Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7193">Srđan Milivojević</a>

Srđan Milivojević

Demokratska stranka

Govori

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, čujem neko dobacivanje kada sam se javio za reč.
Za te koji mi dobacuju, najveća pobeda u političkom delovanju jedne političke stranke je kada posle 22 godine oni koji su nosili bedž i koji su žestoko kritikovali zaostatak za evropskim integracijama i one koji su kritikovali uopšte evropske integracije, sada govore o nužnosti da se brzo i efikasno donose evropski zakoni. Gde ćete veći trijumf jedne političke ideje, jedne političke opcije, kada oni koji su bili žestoki protivnici tih zakona i takvih zakona, sada predstavljaju glavne promotere tih zakona. To je zaista velika pobeda DS i demokratske, evropske ideje u Srbiji. Mi samo možemo biti ponosni na tu činjenicu.
Kada govorimo o ovom zakonu, ali i o ovom sporazumu koji se potpisuje sa Rusijom, ja ću iskoristiti priliku da govorim i o jednom i o drugom. Znate, nije mi jasno kada govorimo o zakonu i kada se pozivamo na energetsku efikasnost i kada govorimo o tome da će toplane u Srbiji u narednom periodu preći na obračun isporučene toplotne energije kroz naplatu preko kalorimetra, kako će se to reflektovati na život običnih ljudi?
To obično volim da preračunam kao Kruševljanin, a nisam jedini Kruševljanin ovde u sali, hvala Gospodu Bogu, ima nas petoro, sve su to obrazovani ljudi, pametni, ljudi koji znaju da računaju, završili su svi i fakultete. Sada nas pitate ono što je kazala i gospođa Čomić, mi sa fakultetima ne znam oda obračunamo kako se plaća struja u Srbiji. Ja ne znam kada dođem u EPS koliko sam potrošio kilovata, šta je angažovana snaga.
Ne smatram da sam posebno obrazovan iz nekih znanja elektrotehnike, ali mislim da mi ne treba neko posebno znanje. Znate, moj deda je završio šest razreda osnovne škole i do neke tamo 1976-1977. godine, dok je bio živ, znao je, potrošio je toliko kilovata, pomnožio je sa toliko dinara i znao je koliko treba da plati struju.
Kada govorimo o toplotnoj energiji, opet ću vam kazati da moje komšije imaju kalorimetre. Kruševac ima istih problema sa grejanjem, kao i većina gradova u Srbiji. Menjaće se tu lokalne vlasti i menjaće se tu lokalne samouprave. Javno preduzeće "Gradska toplana" je javno preduzeće. Možete vi odlukom Vlade da propišete da je cena grejanja kolika god hoćete da je, ali konačnu reč još uvek tu imaju lokalne samouprave.
Nažalost, to je veliki problem za vas kao gospođu ministarku da imate problem da neke odluke ne možete da sprovedete. Jednostavno, skupština grada ili skupština opštine je ta koja donosi konačnu reč o tome koliko će građane opteretiti kroz naplatu toplotne energije.
Međutim, kada se pozivam na iskustva Evrope i kažemo da su, eto, Hrvati postigli indeks energetske efikasnosti toliki, Nemci toliki, Holanđani toliki, pa nisu to oni uradili preko noći. Znate, tamo se sistem postavlja godinama, decenijama. Oni tamo utvrde količinu aflatoksina i onda ne može ministru da se desi i da kaže –više ne važi, sada će da bude ovoliko.
Oni tamo utvrde koliki je…
(Marko Atlagić, s mesta: Ja kad vas vidim, ja sam srećan.)
Što ste nervozni? Što vas boli nesposobnosti vaših ministara? Znam da boli. Mene bi bolelo da sam član vaše stranke. Ja bih se isto stideo. Razumem što sada gledate u pod, ali strpite se.
Naravno da ste srećni kada me vidite, ja sam vas uveo u Evropu, ja sam vas izveo na evropski kolosek, ja sam vam skinuo bedževe, ja sam vas upristojio da ovde ne pevate pesme i stojite u majcama. Ja sam taj. Nemojte da ste nervozni.
 Dakle, savremene evropske demokratije kada postave standarde i principe, bilo da je reč o aflatoksinu ili o indeksu energetske efikasnosti, ne menjaju ih u zavisnosti od toga da li imaju sposobnog ili nesposobnog ministra. Ne menjaju oni standarde, oni menjaju ministre kada su nesposobni. To je standard Evrope i razvijene evropske demokratije ka kojoj valjda i vi težite.
