Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7192">Gordana Čomić</a>

Gordana Čomić

Demokratska stranka

Govori

Zahvaljujem.
Dva člana, od kojih je jedan suštinski, daje izmenu Zakona o oružju i municiji, a drugi je, naravno, posledični, po svojoj sadržini postavlja obavezu pred imaoce, držaoce, vlasnike oružja, pre svega pištolja i revolvera, da prolaze obavezan lekarski pregled, da bi imali u određenom vremenskom roku, što je podložno i amandmanima, da imaju da su zdravi i da su spremni za držanje i nošenje vatrenog oružja.
Ovaj zakon se ne odnosi na lica koja imaju službenu dozvolu za držanje, nošenje i korišćenje vatrenog oružja, uključujući i pištolje i revolvere, u raznim sektorima u našem društvu, od vojske i policije, preko privatnih obezbeđenja, niti se odnosi na udruženja koja zaista neguju i čuvaju odgovorno svoj stav prema oružju koje koriste, kao što su to udruženja lovaca, nego hoće da oni koji legalno poseduju oružje budu registrovani, prepoznati i da budu zabeleženi kao ljudska bića koja će odgovorno koristiti to oružje.
Ne samo da ćemo time sprečavati nasilje koje se čini vatrenim oružjem, ne samo da je u skladu sa Predlogom zakona koji je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac, da se registrovanom porodičnom nasilniku zakonom oduzima vatreno oružje, primedba da on ako je rešio da ubije, on će ubiti, pa ne mora oružjem, možete lakše pobeći od druge vrste oružja, od metka se teško beži. Ja zaista ne vidim razloga da se oko toga ne složimo.
Komentari javnosti koji s nama razgovaraju o ovom predlogu zakona je da je problem što to predlaže predstavnica opozicione stranke. Ja nemam ništa protiv da isti zakon potpiše bilo ko i sa zadovoljstvom ću ćutati raspravu kojom bi taj zakon ipak ušao u dnevni red.
Ja potpuno razumem da se većini u našoj Skupštini naše ustavno i zakonsko pravo da predlažemo predloge zakona čini kao dosadno ili nervirajuće, pošto primećujem da su opet poslanici većine, koji moraju pri glasanju da imaju, sa nama zajedno, broj od 126 napustili salu. Ja vas molim da to ne radimo. Ja sam malopre rekla – ako ćete gužvati vladavinu prava na papirima na kojim piše i bacati kroz prozor, ona se vrati kroz vrata. To je zajednička šteta. Vladavina prava je dobra za sve. Dok traje utvrđivanje o dnevnom redu, mi poslanici smo u obavezi da sedimo u sali i učestvujemo u glasanju, tako da vas molim da utvrdimo kvorum ponovo.
Zahvaljujem.
Pretpostavljam da mi je promaklo da su kandidati u ovom procesu Vladimir Vukčević, Bruno Vekarić, Snežana Malović i Biserka Živković ili mi je promaklo da može svako da priča o čemu god hoće, a ja sam tu jako maštovita, tako da ako ćemo o ličnim utiscima i mimo dnevnog reda nije nikakav problem, pošto možemo o raznim krivičnim prijavama, raznim biografijama i raznim stvarima, ali uz unapred izvinjenje ako mi je promaklo da su Vladimir Vukčević, Snežana Malović i Bruno Vekarić kandidati. Ministar će me ispraviti. Ko zna, možda ja ne čitam pažljivo, pa je bilo potrebno dokazati svima nama da su postupali nezakonito, da su zloupotrebljavali službeni položaj i da su postupali mimo ovlašćenja.
Onda, pošto sam malo neprijatno iznenađena bila kada nas je ministar učio o tome šta je uloga Skupštine u ovo procesu, pošto nisam očekivala to od ministra Selaković, od raznih drugih jesam, ali dobro, onda nema vladavine prava ako ministar koliko sutra ne počne da postupa po ovome što je čuo u sali Narodne skupštine i ne pokrene postupke protiv lica koja su ovde teško optužena ili ćemo se igrati vladavine prava ili ćemo joj se rugati ili će je biti.
