Zahvaljujem, predsednice.
Gospodine ministre sa gostima, koleginice i kolege, zaista imamo veliki broj sporazuma i ratifikacija o kojima treba da razgovaramo. Nažalost, mi smo juče to govorili, nećemo razgovarati o nekim temama koje se trenutno čine malo važnijim za ono što se u zemlji dešava, očigledno je da vi nemate želju da o tome razgovarate, ali čuli smo od predsednice da ona nema nameru da izbegava i tu raspravu, pa ćemo sa radošću dočekati i da se to desi.
Gospodine Nedimoviću, htela sam malo sa vama da razgovaram o obrazovanju, što mislim da nije baš neka vaša sfera, u svakom slučaju nije vam resor u Vladi. Žao mi je što gospodin Šarčević nije tu. Mislim da je dosta loša praksa, nije zabranjeno, ali mislim da je dosta loša praksa da u situacijama u kojima imamo ovako raznovrsan dnevni red samo jedan ministar bude tu, s obzirom na to da vidim da i saradnika drugih ministara baš nema u velikom broju, s obzirom da jedini možete da učestvujete u ovoj raspravi.
U ovom moru sporazuma o kojima danas raspravljamo imamo nekoliko njih koji se odnose na obrazovanje. Jedan svakako da ne može nikome biti sporan i svakako da je to nešto što moramo da podržimo, to je učešće Srbije u srednjeevropskom programu univerzitetske razmene CEEPUS, koji će zapravo dati našim mladim naučnicima šansu koju oni u Srbiji, nažalost, veoma često ne dobijaju i dati im mogućnost da razviju svoje kapacitete i naučna saznanja na način na koji to u Srbiji ne mogu da urade, zato što nemaju uslova, zato što za to u Srbiji nema finansija, zato što se u Srbiji ne ulaže u nauku i zato što se, u krajnjem, svakoga dana šalje poruka da se znanje, ono pravo, i nauka baš nešto preterano i ne cene.
Naravno, otvara se čitav niz pitanja na koji način će Republika Srbija da učestvuje u ovom sporazumu, mislim, nemojte zameriti da vi niste kadri da mi odgovorite na ta pitanja. S obzirom na to da Srbija ima čitav niz problema kada je u pitanju i vođenje registra naučnih radova i uslovi u kojima mladi naučnici rade, teško je odlučiti da li je tu situacija gora u društvenim ili u prirodnim naukama. Postoji veoma mali broj oblasti u koje se zaista ulaže. Opet kažem, žao mi je što ne možemo o tome da razgovaramo jer mislim da je one naučnike mlade, koji su dočekali jedva da Srbija uđe u ovaj program, veoma interesuje da čuju odgovore na ova pitanja, a vi očigledno niste u mogućnosti da ih date, tako da ću verovatno u nekakvoj formi poslaničkog pitanja upitati ministra Šarčevića na koji način je ovo osmislio.
Drugi sporazum koji se tiče obrazovanja jeste učešće Srbije u Inicijativi za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi i o sedištu sekretarijata te inicijative. Evo, recimo, za razliku od prethodnog sporazuma, nečega što je apsolutno nepotrebno. Zaista ne vidim čemu ovaj sporazum služi, osim da se grupa nekakvih nevladinih organizacija malo proputuje svetom, dobije nekakve naknade za to što radi. Jedina koordinacija koja je Srbiji potrebna u ovoj sferi jeste koordinacija sa razvijenim zemljama u kojoj je obrazovanje na nivou koji je zadovoljavajući, u kojoj obrazovanje daje rezultate koje Srbija želi da postigne, u kojem obrazovanje stvara misleće mlade ljude koji misle svojom glavom, sposobni za tržište rada i osposobljeni za poslove za koje su se školovali. To kod nas nije slučaj.
Ne znam sa čim ministar Šarčević misli da usklađuje obrazovanje u Republici Srbiji, kada je u nacrtima zakona koje je pripremio, koji još nisu u formi predloga, kako smo imali prilike da načujemo, sve ono moderno što je postojalo u tim zakonima on je uklonio i on zapravo naše obrazovanje vraća na nivo koji je bio pre 150 godina, pa čak i one stvari koje su se pro forme nalazile u zakonu, da obrazovanje treba da bude moderno, da teži učenju putem otkrića, da nastava ne treba da bude orijentisana na profesore i učenje napamet, nego na decu itd, čak i te stvari mi iz tih nacrta, koliko imamo prilika da čujemo, ćemo skloniti. Tako da je apsolutno nejasno sa kim se mi to usklađujemo, na koji način to radimo, ali opet, pošto nema ovde ministra, mislim da niste prava osoba za razgovor o tome.
Treći, meni omiljeni, sporazum o kom ću govoriti je, naravno, Sporazum o uzajamnom ulaganju sa Katarom. Samo molim da mi se objasni šta mi ulažemo u Katar, kakve su to uzajamne investicije, šta mi to investiramo u Katar, da bismo znali kakva su to uzajamna ulaganja. Samo ako možete da mi odgovorite – koja je ovo nacija po redu kojoj mi dajemo status najpovlašćenije nacije? Zato što, ne znam da li shvatate, to je malo paradoksalno, ako svakom dajete status najpovlašćenije nacije, onda niko nije najpovlašćenija. Kada vam je sve prioritet, ništa vam nije prioritet.
Zaista, ovi sporazumi uvek nas začude do koje mere je Srbija spremna da pogazi sve ono što u njoj postoji i da pošalje poruku da kod nas, evo, ne vrede ni zakoni, ni pravila, ni Ustav, ni slobodno tržište, ni ništa, nego mi svaki put dajemo nekakvu kao pismenu još potvrdu toga – evo, ovo sve što kod nas piše ne važi, ali vi ćete zato biti najpovlašćenija nacija, zbog toga ćete vi moći ovde da poslujete na način kako želite, pa molim vas dođite da investirate kod nas. Mislim da je to jako loše, mislim da je to opasno i što je najopasnije od svega, mislim da to tera prave investitore, stvarne investitore koji bi možda ovde doneli prave investicije i da oni upravo zbog takvog našeg neozbiljnog ponašanja zaobilaze Srbiju u širokom luku.
Umesto toga, mi kupujemo investicije, mi kupujemo privid da ovde ima nekakvih investicija, to su sve investicije koje mi vrlo skupo plaćamo, vi možda najbolje znate u poljoprivredi kako smo se proveli sa tim čudotvornim investicijama iz arapskih zemalja, tako da su to, plašim se, investicije koje nas vrlo skupo koštaju, od kojih mi nemamo nikakve koristi, a ostatku sveta šaljemo jednu vrlo neozbiljnu poruku, tako da, iako ni ovo nije vaša oblast, mislim da možda zbog poljoprivrede biste mogli nešto znati o tome, naravno, uz veliku žalost što o obrazovanju ne znate apsolutno ništa. Hvala.