Zahvaljujem, kolega potpredsednice Arsiću.
Mnogi poslanici su hvalili ovde zakone iz oblasti obrazovanja. Činjenica jeste da u njima neka rešenja zaista jesu dobra. Odlično je uređeno pitanje lektora, itd. Međutim, postoji makar dva, a i više razloga zbog kojih su ovi zakoni, uprkos tim dobrim rešenjima, izuzetno loši.
Dva skandalozna člana u ovim zakonima, 14. i 18, pokazuju da ne postoji tačka na koju će SNS stati da nagradi nerad, da nagradi one koji idu preko veze, da nagradi one koji pokušavaju da prevare sistem, zaobiđu pravila i prekrše zakone.
Ne postoji zakon iz oblasti obrazovanja, gospodine Šarčeviću, koji ste, što vi lično, što vaše kolege koje su bile na vašem mestu u prethodnom periodu, predložili, a da na neki način ne nagrađuje one koji kupuju diplome, koji falsifikuju naučne radove i one koji na bilo koji način pokušavaju da zaobiđu pravila.
Vi nama kažete ovde u obrazloženju zakona gde je onaj obavezni deo – problemi koje zakon treba da reši, dva problema nam navodite, problem nedovoljne uređenosti angažovanja lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu i, pod dva, problem funkcionisanja organa upravljanja i organa poslovođenja visokoškolske ustanove. Da li su stvarno to dva problema koje ovaj zakon rešava? Ili rešavate problem starih studenata ovim zakonom ili rešavate problem ovih spornih doktorata, ili rešavate problem ovih koji su upisali stepene studija, a za to nisu imali uslova. Vi ili vaši saradnici, ako su vaši saradnici, savetujem da čitate ubuduće predloge zakona koje šaljete u Skupštinu, govore da su dva najvažnija problema ova. Kako bih vam rekla, mnogo važnije stvari rešavate ovim zakonima i to na užasno loš način.
Najpre, član 14, kojim se menja stari član 127, prvo, upadljivo iz uslova kada se diplome mogu uvek poništiti, izostaje slučaj kada su završni radovi plagirani, kada nisu produkt samostalnog rada kandidata. U nastavku člana u narednim stavovima se to ostavlja visokoškolskoj ustanovi da sama to utvrđuje.
Žao mi je što je ministar Mali izašao. Imali smo baš i na njegovom slučaju primer da visokoškolske ustanove u tim slučajevima imaju tendenciju da štite i svoj ugled i svoje profesore i one koji su na njima doktorirali ili magistrirali ili diplomirali plagirajući radove. Zbog čega ovoga, to je jedan od naših amandmana o kojima nećemo razgovarati zbog vaših stranačkih kolega koji će, naravno, podneti tonu amandmana na ranije zakone, da se ne bi o ovome razgovaralo.
Onda dolazi možda najproblematičniji deo ovog zakona, koji ovde sada uvodi pravilo da ukoliko komisija, koju, naravno, formirate opet vi, utvrdi da je neko ko je upisao neki stepen studija, a da za to nije imao uslove, ispunio sve obaveze na tom stepenu studija za koji nije ispunjavao uslove, da se njegova diploma ne poništava.
Vi nagrađujete one studente koji su upisali neki stepen studija, a za to nisu ispunjavali uslove. Vi kažete - odgovornost će snositi visokoškolska ustanova. Slažem se, ali ne može samo visokoškolska ustanova da snosi odgovornost. Odgovornost mora snositi i onaj student.
Prvo, nemoguće je postaviti da odrasla osoba koja upisuje fakultet ili master studije ili doktorske studije ne zna da ne ispunjava uslove za te studije. Korupcija, kako bih vam rekla, je dvosmerna ulica. Kriv je i onaj koji prima mito, a kriv je i onaj koji daje mito. Ako se neko upisao preko veze na stepen studija za koji ne ispunjava uslove i on mora odgovarati. Vi ovim zakonom njih oslobađate od svake odgovornosti.
