Naravno, ovaj amandman se tiče potrebnih bodova za sticanje uslova da student dobije sredstva iz budžeta Republike Srbije. Primetio sam dobru volju kod predstavnika svih političkih stranaka da se tema koja je danas na dnevnom redu unapredi. Međutim, možda mi naivno razmišljamo svi u istom pravcu da nam je zajednički cilj, ali nismo razmišljali o tome da li je u pitanju novac, da li je u pitanju i namera Vlade da smanji broj studenata koji se finansiraju iz budžeta, i to na dva načina. Prvi način je tako što će im se smanjiti broj ispitnih rokova, iako smo svi saglasni da nisu ispunjeni svi prethodni uslovi da bi se to uradilo i niko nema ništa protiv toga, ali uz sve ono što smo pobrojali da treba da se uradi. Drugo, da postepeno povećava taj prag za finansiranje iz budžeta i da opet i kod jednog i kod drugog studenti i njihove porodice plate cenu ovih promena.
Kažem, dok nije diskusija u Skupštini došla u ovu fazu, mislio sam da ćemo čuti ovde konkretnu i dobru argumentaciju kako ćemo mi, tako što ćemo ukinuti dva ispitna roka, poboljšati naučno-nastavni proces itd. Mislim da se to završilo samo na frazi.
Zbog toga i zbog uopštene procene, jer nisam mogao da intervenišem na član 88. osnovnog teksta zakona, jer on nije predmet ove izmene zakona, pokušao sam da taj rok prolongiram na četiri godine, verujući prvo u dve stvari, da nažalost, ni svetska ekonomska kriza ni naša kriza neće se sigurno okončati u naredne tri, četiri godine, sa jedne strane, a sa druge strane, verujem da će sve ono što nisu uradile visokoškolske ustanove u pogledu ispunjenja standarda i u pogledu olakšanja procesa studiranja u naredne četiri godine ostvariti. Zbog toga sam intervenisao na način na koji sam intervenisao. Hvala.

U diskusiji u načelu sam izneo sličan stav kao kolega iz DSS zbog jedne jednostavne argumentacije, bez trunke demagogije i populizma. Zaista je ovo najveći pritisak na građane i to na onaj, čini nam se, srednji i niži sloj u pogledu socijalnog statusa stanovništva. Naprosto, ako pogledamo oko nas videćemo da tečni naftni gas koriste građani Srbije koji imaju skromnije automobile, pa su ipak i za ugradnju, atestiranje i promenu saobraćajne dozvole, itd, uložili određena sredstva. To se kreće od preko 400 do čak preko 900 eura.
Ovo je zaista ozbiljan udar na njihove džepove i čini mi se bez obzira što mi razumemo potrebu da se nadomeste nedostajuća sredstva u budžetu, ipak tu treba da budemo i socijalno jako odgovorni. S jedne strane imamo ukidanje taksi za čamce, plovila itd. To je ipak kategorija stanovništva sa dubljim džepom. Imamo oslobađanje taksi za splavove. To je, opet, bogatija kategorija stanovništva. S druge strane, opet je najveći pritisak na najveći broj građana Srbije. Mislim da odmah ono što je svima nama palo u oči, a to je ovo o čemu su i kolege pričale, u čemu se u potpunosti slažem, njihovu argumentaciju ne bih ponavljao, samo bih dodao novu i mislim da je celishodno prihvatiti ovaj amandman.
Ako hoćemo da se ponašamo kao zemlja EU, mi ćemo videti da su upravo na alkoholna pića i cigarete najveće akcize, da su naše cene alkoholnih pića i duvana mnogo niže nego u zemljama EU. Ovo povećanje akciza na tečni naftni gas će najviše osetiti najsiromašniji slojevi našeg društva, a takvih je dosta.

