama ili sa već, kada ne izračunamo dobro ni do kog roka mora da stupi zakon, pa onda radimo odlaganje, zbog toga što je pretpostavka da su zakoni stigli u Skupštinsku proceduru dovoljno daleko od 1. januara 2016. godine, pa se ovakav član podrazumeva i stupanje na snagu u Ustavom propisanom roku od osam dana od dana objavljivanja, jer je zakon iz novembra, aprila, već sve jedno od kada, duže od 15 dana u Skupštini.
Ali, sada ćemo imati svi zajedno obavezu da ili posebno Odbor donosi odluku o tome kada stupa zakon na snagu ili da imamo nezakonito stupanje na snagu, pošto da bi stupio na snagu 1. januara 2016. godine, pravnici će me ispraviti, onda bi glasanje moralo da bude danas ili sutra.
Ne znam, nikad neću naučiti kako se računa osam dana da stupi na snagu i to je razlog zašto smatram da ovaj član treba da se briše.

Zahvaljujem, član 1. predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana zanimljiv je iz dva razloga.
Prvi je navođenje zakona, odnosno brojeva „Službenog glasnika“ o Zakonu o porezu na dohodak građana od 2001. godine do danas i broj tih izmena. Za istraživača jednog dana nadam se, naših strukturnih reformi i fiskalnih reformi, ili bar pokušaja pravih fiskalnih reformi, ove mnogobrojne brojke će biti odličan podatak, jer se iz konteksta svake izmene može naslutiti šta je to što se htelo, ili određivanjem šta je to od dohotka građana što se smatra da treba da bude oporezovano, koliko treba da bude oporezovano, koliko je tih građana kojima se zakonom stavlja obaveza i kako je to sve na kraju izgledalo na prihodnoj strani budžeta.
Pošto je upravljanje budžetom, u stvari upravljanje državom koliko god mi bili često ne skloni da razgovaramo o tome, a češće skloni mitskom u razgovorima, a ne političkom, ja sam sa žaljenjem morala i na ovaj član da stavim amandman da se briše, a sa radošću bi govorila o pregledu razloga zašto se i kako menjao porez na dohodak građana.
No, ono što je novina, odnosno promena člana 3. stava 1. osnovnog zakona je da se definiše šta je to što je prihod građana koji podleže porezu, to su pod tačkama od 1. do 7. zarade, prihodi od samostalne delatnosti, prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, prihodi od kapitala, prihodi od nepokretnosti, kapitalni dobici i ostali prihodi.
Zanimljivost je uvek struktura ovo - ostali prihodi, ali to je tačka koja se vuče iz zakona u zakon. Hvala.

  Zahvaljujem.
Član 2. koji se izmenama i dopunama predlaže na usvajanje Narodnoj skupštini u jednoj polovni je izmena jezički, menjanje reči iz množine u jedninu, kao što je u tački 22. koja uređuje vojsku, kojima se uređuje vojska ili menjanje velikog slova kod Autonomna u malo autonomna.
Ali, ono što je zanimljivost ovog člana jeste što se dodaju reči – i druge vrste naknade, odnosi se na nezaposlenost i dodaju se reči – i druge vrste naknada koje u okviru programa i mera aktivne politike zapošljavanja plaća NZS u skladu sa zakonom kojim se uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Menja se tačka 16. koja glasi – uplata dobprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje je privredno društvo dužno da plati za osnivača, odnosno svog člana u skladu sa zakonom, kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i otpremnine do određenog iznosa.
Takođe u tački 20. menja se odredba o otpremninama i kaže se - otpremnine koje isplaćuju licem kojem prestaje radni u procesu rešavanja viška zaposlenih u postupku privatizacije u skladu sa aktom Vlade, kojim se utvrđuje program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije do iznosa utvrđenog tim programom.
To je malo nezgodno jer se čeka program, ako ga nema, kao što je nezgodno i mere aktivne politike zapošljavanja da bi mogao da bude primenjen član 2. kao novina u porezu na dohodak građana.
Mi mislimo da to treba bolje formulisati.

Posledični amandman. Ima i još.
Kada predlažete i potpisujete amandman kojim se neki član briše, onda je neminovno da član kojim se uređuje ono što vi želite da brišete ili se menja broj stava ili se dodaje ili menja takođe bude predložen za brisanje. Hvala.

Članom 4. izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana menja se član 14. koji sada u nekoliko stavova u suštini definiše šta su zarade. Pa kaže – zaradom u smislu ovog zakona smatraju se i primanja u obliku bonova, hartije od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske tranformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadokanom ili neposrednim plaćanjem.

Meni je jasno šta se htelo ovim članom, ovim prvim stavom se definiše šta je hartija od vrednosti koju zaposleni dobija od poslodavca, ili od poslodavcem povezanog lica, smatraju se zaradom u momentu sticanja prava raspolaganjem nad tim hartijama od vrednosti.

To je odredba koja je jedno vreme postojala i u mađarskom i u hrvatskom zakonodavstvu, pa se odustalo od nje. Dakle, šta radite sa licem, zato što kažete da je zarada hartije od vrednosti u momentu sticanja prava raspolaganja tim hartijama, ako je u nerazumno kratkom roku. Te hartije nemaju više vrednosti. To je bio slučaj u državama u okruženju. Kažem, razumem zašto je ovo stavljeno, ali mislim da je to rešenje od kojeg ćete odustati bez usvajanja mog amandmana.