Dalje, član 18, kojim se menja stari član 149. zakona. To su ti čuveni sporni doktorati. Vi kažete da ste razmišljali dve godine o tome kako da se taj problem reši, pa ste izabrali najgore moguće rešenje. Izabrali ste da idete linijom manjeg otpora. Pa, kažemo svi ti sporni doktorati će sada biti u redu, svi oni koji nisu dobili akreditaciju, koji su izdavali diplome, a da nisu za to imali akreditaciju, sve su te diplome validne.
Da li postoji zaista i jedan slučaj da ste rešili bilo koji problem tako da ne budu nagrađeni oni koji su muvali, da ne budu nagrađeni oni koji su kršili zakone, da ne budu nagrađeni oni koji su gledali samo da zaobiđu pravila i idu preko veze?
Nije vama prvi put da priznajete diplome onih koji nemaju uslove da diplome izdaju. Imamo slučaj našeg kolege Zukorlića, čiji univerzitet funkcioniše na osnovu mišljenja Vlade da se njegove nevalidne diplome imaju smatrati validnim, tako da je to samo nastavak vaše politike.
Reći još i nekoliko reči o ovom zakonima o kojima su govorili i, manje-više, svi narodni poslanici i narodne poslanice pre mene.
Nama je vaš kolega, gospodine Đorđeviću, sada se vama obraćam, v.d. pomoćnika ministra, gospodin Milošević, evo ovde sedi, drago mi je došao, na Odboru pre nekoliko dana rekao da je Zakon 2014. godine sa namerom pravljen tako i da su njegove odredbe formulisane na taj način da penzionerima nikada ne bude vraćeno ono što im je oteto za vreme ovog umanjenja penzija.
On je rekao da bi takvo vraćanje zbog načina na koji je Zakon formulisao tu problematiku sada bilo protivzakonito i da ti ljudi zapravo nemaju nikakve mogućnosti taj novac da potražuju.
Dakle, ne samo da je vama namera da to ne vratite, nego ste sa predumišlj1ajem to tako napravili da se nikada ne vrati.
Ne znam kako da vam kažem, to što ste vi njima uzeli, to nije bilo vaše. Oni su te penzije dobili na osnovu toga što su za vreme svog radnog veka uplaćivali, na osnovu toga im je obračunato kolika im je penzija i vi ste, prosto, procenili da su njihove penzije prevelike i da su baš oni ti koji treba da spasu ekonomiju od navodne propasti i da će baš njihove penzije biti ključ za fiskalnu konoslidaciju. Onda ste te njihove penzije, opet mi je žao što gospodin Mali nije tu, primer je za dve idealne stvari, potrošili na novogodišnje rasvete, na jarbole, na fontane, na razne vaše privatne poslovne varijante i sada se pojavljujete kao veliki spasioci koji im te penzije vraćaju, koji, iako nemaju nameru da im vrate ono što su im oduzeli, to predstavljaju kao veliku nagradu penzionerima, a njihova visina penzija će u buduće zavisiti od toga kako se vi odlučite.
Tako da, to je poenta naše današnje rasprave o penzijama. Mi možemo velikim rečima da zamagljujemo suštinu. Vi se, ministre Đorđeviću, možete ljutiti na nas što ne shvatamo ili kako kaže gospodin Arsić, nismo dovoljno obrazovani da bismo mogli da razumemo pismo koje nam čitate, koje ste uputili Fiskalnom savetu kao odgovor na njihove mere, ali suština je ovde vrlo jednostavna.
Suština je da ste oduzeli ljudima nešto što su oni zaradili, pa ste onda sve te pare potrošili na rasvete, jelke, fontane i jarbole, da nemate nameru to da im nikada vratite, i da će u budućnosti to što su oni zaradili zavisiti od vaše dobre volje.
To je suština o kojoj mi danas razgovaramo i ne postoje nikakva pisma Fiskalnom savetu i ne postoje nikakva pisma Aleksandra Vučića penzionerima, koje će tu suštinu moći da zamagle. Ali, kako je narodni poslanik Božović rekao, već smo jednom vraćali sve penzije koje ste dugovali penzionerima, dugujete im opet, i mi ćemo to opet vratiti. Hvala vam.