Moje pitanje postavljam premijeru Srbije, Ivici Dačiču, i ono se tiče pitanja ratne štete koju je našoj zemlji učinila fašistička Nemačka tokom Drugog svetskog rata.
Naime, čaka je i Titova Jugoslavija, bez obzira što je sa prezirom gledala na one koji su stvorili Jugoslaviju na solunske ratnike, sa prezirom gledala na oficire i vojnike koji su zarobljeni i internirani u Nemačku, i u velikoj meri održali nemačku privredu kao ratni vojni zarobljenici. Čak je i Titova Jugoslavija postavljala pitanje ratne štete i u tom smislu, na neki način je i dobila određenu naknadu štete.
To je čuveni sporazum Tito – Brant, zaključen 1973. godine, a sastavni deo tog sporazuma je i da se veliki broj, jer tada nezaposlenih radnika u Titovom raju, preko milion radnika, da dobiju pasoše i da odu put Nemačke i zemalja EU trbuhom za kruhom.
Ono što je moje pitanje, da li je Sporazum Tito – Brant u potpunosti regulisao pitanje naknade štete, jer se ne radi samo o ratnim vojnim zarobljenicima, radi se i o naknadi štete za 1.380.000 poginulih civila, za 425.000 radno-onesposobljenih ljudi, za 17.000 prinudno interniranihi radnika u Nemačku, za 530.000 prinudno raseljenih radnika. Govorim o bivšoj Jugoslaviji? Naravno, pitanje sukcesije rešava koji je to broj ljudi iz Srbije i na preko 320.000 prinudno regrutovanih, preko 5.000 oficira Kraljevine Jugoslavije koji su proveli period od 1941. do 1945. godine u Nemačkoj, i preko 300.000 uglavnom srpskih i crnogorskih vojnika koji su bili ratni zarobljenici.
Naime, i Vlada Republike Srbije 2008. godine je formirala komisiju sa zadatkom da ova pitanja privede kraju. Po mojim informacijama, komisija se nikada nije sastajala, nije čak dobila ni prostorije za rad, ni sredstva za rad. Čuo sam čak da su neki članovi komisije i preminuli, pa je moje pitanje šta je uradila komisija koju je formirala Vlada Republike Srbije 2008. godine, po ovim pitanjima?
Takođe je pitanje za ministra Dačića, kao ministra policije, da li ima saznanja da su postojale pored regularnih udruženja, pre svega ratnih vojnih zarobljenika i mnoga udruženja i organizacije koje su ovaj težak položaj, pre svega ratnih vojnih zarobljenika i njihovih porodica, zloupotrebljavali na taj način što su uzimali određena sredstva porodicama, obećavali da će obezbediti isplatu štete, a do toga nikada nije došlo?
Treba takođe napomenuti zarad javnosti da su čak i neke nemačke firme dobrovoljno isplaćivale određene iznose ratnim vojnim zarobljenicima, ali ono što je interesantno, što je matrica koja traje od 1945. godine pa na ovamo, da samo tri kategorije stanovništva nisu ostvarile nikakva prava na naknadu štete. Tito je naplatio deo ratne štete, ali je on to uložio u privredni razvoj i u industrijalizaciju itd. Ni dinara nisu dobili ni ratni vojni zarobljenici, ni njihove porodice. Tri kategorije ljudi nikakve koristi od države nisu imale. To su pre svega solunski ratnici, to su zarobljeni oficiri i vojnici Kraljevine Jugoslavije i to su Ravnogorci.
Mislim da je zadnje vreme da sva ova pitanja stavimo na dnevni red, da ne pravimo diskriminaciju između ljudi koji su bili pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije i eventualno pripadnika partizanskog pokreta koje je Tito, pre svega zbog toga što su okupirali Srbiju, što su nasilno promenili društveni politički sistem, što su izazvali bratoubilački rat, što su ekonomski unazadili zemlju i upropastili perspektive ove zemlje, Tito ih je bogato nagradio.
Znači, moje pitanje je – šta je uradila državna komisija koja je formirana 2008. godine po ovom pitanju? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, vratio bi se na tačku dnevnog reda, verovatno najbitniji zakon koji usvajamo do Nove godine, do novog rebalansa. Naravno, postavio bih pitanje koje su postavile neke kolege – zašto danas ovde nije premijer, zašto  nisu svi ministri i da li za njih postoji nešto bitnije od ovoga o čemu se danas odlučuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije i o čemu se raspravlja?
Naravno da je premijer i posle kampanje bio u svojevrsnoj kampanji i da je slao poruke i finansijskom sektoru i javnosti, kao i izjave o budžetu koje su velikoj meri u suprotnosti sa onim što je pričao gospodin Dinkić i što priča guvernerka. Očigledno je da Vlada u tom delu ne deluje kao tim, ali naravno da će imati priliku sa budžetom i sa tim srednjoročnim pravom fiskalne konsolidacije da pokažu svu ozbiljnost i svu odgovornost, budući da je i sam gospodin Dinkić rekao da nije zadovoljan rebalansom budžeta. Mi to možemo razumeti, nismo zadovoljni ni mi i onda ne vidimo ni jedan jedini motiv i ozbiljan razlog da za budžet, kojim ni sam ministar finansija nije zadovoljan, mi glasamo.
Sa druge strane, složio bih se sa kolegom iz vladajuće većine, da ne treba zaista ovde da se vodi rasprava o tome ko je bio krivac u prethodnoj i prethodnim vladama, jer 12 godina nakon petooktobarskih promena mi možemo samo da konstatujemo nekoliko činjenica oko kojih ćemo se svi saglasiti. Mi smo društvo koje je kroz proces tranzicije prošlo, čini nam se, na najgori mogući način i mi smo društvo koje nije propustilo šansu da propusti svaku šansu. Mi smo društvo koje je sve reforme radilo parcijalno, nije radilo sveobuhvatno. Pokušali smo da budemo veći katolici od pape. Nismo išli onim putem kojim su išle druge zemlje koje su prošle kroz tranziciju na mnogo bolji način. Rezultat toga je da danas imamo najveću stopu nezaposlenosti u regionu, izuzev, čini mi se, Bosne i Hercegovine i Makedonije, da nam je nizak kreditni rejting, da nemamo dovoljno ni stranih ni domaćih investicija, da nas MMF tretira da smo maloletni, da izmene Zakona o Narodnoj banci i Svetska banka i MMF i Evropska komisija ocenjuju lošim, a odgovor građana Srbije na sve to je apatija i demoralisanost.
Naravno da se postavlja pitanje šta se može uraditi? Čini mi se da je to ono što treba da bude fokus naše diskusije. Srednjoročne mere fiskalne konsolidacije, o kojima se priča, novi budžet, koji će napraviti radikalno bolji zaokret u odnosu na sve budžete posle 2000. godine su nešto u šta mi sada treba, ne sumnjajući u dobru nameru ministra finansija, da poverujemo i da eventualno zbog tog obećanja, da će sledeći budžet ispraviti sve ono što ne ispravlja ovaj rebalans, damo poverenje na blanko.
Naravno da je takvih obećanja bilo svih ovih 12 godina i da je nekako uvek za sve što se loše dogodilo bio kriv neko drugi. Mi ćemo sa velikom pažnjom i sa velikom odgovornošću, jer ovo nije pitanje političke stranke, mislim da je ovo pitanje svih građana Srbije i pitanje Srbije, pokušati da damo naš, i danas i uvek, konstruktivan doprinos izlasku Srbije iz jako teške ekonomske situacije u kojoj se našla najviše zahvaljujući samoj sebi.
Čuli smo juče premijera da sada nije vreme za štednju. To je prosto neverovatna izjava. U uslovima svetske ekonomske krize, kada mnogo bolje i uređenije zemlje i ekonomije i mnogo bogatija društva stežu kaiš do maksimuma, mi dobijamo jednu populističku, demagošku izjavu da nije vreme za štednju. Mislimo da je vreme za štednju, za ozbiljnu štednju i da se i sa ovim budžetom i te kako može dosta toga uštedeti.
Recimo, niko nije pomenuo da se u rebalansu povećavaju značajno sredstva u odnosu na postojeći budžet za mnoga ministarstva, recimo, za Ministarstvo odbrane za 7,9 milijardi dinara, spoljne poslove 1,2 milijarde, Ministarstvo pravde 4,8 milijardi itd, Kancelarija za Kosovo i Metohiju 2,4 milijarde, ali i Kancelarija predsednika Republike i predsednika Vlade, a mi mislimo upravo da treba krenuti od predsednika Republike, predsednika Vlade, koji upravo umanjenjem budžeta za njihove kancelarije treba da daju i da pošalju najbolju poruku i ostalima kako treba da se štedi.
Mislim da je vreme, ministre, i Vlada to može da uredi putem neke uredbe, jednostavno da donese uredbu da počne da se štedi na svim nivoima. Evo, počeću od nekih najbanalnijih primera. Mi smo svedoci da je zadnjih godina, u uslovima u kojima je društvu bilo sve teže, moda bila sve izraženija da sva manje-više javna komunalna preduzeća, mesne zajednice, opštine i gradovi uvode tzv. slave preduzeća, slave mesnih zajednica, slave gradova i slave opština. Traži se najmanji povod da se napravi neki koktel, da se napravi neki banket, povećava se broj službenika automobila, neumereno se troši na svakom koraku, a to nikakve veze nema ni sa hrišćanstvom, ni sa pravoslavljem, ni sa verom, to jednostavno ima samo dodirnih tačaka sa neodgovornim trošenjem sredstava svih građana. Mislimo da sve parade i sve proslave treba svesti na minimum, da važne istorijske događaje, do kojih mi kao tradicionalisti i te kako držimo, treba obeležavati, ali na najskromniji način. Da sve delegacije, počev od skupštinskih delegacija pa nadalje, za sva putovanja u inostranstvo treba da imaju dobro opravdanje, treba da budu u najužem sastavu i troškovi treba da budu najminimalniji.
Pre dva dana sam pitao ministra finansija, vidim da nema podataka o tome, verovatno ćemo više od toga, kao po nekom pravilu, saznati večeras u emisiji Televizije "B92" - "Patriotska pljačka", o tome koliko je nekontrolisanih sredstava otišlo razmeštenim tzv. kosovskim institucijama koje se većinski nalaze po opštinama i gradovima širom Srbije, pod floskulom – očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, da vidimo koje je opravdanje za tako neumereno i nekontrolisano trošenje narodnih sredstava.
Ono za šta se SPO i Demohrišćanska stranka zalažu i uvek su se zalagali, to je da država maksimalno pomogne svoje građane koji žive na teritoriji Kosova i Metohije i koji su u jako teškim uslovima, od bezbednosti do njihovog socijalnog i ekonomskog položaja, ali ne razumemo zašto bi neki, recimo, građanin poreklom sa Kosova i Metohije, koji je primera radi u Beogradu dobio radno mesto, uz to dobijao i tzv. kosovski dodatak. Sa kojim opravdanjem i sa kojim razlozima? Zbog toga kažem da postaje neko pravilo da i "Kolubaru" i ovo što će večeras "B92" emitovati, da nekako po pravilu pre do tih podataka dođe jedna televizijska stanica sa nacionalnom frekvencijom nego država ili Ministarstvo policije.
