Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre spoljnih poslova, dame iz Ministarstva, gospodine pomoćniče ministra odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, neobično mi je drago gospodine predsedniče što ste došli u sali da bih vam ukazao da nije pažljivog čitanja ovakvih zakona od strane poslanika DS, ovde bi se potkrala jedna veoma opasna greška. Čuli ste da je odluku potpisao predsednik Ivica Dačić. Ne kaže predsednik Vlade. Možda pledira da vas smeni s mesta predsednika Skupštine, a možda je ovo ipak samo greška, pa ćemo je mi kao takvu tretirati. Dobro je da je ispravljena.
Vodite računa. Čuvajte parlament. Znate, kada se predsednik Vlade potpisuje kao predsednik Skupštine, poželeće da bude i predsednik države. To će biti ozbiljno narušavanje koalicionih odnosa.
Kada danas raspravljamo o slanju naših trupa, naše misije u Mali, važno je da građane Srbije, pre svega, informišemo šta se tamo dešava i važno je da naši građani imaju punu i potpunu informaciju zašto mi u okviru izvršavanja naših međunarodnih obaveza i rezolucija UN tamo šaljemo trupe.
Neću, poput nekih poslanika, čitati s "Vikipedije" šta se to dešava u Maliju, ali ću vam kazati, zarad građana, samo ono što je veoma važno da znamo.
Država Mali nekad se zvala Južni Sudan. Bila je francuska kolonija od 1895. godine. Nezavisnost je stekla 1958. godine, formirajući zajedničku državu sa Senegalom. Nakon toga, Senegal je postao samostalna država, a Mali samostalna država i bila je višestranačka parlamentarna demokratija.
Nažalost, u državi Mali dolazi do ozbiljnog građanskog rata, jer sever Malija, u kome živi narod Tuarega, formira svoj Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada i u tom naporu, u tim ciljevima ta organizacija prerasta u oružanu formaciju i polako počinje da se sukobljava sa regularnim trupama države Mali.
Nažalost, u tom kompleksnom sukobu u državi Mali, s obzirom da 90% stanovništva čini muslimansko stanovništvo, dolazi do vrlo kompleksnog građanskog rata, jer se nacionalnom pokretu za oslobođenje Azavada priključuju najradikalniji pripadnici Al Kaide, grupe Ansar Dine. Oni zajedno uspostavljaju punu kontrolu na severu države Mali.
Istovremeno, pripadnici vojske, nezadovoljni postupanjem predsednika države, svrgavaju predsednika države 22. marta 2012. godine. Amadu Tumani Ture, koji je ujedno i predsednik države i vrhovni komandant oružanih snaga, biva smenjen i vojska uspostavlja nešto što se zove kontrola južnog dela države. Formira se od pripadnika oružanih trupa Nacionalni komitet za obnovu demokratije i države. Sada imamo tri oružane formacije – najradikalniju formaciju Al Kaide, grupu Ansar Dine, koja je od strane i Stejt Departmenta i Organizacije UN proglašena za najveću pretnju ovoga trenutka, najradikalniju islamističku grupu Al Kaide, praktično naslednike Bin Ladena. Ti ljudi vrlo brzo dolaze u sukob sa Nacionalnim pokretom za oslobođenje Azavada i dolazi do oružanih sukoba među njima.
Pripadnici Anasar Dine u državi Mali čine strašne zločine – primenjuju šerijatsko pravo, ruše spomenike kulture. Država Mali ima bogatu tradiciju. Zamislite kako bi neko od nas u Srbiji reagovao da neko, a preživeli smo to, poruši spomenike kulture. Naravno da UN i EU donose odluku da taj krvavi sukob pokušavaju na neki način da spreče.
Istovremeno, taj sukob se preliva zahvaljujući delovanju Al Kaide na Alžir. Dolazi početkom ove godine do napada na gasno postrojenje, uzimanje velike grupe talaca od strane Ansar Dine. Dolazi do intervencije alžirske vojske. Nekoliko desetina talaca je stradalo. Bio je to sukob velikih razmera. Nažalost, taj sukob se polako preliva na susedne države.
Zašto sve ovo napominjem? Ne da bih plašio građane Srbije ili naše vojnike. Naši vojnici moraju imati punu podršku parlamenta za odlazak i mi ćemo kao DS glasati za ovo, uprkos tome što je ovo jedna od rizičnijih misija. Neću kazati da je najrizičnija, jer ne treba plašiti te ljude koji tamo idu, niti njihove porodice. Oni gledaju sednice Skupštine, ali treba biti svesni rizika koji postoji. Rizik je koliko prisutan za te naše vojnike koji će tamo otići, toliko i za nas ovde, jer Al Kaida, kao što znate, ima svoje ćelije na Balkanu. Može doći do nekih konstatacija i teorija da će se možda svetiti nama.