Kada govorimo o sporazumu sa Rusijom, znam da nemamo mi gde da nađemo gas, nego tamo gde ima. Znate, nije reč o kruškama, pa da možemo da biramo da li ćemo da ih kupimo u Dučaloviću ili u Stalaću, ovde gasa zna se gde ima.
Šta je ono što kod mene kao člana DS i kao narodnog poslanika budi sumnju? Ne buni me član 1. jer se tu kaže – u obimu do pet milijardi kubnih metara godišnje biće nabavljeno gasa po potrebi iz Ruske Federacije. Mene buni i brine jedna druga činjenica. Bio je ovde jedan poslanik u sali i sedeo je tamo kod vrata u poslednjem redu. On je kazao da kada postane predsednik Srbije ovde će se pevati ruska himna, a Srbija će biti ruska gubernija. Zabrinut sam zbog člana 2. ovog sporazuma, koji ostavlja mogućnost da se o detaljima ovog sporazuma dogovore Ruska Federacija ili "Gasprom eksport" i "Srbijagas" ili neka druga kompanija. Znate, tu je problem -kako će naš pregovarač da se dogovori, a da o tome Skupština ništa ne zna da li će on da pristane da ima nepovoljan ugovor, kao što je to bilo sa Ukrajinom, pa da plaćamo penale ako ne povučemo određenu količinu gasa, jer mi to ne znamo ili će možda da se dogovori tako da mi budemo u obavezi da preuzmemo veću količinu gasa, manju količinu gasa ili će možda da, u skladu sa dobrim domaćinskim poslovanjem, rukovodi svojim preduzećem i da se dogovori onako kako to nalažu tržišni uslovi i tržišna pravila? Mi to baš ne znamo i iz ovog sporazuma naravno ne vidimo, jer članom 2. sporazuma to je ostavljeno i preneto kao nadležnost ugovaračima tog posla, "Gaspromu" i "Srbijagasu".
Ne bih voleo da to sutradan bude predmet neke naslovne strane. Nadam se da će partijska glasila prestati da izlaze, ali da će biti dnevnih novina.
(Veroljub Arsić, s mesta: Prestao je "Pres".)
Nisam čuo najbolje? Slobodno glasnije, nemojte kao Aleksandar Vučić. Recite lepo, slobodno.
Dakle, imamo ovaj sporazum koji nas praktično dovodi pred svršen čin, jer gasa nema nigde drugde do u Rusiji i imamo zakon koji možemo da popravimo amandmanima.
Opet ću se vratiti malo i na taj zakon, pošto i tu imam još nekoliko zamerki. Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, možda bi bilo dobro da se razmišlja da se gradovima da preporuka da što više gradove osvetljavaju sa LED diodama i da te sijalice koje koriste taj način utroška električne energije što više imaju, jer računi za električnu energiju koju plaćaju direkcije za urbanizam i izgradnju grada preko kojih se najčešće plaća ulična rasveta su prosto frapantni, dok, recimo, grad Svilajnac, kojim upravlja DS, već pet godina koristi ulično osvetljen sa LED diodama i ostvaruje jako velike uštede. Možda je dobar primer Svilajnca da se pogleda, pošto će se te LED diode i te sijalice za osvetljavanje ulica, trgova sa LED diodama proizvoditi baš u industrijskoj zoni u Svilajncu u onoj fabrici za koju su neki tvrdili da nikad neće biti otvorena.
S druge strane, kada govorimo o toplanama, veliki broj evropskih toplana koristi pelet ili agropelet za proizvodnju toplotne energije. Nekoliko toplana dobilo je sporazume o dobijanju vrlo povoljnih kredita za korišćenje peleta i agropeleta, ali je, kao što je kazao gospodin Karić, kod nas su pelet i agropelet opterećeni stopom PDV od 20%. Možda treba razmisliti da se ta stopa snizi i da o tome pregovarate na Vladi sa ministrom finansija i da kažete – znate, postoji potreba da mi pospešujemo korišćenje obnovljivih energetskih izvora i da na takav način pokažemo realnu brigu o našem i energetskom sistemu, ali i o budućnosti Srbije i onome što ćemo ostaviti našim potomcima.
Videćemo kako ćete se ophoditi prema amandmanima koje će predati poslanici DS i naši koalicioni partneri iz stranke Zelenih i onda ćemo doneti odluku kako ćemo glasati kada je reč o ovim zakonima.
