Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću u okviru ovog svog izlaganja govoriti o dva zakona, o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Na početku želim da se zahvalim gospodinu Slobodanu Jovanoviću, koji danas nije sa nama, ali koji je uprkos velikoj porodičnoj tragediji, koju je imao, smogao snage i hrabrosti da svoju energiju usmeri jednom plemenitom, pozitivnom cilju, da predloži ovaj zakon. Zahvaljujem se gospodinu Slobodanu Homenu koji je njegove ideje predočio. Hvala i drugim ljudima koji su učestvovali u izradi ovog zakona, ali to je dobar pokazatelj i primer kako lična tragedija ne mora uvek da pobudi ono instiktivno želju za osvetom, već može da pobudi plemenita nastojanja, da drugi pojedinci i drugi ljudi u ovoj zemlji i drugi građani u ovoj zemlji ne dožive ono što je neko iskusio kao ličnu tragediju i vrlo bolno i neprijatno iskustvo.
Naravno, svi smo kao poslanici dobili i molbu Fondacije "Marija Jovanović", pozivam vas da pozitivno odgovorimo na ovu molbu, da koliko je u našoj mogućnosti damo doprinos radu ove fondacije, da to urade i drugi građani Republike Srbije, da se kroz određene projekte obezbedi mogućnost da toj fondaciji donaciju daju i nadležna ministarstva u skladu sa zakonom, koji su konkurisali za projekte.
Ne bih mnogo govorio o ovom zakonu, više bih se usredsredio na Zakon o oduzimanju imovine, ali se još jedanput zahvaljujem i gospodinu Slobodanu Homenu i Slobodanu Jovanoviću i svim ljudima koji su radili na izradi ovog zakona i smatram da je obaveza uređenog civilizovanog društva, pogotovo društva kao što je naše, koje se sreće ponovo sa pojačanom agresivnom kampanjom organizovanog kriminala, nasilnog kriminala, da se tim nasilnim, najtežim oblicima kriminala energično suprotstavi, pre svega kroz zakone koji su sprovodljivi u praksi.
Naravno, imamo vrlo malo vremena, pa bih deo svog izlaganja posvetio i Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Godine 2008, oktobra meseca, Narodna skupština Republike Srbije razmatrala je ovaj zakon i u načelu i u pojedinostima. Mi smo u to vreme prisustvovali nekim nemilim scenama u parlamentu. Jedna opoziciona stranka se cepala i bila je više usresređena na svoje unutrašnje sukobe i probleme, nego na suštinu donošenja ovog zakona, ali su, izvinjavam se. Predstavnici tadašnje opozicije, a sada vladajuće većine, ne samo da nisu glasali za ovaj zakon, evo ovde stenografskih beležaka. Dobro je da se podsetimo kroz istoriju, kako se jedan zakon rađao. Tada ste prvo žestoko kritikovali odluku da se formira Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, uz konstataciju da je to pogubno, štetno, loše, da to samo gomila direkcije i da to Srbiju i njene građane neće doneti ničega dobrog.
Posle pet godina ste progledali drugim očima, i kao što biva, mi vam ne zameramo na tom kašnjenju, ali da ste pre 20 godina prihvatili program Demokratske stranke, načela, sistem vrednosti, danas ne bismo imali kao društvo, kao država muke sa kojima se suočavamo. No, neki su dobrodošli u prvi sat, neki u treći, neki u peti, deveti, dvanaesti, ali kad god došli dobrodošli. To me podseća na one naše građane koji kada uđu u tržni centar pa krenu onim pokretnim stepenicama, uglavnom se voze i stave dve ruke sa strane, da niko ne može da prođe pored njih, iako iza njih ima puno ljudi koji bi uz te stepenice ustrčali, bez obzira što su pokretne. Tako i vi. Tek kad dođete na vrh osvrnete se, vidite kakvu ste štetu napravili i onda prihvatite ono što ste mogli kada ste se nalazili na prvom stepeniku.
Međutim ono što me mnogo više brine, a to je činjenica, ne da niste glasali za ovaj zakon, tada, a da sada njegove izmene, odnosno kompletno novi zakon predlažete uz određenu, u stvari izmene tog postojećeg zakona, jeste to da od kada ste preuzeli vlast ovaj se zakon, izgleda, više ne primenjuje. Hajde da prihvatimo sugestiju gospodina ministra, da ne licitiramo imovinom, ali onda da ne bude baš da i nekoliko miliona, jer samo je u novcu uzeto devet miliona evra. Znači to baš nije nekoliko miliona. Hajde da ne bude ni da je 350 miliona, neka se uradi, nova gospođa direktorka neka uradi zajedno sa svojim stručnim službama, analiza primene ovoga zakona i da vidimo koliko vrede te umetničke slike, stanovi, lokali, koliko je pomoći upućeno opštini Trgovište i nekim drugim organizacijama, institucijama i da prihvati vašu sugestijuda to možda nije 350 miliona evra, da je to možda više ili manje, ali, onda da ne bude da je nekoliko miliona evra.
