Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, razumem i shvatam da ova Vlada ima problem da suštinu ovog sporazuma i razloge za njegovo donošenje objasni svojim biračima, svojim članovima stranaka, pa čak, koliko sam jutros video, imate problem da razloge za donošenje ovog sporazuma objasnite i svojim poslanicima.
Ako pogledate ovaj skup ispred Skupštine Srbije, imate vi problem da razloge za donošenje ovog sporazuma objasnite i onima koji su vas najglasnije podržali u kampanji u drugom krugu za izbor predsednika Srbije. Oni koji su vas najglasnije podržali, danas vas najglasnije optužuju. I kome ste se vi okrenuli? Onima koje ste 23 godine toliko revnosno gonili zbog evropske ideje, zbog evropskih vrednosti, zbog evropskih ideala. Potražili ste ruku DS koju smo vam toliko puta u prošlosti pružili, a vi ste toliko puta u nju pljunuli, vrebajući priliku da je odsečete kad god vam je to bilo simpatično i zgodno.
Mi zbog toga nismo ljuti na vas. Mi vam zbog toga ne zameramo. Mi ćemo vam uvek pružiti tu ruku, koja vam je nekada bila toliko mrska. Znate, nije mala stvar kada se neko 23 godine besomučno, ne birajući sredstva, bori protiv evropske ideje i evropskih ideala, kada neko glumi dželata kome je sve dozvoljeno. Nije neobično u istoriji da se dželati ponekada postide pred dostojanstvenim držanjem svojih žrtava i prihvate ideale i ideje svojih žrtava. Nije to ništa strašno. Nije strašno ni kad dželati jauke i krike svojih žrtava pretvore u svoju pobedničku pesmu, u svoje vjeruj.
Moram da vas pitam, nije prvi put u ljudskoj istoriji da Savle postane Pavle, a da pre toga kamenuje Stefana. Ali, pre nego što se taj preobražaj desi, uvek sledi iskreno pokajanje. Ne tražim od vas da se vi ovde sada iskreno kajete zbog toga što ste 23 godine saplitali ovu zemlju na evropskom putu, niti to očekujem od vas.
Ali vas pitam – da li znate koliko bi Srbija bila srećnija zemlja da je Tomislav Nikolić tu strašnu, tuđu, nepoznatu reč – izvini, učio uz pesme Đorđa Balaševića, no u Srebrenici. Znate kako bi Srbija danas bila srećnija da nije bilo knjige Tomislava Nikolića "Sve za Kosovo i Metohiju".
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratite na temu.)
Hvala, gospođo predsedavajuća. Tema je KiM. Hoćete li malo da vam pročitam sad ovde šta piše u knjizi? Nemojte da me prekidate, pustite me da kažem. Razumem da savest ne mora da bude uvek mirna. Neću dugo, verujte. Pustite me, molim vas. Važna je tema zbog građana.
Dakle, neću da pretvorim ovu raspravu u retrospektivu govora Tomislava Nikolića. Nemaju ništa od toga građani Srbije. Ni vi, ni ja. Dovoljno je danas Skupština Srbije na momente pretvorena u kaljugu i nema potrebe da baš svi siđemo u tu kaljugu da bi vas podsetili koliko je teško da se iz nje izađe. Dobro je što u Evropu više nećete preko Karlobaga, Ogulina, Virovitice, Karlovca. Nažalost, morali ste preko Jarinja i Brnjaka do Brisela.
Da vas pitam sada – što niste pre 23 godine zaspali, kao radikali, probudili se kao Boris Tadić? Znate kako bi Srbija bila srećnija, bolja zemlja. Ne bismo danas uopšte imali raspravu o Kosovu. Danas bismo raspravljali i tražili konsenzus oko toga kako da reformišemo penzioni sistem, šta da radimo sa zdravstvenim osiguranjem. Kosovo i Metohija ne bi postojali kao tema u našim životima. I na tome je vaša velika istorijska odgovornost i vi od toga ne možete da pobegnete. Nema te retorike kojom taj balans i breme možete da prebacite na naša pleća.
Znate, postoje olovke kojima može da se piše prošlost, sadašnjost i budućnost, ali ne postoji gumica kojom se prošlost briše. Tu prošlost morate da nosite, hipoteku prošlosti, na sebi. Opet vam podvlačim, i na temi KiM DS će vam pružiti ruku, jer su za nas evropske integracije i budućnost Srbije nešto što je veoma važno. Nešto od čega mi nećemo odustati i u čemu smo mi istrajavali svih ovih godina.
Drago nam je da vi sada preuzimate naše vjeruj, naš sistem vrednosti, naše ideale. Ali, da ste tada obukli evropski frak, pre 23 godine, možda mladost Srbije na Košarama ne bi oblačila maskirne uniforme. Da ste tada obukli evropsko odelo, možda ne bismo znali da postoje Košare.