Mi imamo najmanje brojni kontingent, samo 13 vojnika, pre svega sanitetsko osoblje. Njihov zadatak je da obučavaju regularne i to je mandat mirovne misije, da obučavaju regularne trupe da izvršavaju svoje zadatke. Znači, mi ćemo tamo imati edukativni karakter, nikako borbena dejstva. Znači, naši vojnici neće učestvovati u borbenim misijama, niti protiv tamošnjih oružanih formacija, isključivo edukativni karakter.
Treba znati da je ovo misija koja je rizična i zato naši vojnici moraju imati jaku podršku, to njima znači, da znaju da država Srbija stoji iza njih, njihovih porodica, da parlament stoji iza njih i da će oni svakako učešćem u toj mirovnoj misiji raditi na vraćanju ugleda Srbije u svetu. Time jačamo naš dignitet, time utičemo da Srbiju drugačijim očima gledaju naši partneri u svetu.
Samo ću podsetiti da je bivši komandant JNA, gospodin Jović, bio komandant u Mirovnoj misiji posle ratnog sukoba između Iraka i Irana. To je posle Drugog svetskog rata bio jedan od najvećih ratnih sukoba, koji je odneo više stotina hiljada ljudskih života i samo ću podsetiti da je taj častan čovek, taj odgovaran posao uradio na najbolji mogući način, a da je Srbija dobila brojna međunarodna priznanja i da tog čoveka i dan danas pominju, kao čoveka koji je bio jedan od najboljih komandanata mirovnih operacija, pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija.
Naravno, uz dužno poštovanje, ne mogu, a da ne primetim da danas imamo apsolutni konsenzus za slanje naših trupa u inostranstvo, da se od politike, koju su neke političke stranke vodile, da je možda bolje da strane trupe dolaze u Srbiju, nego da naši odlaze tamo, došlo do ovog konsenzusa teškom mukom, nimalo lako. Da smo ovde imali u ovom domu reči nekih naših poslanika koji danas obavljaju visoke državne funkcije, poput kunem se Bogom, da se neću smiriti dok srpska vojska umaršira na Kosovo i Metohiju, do reči – šta će naša vojska na Hajitiju, Istočnom Timoru, zar će naši vojnici da love pirate po Somalijskom zalivu, dok tuđa vojska čuva Pećku patrijaršiju.
Dobro je što se ta retorika napustila. Dobro je i zbog vas, dobro i zbog nas. Razmilite gde bi Srbija danas bila da te retorike nije ni bilo. Razmislite koliko bi danas naša vojska mogla da da doprinos u mirovnim misijama, da nije bilo onoga, što je bilo.
Naravno, kazaću još nekoliko stvari. Moram da kažem da je meni žao što ovde nije ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Žao mi je što se ona politika na Kosovu i Metohiji svela sa parole – niko ne sme da vas bije, na parolu – niko ne sme da me bije, pa se tamo ide sa žandarmerijom. Bolje da se dođe ovde i da se nama poslanicima odgovara na neka pitanja.
Moram da pohvalim i izlaganja nekih svojih kolega, pogotovo gospodina Kovačevića. Znate ima ljudi koji su radili u bezbednosnim službama ove države pre 20 godina i iza sebe ostavili vrlo svetao trag. Iza njih su ostala profesionalna dela, kada se država štitila svim svojim raspoloživim kapacitetima i vrlo je nemoralno od ljudi koji su tu službu doživljavali kao odskočnu dasku za neku svoju karijeru, pa su se nudili kao saradnici i možda bivali odbijani, jer ipak je ta služba vodila računa koga prima, vrlo je nemoralno i nečasno napadati ljude koji su taj posao radili zato što su položili zakletvu državi Srbiji, a da ih napadaju oni ljudi koji su hteli taj posao da rade da bi cinkarili svoje partijske kolege, ili prijatelje.
Oni koji su se službi nudili nekada, oni se službi nude i danas, u svim vremenima. Oni koji su službu stvarali i u njoj radili, za mene su to časni ljudi, ako nisu učestvovali u zloupotrebama svojih službenih ovlašćenja. Ti ljudi valjda najbolje znaju kako je služba nekada radila, kako danas radi i kako se vrši parlamentarna kontrola. Nemojte uopšte da mislite da oni nemaju demokratski kapacitet da nas obaveste i izveste kako službe bezbednosti rade. Takvi ljudi treba da sede u parlamentarnim odborima koji kontrolišu rad službi, jer imaju bogato iskustvo, koje je proisteklo, podvlačim, iz njihove ljubavi prema ovoj zemlji i časnog izvršavanja njihove zakletve koju su toj zemlji takođe dali.
Uostalom, pogledajte film "Sveti Georgije ubiva aždahu", kada Lazar Ristovski čita ona pisma cinkaroša pa kaže – ja sam ovaj posao radio za platu, a vi zato što ste mrzeli svoje komšije, rođake i prijatelje i sudili se za među. Nemojte da upirete prstom u naše kolege, koji su kažem, ostavili svetle tragove u toj službi.