Šta je potrebno uraditi pored kratkoročnih zaduživanja i kratkoročnih mera da bismo mi zaista osetili boljitak i da bismo pokrenuli proizvodnju i da bi smo pokrenuli zaposlenost? Mislimo da je potrebno pre svega dugoročno finansiranje, dug sam po sebi nije opasan, ali je opasan ako sredstva pozajmljena iz kredita trošite na potrošnju, a ne na investiranje u proizvodnju i na otvaranje novih radnih mesta.
Mi ćemo pažljivo pratiti donošenje plana srednjoročne fiskalne konsolidacije i bez ikakvih sujeta, ikakvog problema sa naše strane ako smatramo da će to zaista pomoći našem društvu mi ćemo to podržati, kao što ćemo sigurno, ako se zaista ovo o čemu sve pričalo možda podržati i sledeći budžet, ali o tom potom, kada budžet bude bio na stolu.
Poljoprivreda, najveća izvozna privredna grana Srbije oronula, zapostavljena i na kolenima i prvi korak ove vlade je bio da hiljadu skoro sedam stotina poljoprivrednih inženjera koji su pre svega imali edukativnu ulogu i obavljali važne poslove u pripremi svega onoga što čeka našu poljoprivredu sa eventualnim pristupanjem EU, prvo su oni dobili otkaz. Mi mislimo da ta mera nije dobra. Naravno, da smatramo da su subvencije koje idu poljoprivredi dobre, ali po nama treba da budu još veće, zbog hiljadu i jednog razloga, ali i zbog ovih suša koje su bile ekstremne i prošle i ove godine.
Subvencije železnici? Da ne bude nova priča SPO, kad je ministar finansija bila gospođa Dijana Dragutinović, kad je gospodin Mirko Cvetković bio ministar finansija, rekao sam ono što ću sada reći. U vreme Kneževine Srbije, srpski vozovi su išli prosečnom brzinom od 35 do 40 kilometara na čas, s tim što su tada bili za to vreme železnice u potpunosti bile evropske, savremene i moderne. Sto trideset godina posle toga i posle onih obećanih projekata brze srpske pruge itd. mi i dalje imamo železnice koje voze istom brzinom u uslovima kada je svet daleko, daleko sto ili dvesta godina otišao daleko od nas, a subvencije u taj zatvoreni, tromi, zastareli, autistični, komunistički, netaknuti, u smislu reformni sistem, su i dalje ogromne i čini nam se da ni tu uopšte ne postoji dovoljna kontrola sredstava koje se daju železnici.
Naravno, da je dobra najava ministra finansija da će smanjiti porez na zarade u iznosu od 20% do 30 % što je bio naš predlog i što sam ja rekao u diskusiji od pre dva dana. Slažemo se i sa potrebom da se izvrši obimna poreska reforma, koja bi poboljšala stanje srpske privrede, kako bi proizvodnja bila jeftinija, da se izvrši reforma javnog sektora, reforma tržišta rada i sve ostale neophodno potrebne reforme ovom društvu, a verujte mi ako bismo nabrajali šta je sve našem društvu potrebno, to bi potrajalo.
Ono što je dobro to je ukidanje parafiskalnih nameta. Međutim, sa druge strane imamo povećanje PDV-a, akciza i ostalih poreza, pa samim tim čini nam se da građani u velikoj meri neće osetiti ukidanje ovih parafiskalnih nameta, raskalašnosti i veliko rasipništvo i dalje je prisutno na svim nivoima. To će po nama, a ne želimo da se desi, verovatno usloviti povećanje deficita, ponovnu potrebu zaduživanja i zemlju voditi u još veći bezdan, a samim tim mi ne možemo očekivati ni nova radna mesta, ne možemo očekivati ni nova zaposlenja i tako ćemo se vrteti u začaranom krugu.
Mislimo da zaista populizmu je došao kraj. Ovo društvo je u toj meri iscrpljeno sa razno raznim ekonomskim nedovršenim projektima da i najava ponovne reindustrijalizacije po nama treba da bude odrađena jako smisleno. Znači, treba napraviti ozbiljne studije, ozbiljne procene ekonomske opravdanosti koje preduzeće treba oživeti, kako će biti eventualno tržište, kakva će biti konkurentnost tog preduzeća, ne samo na našem, nego i na evropskom i na svetskom tržištu, pa tek onda krenuti u proces oživljavanja protiv čega, generalno u načelu nemamo ništa protiv.
Veliki su dugovi fondova, zdravstvenog fonda dobavljačima lekova, onda građevinskim firmama su veliki dugovi za puteve i stanogradnju, čak su veliki dugovi i advokatima za odbrane po službenoj dužnosti itd.
Šta nam preostaje u narednih nekoliko meseci? Preostaje nam da vidimo rezultate ove kratkoročne fiskalne intervencije. Želeli bi smo da rezultati budu dobri, ali u to sumnjamo i zbog naše procene, i zbog procene ekonomskih stručnjaka, i zbog procene MMF-a.
Premijeru bi smo poručili da bude jako obazriv u sledećim davanjima izjava, pre svega što se tiče, ekonomskog sektora, bankarskog sektora, finansijskog sektora, jer je taj sektor jako osetljiv na izjave prvog čoveka Vlade, ne samo kod nas nego svuda u svetu. Ako vi pošaljete jasnu poruku da vam MMF nije drag, da finansijski sektor pljačka, umesto da pomaže građane, onda ćete dobiti i adekvatnu reakciju sa druge strane.
Mislim da treba imati razumevanja, da je Vlada skoro formirana, da još nije uhvatila korak, da ima sasvim dovoljno vremena da se budžet za 2013. godinu pripremi na način na koji je to ministar finansija rekao i kažem, čini nam se, ako sam ministar finansija kaže da nije zadovoljan rebalansom budžeta, onda svaka ne umerena kritika rebalansa pada u vodu, jer se pravi rezultati najavljenih ekonomskih reformi očekuju u sledećoj godini. Mi ćemo tek kada budžet za 2013. godinu dobije u ruke moći ozbiljno da pričamo o ekonomskim perspektivama Srbije u narednom periodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravu o ovim veoma važnim zakonima, danas vodimo u uslovima kada je premijer, pre svega, po okončanju predizborne kampanje davao dosta kontradiktorne i čini nam se neodmerene izjave na koje je jako osetljiv finansijski sektor, ali ne kažem da je samo to, ali između ostalog i to je bitno uticalo na kreditni rejting Srbije, a mi imamo i inflaciju koja je u ovoj godini duplo veća od projektovane. Imamo rast cena osnovnih životnih namirnica. Imamo nezaposlenost koja je izuzev Makedonije, Bosne, najveća u regionu.
Ovim kratkoročnim merama finansijske konsolidacije nema se nešto posebno prigovoriti ali ono što SPO Demohrišćaku stranku Srbije interesuje to su mere koje će biti donete u pogledu srednjoročnog plana finansijske konsolidacije, jer nekako evo od 2000. do 2012. godine, sve reforme u bilo kojoj oblasti naše, pre svega ekonomskog i društveno i političkog života, nisu bile korenite, nisu bile sveobuhvatne i nisu bile do kraja sprovedene.
Upravo zbog toga smo mi sa osnivanjem naše političke stranke smatrali i vreme nam nažalost daje za pravo da smo i te kako bili u pravu kada smo tražili korenite promene, pre svega ekonomskog sistema i mnoge, mnoge anomalije koje su bile prisutne, na koje smo upozoravali sve vlade u kojima smo bili partneri, ali čini mi se i glas savesti.
Mala i srednja preduzeća, to su preduzeća koja u zemljama EU zapošljavaju možda i 75% do 80% ukupno zaposlenih u proizvodnji. Kakav je odnos do sada bio države prema malom i srednjem preduzetniku? Mislim, da su ga tretirali kao državnog neprijatelja broj jedan. Uz komplikovanu proceduru otvaranja preduzeća prvo što dobijete, dobijete veliki broj obaveza koje imate prema državi, lokalnoj samoupravi, ali vam se odmah i natovare inspekcijske službe.
Mi smo zaista smatrali, još i dan danas smatramo, a posebno u ovim uslovima da sve što ide i što pospešuje privatno preduzetništvo, sve dobre mere države mi ćemo uvek podržati. Pričali smo i o tome da treba svako ko zaposli određeni broj ljudi osloboditi poreskih obaveza za određeni broj godina, maštali smo o tome da postoji široka poreska osnovica, niska poreska stopa, ali danas je stanje takvo kakvo je.
SPO – DHSS smatraju da recimo kod predloženih mera treba razmišljati da li je umesno povećati akcize na tečni gas, budući da veliki broj, da će to pre svega pogoditi stanovništvo, a znamo da su mnogi naši građani na raznorazne načine koriste tečni gas.
Podsetio bih nešto, budući da sam predstavnik političke stranke koja je bila noseća opoziciona stranka od 1990. do 2000. godine, da smo mi potpisivali na trgovima i ulicama Srbije ugovor sa narodom koji je u velikoj meri bio i osnova za izradu, gospodine Dinkiću, ako se sećate onog programa G17 plus koji je prihvaćen bio od strane DOS-a 2000. godine.
Sve ovo što se sada sprovodi je u velikoj meri bilo obuhvaćeno tadašnjim planom i DOS-a i stranke G17 plus. Tu su bile restitucije i otvaranje dosijea i poštena privatizacija itd. i pospešivanje privatnog preduzetništva, ali znamo da danas nismo otvorili dosije da smo Zakon o restituciji doneli samo da bi formalno ispunili uslov EU, ali da se ne radi o dobrom zakonu. Odnos prema privatnom vlasništvu je takav kakav je. Mnoge su kolege danas o tome pričale na pravi način.
Ono što SPO i DHS interesuje je da li će se u srednjoročnom planu finansijske konsolidacije pomoći privredi, smanjiti porez na zarade makar za 20, 30 posto, da li će se sprovesti sveobuhvatna poreska reforma, da li će se doneti poseban zakon o taksama koji će sistemski urediti ovu oblast, da li će se doneti niz sistemskih zakona koji pospešuju privredni razvoj, jer mi smatramo da svaka zemlja, naravno, u uslovima ekonomske krize se zadužuje, ali ako želi da izađe iz krize onda se zadužuje na duži period i novac od zaduživanja ne ide dominantno u potrošnju, kao što je bio slučaj kod nas, već u proizvodnji i tako zemlja izlazi iz krize. Mi smo zaista nebrojano puta pominjali te dobre primere od irskog modela, budimpeštanskog, birmingenskog itd. u kojima je država na razno razne načine, čak i dajući besplatno u zakup poslovni prostor, stimulisala i podržavala privatno preduzetništvo.
Nešto ću sutra više govoriti merama štednje koje i ovom predlogu Zakona o rebalansu budžeta nisu obuhvaćene.
Gospodina ministra Dinkića bih pitao da li postoji precizan podatak o tome koliko je novca dato za očuvanje virtuelnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom razno raznim organizacijama, službama koje se bave navodno očuvanjem suvereniteta na Kosovu i Metohiji? Čini nam se da imamo utisak i mnogi o tome pričaju da najveći deo novca nije otišao onima kojima je bio najpotrebniji, a to je srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, već da je završio na drugom mestu.
Pominju se razno razne cifre. Pošto mi naravno…
(Predsedavajuća: Molim vas, vreme.)
Završavam. Pošto mi nemamo podatak, interesuje me da li eventualno vi imate taj podatak, jer se priča da su u tom delu bile velike zloupotrebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako ozbiljna tema, možda najozbiljnija tema sa kojom se susreće ova vlada na početku svog mandata i najozbiljnija tema za građane Republike Srbije.