Pošto smo na rečima svi za vladavinu prava, i za govor o temi dnevnog reda, onda je jasno da u ovoj sali nema vladavine prava jer neki mogu da pričaju o čemu god hoće, da kleveću, optužuju ljude, da izriču stavove o nezakonitom, kršenju prava, zloupotrebama a da ministar koji je zadužen da spreči da se tako šta dešava u Tužilaštvu za ratne zločine da ostane bez reakcije danas ili sutra, onda ćemo svi zajedno bojim se da imamo mnogo veći problem nego što nam se na prvi pogled čini i to je zajednička šteta.
Dakle, ja ću o kandidatima za izbor tužilaca u osnovnim sudovima, Tužilaštvu za ratne zločine i za organizovani kriminal.
Današnja rasprava je pokazala, bojim se takođe, izražavam svoju zabrinutost i sumnju jednu dosta očitu stvar. U odgovorima ministra i u onome što je do nas došlo kao informacija, postavilo se pitanje kriterijumi, da se predloži jedno ime, što Vlada sme da radi, sme da predloži listu kandidata. Pa, se onda u okviru kriterijuma kazalo – nisu svi koji su po tim kriterijumima sa najvećim brojem bodova ili prvo rangirani i predloženi i naravno da je zanimljivo čuti i znati zašto? Zašto uopšte radite kriterijume ako nećete predložiti one koji po stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti ima najviše bodova, da upotrebim kolokvijalni izraz, jer očigledno imamo predložene kandidate koji imaju manje bodova od rangiranih, to smo izmenili kao argumente ovde u sali.
Onda je postalo jasno. Postoji kandidat koji je dobio najveći broj, najveću ocenu za stručnost, osposobljenost i dostojnost, ali je on na listi. Pa, postoji očigledna želja da se glasa, ne za kandidata koji ima najviše po stručnosti i osposobljenosti i dostojnost, odnosno za Miljka Radosavljevića, nego da se glasa za gospodina Nenadića. To je legitimno. Čemu celo ruganje vladavini prava, ako skupštinska većina odlučuje da glasa za gospodina Nenadića? U čemu je problem? Zašto mislite da možemo da budemo svi objekti prevara sve vreme, takve vrste. Po onoj staroj, možete neke ljude da varate sve vreme. Možete i sve ljude neko vreme, ali ne možete sve ljude sve vreme da držite u statusu da im nanosite obavezu da vam veruju na reč. Vladavina prava, i to ste odlično kazali u prethodnoj načelnoj raspravi, je upravo da se ne veruje na reč, nego postoje neutralni mehanizmi kojima se obezbeđuje da bude istine u društvu.
Dakle, pitanja koja su ovde postavljana je šta su bili kriterijumi? Kriterijumi su po zakonu, ali se gledao i predlog programa organizacije, programa rada. On je u Pravilniku, nije u zakonu, pa ne može da se rangira. Nekad je to spisak lepih želje, nekad nije, pri čemu, ponavljam, potpuno je legitimno skupštinska većina, odluči za koga će glasati. Šta više, na obe liste, koje su ponuđene, ima jako dobrih kandidata i to je dobra vest za Srbiju, ne za Vladu, ne za skupštinsku većinu, vladajuću koaliciju ili opoziciju, nego za Srbiju da imate dobre kandidate na listi za Tužilaštvo za organizovani kriminal i za ratne zločine.
Šta je onda problem? Problem je što se veštački stvara kontrapunkt između jednog procesa koji je trajao u Srbiji i u Skupštini 2009. godine, i rezultirao zakonima koji su doveli do izbora tužilaca. Sada, zašto je kontrapunkt? Zato što kažemo u raspravi da je to unazadilo, da je to upropastilo, da je to uništilo, da je to nikad strašnije, čak i od druga Tita strašnije, što teško mogu da zamislim ali dobro, a pri tome, u ponovni izbor, šest godina kasnije, idu skoro svi isti ti ljudi, sem izuzetkom dva imena koja ja ne znam ili još četiri za koja nisam sigurna. U čemu je onda problem? Ako su ti ljudi kvalifikovani vašom ocenom da je ceo taj proces unakazio tužilaštvo i sudstvo, a sada ih biramo ponovo, onda ili oni jako valjaju i nisu bili birani nikad zato što su bili poslušni, ili sistem kojim biramo tužioce i sudije i nije tako loše kako izgleda na prvi pogled.