Podvlačim, građani Kruševca su probali kako izgleda grejanje, plaćanje preko kalorimetra. Neke kuće imaju kalorimetre. Ljudi u Obilićevoj ulici, u kojoj ja takođe živim, su u januaru mesecu probali da plate to daljinsko grejanje obračunavajući utrošak toplotne energije preko kalorimetra. Pokazalo se da je višestruko skuplje i višestruko nepovoljnije. Sada, da li je to zbog toga što je napravljen kalorimetar, zbog toga što ljudi neracionalno troše ili što je januar hladan mesec, nismo uspeli da utvrdimo, ali se nadam da nećemo imati u okviru tog računa ono što je kazala gospođa Gordana Čomić, stavku koja se zove "angažovana efikasnost", kao što na računu za električnu energiju imamo angažovanu snagu. Čuo sam gospođu ministarku da je rekla da neće biti angažovane efikasnosti. Nema potrebe zbog te efikasnosti da ponavljate. Kažem, proverićemo na računu za daljinsko grejanje kada krene da se primenjuje ovaj zakon. zahvaljujem se.
Znam da neko može preko noći da obuče evropsko odelo, evropski frak, skine bedž, ali retoriku ne može da zaboravi tako brzo. To se ne zaboravlja, nema tog melema i čaja koji zaboravlja.
Znate, ti koji su 12 godina u raznom agregatnom stanju upravljali ovom zemljom, obezbedili su da se u Evropu ide bez viza, ne preko graničnog prelaza ni Karlobaga, ni Ogulina, ni Virovitice, ni Karlovca, nego onako kako treba da se ide. Ti, koji su 12 godina u raznom agregatnom stanju upravljali ovom zemljom, zatekli su zemlju uništenu, razorenu, bez fondova za penzije, bez plata, sa prosečnom penzijom od 50 maraka koja je kasnila 27 meseci i prosečnom platom od 97 nemačkih maraka. Za samo godinu dana su uspeli da napune Penzioni fond, da obezbede usred zime električnu energiju i ugalj za toplane.
Gospođo Mihajlović, vama takođe da kažem, pošto ne znate. Kada je DS upravljala gradom Kruševcom, ni jedan dan grad Kruševac nije ostao bez grejanja. Ali, ni jednog dana, za tri godine grad Kruševac nije ostao bez grejanja. Ono što sada imate, imate problem zato što niste na vreme nabavili ugalj, jer ja sam pored toga što sam poslanik i odbornik sam u SO grada Kruševca, pa znam kako se nabavljao ugalj.
Sarađujem sa gradonačelnikom, gospodinom Gašićem, sarađujem sa direktorom Toplane, gospodinom Azdejkovićem. Znate, mi smo ipak mali grad, a pri tome živimo i u istoj ulici, pa znamo sa kojim se problemima suočavamo, znamo koliko problema ima da se iz "Kolubare" dopremi ugalj do Kruševca, da bude kvalitetan i da Toplana radi.
Nemojte meni da držite predavanja o tome kako kruševačka Toplana radi i izgleda. To znam, uz dužno poštovanje, mnogo bolje od vas, jer živim u Kruševcu, a ne negde van tog divnog, lepog grada.
Prema tome nemojte o tome da bi smo bili efikasni. Hvala.
Ne znate vi da pravite kuću, vi samo kuću znate da rasturite i da je razrušite. I ako ne verujete meni, pogledajte broj spaljenih kuća koje iza vaše vlasti ostao širom nekadašnje Jugoslavije, tamo gde su ovi s bedževima branili Srbiju i srpstvo i gde ste ušli na tenkovima, a gde su Srbi izašli na traktorima.
Ako nemate hrabrosti da me saslušate i ako baš morate da se izvinjavate zbog nečega, pa izvinite se zbog toga, izvinite se zbog toga što je Demokratska stranka došla na vlast 2000. godine, a zatekla je Kosovo sa 60.000 pari NATO čizma, a rekli ste - ako jedna NATO čizma kroči, da ćete da napustite politiku. Zbog toga se izvinite građanima Srbije koji danas žive na Kosovu, a ne meni.
Kada govorimo o kruševačkoj toplani, Demokratska stranka je preuzela vlast u gradu Kruševcu sa dugom od sedam miliona evra gradske toplane. Ako mislite da mi iz Demokratske stranke imamo čarobni štapić da sedam miliona evra duga i uništeni kotao preko noći popravimo, grdno krešite. Znate li od koga smo to preuzeli? Od onih koji su do prekjuče nosili bedž. Nismo ih procesuirali, jer to nije posao Demokratske stranke. Mi smo radili posao da saniramo ono stanje koje smo tamo zatekli. Verujte mi, nismo ga ostavili nimalo gorim, nego što smo ga zatekli. Naprotiv, prilično smo ga sanirali, a kako smo ga sanirali ili ga nismo sanirali, najbolje kaže budžetski inspektor koji je posetio gradsku toplanu, posle našeg vršenja vlasti. Pogledajte izveštaj budžetskog inspektora i njega pitajte - izvinite, zašto ste napravili takav budžetski izveštaj.