U najavi za ovu sednicu i predsednik parlamenta je rekao da će se analizirati rad prethodnog guvernera, gospodina Dejana Šoškića, da će se utvrditi, objasniti i obrazložiti razlozi za, kako se izrazio, divljajući kurs evra, a mislim da je vladajuća većina u pripremi za izglasavanje gospođe Jorgovanke Tabaković, samoj Jorgovanki Tabaković, nesvesno stavila omču oko vrata.

Naime, ovih dana u tom političkom pritisku na već bivšeg guvernera Šoškića, čuli smo da je i on kriv za sve i svašta, pa i za stanje u privredi, za veliku stopu nezaposlenosti itd. Ako je zato bio odgovoran guverner Šoškić, onda će zato biti odgovoran i novi guverner. Novi guverner, neće biti zato odgovoran, kao što nije bio odgovoran ni stari.

Smatram i slažem se sa uvaženim kolegama, da zaista mi treba da pričamo o stvarima, ne o ličnostima i gospođa Jorgovanka Tabaković, kao ličnost zaslužuje poštovanje i javnosti i svih narodnih poslanika, jer smatramo da je kao ličnost, jako korektna osoba. Ali, nije zadatak ovog parlamenta da mi ocenjujemo kvalitet neke ličnosti, nego da na osnovu nečega što nemamo, a to je makar naznake programa budućeg guvernera, jer su svi prethodni guverneri i gospodin Mlađan Dinkić, i gospodin Jelašić, i gospodin Šoškić, pre svog izbora dali, da kažem osnovne naznake onoga što su radili, i toga su se i držali.