Ja sam prva koja sam ga kritikovala i zato imamo sada šum na diskusiji da se ovde govori o Vladimiru Vukčeviću, Brunu Vekariću, Snežani Malović i Biserki Živković, javno se kleveću ljudi, jer je to sloboda govora. To nije tačka dnevnog reda. Oni su dokaz da ništa nije valjalo. Za to tužilaštvo imamo više kandidata i njihova zla dela se ovde vama, ministre, podastiru kao dokaz da treba da birati ne prvog, ili ne drugog na listi, nego trećeg ili četvrtog. To je, po meni, nedovoljno dostojno rasprave između narodnih poslanika, ali to sam samo ja. To sa vama nema veze zaista.
Dakle, u danu za glasanje odlučivaće, naravno, većina. U procesu predlaganja, kako je već rečeno ministru, nema kršenja zakona ali ima u pokušaju da sakrijemo za koga ćemo, u stvari, glasati. To može da bude poricanje od strane ministra i većine, sa rečenicom – ništa mi ne sakrivamo, Skupština će sama da odluči. Ako je to odgovor, unapred se slažem da je to vaše pravo da procenite da kada ponudimo liste da će to tako da bude.
Malo nam je problem što imamo problem sa glasanjem u Skupštini i to nije vaš posao, ali samo digresija, imamo čitav slučaj o glasanju za kandidate za REM. Biće autentičnog tumačenja, člana zakona koji to tretira. Nakon što je zapisnik potpisan, nakon što je ceo proces obavljen, nakon što su izabrana imena koja tek naknadno proizvode efekte.
To nije dobro ni po koga i ne bi bilo dobro ni po koga da pri glasanju za tužioce u osnovnim ili za tužilaštvo organizovanog kriminala ili ratnog zločina da imamo sličan slučaj.
Dobra vest je što sam ja potpuno sigurna da delimo privrženost vladavini prava u oblasti koju vi vodite, za koju odgovarate. Meni ne smeta argumentacija da delimo odgovornost, to je uobičajno u nekim situacijama. Ja nemam argumente da kažem zašto ja mislim da mi delimo potpuno privrženost vladavini prava, ali prosto nije bilo još postupka koji bi me u tome razuverio. Rad na primeni akcionih planova za poglavlje 23 i 24 nadam se da me neće demantovati. Skoro sam sigurna da neće jer nema manevarski prostor da tih primena akcionih planova bude i suviše mali da bi mogli da pravimo bilo kakve koloritne iskoke, tumačenjem šta je vladavina prava, a šta nije.
Još jedan dokaz, finalni za stav koji se ima o tome da je 2009. godine izabrana i da su oni jezike da su pušteni da odsluže mandat. Jezik je čudo. Ženo imaju osetljivo uvo na to da se… ja na to ne zameram, to je više humor. Dakle, da su odslužili mandat u potpunosti, ja sam razumela šta je kontekst. Kontekst je, nikome nije palo na pamet da razrešava ili da ometa tužioce izabrane 2009. godine osim Vladimira Vukčevića. Ovde je raznima padalo na pamet da ga ometaju, kleveću, remete i tako dalje. Dakle, postoji ipak jedan izuzetak kada je u pitanju da li može neko da odsluži mandat do kraja ili ne, ali sam razumela nije ovo spor, spor sa vama.
Dakle, spominjali ste odličan primer saradnje između tužilaštva i sudova gde je za ostalih, ako sam dobro zapamtila 82 predmeta sa deset i više godina rešeno, što sporazumno što kako god, ali pravom saradnjom tužilaštva i suda u Beogradu. To je dobra vest. Ja sam vrlo sklona podršci takvom načinu rada sudova iz prostog razloga što on ne šteti ništa vladavini prava, a na nekakva paradoksalan način možda čak više doprinosi osećanju pravde kod onih koji su oštećeni nego dugotrajni procesi kojima se ne vidi kraj koji samo proizvodi samo nesreću kod žrtve koja traži pravdu za učinjeno krivično delo.