Sada bih trebao šest minuta da repliciram, imao bicefalnu poslaničku grupu, gde dvojicu šefova imam protiv sebe i plus ministarku. Ali, ako nemam više vremena, zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, zaista je gospođa Čomić pomenuta imenom i prezimenom. To će vam posvedočiti i narodni poslanik koji je to uradio. Kazao je – gospođa Gordana Čomić sedi za govornicom i smeje mi se. Možete pogledati to i uvidom u stenogram, da vam ne reklamiramo dalje Poslovnik, a možete pitati i stručnu službu i, opet podvlačim, poslanika koji je to izrekao. Mislim da to nije sporno.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, molim vas da probate sada da ne doživljavate da vam se obraća opozicioni poslanik DS, već vam govori jedan čovek koji dolazi iz Kruševca, narodni poslanik koji je biran i u Kruševcu i u Ćićevcu. Pa, evo da vidimo kako izgleda praktično sprovođenje ovog zakona i primena ovog zakona u praksi na teritoriji Rasinskog okruga, recimo grada Kruševca i Ćićevca koji su, između ostalog, birali i mene za narodnog poslanika.
Ako prihvatimo amandman, uvaženog kolege Konstatinovića, koji je po meni vrlo dobar i prihvatljiv, mi ćemo određene probleme preduprediti.
Ako taj amandman ne prihvatimo, ti problemi nastavljaju da žive zajedno sa ovim zakonom.
Dobar zakonodavac mora da predvidi sve okolnosti koje može primena jednog zakona da proizvede na određenoj teritoriji.
Sada ja vas pitam, ko nama kaže, pošto imamo samo 55 notara, i ovaj će zakon predvideti mogućnost da notari budu aktivni samo na teritoriji na kojoj imaju prebivalište, ko nam garantuje da će prvih sledećih 45 notara biti notari koji će možda pokrivati teritoriju Varvarina i Ćićevca?
Mi ćemo sigurno, zbog izgradnje ovog kanal Dunav-Stalać-Solun imati zainteresovane pojedince da prodaju svoje nekretnine i stanove na teritoriji opštine Ćićevac, i ljudi će hteti da overe ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Ko sada njih može da pravno servisira, ako nemaju notara na teritoriji opštine Ćićevac? Možda će neko hteti da proda svoju kuću za lučku kapetaniju u Stalaću, i tu možemo imati jednu drugu neprijatnu situaciju.
S obzirom da notari nisu umreženi, otkud možemo da predupredimo situaciju da se jedna ista nekretnina ne proda dva puta. Pitam vas da li su te kancelarije tih notara umrežene u zajednički server? Mi smo doneli zakon, kao DS ovde, glasali za njega, mislim da su ga čak i kolege iz SNS tada podržale, koji je predupredio mogućnost kupovine stanova i prodaje stanova, da jedan prodavac više puta prodaje jednu istu nepokretnost određenim ljudima.
Sada ako imamo dva notara u Kruševcu, ko meni garantuje da ja nisam otišao kod jednog notara, a neka druga zainteresovan a strana kod drugog notara, overili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i istovremeno jednu istu nepokretnost dva puta prodali i omogućili dvojici ljudi da se upišu kao vlasnici.
Opet pitam, ko nama garantuje da ćemo baš u narednih godinu dana dobiti notara iz Varvarina i Ćićevca, ili eventualno Aleksandrovca i Brusa.
Da li to znači da ti ljudi neće moći da obave ni jednu aktivnost tipa overe kupoprodajnih ugovora? Takođe, ja sam do sada imao mogućnost da, poštujući pravničko iskustvo svog kolege Mikovića, ili svog kuma Nenada Konstatinovića, da dođem i da mi oni sastave pravni ugovor i da onda dođem u sud i da kažem, ovo je ugovor koji ja potpisujem sa osobom B,C i sada želim da taj ugovor overim ili ću sada biti prinuđen da mi notar taj isti ugovor napiše i overi, bez da ja mogu da biram ko će meni taj ugovor da piše.
Opet podvlačim ko meni garantuje da ću ja u Kruševcu, u naredne dve godine dobiti notara. To što ćemo imati dve komisije pred kojima će se polagati ili tri ili četiri, ne znači da će neko iz Kruševca položiti notarski ispit.
Da li to znači da mi u Kruševcu treba da budemo sankcionisani zbog toga što nemamo notara i nemamo mogućnosti da pristupimo institucijama sistema Republike Srbije, iako plaćamo porez, iamo sva prava kao građani u bilo kom drugom delu Srbije.