Voleo bih da mi vladajuća većina obrazloži kako u tako velikom jeku energične borbe protiv kriminala i korupcije nema nove oduzete imovine. Ne želim da remetim nezavisnost tužilačke funkcije, oni su…
(Nikola Selaković, s mesta: Samostalnost.)
… samostalnost. Izvinjavam se, nisam pravnik, samostalnost, ne bih da remetim te tužilačke funkcije. Oni ljudi samostalno odlučuju o krivičnim postupcima koji vode.
Zatrpavamo se svakoga dana, onako plačnim glasom, prepodobnim glasovima, na konferencijama za novinare šta će sve biti urađeno u borbi protiv kriminala i korupcije, najavljuju se datumi, rokovi. Međutim, nema efekta u oduzimanju imovine. Da li je moguće da su najsiromašniji slojevi našega društva radili ta teška krivična dela ili se možda radi o strahu da im oduzmete imovinu koju su nezakonito stekli?
Nije ovo čikanje, da ja vas sada čikam, ajde sada uzmite njemu, njemu, ili bilo kom čoveku koji je optužen. Prosto mi je neverovatno da ima toliko kriminala i korupcije čiju borbu koristite isključivo za političku promociju, a da nema efekta u oduzimanju imovine.
Naravno, mišljenja o prethodnom zakonu, za koji sadašnja vladajuća većina nije glasala i pri tome ga je žestoko kritikovala, pokušavajući i da ga ospori pred Ustavnim sudom, završavaju se baš mišljenjem tog Ustavnog suda, gde Ustavni sud kaže da ovaj zakon predstavlja izraz nastojanja Republike Srbije da se izbori sa izazovima organizovanog kriminala i kriminaliteta koji je u trenutku uspostavljanja demokratskih institucija udario u same temelje državne organizacije i nosioce najviših političkih funkcija.
Ne bih da tumačim odluke Ustavnog suda, nemam ni to pravo, ni tu sloboda, ali opet podvlačim, treba apostrofirati ljude koji su imali hrabrosti 2008. godine, kao što je to gospođa Snežana Malović, da udare svom snagom u organizovani nasilni kriminal. Treba poštovati ljude, kao što je Slobodan Homen, treba poštovati ljude, kao što je Miljko Radisavljević, kao što je Saša Vukadinović i treba nastavljati tamo gde je prethodna vlada stala, kada je reč o obračunu sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
Hajde da ne čitamo spisak imovine, zna Srbija i znaju građani Srbije šta je i koliko oduzeto i kome dato, mada je podsećanje ponekada majka uspeha. Možda treba podsećati na datume u današnjoj istoriji, jer danas je dan kada smo organizovali puč 1941. godine ili oborili onaj "nevidljivi" avion tokom NATO agresije, ali danas je isto bio značajan dan u parlamentarnom životu Republike Srbije. Od 1. marta 2009. godine počelo se sa primenom ovoga zakona. Nekako baš na današnji dan u ovo vreme počeli su da se osećaju i efekti primene tog zakona, jer se u praksi, kažem, uveliko primenjivao.
Naravno, dali ste dosta razloga za donošenje izmena ovoga zakona. Imam zaista razumevanja za neke od razloga zbog čega treba izmeniti zakon, a ne predlagati kompletno nov zakon sa kozmetičkim izmenama.
Tokom primene zakona stvorila se praksa da taj zakon primenjuje i reguliše neke određene zakonske odredbe u pogledu očuvanja i rukovođenja imovinom, koja proističe iz procesa privatizacije, kako ta imovina ne bi propala. Bilo je potrebno da se decidno odrede nadležnosti Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i Agencije za privatizaciju.
Naravno, neću mnogo da apostrofiram sastav radne grupe koja je radila izmene ovog zakona i ko je sve bio u toj radnoj grupi, ali mislim da kada se piše neki zakon treba voditi računa ko su ljudi koji zakon pišu, kreiraju, jer najčešće su to najbolji, najobrazovaniji, najmoralniji ljudi, ali nekada treba, kažem, voditi računa o tome ko u tim radnim grupama za izmenu zakona sedi i proveriti da li možda i sam nije bio odgovoran za neka krivična dela.
Na kraju, moram da vam kažem da mi je drago što ste promenili svoje opozicione stavove, mišljenje i poslanička grupa Nove Srbije, koja je žestoko kritikovala ovaj zakon, i poslanička grupa SNS, što shvatate da nema borbe protiv kriminala i korupcije deklarativno, već suštinski, tako što se zakoni donose i sprovode i primenjuju.
Drago mi je da ćete sada valjda glasati za ovaj zakon, s obzirom da ste ga predložili. Nemojte nikada da zaboravite, da bi Srbija bila mnogo bolja, uređenija i srećnija da ste neke korake pravili na početku svoje političke karijere, a ne na vrhuncu. Znate, uspeh je nekada divan dezodorans, najbolji dezodorans. On neutrališe sve što može da zaudara u nečijoj političkoj prošlosti, ali vodite računa da dejstvo tog dezodoransa može da bude vrlo kratkotrajno. Hvala.