Dakle, i ti ljudi koje hvalite za ovu godinu i ti ljudi su izabrani 2009. godine. Sva moja želja, razmatrajući kako ćemo glasati za tužioce u danu za glasanje, je da ako iako možemo da razdvojimo legitimno, potpuno legitimno sa pozicije vlasti kritiku neke druge vlasti, šta god ta druga vlast radila, donela zakon, nije donela zakon, primenila, trebalo, šta god.
Ali da razdvojimo to od ljudi, koje je taj zakon postavio na javne funkcije, jer oni to čuju, kao omalovažavanje svog rada. Nije to ideja, to sam sigurna, vi hoćete opaskom o propustima o reformi pravosuđa da uspostavite dijalog onoga što je radio neko drugi u odnosu što je lošije, u odnosu na ovo što je sada, a što vi radite mnogo bolje. Za to treba dokaz.
Dakle, ja zato ponavljam pitanje, ako su kriterijumi stručnost, osposobljenost i dostojnost, da li ima i jedan kandidat koji je predanim radom komisije, ocenjen po ovim kriterijumima i programu, koji ima više ocene, a nije predložen za izbor. Jedan, dal ima? I da li je glasanje za gospodina Nenadića i gospodina Radosavljevića, ako bude u korist gospodina Nenadića, da li će biti taj prvi slučaj? S obzirom da smo mi dobili listu kandidata.
Ja znam da se vi ne mešate u glasanje. Ko je bolje ocenjen Mirko Radosavljević ili Nenadović? Isto su ocenjeni. Znači, svi kandidati koje imamo na listi su isto ocenjeni. Dobro. Znači, svi kandidati koje imamo na listama, a od kojih je nama poslat samo jedan, su isto ocenjeni.
(Nikola Selaković, s mesta: Isto su ocenjeni, javiću se da vam odgovorim.)
To mi kažete ministre?
Gospodine Bečiću, meni se ministar obratio. Dok sam govorila, meni se ministar obratio i ja vas molim da pratite sednicu.
Pa da pratite, onda biste čuli da se meni ministar obratio.
E, to je vladavina prava.
Dakle, ima nas ovde stotinak, samo sam ja čula da se meni ministar obratio. Dok sam govorila.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Naša ideja i predlog skupštinskoj većini, odnosno svima nama narodnim poslanicima, je da menjamo Zakon o oružju i municiji, tako što bi bili obavezni zdravstveni pregledi, odnosno lekarski pregled imaoca, držaoca i lica koja imaju pravo na nošenje i korišćenje vatrenog oružja.
Ovo se prevashodno odnosi na lica koja imaju revolvere, pištolje. Mnogo više i nego što se to odnosi npr. na ljude koji su lovci, članovi Udruženja lovaca, koji imaju puške, prvo, zbog toga što ova grupa ljudi koja se bavi lovom i poštuje vatreno oružje ne koristi ili vrlo retko imate korišćenje puške za ubistvo drugih ljudi. Naravno da se ne odnosi direktno i na imaoce i ljude ovlašćene da koriste oružje kao službena lica, jer oni i ovako i onako prolaze testove i preglede. Odnosi se na ogroman broj ljudi u Srbiji koji imaju legalno ili nelegalno oružje, prevashodno na ove koji imaju legalno od države datu dozvolu za držanje, nošenje ili korišćenje vatrenog oružja, odnosno pištolja i revolvera.
Neophodno je da te ljude, u nekim vremenskim rokovima, o kojima se možemo dogovarati, naš predlog može biti amandmanima menjan, podvrgnemo lekarskom pregledu, zdravstvenoj zaštiti da bismo bili sigurni da je lice koje to oružje poseduje ili ima dozvolu za nošenje i korišćenje zdravstveno spremno da to oružje koristi.