Mislim da o tim stvarima nije povedeno računa na odgovarajući način i mislim da se na ovakav način stvaraju mogćnosti i pretpostavke da se građanima onemogući pristup određenim institucijama, da se građanima Ćićevca, Kruševca, Brusa, Aleksandrovca, da se stvaraju pretpostavke, da ti ljudi neće moći da obave određene poslove i da određene pravne radnje odrade, zbog toga što nemaju pristup određenoj instituciji koja se zove sudski notar i nemaju gde da overe svoje ugovore.
Stoga bih molio da se zaista povede računa, a ja verujem u pravničko znanje gospodina Selakovića, uveren sam da ćete vi naći model da ovo predupredimo, ali bih voleo da ovaj model predupredimo sada u zakonu, a ne da posle mesec dana, ponovo kada praksa pokaže da zakon ne živi, da je zakon hrom, neefikasan, imamo još jednu izmenu zakona gde ćemo sve ove stvari o kojima ja sada govorim implementirati u neke izmene ovog zakona.
Zato zaista molim da se povede računa o svim onim stvarima koje život u Srbiji nameće kada je reč o notarima, da vidimo kako ćemo preduprediti tu mogućn ost da ti notari u naredne dve godine budu pravilno teritorijalno raspoređeni na teritoriji Republike Srbije, jer ja nemam rezervni grad, opredelio sam se da živim u Kruševcu, tu sam našao boje svoga neba, to mi najlepše mesto za život, i ako tu ne nađem notara, da li znači da sutra treba da se selim iz Kruševcda ili Ćićevca, jer apsolutno sam uveren da će taj plovni put Beograd-Stalać-Solun, unaaprediti kvalitet života ljudi, da će biti potrebe za overom ovakvih ugovora, za određene aktivnosti.
Zato vas molim, u ime građana i zahtevam u ime građana Rasinskog okruga da se povede računa o ovome i da vodite računa da sutradan i mi ljudi koji živimo južno od Beograda i koji smo rešili da se tamo profesionalno ostvarujemo, imam omogćnost pristupa institucijam sistema. Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, opet kažem nemojte da me posmatrate kao opozicionog poslanika, sada me posmatrajte kao čoveka  koji živi u Kruševcu, a pokriva recimo i taj Ćićevac.
Veoma poštujem izlaganje gospodina Neđe, koji je kazao – mi ne možemo hipotetički da predvidimo šta će sve život da nametne kao rešenje. U Kruševcu žive sposobni ljudi, to je činjenica. Postoji mnogo dokaza za tako nešto. Ko nam garantuje da će u narednih šest meseci ili godinu dana, među tih sto notara biti neko iz Kruševca? Da li će taj koji se kandiduje i prijavi da bude notar, da li će baš oni položiti?
S druge strane, ko nam hipotetički opet otklanja takvu mogućnost i za druge gradove? Mi ne možemo da predvidimo da li će biti na konkursu za notare ljudi iz Čajetine, Nove Varoši, Prijepolja ili bilo kog drugog mesta i da li će oni položiti. Opet se postavlja pitanje, ako otvorimo odeljenje suda u Varvarinu ponovo i ako imamo teritorijalnu nadležnost suda iz Varvarina na teritoriji opštine Ćićevac, a nemamo notara i ne budemo imali notara u Kruševcu, u Vrnjačkoj Banji, bilo kom drugom mestu u Srbiji, kako će ti ljudi da zadovolje svoju potrebu da overe neki ugovor? Znači, nema suda, nema notara, nije položi niko za notara, da li to znači da aktivnosti sklapanja ugovora na toj teritoriji zamiru ili je možda zakonodavac propisao i neke druge koje ja ovoga trenutka ne mogu da dokučim i da sagledam.
Posebno sa ovog aspekta hipotetičkog izlaganja zakonodavac uvek mora da predvidi ono što će život nametnuti, ali ne može niko to ovde u Srbiji gde postoji takva kreativnost ljudi koji treba da potpišu jedan ugovor. To ne može niko živi da predvidi, verujte. To šta ste vi imali prilike koji se bavite pravom ko za advokaturu da vidite u svojoj praksi, o tome su pisane knjige, romani, dosijea itd. Mnogo se sudskih postupaka oko međa završilo sudskim postupkom za ubistvo, ali da ne prejudiciramo na takav način, život u Srbiji i tu pravnu praksu da baš na takav način ne razlažemo.
Nisam pravnik. Završio sam neke biološke predmete. Tamo se ono što je hipotetički izrađuje i razrađuje tako što se prvo proba na miševima. Znate, u laboratoriji prvo beli miševi, pa ako to prođe idemo na ljude. Pravne nauke takav nivo eksperimenata ne poznaju. Takav nivo eksperimenata nije primeren pravnim naukama, ali opet treba predvideti što veći broj mogućnosti šta će se desiti.