Neću da vas pitam u ime kojih ideala su ti mladi ljudi tamo izginuli? Neću da vas pitam da li znate sa koliko truda je DS platila te napore da vas izvedemo na evropski kolosek? Koliko stradanja naših članova, koliko uhapšenih, nastradalih, prebijenih? Znate li sa koliko crnih marama, leleka udovica i plača siročića je plaćena promašena, utopijska, nerealna politika? Znate kolike su cene vaših zabluda? Stotinama hiljada ljudskih života se mere. To je istorijska odgovornost od koje ne možete pobeći. Zbog toga vas, ponavljam, neću osuđivati. Nemate vi boljih od nas da vas usmere na evropski put, niti mi imamo neke druge bolje od vas.
Godine 1915. u jeku velikih bitaka u Prvom svetskom ratu, trojica poslanika tadašnje Kraljevine Srbije, iz suprotstavljenih tabora, zajedno su izvukli haubicu na brdo sa kog su gađali austro-ugarske mitraljeze i omogućili su povlačenje srpske vojske preko Albanije. Takva je sloga danas potrebna Srbiji. Bez obzira da li su nam ruku crne, plave, žute, krvave, žuljevite, ratarske, radničke, da zajedno izvučemo te topove uz brdo, a ne da se bijemo sa svetom. Danas se bitke više ne dobijaju na juriš. Danas se bitke dobijaju znanjem, inteligencijom, pameću.
Opet vas pitam – gde smo izgubili 23 godine? Da je kojim slučajem DS danas predložila ovakav tekst sporazuma, da li bi ispred Skupštine bilo dve stotine ovih ljudi ili bi bilo 200 hiljada ljudi? Da li bi gorele strane ambasade ili bi goreli članovi DS na lomači? Da li bi ministar pravde trčao danas da pozdravi ovako oduševljeno ove danas? Što nije izašao da ih pozdravi? Rekao je da će uvek izaći kada se skupe. Evo, skupili su se danas. Da smo mi na vlasti, ne bi stigao da govori pred 200 hiljada okupljenih.
Da vas podsetim, izbore ste dobili na rečenici da ćete poništiti sve sporazume i dogovore koje je napravio Borko Stefanović. Danas, u pregovorima ste vrlo često nudili i više nego što se tražilo. To nije dobro. Mora da postoji granica šta prihvatate, a šta ne prihvatate? Među sobom nemate istu viziju rešenja ovog problema. Ono što predsednik Vlade gospodin Dačić i premijer Vučić u Londonu, Briselu, Vašingtonu obeća na engleskom, to Tomislav Nikolić ne može da prevede na ruski, a potrebno je da se to prevede na srpski i albanski, ako hoćete napredak i razumevanje situacije u kojoj se nalazimo.
Znate, sada kada shvatate da se u Brisel ne ide preko Karlobaga, nego preko Horgoša, kada ste odustali od politike zarđale kašike, kada ste odustali da budete dobrovoljni davaoci tuđe krvi, kada ste shvatili da se konflikti rešavaju dogovorima i pregovorima i kada sa razlogom očekujete podršku i širok konsenzus, nemojte da vređate one od kojih očekujete podršku, da su marginalni, da su nebitni, da je nebitno njihovo mišljenje i njihov stav.
Valjda sada razumete teškoće sa kojima smo se suočavali dok ste skupljali autobuse i crtali keče Borisu Tadiću i Borku Stefanoviću. Valjda sada razumete šta ste radili i koliko je teško saplitati ljude koji se penju uz brdo i guraju topove. Valjda sada, kada shvatate da se kosovskometohijski problem ne rešava paljenjem ambasada, već odlaskom, možda i na zgarište tih ambasada, ali da na tom zgarištu tih ambasada nema iskre koja će upaliti fitilj na zgarištu vaših propalih politika. Valjda shvatate da je važno pružati svetu ruku, ali pre nego što svetu pružite ruku i očekujete da vam sve uzvrati, pružite ruku prvo ljudima koji sede oko vas. Izmirite neke politike.
Znate, jako mi je zasmetalo što u trenutku kada su vam propali kosovski pregovori, prisetili ste se oprobanog modela svog političkog delovanja. Napravili ste krizu koja nije postojala u Vojvodini. Promućkali ste aflatoksični jugurt i trk za Novi Sad. Pa ste neprijatnom igrom asocijacija zaključili da je baš, eto, na dan NDH doneta odluka da se ta deklaracija raspravlja u skupštinskom zdanju u Vojvodini, u Novom Sadu. Može sada neko da vam nađe kalendar najstrašnijih mogućih događaja, šta se na današnji dan loše desilo u istoriji Srbije. To sam ja spremio, ali nije primereno da pravim takve asocijacije, da se tako igram sa javnim mnjenjem u ovoj zemlji.
Današnji dan je bio veoma neprijatan u istoriji Srbije i u pamćenju njenih građana. Strašne su se stvari dešavale. U Drugom svetskom ratu na današnji dan su se dešavale strašne stvari u Jasenovcu, na današnji dan su se izdešavale tragedije u Prvom svetskom ratu, u Prvom balkanskom ratu i kada posegnete za takvim asocijacijama, onda vrlo često budete žrtva asocijacija.