Svedoci smo tragičnih nestanaka života u porodicama, na ulicama, u kafanskim svađama, u automobilskim nesrećama, kada ljudi prelako potežu oružje i ostaju da se kaju, ako su pravosnažno osuđeni, celog svog života, kada ljudi, živeći u postraumatnom, postkonfliktnom društvu, u društvu izuzetnih teškoća za stabilan život, u poratnom društvu, imaju verovatnoću da je njima, pre svega, pomoć da se u nekom vremenskom roku vide po zakonskoj obavezi i da dobiju potvrdu o dobrom zdravstvenom stanju.
To je zajednička korist, ne radi o stranačkom zakonu, već se radi o opšte društvenoj koristi. Hvala vam.
  Zahvaljujem.
Juče je devet meseci od 13. marta 2015. godine, kada je pri završetku spasilačke misije, koju je usmenom naredbom odobrio ministar odbrane, poginulo sedam ljudi.
Dve komisije su radile izveštaje i naša namera je neposredno posle tragičnog događaja i ne samo zato što je taj događaj toliko tragičan da je nestanak sedam ljudi po nama dovoljan razlog da se svi mogući detalji o toj nesreći pribave, nego zato što smatramo da je Skupština mesto na kojoj se utvrđuje odgovornost svih iz izvršne vlasti, pa tako i onih koji su učestvovali u subordinaciji, odnosno od ministra odbrane koji je dao usmenu naredbu, do poslednjeg lica u subordinaciji.
Naš anketni odbor nije ni opozicioni ni većinski, on je sastavljen po pravilima kako to rade anketni odbori, prevashodno bi imao za cilj da nađe odgovor na dva važna pitanja koja nemaju odgovor ni u prvom ni u drugom izveštaju komisije o tome šta radi tužioc, mi nemamo informaciju. Imamo samo informacije da je disciplinski sud dvojicu generala kaznio zabranom napredovanja, što smatramo neprimerenim, jer je ministar taj koji je izdao naredbu mimo protokola subordinacije, a dvojica generala bi bila kažnjena, prihvatili kršenje subordinacije ili ne, samo što za njih izgleda ne važi vladavina prava, dva pitanja ostaju bez odgovora.
Prvo je, na osnovu čijih, kojih informacija, ko je obavestio ministra odbrane, ko mu je dokazao da mu je potrebno narediti spasilačku misiju helikopter, ko ga je obavestio o uslovima tako da on može da napravi tu procenu? Na to pitanje nigde nema odgovora. Mi ga smatramo izuzetno važnim, jer je očigledno ministar procenio da je onaj ko mu je informaciju dao, dovoljno kredibilan da može bez pismenih naredbi, usmeno u subordinaciji da izdaje dalja naređenja i da pokrene spasilačku misiju „Helikopter“. Ovo o ministru govori to što je mesecima kasnije on rekao da je ponosan, da bi ponovo sve uradio. Ja se nadam da će jednom razumeti šta je rekao tom rečenicom.
A drugo pitanje je – ko je menjao plan leta letilice kada je već bila na putu u Beograd? Ko je određivao mesto gde će letilica da sleti? To su dva pitanja koja su ključna za ispitivanje odgovornosti.
Mi krivične prijave, istrage, ostavljamo tužilaštvima, ali ovo smatramo neophodnim za rad Skupštine da bi bilo odgovornog ponašanja na svim mestima na kojoj Skupština bilo koga bira, a Skupština bira ministra odbrane, nije obrnuto. Hvala vam.
Vrlo ću kratko.
Podrška ovom amandmanu, sa molbom i poslanicima iz Zelene grupe i sa molbom ministru finansija da prihvati amandman a poslanici da glasaju. Amandman je dobar, amandman je evropski, amandman je dobar za Srbiju. Ne radi se uvek o iznosu novca, radi se o poruci šta hoćemo dobro s tim novcem da uradimo. Karta erozije nam je neophodna, umesto kukanja o tome šta nam se dešava, zato što je nemamo. Tako da je samo moja podrška amandmanu u tom smislu. Hvala vam.
Obrazloženja za podršku nadoknada, povećanja nadoknada koja dobijam od Vlade su taman toliko tanka koliko i priča – zadržali smo penzije od 25 hiljada. Zadržali smo zato što su povećane 2008. godine s jeseni, inače bi bile 14 hiljada.