Recimo, gospodin Šoškić, je pre imenovanja rekao da će kurs evra, naravno, zavisiti od ponude i od potražnje, od stanja privrede, od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i ostalim svetskim finansijskim institucijama. Zalagao se za još veći stepen nezavisnosti i samostalnosti centralne banke, i rekao je da oko mnogih stvari koje se tiču nezavisnosti, samostalnosti centralne banke, neće biti kompromis.

On je u tom delu u potpunosti ostao dosledan. Kada je narušena nezavisnost i samostalnost centralne banke, on je gospodski podneo ostavku.

Slažem se i sa kolegama iz DSS, da bi bilo neumesno, pre svega članove SPS i G17 plus, da sada podsećamo na reči hvale koje su rekli pre izbora guvernera Šoškića na njegovu funkciju. Ali ono što su svi u kritikama ovih dana zaboravili, to je da je u 2011. godini evro zabeležio pad od 0,80%, da je tada postajao čvrst aranžman sa MMF, da su postojali i poštovali se jasni ciljevi fiskalne i monetarne politike, da je u uslovima svetske ekonomske krize, kada su se rušile ekonomije mnogo uređenijih sistema, Srbija sačuvala makroekonomsku stabilnost. Nekoliko puta sam ponovio u ovom visokom domu da su zaista reforme u bankarskom sektoru nešto najbolje što je urađeno posle 2000. godine.

Zbog čega je došlo, pre svega, do porasta kursa evra? Zato što smo mi već februara meseca ove godine imali zamrznut aranžman sa MMF, zbog toga što su bili izbori, zbog toga što se dugo čekalo na formiranje Vlade, zbog toga što je pre svega sadašnji premijer slao jako nepopularne i kontraverzne poruke finansijskim institucijama i samim tim zbunjivao i potencijalne investitore.

Kakva je reakcija stručne javnosti, investitora, međunarodnih finansijskih organizacija na ovo što radite? Opozicija  je tu da kritikuje i to je sasvim jasno. Čuli smo jednu jedino od ovih institucija, jednog jedinog investitora da je rekao da je ovo što se radi dobro.

Ono što je svima jasno je da je centralna banka u prethodnom periodu, mislim na period od 2000 – 2012. godine, bez obzira što je imala politika svoju dozu uticaja, u velikoj meri bila samostalna i nezavisna. Ovim izmenama zakona i imenovanje gospođe Jorgovanke Tabaković, ponovo politika ima dominantan uticaj na ekonomiju u ovoj zemlji.

Pravilo broj jedan u finansijama u svetu je da je najbolji onaj guverner koji zna političarima da kaže "ne", jer političari imaju svakojake želje. Njima je u interesu da u jednom mandatu urade nešto što će biti zapamćeno, a kakve će posledice posle toga nastupiti, manje je bitno.

Srpska napredna stranka je u svom programu, u svojoj čuvenoj beloj knjizi, navela mnoge elemente nove ekonomske politike, da su Srbiji potrebne strukturne, ekonomske reforme, sa čim se mi u velikoj meri slažemo. Jedna od prvih programskih principa SNS kaže da će stati na put neodgovornom javnom zaduživanju Srbije, koje razara ekonomski sistem zemlje. Prvi potez ove vlade, naravno, neminovan, naravno da mi to razumemo, jesu razgovori sa Svetskog banku o zaduživanju u iznosu od 400 miliona evra, a taj iznos naravno da neće biti potreban da se popuni tekući budžetski deficit.

Sa druge strane, u političkom smislu je jako neumesno da ona polovina ministra koji sada sede u ovoj vladi, koji su sedeli u prethodnoj Vladi, drvlje i kamenje bacaju na prethodnu Vladu, kriveći je za ekonomsko stanje u kome se nalazimo, a koje su oni u najvećoj meri kreirali. Tu, pre svega, mislim i na gospodina Dinkića i aktuelnog premijera koji je u prethodnoj Vladi bio prvi potpredsednik Vlade i itekako imao uticaja na ekonomsku politiku.

Šta želi SPO? Ne želimo zaista da se na bilo šta više, zarad građana Srbije, zarad budućnosti ove zemlje, gleda samo iz političkog ugla. Ne želimo da, kada se bira gospodin Dejan Šoškić, vladajuća većina o njemu ima samo hvalospeve, a onda onaj deo koji je sada vladajuća većina, o njemu ima samo reči kritike, kao što sada vladajuća većina ima, za gospođu Jorgovanku Tabaković, samo reči hvale, a za bivšeg guvernera samo reči kritike.

Mislimo da to nije dobro. Zbog toga smo očekivali, pre svega od predstavnika vladajuće većine, danas kada nemamo više starog guvernera, da zaista kažu šta mu to suštinski zameraju. Mislimo da je poenta u tome da takve argumentacije i nema.

Takođe, očekivali smo da nam iznesu makar osnovnih pet ciljeva nove monetarne i fiskalne politike. Takođe, ni toga nema. O čemu onda mi treba da se izjašnjavamo? O pretpostavkama – šta će biti, ako bude. Zbog toga je u velikoj meri rasprava o ovom bitnom pitanju u startu osiromašena. Svaka vrsta pretpostavke da će biti to i to bila bi neozbiljna.

Ono što je sigurno to je da je, pre svega zahvaljujući opoziciji, pritisku svetskih međunarodnih finansijskih institucija, Evropske komisije, verovatno investitora, vladajuća većina odustala od onoga člana 18. Zakona o Narodnoj banci Srbije i time stavila do znanja da će dobro razmisliti da li da se upusti u tu avanturu trošenje deviznih rezervi, jer u tu avanturu su ulazile i Argentina i Brazil i Meksiko i Češka i Mađarska i posledice po njihovu ekonomiju su bile razorne.

Ako imamo neke objektivne pokazatelje, a oni su da je nezavisnost centralne banke narušena, da će guverner imati sužena ovlašćenja i biti pod stalnom lupom politike, da će biti da sprovodi političke naloge, a ako to ne bude uradio, biće smenjen, a pošto u takvim uslovima rezultati takve ekonomske politike ne mogu biti dobri, onda naravno da vladajuća većina neće biti odgovorna, nego će biti odgovoran guverner. Zbog toga kažem da je vladajuća većina, u napadima na gospodina Šoškića za sve ono za šta nije odgovoran, nesvesno unapred stavila omču na vrat novom guverneru.

Da li mi želimo sve ovo loše da se zaista desi? Ne. SPO ima možda najviše razloga da bude nezadovoljan učinjenim posle 2000. godine iz jednog prostog razloga, što je naša želja i naša borba za evropsku, bogatu, uređenu Srbiju, bila jača i veća od svih. Zato što smo želeli da Srbiju, posle 22 godine obnove višestranačja, vidimo u porodici evropskih naroda i zato što su bivše komunističke zemlje, pre svega mislim na zemlje istočnog bloka, za 22 godine otišle u odnosu na Srbiju 30, 40 ili 50 godina unapred. Zbog toga je SPO u svim vladama stalno gunđao. Mislim na vlade posle 5. oktobra. Bili smo nezadovoljni zato što promene nisu bile sveobuhvatne, korenite, temeljne i što promene koje smo obećali građanima, građani nisu u dovoljnoj meri osetili na svojoj koži.