Naravno, moram da osudim još jednu stvar koju ste uradili. Okrenuli ste se ratu i sa Srpskom pravoslavnom crkvom jednog trenutka. Crkva je odvojena od države. Šta imate vi da polemišete sa crkvenim velikodostojnicima? Umesto da polemišete sa njima, prisetite se reči Svetog patrijarha Pavla. Ako ne znamo na koga treba da se ugledamo, hajde da se ugledamo na naše neprijatelje. Njih je svakoga dana sve više i sve su složniji, a nas je svakoga dana sve manje i sve smo posvađaniji. Prisetite se njegove takođe reči – za svaki greh postoji pokajanje. Pokajte se, nije teško.
Ali, opet moram da vas podsetim, očekivao sam da u vreme redovnog zasedanja ne pravimo pauzu tri nedelje, nego da pravimo konsenzus oko bolnih pitanja koja nas čekaju, da pravimo dogovor oko reforme penzionog sistema, oko zakona koje moramo da donosimo. Probudite se. Evropa nije samo dobra želja. Evropa je naporan rad, da se dostignu evropske vrednosti. Evropa je konsenzus sa svim učesnicima u političkom životu, oko toga ko će preuzeti rizike za bolne reforme. Nije sve u rejtingu, ne mora baš sve da bude mera rejtinga.
Šta dalje da vam kažem? Vi me podsećate na ljude koji su na kocki izgubili najbolju njivu, a onda pozovete najboljeg poljoprivrednog stručnjaka da vam kaže šta je tu moglo da se zasadi i da uspeva. Nemojmo da pričamo o onome što nemamo. Hajde da pričamo šta možemo da uradimo i kakav konsenzus da napravimo oko onoga što imamo.
Ne vidim nijednu poslovničku mogućnost da se danas izjašnjavamo o bilo čemu ovde, da glasamo. O čemu da glasamo? O Izveštaju Vlade. O tome se u Poslovniku ne glasa. Mi danas ne glasamo o Sporazumu, jer ako glasamo o Sporazumu, faktički Skupština može samo da glasa o sporazumu dve nezavisne države. O Izveštaju Vlade, o tome se nikad nije glasalo. Ako hoćete o tome da se glasa, moju ćete podršku teško dobiti.
Opet da vam kažem, ako hoćete da glasamo o reformama, da pravimo konsenzus oko onoga šta treba da radimo, kako da se ponašamo u budućnosti, kako da implementiramo ono što je dogovoreno, možemo, ali moramo da jasno definišemo kada ćemo izaći iz kaljuge i živoga blata, da sprečimo pretnje, da nam se ne dešava da nam prebijaju lidera opozicione stranke huligani koje amnestirate, da nam se ne dešava da vašem predsedniku stranke stižu preteće poruke, da predsedniku Vlade stižu preteće poruke. Mi iz Demokratske stranke nosimo vrlo bolno iskustvo kada se na takve poruke nije adekvatno reagovalo. Upozoravali smo da vodite računa koga amnestirate i šta radite.
Bilo je i vas koji ste dali teške zakletve kada je reč o Kosovu i Metohiji. Prepustiću vašoj savesti da glasate onako kako mislite da treba da glasate. Daću vam savet mog kolege Nenada Čanka - ako ne znate kako da glasate, teško vam je zbog svega što ste kazali i izgovorili, onda sedite malo na ruku pre nego što glasate da dobro utrne, kao da ste glasali tuđom. A za vas koji znate šta glasate i zašto želite da glasate i šta stavljate na dnevni red, takođe imam poruku. Čekam već u ponedeljak da zakažete novu sednicu Skupštine, da se ovde radi, da više ne prisustvujemo ovakvim raspravama, da častite jedni druge izdajnicima. Nije to prijatno građanima Srbije. Gledaju ovo i ljudi u Republici Srpskoj, nazvao ih je predsednik Republike Bosancima, moje kumove, prijatelje, rođake Srbe je nazvao Bosancima. Da li to znači da će ovi moji kumovi iz Peći da budu Kosovari? Nemojte, čim napravite jedan korak napred, da pravite pet nazad. Dobro je što se izvinio u Srebrenici, što sledi put Borisa Tadića. Dobro je što se ponaša civilizovano na takav način da smiruje konflikte, a ne da ih podstiče. Ali nije dobro da neke stvari radite na ovakav način.
Podvlačim, ne vidim način na koji možete ovde da obezbedite glasanje, jer to nije po Poslovniku. Izveštaj se prima k znanju ili se ne prima k znanju. Ako hoćete konsenzus i kompromis ovim bolnim reformama, da ne mora građani Srbije da skupljaju humanitarnu pomoć da nam se deca operišu, nego da vidimo kako da reformišemo zdravstveni sistem, penzioni, da vidimo šta nam je na putu do Evrope, zaista da radimo, imaćete snažnu podršku Demokratske stranke.
Ako ne znate da napišete zakone, mi smo već tri stavili u skupštinsku proceduru. Olgica Batić takođe, Liberalno-demokratska partija takođe. Hajde od ponedeljka malo manje hipnotički prsti da rade, a malo više da rade prsti koji pišu zakone….
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, tema.)
…. i da se oko toga pravi konsenzus. Mi smo spremni da radimo. Hvala.