Tako da se odlučite. Ili ste protiv povećanja penzija, ili ćete da kažete – super što je baš, bar ovim najmanjim penzijama, povećanje urađeno 2008. godine pa ljudi imaju 25, pa mi možemo da lažemo okolo kako njih ostavljamo na miru. To su povećane penzije.
Samo da ponovim priču o tome kako se vodi briga o penzionerima i ko je za to nadležan. Ovde imamo nesporazume banalne, ali duboke. Priča o tome da je 25.000 minimalna penzija nešto što se neće dirati, a zato što su penzije povećane 2008. godine u koaliciji s PUPS i s pravom PUPS da ima svoj program, sa obavezom koalicionih partnera da taj program ispune, tih 25.000 na koje ste ponosni da ste ostavili, a ostalo ste oteli, bilo bi 14.000, ne 25.

(Zoran Babić, s mesta: Oteli?)

Narodni poslanici koji dobacuju – oteli, da, oteli ste penzije odlukom da se u budžetu manjak nadomesti otimanjem penzija i smanjivanjem plata, a ne odlukama o restrukturiranju, preduzeća u restrukturiranju i odlukama reformi u javnom sektoru, legitimno, ali ne može da se laže o tome odakle penzionerima tih nedovoljnih, strašno malih 25.000, od povećanja iz 2008. godine.

Ako ste rešili da otimate, mogli ste oteti sve, a ne pričati o tome da, otećemo samo ovo iza 25.000, ali smo jako dobri pa ostavljamo penzionere sa 25.000. Da nije bilo koalicije PUPS-SPS-DS-SDP i G17, moram da kažem, ti penzioneri bi danas imali nešto iznad 14.000 i dobro je što smo tako odlučili. Hvala.
  Zahvaljujem.
Zajednički amandman narodnih poslanica svih poslaničkih grupa, odnosno amandman koji je nastao dogovorom nas u Ženskoj parlamentarnoj mreži, i Ženama aktivistkinjama iz civilnog sektora i u krajnjoj liniji, konsultacijama sa evropskim standardima i pravilima kada je u pitanju rodno budžetiranje, jer u zemljama Evrope kojima želimo da budemo deo, ovo je svakodnevica već prilično dugo.
Dakle, svi amandmani imaju nameru da daju potpuno jasno nedvosmisleno uputstvo da gde, i kako da se primene indikatori, rodno budžetiranje, odnosno kako su moje koleginice već rekle, da gledamo u budžet koliko se od koga novaca prikuplja, ko su ti od kojih se novac prikuplja, kad radimo fiskalnu politiku onda gledamo od koga sve može da se uzme novac, ali ovo gledamo koliko muškaraca i žena to ima i šta je od odluka Narodne skupštine da se troši novac zaista i po žene i po muškarce.
Zbog toga je ovo tema za dijalog i drago mi je da smo saglasni o tome da je ovo samo ideja i početak Ženske parlamentarne mreže i da očekujemo da sledeće godine svi poslanici vrlo rado učestvuju u ovom dijalogu i da donesemo odgovarajuće odluke.
Dakle, naš amandman odnosi se na član 7. koji kaže da umesto kako u tekstu stoji način na koji će se obrazloženje iskazati rodna analiza budžeta lokalne vlasti stoji uputstvo sa obrascem kojim će se iskazati rodna analiza budžeta lokalne vlasti, jer ta uputstva postoje.
U zemljama u kojima je ovo već sedma osma godina nije problem, dovoljno stručnih ljudi u Ministarstvu postoje, a postoji jako mnogo lokalnih samouprava gde one znaju, one rade već.
Na našoj volji je, da li ćemo usvojiti. Za prethodni amandman moja ponuda da unesemo ispravku da se umesto reči „AP Vojvodina“ unese „pokrajina“ kako uvek stoji u zakonima gde imamo podeljene nadležnosti. Hvala.
Ne odnosi se na vas, niste vi povredili, osim ako se u povredu za predsedavajućeg ne smatra da se vodi računa o usklađenom radu odbora. Zato što amandman u ovakvom tekstu ne može da uđe u plenum ako ga nije odobrio i o njemu glasao odbor, matični odbor, u ovom slučaju Odbor za finansije. Dakle, nije do vas, nego je do ukupnog konteksta u kome se donose amandmane, pošto je ovaj amandman imao ispravku iz formalnih razloga, ali ispravka nije stigla do plenuma. Bila je na Odboru za finansije i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i glasano je o amandmanu sa ispravkom. Zato kažem da nije neposredno greška predsedavajućeg, nije uopšte greška predsedavajućeg.

U ovom načinu kako donosimo budžet vrlo se lako dogodi da ispravka amandmana iz formalnih razloga prođe kroz odbore, ali da u takvom pisanom delu ne dođe kroz ovo. Ako želite da odbacite amandman, ja nemam ništa protiv, ali je to objašnjenje – amandman se ne može pojaviti dok ne prođe najmanje dva odbora i dok se na tim odborima ne donese odluka da ili je u skladu sa Ustavom, ili se odbacuje iz Poslovnikom utvrđenih razloga, ili se obaveštava da je u skladu sa Ustavom, a predlaže da se ne prihvati od predlagača. Ovaj amandman je tako prošao. Postoji ispravka.
Zahvaljujem.

