Poštovani građani Srbije, evo, u ovim sitnim satima, moram da vam prvo kažem kako smo uopšte došli u ovu situaciju.
Vidim da vam se, gospodine Orliću, priviđam i kad nisam u sali, pa vas molim da me istetovirate ovde nekako, tu negde gde imate pogled, gde vam je sat ili tako nešto, da me uvek imate na oku kad nisam u sali, da bar mislite da sam tu stalno sa vama. Na drugu ruku ćete, naravno, Vučića da istetovirate.
Da se vratim na ovu situaciju i kako smo došli dotle da mi sad radimo i subotu i nedelju i do 10, 11 sati. Nama iz opozicije nije teško, pogledajte, naše klupe su pune, tu smo svi.
Vi ste danas bili na partijskom sastanku, razumem vas, egzaltirani ste, „Pink“ je video Tita, pušten je beli dim iz Predsedništva, juče je bilo izbora, danas nema izbora. Vidi, ili ćete milom ili ćete Hilom, ali ćete sporazum potpisati. Dakle, ili milom ili Hilom, pa se dogovorite.
Vidim da je koalicija sada stabilnija, pošto je predsednik malo pre kazao da izbora biti neće. Juče je bilo izbora do pola 11, jutros je u svim vestima bilo izbora, ali vidim da ste legli na rudu.
Ali kako smo mi došli u situaciju da ovoliko radimo? Kao što znate, prošle godine, na jedan nelegalan, protivustavan način, donet je Ustav tako što nije raspisan na teritoriji KiM. Imali ste godinu dana da donesete ove zakone. Borili ste se za plen, za ministarstva, za rotaciona svetla, za budžet, za paru, za kasu, za žetone za džuboks, kako kaže gospođa ministarka koja više nije ministar i sad vam se sve raspada. I sada kada se sve raspada, kad pada koalicija, kad pada Vlada, vi ste rešili za ovih par meseci da uradite posao koji niste radili… (Isključen mikrofon.)