Zahvaljujem.
Moje pitanje je upućeno ministru prosvete. Verovatno će ga mnogi ovde protumačiti kao zlonamerno, ali zaista se ne radi o pojedinačnom slučaju. Radi se o jednom sistemskom problemu sa kojim se kao društvo suočavamo. Mislim da je ovo pravo mesto da o njemu razgovaramo i da treba zajedno da nađemo rešenje. Naravno, on je taj koji je za njegovo rešavanje najodgovorniji.
Juče se u krug funkcionera državnih koji se sumnjiče da su plagirali svoje doktorate ili na sumnjiv način stekli akademska zvanja koja imaju upisala i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, čime smo mi došli u jedan izuzetno ozbiljan problem. Naime, trenutno se za one koji su osumnjičeni, a neko bi rekao i dokazano je da su plagirali svoje doktorske disertacije, trenutno se na tom spisku, ili druge naučne radove, na tom spisku nalaze predsednik Republike, guverner NBS, ministar unutrašnjih poslova i gradonačelnik glavnog grada. Ponoviću, predsednik Republike, guverner NBS, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije i gradonačelnik glavnog grada su osumnjičeni da su plagirali naučne radove, kupili diplome, na sumnjiv način stekli akademske titule i zvanja i ja mislim da je to izuzetno ozbiljan problem za naše društvo.
Problem je ozbiljan ne samo zbog toga što se time šalje jedna kriminalna poruka svima onima koji uče, trude se, rade, pokušavaju da se školuju na pošten način, da se ni rad, ni trud, ni učenje ne isplate, nego da je najlakše platiti nekome da umesto vas napiše neki rad, prepisati ono što je već neko uradio ili na drugi način doći do diplome. To je jedna loša moralna poruka koju ovi funkcioneru šalju svima onima koji uče, trude se, rade i misle da se rad i trud isplate.
Mnogo veći problem je što mi u sistemu visokog obrazovanja nemamo pravno rešenje za ovaj problem. Naime, Zakon o visokom obrazovanju je definisao da institucija koja može da pokrene proveru nekakvog rada, bilo da je u pitanju diplomski, magistarski ili doktorski rad, je upravo onaj fakultet koji je i izdao taj rad i niko drugi ne može da pokrene proveru tog rada. Mislim da je to izuzetno veliki problem koji imamo u sistemu koji može da se reši jednom vrlo jednostavnom izmenom Zakona o visokom obrazovanju, iako su te stvari, naravno, definisane i drugim zakonima, pre svega Krivičnim zakonikom, ali i Zakonom i srodnim pravima.
Naravno da mi iz DS smatramo da nije sramota kada neko nema diplomu i nije sramota kada je neko neškolovan i nije sramota kada neko nije završio fakultet. Naprotiv, časni, pošteni, vredni i radni ljudi nisu završili fakultete, nisu doktori nauka, nisu magistri i nemaju potrebu da se izdaju i predstavljaju za nešto što nisu.
Dakle, nije sramota nemati diplomu. Sramota je kupiti diplomu. Nije sramota ne napisati doktorsku disertaciju. Sramota je prepisati doktorsku disertaciju. Smatramo da treba da napravimo ako ništa drugo, treba da napravimo ozbiljne kontrolne mehanizme koji će omogućiti da se plagijati naučnih radova i na druge načine proveravaju ili da se optužbe o njima proveravaju i dokazuju, a ne samo na inicijativu fakulteta na kojima su ti radovi odbranjeni.
Osim toga, imamo strašno lošu poruku koju te osobe šalju svim onim mladim ljudima u ovoj zemlji, a mi zaista imamo situaciju da zbog doktora sa kupljenim diplomama, doktori sa pravim diplomama masovno odlaze iz zemlje, a doktori sa kupljenim diplomama trenutno vode našu državu.
Tako da, pitanje ministru je – na koji način misli da odgovori ovom izazovu i da li ima nameru da prilikom izrade Zakona o visokom obrazovanju, mada je sad on već četvrti ministar koji najavljuje evo samo što nije zakon, posveti pažnju ovome?