Treba još nešto reći. Godine 2000. su mnogi fondovi bili prazni, penzioni i Fond zdravstvenog osiguranja, makroekonomska stabilnost je bila katastrofalna, nije postojao ni PDV, banke su poslovale po sistemu dogovornog socijalizma itd. i zaista je mnogo toga urađeno dobro. Ali mislim da smo, pre svega, zaboravili mala i srednja preduzeća, ono što država može da uradi za njih i da su tajkuni, koji su se obogatili do 2000. godine, na nama jako dobro poznat način, posle 2000. godine uvećali svoje verovatno, u velikoj meri sumnjivo stečeno bogatstvo, zahvaljujući privilegijama i gledanjem kroz prste svih vlada.

Takođe se i oformila jedna nova elita tajkuna. Ovo sve što se sada dešava ide u prilog tome da će se odluke ubuduće donositi opet, nažalost, u interesu onih bogatijih, onih sa kojima se nije razračunao 6. oktobar jer nije ni postojao.

Srpski pokret obnove, još jednom napominjem, će podržati u interesu budućnosti ove zemlje, u interesu građana Republike Srbije, u interesu što bržeg našeg pristupanja EU, sve ono što uradi ova Vlada, a što smatramo da je zaista pozitivno. Sve do sada što je urađeno, na žalost, je negativno. Mislim da, ako se ovako nastavi, Srbija će se sigurno suočiti sa posledicama promena, koje nažalost nisu promene na bolje, nego promene na gore. Hvala.

Mislim da zbog važnosti pitanja je potrebno učiniti javnim nekoliko nespornih činjenica i, naravno, prihvatiti ovaj amandman DS i DSS, jer sa ovakvim predloženim izmenama vrši se dalja politizacija i ovog važnog organa za kontrolu finansijskih institucija.

Mislim da je ovih dana od predstavnika predlagača javnost dovedena u zabludu da Narodna banka do sada nije faktički vršila ozbiljnu kontrolu finansijskih institucija, što je netačno, jer su postojale i redovne i vanredne kontrole u pogledu spornih banaka u kojima je bilo velikih zloupotreba. Dostavljeni su svi relevantni izveštaji i policiji i tužilaštvu, tako da, ne zbog želje da se brani guverner i ono što je on radio, već zarad istine treba reći da je, pre svega, tu zakazalo tužilaštvo i policija, pa je to pitanje i za aktuelnog premijera i ministra policije – zašto policija nije odradila svoj posao na vreme, ako je Narodna banka izvršila potrebne kontrole?

Drugo, mislim da, takođe, od predstavnika predlagača ide neka vrsta stvaranja atmosfere u domaćoj javnosti da postoje kao neke strane banke koje ovde ostvaruju veliki profit, pa će oni time stati na put što, naravno, opet nije tačno. Treba zarad javnosti reći da su sve banke kod nas, koje posluju na našem tržištu, pre svega domaća pravna lica, da imaju veliki osnivački ulog, da se redovno vrši kontrola i da je zaista reforma u ovom sektoru jedna od najboljih sistemskih reformi koje smo mi sproveli. Ova vrsta poruka nam nije potrebna, pre svega zbog stranih investitora koji i te kako prate šta se dešava u našoj zemlji i do sada nismo čuli oduševljenje jednog jedinog stranog investitora da je zadovoljan što Vlada, kao jednu od prvih mera, na ovaj način menja Zakon o Narodnoj banci.

Mislim da bih ovde mogao da se složim sa svim kolegama koje su rekle da mi ovde treba da razgovaramo o ozbiljnim strukturnim problemima, kako da napravimo i donesemo plan ozbiljne finansijske konsolidacije, kako da povećamo zaposlenost, kako da vratimo budžetski deficit u dogovoreni okvir i kako da se sprovodi još restriktivnija monetarna politika u uslovima svetske ekonomske krize, kada to rade sve vlade ozbiljnih zemalja.

Naravno, ako ostane ovakvo rešenje, mi ćemo imati jedan nastavak politizacije, opet vraćanje nekoliko koraka unazad, što pre svega neće biti dobro, ne samo za građane Srbije, neće biti dobro ni za vlast, a neće biti dobro ni za potencijalne investitore. Hvala.

Naravno da je bitno pitanje ko će biti viceguverneri, da li će biti ljudi od struke i politike, ko će biti interni revizor, da li će interni revizor videti sve što treba da vidi ili će videti samo ono što mu neko kaže ili ne kaže i kakvi će njegovi izveštaji biti, tako da je predlog gospodina Janka Veselinovića jako umesan.

Drugo, mislim da pod pritiskom, pre svega opozicije, u Narodnoj skupštini i stručne javnosti, verovatno, delimično i Brisela, vladajuća većina je odustala od jako spornog člana 18. Predloga zakona, što je dobro.

Mislim da treba prepoznati zaista konstruktivne predloge koji su u opštem interesu da bi zakon zaista bio bolji, da bi njegove refleksije i posledice koje će proizvesti, a štetne posledice će sigurno nastupiti. Mi se ovde, čini mi se, samo trudimo da štetne posledice budu što manje.

Drugo, tačna je i procena, ovde se ne radi o lex specialis u pravom smislu te reči, jer lex specialis kao specijalni zakon tretira samo određenu društvenu oblast, odnosno pojavu na poseban način. Ovde se u velikoj meri radi zaista o lex individuslis, o individualnom zakonu koji se tiče jedne ličnosti, a toga smo u istoriji imali, ali ne na ovaj način. Znali su kraljevi, vladari itd, da nekom pojedincu daju državljanstvo. Evo, mi ćemo sada nekome dati i Narodnu banku i daćemo političarima Narodnu banku, a kada Narodna banka ne zna politici da kaže ne, onda su štetne posledice neminovne.

Složio bih se sa procenom da ovaj predloženi član zakona predstavlja samu suštinu, i političku i ekonomsku nameru Vlade. Suština je da nova vlada želi političara, a ne čoveka od struke na čelu NBS. Suština je da će verovatno, kako stvari stoje, koristi od ovoga imati mala privilegovana grupa ljudi, a štetu većina građana Srbije.

Struka, investitori, Brisel, upozoravaju da je ovo opasna igra ruleta sa srpskom privredom. Dobro je što je prihvaćen amandman na Član 18. Predloga zakona. U kampanji je stranka koja čini okosnicu sadašnje Vlade, rekla da su Srbiji potrebne promene, sa čime se mi u potpunosti slažemo, ali promene mogu biti pozitivne i negativne.

Ovo je očigledno negativna promena, a i prethodne promene koje smo imali, videli smo da su u tom duhu.