Opet podvlačim pitanje za kraj, da bih bio razumljiv – šta će se desiti ako se niko iz Kruševca ne bude prijavio na konkurs za notara ili ako se prijavi a ne položi i kakve konsekvence proizilaze na život ljudi u Kruševcu, Ćićevcu, Varvarinu i ostalim mestima Rasinskog okruga? Hvala.
Za kraj ovog amandmana bih imao pitanje i za ministra, a i za ljude iz Ministarstva – da li je predviđeno umrežavanje kancelarije javnih beležnika? Da li postoji mogućnost da javni beležnik u Kruševcu bude umrežen sa kancelarijom svog drugog kolege u Kruševcu, ako postoje dva beležnika, jer to je najbolji način da se predupredi mogućnost da se neki štetni ugovori koji se tiču ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, konkretno stanova, sklope na takav način da se kao vlasnik stana kod jednog beležnika upišem ja, a kod drugog beležnika za isti stan neka druga osoba. Dakle, to je veoma važno pitanje – da li će kancelarije beležnika biti umrežene, gde će biti server, gde će biti baza podataka i kako ćemo u praksi moći da predupredimo te vrlo neprijatne mogućnosti koje je pravna praksa u Srbiji pokazala više puta, pogotovo u proteklom periodu, koju smo na jedan efikasan način, umrežavanjem sudova, predupredili.
Dakle, pitanje je – da li će biti razvijena serverska mreža, da li će biti povezane kancelarije beležnika u jedinstven sistem, jer ako se te kancelarije budu otvarale ovako kako se otvaraju i kako je predviđeno, postoji bojazan da će se određene nepokretnosti više puta ubeležavati kod različitih beležnika? Dakle, pitanje je - gde će biti server, kada će biti umrežene, do kada je predviđeno umrežavanje kancelarija beležnika, ko će taj posao da nadzire, ko će da rukovodi tim poslom, jer to je veoma važno pitanje? To uopšte nije nevažno pitanje u ovom razvoju.
Nisam dobio odgovor šta će se dešavati sa opštinama koje ne budu imale ni sud, niti beležnika, a to isto treba predvideti kroz pravnu praksu. Dakle, ovo me zanima za umrežavanje kancelarija notara. Hvala.
Gospodin Nenad Konstantinović, iz poslaničke grupe Demokratske stranke, podneo je amandman na ovaj član Predloga zakona. U analizi ovog amandmana i teksta koji je predložen u Predlogu zakona, ukazao bih na par činjenica.
Naime, ovog trenutka, znači, ukoliko bi zakon stupio na snagu sada 1. marta i počeo da se primenjuje 2013. godine, bio je predviđen rok do 2. septembra 2014. godine, pravni posao iz člana 83, a to je zaključivanje ugovora o raspolaganju nepokretnostima, tek 2. septembra 2014. godine bi morao biti sačinjen u obliku javnobeležničkog zapisa i overen u skladu sa članom 93. osnovnog teksta zakona.
Šta mi sada imamo? Situaciju da ukoliko bude usvojen Predlog zakona, već 1. marta 2014. godine, a ne 2. septembra 2014. godine, svi ugovori o prometu nepokretnosti, raspolaganju nepokretnosti, bili bi sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa.
Znači, pomeramo rok unapred da nešto mora tako. Nisam baš toliki optimista, iako bih voleo da ima dovoljan broj ljudi, stručnih, sa položenim javnobeležničkim ispitom i sa svim drugim kvalitetima, da mogu da budu izabrani na funkciju javnog beležnika, jer i ovih 55 koji su položili ispit, ne znači da svih 55 hoće da budu javni beležnici i ne znači da će svih 55 proći, da kažem, još jedan filter, da li će ih ministar imenovati za javne beležnike i, još jedna stvar, da li će samo mesto odakle dolaze zadovoljavati to da mogu da svi oni budu postavljeni ili će u nekim mestima biti i više ljudi sa položenim javnobeležničkim ispitom i svim uslovima da budu javni beležnici, a negde nećemo imati.
U tom smislu, slažem se sa gospodinom Konstantinovićem da nemamo dovoljno sagledanu analizu efekata propisa u ovom delu, jer da smo je sačinili onako baš kako propisuje Poslovnik Narodne skupštine – jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, šta bi morali da imamo u analizi efekata propisa? Objašnjenja na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenje u propisu, kakve troškove će primena propisa stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima, da li su pozitivne posledice donošenja propisa takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti, da li se propisom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišta konkurencija, da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o propisu i koje će se mere tokom primene propisa preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem propisa namerava.