Biće dobro da jednom otvorimo dosijea te službe, zašta se Demokratska stranka uvek zalagala, pa da vidimo ko je sa kakvim motivima i pobudama imao ideje da radi u toj službi.
Takođe, podsetiću samo na nekoliko stvari. Ovde imam, naravno, ono što donosim iz Biblioteke, stenografske beleške, šta je ko govorio, kada je Srbija rešila da šalje svoje trupe u inostranstvo pa kaže – kunem se Bogom, kunem se životom, da se neću smiriti… Neću da govorim ime i prezime autora ovih reči, svi ga znate, a za one koji ne mogu da se seti postoje dobra emisije na Radio Beogradu, zove se "Mozaik vremena", sastavljena između ostalog i od naših reči izgovorenih u ovom domu. Kaže – kunem se Bogom, kunem se životom da se neću smiriti dok se naša vojska ne vrati na Kosovo i Metohiju, a oni što šalju naše trupe u svet i hoće da učestvujemo u nekim mirovnim misijama su neprijatelji ove države. Dobro je što smo od te retorike odstupili, mnogo bi bilo bolje da oni koji su se kleli u Boga i život, da su se kleli u svoju imovinu, onda bi se valjda i trudili da te zakletve održe.
Moram da kažem nešto i o izveštaju Odbora za kontrolu službi državne bezbednosti i da se obratim vama iz Ministarstva, da vas zamolim da prenesete reči zahvalnosti. Prvo, svim tim ljudima koji rade u tim službama, pogotovo onim devojkama, suprugama, majkama, koje rade te administrativne poslove, pišu ove izveštaje i dostavljaju nam. Vojne službe na sreću nikada u poslednjih 13 godina nisu svoje izveštaje dostavljale tabloidima, jer vi kad pogledate tabloide, tu vidite najosetljivije bezbednosne informacije koje neki segmenti iz bezbednosnih službi, a to nisu vojne službe, dostavljaju tim tabloidima, ne znam iz kojih pobuda. Ne znam iz kojih razloga.
Evo najavljuju danima da će biti pohapšeni vrh žandarmerije, onda se to ne desi, oni kažu odustalo se, odstupilo se. Šalju se vrlo neumesne i neprimerene poruke ljudima koji su predmet istrage. Da su predmet istrage, da se pripaze i to, možete da pročitate u novinama. To ni u jednoj ozbiljnoj demokratskoj državi ne možete da vidite, da bezbednosne službe dostavljaju podatke tabloidima. To je dobra stvar kada je reč o Ministarstvu odbrane i Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštanoj agenciji, što su one ostale utemeljene u okviru svojih ustavnih ovlašćenja, zato što to ne čitamo, kažem u tabloidima i da pohvalite te ljude koji odgovorno šalju i pripremaju te izveštaje, da se zahvalite ovim ženama, pa i vama hvala što sedite i slušate nas narodne poslanike, bez prava da učestvujete u raspravi, ali kažem dobro je što makar jedan deo bezbednosnih službi nije ušao u taj rat i taj dil sa tabloidima, pa da se takmiče ko će bolju, provereniju informiciju dostaviti tabloidima.
Na kraju podvlačim, mi ćemo glasati za ovo. Glasaćemo zato što je to kontinuitet naše politike. Nama se nikad nije desilo da zaspimo kao Šešelj, a probudimo se kao Boris Tadić ili Čedomir Jovanović. Mi smo imali kontinuitet u svom političkom delovanju, taj naš kontinuitet trajanja, da se Srbiji ugled vraća tako što ispunjava svoje međunarodne obaveze, da se ugled Srbije vraća tako što mi verujemo da učešćem u mirovnim misijama jačamo, ne samo ugled u svetu, već i mogućnost da se borimo na jedan pravedniji način, kada je reč o našoj teritoriji o Kosovu i Metohiji, pred međunarodnim institucijama, jer dok god poštujete međunarodna pravila, onda se možete pozivati da ta međunarodna pravila važe i za vas.
Ako poštujemo neke druge rezolucije, onda možemo kazati, baš ovo i što je kazao gospodin ministar Mrkić. Onda važi za nas i Rezolucija 1244. Ako neke druge rezolucije koje donose Ujedinjene nacije, a čiji smo mi član, za nas u Srbiji ne važe, onda će nam neko iz sveta kazati – pa izvinite, vi ne priznajete svetska pravila, onda nemojte da se pozivate na ono što vam odgovara i što je u vašem interesu, a da kritikujete ono što podvlači i neku vašu obavezu iz članstva u međunarodnim organizacijama. U tom kontekstu vi ćete imati podršku za ovaj zakon.
Vas, gospodine predsedniče, molim da povedete računa šta potpisuje Ivica Dačić. Dok je on bio sa nama u koaliciji, to nije smeo da radi. Morao je da vodi računa. To dođe kod nas, mi pročitamo i samo kažemo – ne, ne. Instituciju koju smo vam poverili morate da čuvate u punom kapacitetu. Zahvaljujem vam se.