Zašto ipak dolazi do jednog pozitivnog pomaka, a to je glasanje za Zaštitnika građana, Saše Jankovića? Pa, po meni je odgovor jednostavan, Saša Janković ne raspolaže novcem, nema nikakvu moć te vrste i zbog toga mislim da je zaista bilo umesno da guvernera koji je, eto, igrom slučaja na jednom sastanku privrednika i finansijskih stručnjaka na Kopaoniku imao jedinu zaštitu od gospođe Jorgovanke Tabaković, koja će biti sledeći guverner, kada je bio izložen kritikama ministara iz prethodne vlade. Mislim da su svi u diskusijama koji su gledali na ovaj zakon sa crne ili bele pozicije bili neozbiljni i neodgovorni jer je guverner uradio dosta toga dobrog, jer je prethodni zakon bio veliki korak unapred u odnosu na sva prethodna rešenja, a mi se sada, nažalost, ponovo vraćamo nekoliko koraka unazad. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije se donose u jednoj zaista specifičnoj atmosferi koja vlada u našoj zemlji i u finansijskom monetarnom sektoru, kao i što se tiče stanja budžeta Republike Srbije.
Od februara meseca ove godine imamo zamrznut aranžman sa MMF, rast kursa evra, rast javnog duga i jako čudne i nedefinisane izjave ljudi koji sada čine Vladu Republike Srbije po pitanju uređenja javnih finansija i odnosa prema finansijskim institucijama.
Međutim, ono što je vidljivo na prvi pogled šta želi da uradi ova vlada, to je da jednu instituciju, koja je bila u velikoj meri nezavisna i samostalna, koja je naravno imala dodirnih tačaka sa politikom, ali koja je uspela ipak u mnogim teškim trenucima da politici kaže – ne, želi u potpunosti da stavi pod svoju kontrolu, naravno, pod fluoskulom da Skupština treba da ima kontrolu nad Narodnom bankom, kao da do sada mi nismo znali šta se dešava sa Narodnom bankom.
Želim takođe da kažem da mi nismo zadovoljni za ove 22 godine obnove višestranačja u Srbiji sprovedenim reformama. Međutim, reforme koje su sprovedene u okviru bankarskog sektora su možda najbolje reforme koje je sprovelo naše društvo. Interesantno je da Vlada tamo gde smo ipak napravili neki iskorak unapred želi da to stanje vrati nekoliko koraka unazad.
Očigledno je, i u javnosti se o tome spekuliše i u privrednim krugovima, da je Vladi potrebno da Narodnu banku stavi pod svoju kontrolu, da nema toliko ljudi od struke koliko ljude od politike i ljude koji će poštovati pre svega naredbe politike. Mislimo da se sa time Vlada opasno igra, kao i sa makroekonomskom stabilnošću.
Ako se sprovede u delo sve ono o čemu se spekuliše uveliko u javnosti, da će se trošiti devizne rezerve zemlje, da će se one davati nekim elitnim privrednicima, za koje postoji odomaćeni naziv da su tajkuni pod plaštom privrednog razvoja, taj bumerang će sačekati za neko vreme i to će imati jako razorne posledice po makroekonomsku i fiskalnu stabilnost ove zemlje, koja je u uslovima svetske ekonomske krize kako-tako uspela da očuva upravo tu makroekonomsku stabilnost.
Tu vrstu iskustava su imale već neke zemlje, poput Brazila, Argentine i Češke. Posledice koje su osetile njihove ekonomije su zaista loše. Pri tom, naravno da ja, kao i moje kolege iz poslaničkog kluba, ne gledamo na ovo pitanje kao personalno pitanje, mi želimo da principijelno zaštitimo nezavisnost i samostalnost Narodne banke Srbije, koja je sa ovakvim pokušajem izmena zakona i sa jasnom političkom namerom, a mislimo da su u pitanju veoma opasne namere.
Mi ćemo, naravno, pratiti šta će uraditi novi guverner, da li će ovo, o čemu se uveliko priča, biti i politika novog guvernera i da li će to biti koraci Narodne banke Srbije. Naravno da ćemo adekvatno reagovati i naravno da ću ponoviti još jednom ono što sam rekao u svojim prvim obraćanjima, kao i moje kolege, da ćemo mi sve ono što su zaista ozbiljni reformski potezi ove vlade podržati. Za sada nam je vidljiva namera Vlade da sve stavi apsolutno pod svoju kontrolu i čini nam se da su, posle službi bezbednosti, na red došle finansije. I kod jednih i kod drugih poteza, nažalost, napravljeni su veliki koraci unazad.
Ne želim da podsećam na ono vreme kada je Milošević prvo krenuo na devizne rezerve, zatim je opljačkao zajam za privredni preporod Srbije, staru deviznu štednju, imali smo hiper inflaciju, imali smo štampanje novca bez pokrića. Mislimo da su ovde potrebni ozbiljni rezovi, ozbiljne uštede i reforme u tom smislu, a ne najava mogućeg štampanja novca bez pokrića i eventualne inflacije. Hvala.

Naravno da smo mi za to da se prihvati ovaj amandman iz sledećih razloga. Nesporno je da su sve vlade od 2000. godine pokušale da državnu upravu stave pod partijsku kontrolu. U proces departizacije se sa Zakonom o državnoj upravi na neki način ušli. Tačno je da su i tu verovatno, da je tu postavljen veliki broj partijskih kadrova.
Međutim, ako smo ušli u neki proces profesionalizacije državne uprave, ako smo ušli u proces departizacije, onda ovakav predlog člana 38. vidimo kao vraćanje koraka unazad, kao želju da se sva koncentracije vlasti bude u Vladi i u ministarstvima, a to ima veze sa izmenama i dopunama Zakona o Vladi o čemu ćemo sada pričati, jer mi u ovome prepoznajemo neke namere koje po nama nisu dobre. Zbog toga će poslanici SPO i DHSS u ovoj skupštini sva loša rešenja kritikovati i za to iznositi argumentaciju. Pri tome nećemo gledati nijednu političku stranku, već pre svega ono što je interes države, kao što ćemo bez obzira sa koje strane dolazila dobra rešenja ta rešenja podržavati.
Kažem, kada budemo pričali o Zakonu o Vladi, videćemo želju da se u jednoj ličnosti koncentriše jedna velika moć kontrole nad svim službama bezbednosti i nad oružanim snagama, što je opet pred nama vraćanje korak u nazad i iza toga mogu stajati neke namere, koje uopšte nisu dobre. Hvala.