Shvatam potrebu i brzinu, da ne dođemo u situaciju da dočekamo 1. mart bez izglasanog ovog produženja, jer se nisu stekli uslovi da se primenjuje osnovni tekst Zakona o javnom beležništvu. Ali, i ovog trenutka treba da budemo svesni šta mi treba da imamo kao analizu efekata propisa do tog momenta kada bude u punoj primeni Zakon o javnom beležništvu.
Još jednom ponavljam, dajete da vidimo u ovom periodu, jer očigledno će biti produžen rok, da održimo dovoljan broj stručnih sastanaka, bilo na Odboru za pravosuđe, jer sam predlagao i predsedniku Odbora i svim članovima Odbora za pravosuđe, da upravo na Odboru za pravosuđe pokušamo da sagledamo, a pitanje je da li ćemo sagledati sve, sva uska grla u pogledu primene zakona.
Neće biti to tako lako. Svi da se upnemo zajedno i bez podela, pitanje je da li ćemo stići do te situacije da možemo u potpunosti da primenimo Zakon o javnom beležništvu. Ali, moramo ove dileme da otvorimo u direktnoj raspravi i da vidimo time što se traži sada da se i sadržina ugovora na određeni način kontroliše i da bude sačinjena od strane javnog beležnika, da li je to ovog trenutka moguće ili ćemo time dovesti u pitanje ostvarivanje interesa svakog pojedinačnog građanina.
Ne očekujem ja, ne živim u iluziji da će amandmani, pogotovo amandmani opozicije biti prihvaćeni, ali molim vas da ovu dilemu ozbiljno shvatite, jer ćemo o ovome morati i pre tog 1. marta 2014. godine, ukoliko Predlog zakona neizmenjen prođe, morati o ovome da raspravljamo. Sačuvajte stenografske beleške, desiće nam se to da o ovome moramo još jednom, bar još jednom, ozbiljno da razgovaramo na plenumu Narodne skupštine.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, svakako smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Naprotiv, zakon treba što pre da počne da se primenjuje jer kada bismo imali primenu ovog zakona što pre u praksi onda bismo mogli ako ništa drugo makar kancelariju notara da otvorimo u svakom ministarskom automobilu. Tako da odmah može kod vozača da u prisustvu notara podnese ostavku i Goran Knežević i predsednik Vlade. To bi bilo dobro i za Vladu i za ministre i za zakon u ovoj zemlji.
Mislim, da bi to bila dobra praksa, možda bi uvaženi kolega mogao da razmišlja u tom pravcu da se kancelarija notara ne otvara po malim kancelarijama, nego svaki ministar, a oni i onako kao da ne govore, svaki se za sebe vozi kolima, nikada ne možete da vidite po dva ministra u kolima. Lepo, napred jedan ministar i vozač, pozadi notar i čim pogleda ove tabloide i vaša partijska glasila on kaže – vidi, šta pišu o meni, vidi ove afere sa mlekom, da podnesem lepo ostavku. Ne mora da ide kući, odmah tu notar lupi pečat i kaže izvolite ministre vaša ostavka važi. Mislim da bi u tom pravcu trebalo da razmišljate.
Inače, ovo da odlažemo ovaj važan zakon nije pametno. Verujte, da je Goran Knežević imao notara u Zrenjaninu mogao je odmah kod notara da podnese ostavku. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 108. Mislim da niste u pravu kada tvrdite da ste opravdano izrekli opomenu šefu poslaničke grupe DS, gospodinu Stefanoviću, jer jednostavno, ako želite da se na takav način konfrontirate sa najjačom opozicionom strankom, to je vaše pravo. Vaše pravo je da branite Vladu i da pokušavate da ućutkate opoziciju.
Moram da vam kažem, izdržala je DS i mnogo gore represivne metode pokušaja da se ućutka i da ne iznesemo istinu i da građanima Srbije saopštimo ono što je naša namera kada je reč o određenoj tački dnevnog reda.
Mi zaista imamo muke i probleme da Vladu Republike Srbije dovedemo ovde i da odgovara na naša pitanja. Koristimo naravno svaku priliku, pa i ovu raspravu o Zakonu o javnom beležništvu da ukažemo na neosnovane kvalifikacije koje vrlo često vidimo u obrazloženjima određenih zakona i koje čujemo od…
(Predsedavajuća: Molim vas gospodine Milivojeviću, nemojte da zloupotrebljavate instituciju povrede Poslovnika da bi ste replicirali ili da bi ste iskazivali svoje političko mišljenje.)