Član 8. u predloženom tekstu u izmenama i dopunama zakona glasi da se 'posle reči – za isporučenu električnu energiju dodaju reči uključujući i troškove koji ne zavise od potrošnje električne energije kao i naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.

Na Odboru za evropske integracije sam pre nego što je potpisan amandman – briše se, pitala predstavnike Ministarstva finansija kako se obračunava električna energija. Pošto je akciza porez na potrošnju i pošto svi mi dobijamo račune za električnu energiju i što je ovaj član zakona predložen pitala sam da li se sada obračunava akciza na angažovanu snagu, na ono što nije potrošnja električne energije i na podsticaj i da li se na sve to obračunava PDV? Predstavnica ministarstva mi je rekla da to nije istina i da to nikada neće biti i da se obračunava po zakonu.

Ja sam joj obećala ili ću ponovo proveriti svoj račun za električnu energiju ili ću proveriti da li sam jedina čije domaćinstvo dobija tako obračunatu električnu energiju. I, pitala sam je za ovaj član zakona i rečeno je da cena akciza na struju mora usklađivati i da je ovo samo u saglasnosti sa direktivama.

Imam za vas tri molbe. Prva molba je da počnemo pažljivije da biramo koga od Vlade šaljemo na odbore Narodne skupštine. Ili ja imam nesreću da Vladu, podržavala ja ili bila opozicija, dolaze predstavnici Vlade koji ne znaju o čemu se radi ili ih baš briga da svoj posao obavljaju na odboru. Drugo što bih vas molila jeste da mi obrazložite zašto ovaj član 8. o akcizama i treće kako se sada obračunava PDV na šta i na šta se obračunava akciza.

Ovo je važno ne samo zbog toga što će akciza rasti nego je važno zbog toga što na ovakvim stvarima jedni prema drugima ili jedni sa drugima ne možemo da uradimo ništa drugo nego da učinimo svima jasnim da bi bilo građanima koji plaćaju električnu energiju. Zašto – briše se. Ja sam protiv strategije da se akcize prevale na građane. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Pošto sada vidimo da ima da se u amandmanu govori o ličnosti predlagača amandmana, odnosno o ličnosti onog ko brani zakon, ja ću nastaviti u tom stilu jer je dozvoljeno, pa što je jednom dozvoljeno, to je svima dozvoljeno.

Dakle, svi vi koji branite ovaj zakon, mi se dobro sećamo kako ste gradili „sigurnu kuću“ za Ratka Mladića, kako su nestajali… (Isključen mikrofon)
Zahvaljujem.

Žao mi je što smatrate da nekim poslanicima možete dozvoliti diskvalifikaciju predlagača amandmana, a nekim drugim poslanicima ne možete dozvoliti kvalifikaciju ili diskvalifikaciju onih koji brane zakon. Ali, vaš izbor.

Dakle, ako govorimo o amandmanima koje zajedno sa kolegom Šutanovcem sam podnela, svi amandmani su da se briše i volela bih da može da se izbriše sve ono čega se sećamo u ovoj Narodnoj skupštini, kao što bih volela da može da se izbriše sve ono čega se i svi ljudi u Srbiji sećaju, ali to nažalost ne može.

Međutim, možemo da predložimo brisanje amandmana kojim se u članu u zakonu kojim se izmenama i dopunama akcize govori o tome kada i kojim rokovima će ove primene akcize biti.

Meni je izuzetno žao što ova rasprava i o našim amandmanima teče kako teče i moj pokušaj da svoj prethodni amandman obrazložim stilom koji je dopušten drugim narodnim poslanicima je srećom osujećen i ja sam zahvalna predsedavajućem što je sprečio da ja kažem čega se ja sve sećam a dela su mnogih ljudi koji sada sede u ovoj Skupštini i sede u Vladi Republike Srbije i ja ću to sećati se ćutke, sve osim jednog događaja, prezrivih osmeha na licima ovih koji podržavaju zakone, u danu atentata na Zorana Đinđića. To nećemo zaboraviti. Hvala.