Za to sam da se prihvati ovaj amandman, jer obrazloženje, koje je dao predlagač za izmenu i dopunu Zakona o osnovnom uređenju službi bezbednosti Republike Srbije, je da se uvodi profesionalizacija, razdvajanje najodgovornijih funkcija i rukovodilaca određenih službi i da se proširuje prostor demokratske i civilne kontrole službi bezbednosti.
Mislim da je javnosti poznato da od svog osnivanja SPO se bavi i ovim temama i tražimo da se jednostavno uradi ono u našoj zemlji što se uradilo u svim zemljama, koje su u odnosu na Srbiju od uvođenja višestranačkog sistema, a pre svega mislim na zemlje bivšeg istočnog bloka, u stepenu demokratičnosti i ekonomskog razvoja otišle daleko više od nas za ove 22 godine. Nažalost, do sada nije postojala politička volja. Izuzev SPO, LSV, DHS, LDP, nijedna politička stranka nije davala podršku ovom našem predlogu.
Ovde Vlada kaže da želi u EU. Ne znam u kojoj to zemlji EU i demokratskoj zemlji sveta je moguće da šef vladajuće partije bude ministar vojni, šef svih civilnih i vojnih službi bezbednosti, a premijer najavljuje da će biti ujedno i ministar policije. To su, da podsetimo, stare nerasformirane službe. Umesto da otvorimo dosijee, da se pozabavimo organizovanim kriminalom na dublji, sveobuhvatniji način, da ispitamo kriminal u privatizaciji itd, konzervira se postojeće stanje i, po nama, vrši se nedopustiva koncentracija moći. To je protivno, čini nam se, osnovnim evropskim načelima.
Podsetiću vas da je nedavno održan protest, pošto im je zabranjen štrajk, radnika službi bezbednosti u Francuskoj, koji su se protivili tome da jedan kadar iz službe, koji po njihovom mišljenju nije odgovarao u potpunosti u pogledu stručnih kvaliteta i profesionalnosti, dođe na određeno mesto. Njihov protest je uspeo i uspeli su da izdejstvuju da na mesto na kome treba da bude neko ko je profesionalac, dođe baš profesionalac.
Mislim da smo dobili jasne poruke iz Brisela. Da mi treba da otvorimo tajne dosijee, da reformišemo službe bezbednosti, da se pozabavimo najspornijim velikim kriminalnim privatizacijama, ali mi u ovome ne vidimo tu nameru, niti smo u svim diskusijama buduće vladajuće većine takvu nameru prepoznali.
Glavni zadatak službi bezbednosti je da štite celo društvo i državu, a ne samo političku vlast. Država može biti bezbedna, ali građani u državi mogu biti i ne bezbedni i ugroženi od organizovanog kriminala, terorizma, političke vlasti. Nažalost, Srbija je prepuna takvih negativnih iskustava. Ovo upravo govorim zbog negativnih iskustava i zbog bojazni od povratka negativnih iskustava. Ne kažem da je to namera, ali opravdana i argumentovana bojaznost postoji.
Stepen demokratičnosti i reformisanosti sektora bezbednosti je upravo pokazatelj demokratičnosti celog društva. Promene u sektoru bezbednosti mogu biti doprinos, ali mogu biti i pretnja bezbednosti građana. To je stanovište moje političke stranke. Sve naše službe i policija su opterećeni nedovoljnim otklonom od komunističkog modela tajnih policija i milicije. Mislim da treba prihvatiti ovaj amandman i da Vlada ono zašta se deklarativno zalaže treba da pokaže i u praksi. Hvala.

Reklamiram član 108. Poslovnika o održavanju reda na sednicama Narodne skupštine. Očigledno je predsedavajuća da ste vi, kao predsedavajuća, izgubili konce normalnog održavanja, rasprave o temi koja je na dnevnom redu za koju su ne samo poslanici, već pre svega građani Srbije, izuzetno zainteresovani, a pre svega zato što ste…
(Predsedavajuća: Molim vas, samo malo glasnije, ništa vas ne čujem.)
Pre svega zato što ste dozvolili poslaniku Momiru Stojanoviću da u starom, udbaškom maniru skreće temu i optužuje opoziciju za iznošenje mišljenja poslanika Aleksandra Jugovića, koji niti je u sali, a sve što je poslanik Momir Stojanović rekao nije tačno. Vi ste trebali tog poslanika da opomenete. To niste uradili i mi gubimo zbog toga 45 minuta.
Prekinite ovu sednicu. Kao govornik hoću da se obratim budućem premijeru, ne mogu da raspravljam sa stolicom i da donesete premijerovu fotografiju ne mogu da raspravljam sa fotografijom. Hoću da raspravljam i da se obratim budućem premijeru i da iznesem stav moje političke stranke o njegovom Ekspozeu.

Gospodin Čotrić je govorio četiri minuta, a šest minuta imamo. Pogledajte bolje.
(Predsednik: Verujte, pažljivo sam pratio evidenciju.)
Dobro, evo u 20 sekundi.
Počeću od ovoga što je Ekspoze koji je izneo budući premijer. U načelu, u Ekspozeu nema se mnogo šta prigovoriti. Kako ćemo se mi ponašati, sve ono što vodi Srbiju ka njenom bržem članstvu u EU, a za nas je to otvaranje perspektiva za sve građane Srbije, mi ćemo podržavati.
Sumnja da će ekspoze i sve što je Vlada namerila u njemu da uradi, da će biti ostvareno, postoji zbog objektivne situacije u Srbiji koja je zaista teška, a i zbog svega ovoga što smo videli namere Vlade, kako da smenjuje državne službenike, kako da se vrši koncentracija moći kod jednog ili dva čoveka.
(Predsednik: Dozvoliću vam da ukratko završite rečenicu, pošto ste već prešli jedan minut. Onda bih to morao da dopustim svim drugim poslaničkim klubovima.)
Samo još jedna rečenica. I zbog atmosfere koja se stvara oko Narodne banke koja ima poseban status i zbog najava o mogućem napadu na devizne rezerve zemlje, što verujemo da je velika opasnost. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je svakojakih političkih najava, koliko će ova vlada imati ministarstava, ko će koju funkciju zauzimati i očigledno je da je Predlog zakona, kao i svaki prethodni Predlog zakona o ministarstvima, rezultat političkog dogovora stranaka koje će činiti buduću Vladu Republike Srbije i skupštinsku većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Poslanički klub SPO-DHSS nije učestvovao u ovoj vrsti političkih dogovora i samim tim ne treba očekivati od ovog poslaničkog kluba da ćemo glasati za ove predloge zakona.

Juče i danas smo i od predstavnika vlasti i opozicije čuli svakojaku vrstu najava. Čuli smo da će određene političke stranke biti vrlo oštra opozicija. Čuli smo od predstavnika buduće vlade da će u Srbiji nastupiti jako pozitivne promene, a ja želim u ime našeg poslaničkog kluba da kažem da mi nećemo biti ni čvrsta, ni meka opozicija, da ćemo biti razumna opozicija. To znači da ćemo podržavati sve one zakonske predloge i sve odluke ovog visokog doma koje budu približavale našu zemlju ka bržem članstvu EU, ali i ka atlantskim integracijama.

Mislim da je verovatno, u uslovima današnjim u kojima se nalazi naše društvo, pre svega izraz političkog marketinga, smanjenje broja ministarstava i SPO se sam načelno slaže sa smanjenjem broja ministarstava, ali onaj drugi deo koji je bitan, što se tiče nadležnosti ministarstava i resore koje će pokrivati, a treba pokriti ceo društveni i privredni život u Republici Srbiji, mislim da samim smanjenjem Vlade to neće biti znak jednakosti, da će Vlada biti istovremeno i efikasna.

Šta mi očekujemo od buduće vlade? Imali smo posle 5. oktobra, pre svega, gospodina Vojislava Koštunicu koji je dobio mandat građana da pozitivno menja Srbiju. To se nije desilo. Očekujemo od ove vlade da zaista napravi pozitivne promene i nijednu negativnu. Još jednom da ponovim, za svaku pozitivnu promenu imaćete naš glas.