Nije mi zaista želja da repliciram. Da sam želeo da repliciram ja bih našao već način da to uradim. Želja mi je samo da kažem da ste preoštro kaznili gospodina Borka Stefanovića i da bi možda trebali da preispitate tu odluku, jer ovakvim načinom konfrontacije sa DS nećete doprineti efikasnijem radu ovog parlamenta. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, DS danas, kao i mnogo puta u svojoj istoriji, mora ponovo da stane na branik demokratije čvrsto, odgovorno, hrabro i da se suprotstavi državnom udaru, pravnom nasilju i  uvođenju diktature u našu zemlju. Jer, ova politička egzekucija koju danas svedočimo i koju danas pokušavamo da sprečimo, nije pokušaj obračuna sa jednom ženom koja ima svoje ime i prezime, to je pokušaj obračuna sa nezavisnim institucijama, sa sudskom granom vlasti, od strane onih koji su u svojoj političkoj prošlosti i te kako nasrtali na te mukom stvarane institucije proteklih 12 godina.
Moram da vam kažem, taj brutalni nasrtaj sprovode isti oni koji su te institucije uništavali, uružavali, negirali, ponižavali, rušili, to su isti oni koji su ovu zemlju vodili u propast. To su isti oni kojima su institucije bile prepreka samovolji i samovlašću. Možda oni koji su tako revnosno uružavali, ponižavali i brukali ovu zemlju, mogu nekoga da prevare kada prihvate retoriku koja im je nekada bila izdajnička, a danas im je tako prijemčiva. Možda mogu nekoga da prevare kada skinu bedž sa revera, a da greškom ne probodu kroz srce i ne mogu da uklone taj ožiljak na srcu. Možda mogu da obuku evropski frak i da se predstave kao Evropejci, ali ne mogu da nikakvom mimikrijom, tananim glasićima, farsom, prikriju ono što je motiv njihovog političkog delovanja, a to je žarka želja, nezajažljiva strast za ničim kontrolisanom, neograničenom moći.
Moć je ono što žele oni ljudi koji danas smenjuju predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, ničim kontrolisana, neograničena moć. Čudim se tim ljudima odakle im hrabrost da ovu farsu pokušavaju sa falsifikovanim diplomama da dovedu na nivo pravne nauke sa predstavnicima DS. Tu zaista čovek treba da bude mnogo hrabar da to pokuša da uradi. Naravno, i debakl koji su danas doživeli na tom polju ovde ih svodi na ono čemu su jedino vični, na pravno nasilje. Mi se nikada nasiljem nismo koristili, ali smo uvek znali da na to nasilje odgovorimo argumentima, činjenicama, da hrabro, bez obzira na posledice koje će to da proizvede po nas, tim istim argumentima pobedimo to nasilje, bilo ono pravno, fizičko i svako drugo, kojem su izlagali građane ove zemlje, pa i nas iz DS.
Način na koji vode diskusiju, gde čak se ne libe da se u svojim diskusijama osvrnu i na porodicu Nate Mesarević, kazajući da je njen sin avanzovao za vreme mandata svoje majke. Pa, ja mislim da svaki roditelj želi da mu dete avanzuje. Lično sam ubeđen da i Tomislav želi da mu sin Radomir avanzuje, pa da mu još neki "Audi" pokloni, za vreme njegovog mandata.
Ali, znate čega smo mi danas svedoci. Svedoci smo realizacije predizbornog obećanja Tomislava Nikolića koji je kazao – kada dođem na vlast preispitaću presudu za ubistvo Zorana Đinđića. Pa, to je tema. Zbog te rečenice vi danas smenjujete Natu Mesarević. Ta tema vas boli i zato tu skandirate – tema. Zbog te rečenice koja glasi – kada dođem na vlast preispitaću presudu ubistva Zorana Đinđića, a zna se da je potpisnik te presude Nata Mesarević, tu leži vaša žarka želja da se toj ženi zbog te presude osvetite.
Nema boljeg rođendanskog poklona sutra za Tomislava Nikolića, nego da kažete – evo smenili smo Natu Mesarević i sada gospodine Nikoliću možete mirne savesti da se pogledate u ogledalo, kada čujete rečenicu – ako ikada ovih dana sretnete Zorana Đinđića.
Hvala vam gospodine predsedavajući što vodite računa o tome da se ne zanesem. Nikad se ja neću tako zaneti da kažem – ako neko ovih dana vidi Zorana Đinđića, neka mu kaže da je Josip Broz Tito pred smrt imao probleme sa nogom. Nikada mene … Molim vas da umirite nemirnu savest. Ovde nemirna savest govori, ne govore poslanici. Smirite savest.