Zahvaljujem, potpredsednice Milićević.
Ovde nam je ministar Ružić rekao da se raduje debati koju ćemo imati o ovim zakonima, da ćemo o njima mnogo razgovarati i danas i sutra kada budemo imali raspravu u načelu i kada budemo imali raspravu u pojedinostima.
Ne znam da li vam je poznato, gospodine Ružiću, mi raspravu u pojedinostima nemamo još od decembra prošle godine kada se SNS dosetila da opstruiše rad Skupštine u kojoj sama čini većinu, tako da će i ovaj set zakona, kao i svi predloženi zakoni u prethodnih, evo već šest, sedam, meseci, proći bez skupštinske rasprave u pojedinostima, što mi je posebno u ovom slučaju žao zbog toga što mislim da su zakoni kojima se uređuje oblast prava nacionalnih manjina izuzetno važni za Republiku Srbiju.
Znam da SNS nije mnogo stalo do manjinskih prava. Uostalom, nije tako davno vreme kada su neki njeni i danas visoki funkcioneri pripadnicima nacionalnih manjina nudili po koji sendvič da se odsele iz Republike Srbije, ali mislim da je zbog Narodne skupštine, zbog Republike Srbije važno da o ovom zakonu razgovaramo što detaljnije.
Mi smo uložili veliki broj amandmana. Zapravo, svi amandmani, koje smo uložili, se odnose na ove zakone i žao mi je što o njima nećemo moći da razgovaramo, tim pre što Srbija ima i velikih problema kada je u pitanju ova oblast, kada su u pitanju naši pregovori sa EU. Nadali smo se da možemo da doprinesemo, ali možemo da se nadamo će vaši saradnici pogledati naše amandmane i da će možda neki od njih usvojiti, iako u Skupštini, kažem, nećemo imati pravo da o njima razgovaramo, ni narodni poslanici koji za njih treba da glasaju u danu za glasanje, ali što je mnogo važnije, ni građani Srbije neće saznati kakva se to debata o ovim zakonima vodila, jer o njima praktično neće biti debate, makar ne u pojedinostima.
Počeću od drugih zakona koje ste predložili, budući da je takav i redosled koji je grupa narodnih poslanika, koja je podnela zahtev za sazivanje ove sednice, odredila. Najpre ću govori o Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Plašim se da svi ovi zakoni, baš kao ni ovi manjinski, apsolutno ne tangiraju ono što su problemi lokalne samouprave danas, ono što su problemi građana koji u lokalnim samoupravama žive, ono što su problemi u funkcionisanju našeg sistema. Tako je od ovog prvog Zakona o lokalnoj samoupravi, pa sve do zakona koji su teritorijalna organizacija i koje su predložile naše koleginice i kolege iz SNS, tako da možemo da krenemo da razgovaramo na taj način.
U ovoj reklami koju ste nam podelili za zakone vi kažete da će Predlog zakona o lokalnoj samoupravi obezbediti uključivanje građana u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave i da će građani imati mogućnost da kažu šta da se gradi, što je vrlo lepa odredba. Međutim, mislim da ste i sami svesni da naše lokalne samouprave niti tako funkcionišu, niti će tako funkcionisati, da ih vode ljudi koji su vrlo malo zainteresovani za ono što građani misle, osobite o tome šta u lokalnim samoupravama treba da se gradi.
Dolazim iz Novog Sada u kom je gradonačelnik pre nepune dve ili tri nedelje, mislim da sam postavila poslaničko pitanje, ne znam da li je stiglo do vas, koje se na to odnosi, na najbrutalniji mogući način izvređao građane koji su upravo koristili svoje pravo koje i sada imaju po Zakonu o planiranju i izgradnji i pokušali da ukažu na to da ne žele da se čitav jedan deo grada betonira, rasproda investitorima po izboru SNS i da se sačuva bar poneka zelena površina u gradu Novom Sadu.
Odgovor gradonačelnika Novog Sada je bio taj da može i on da organizuje skupljanje potpisa građana, pa da se vidi ko će više skupiti građana, da li građani sami ili SNS, da ga uopšte ne interesuju primedbe građana, najavivši na takav način da će se tim primedbama pozabaviti nadležni organi. Mislim da je jasno stavio do znanja i nadležnim organima kakva ta odluka treba da bude.
Imali smo i drugih načina na koje su gradovi sami odlučivali šta će se gde graditi bez ikakve konsultacije sa građanima. Mislim da nema osobe u Srbiji kojoj nije poznat slučaj Hercegovačke, kada je grupa ljudi pod maskama u toku noći porušila čitav jedan deo grada, vezala i zarobila neke građane, kojom prilikom je policija imala nalog da ne reaguje i da se ne odaziva na pozive vezanih građana. To je eto učešće građana u odlučivanju o tome, kako ste rekli, građani će imati mogućnost da kažu šta da se gradi. Govorili, ne govorili šta da se gradi, jasno je da će SNS i njeni gradonačelnici, predsednici opština raditi apsolutno baš kako im padne napamet, da ih neće, kao ni do sada, interesovati šta građani o tome misle i zaista nema ni jednog razloga da verujemo da će to biti drugačije.
Drugi cilj ovog zakona, kako i sami kažete, jeste utvrđivanje minimalnog roka za sazivanje sednice skupštine opštine, odnosno grada od 24 časa, pa kažete – sprečavanjem zloupotrebe ovlašćenja u pogledu neprimernog roka za sazivanje sednice skupština omogućavamo njihov bolji rad. Kakvih zloupotreba? Ko vrši te zloupotrebe? Predsednici skupština? Prosto morate malo objasniti na šta se odnosi. To je inače odredba koje u zakonu nema, to se pojavilo u reklami koju ste nam dostavili uz zakon, tako da zaista ste dužni da nam kažete zašto se sad taj rok skraćuje na 24 sata. Na kakve zloupotrebe pokušavate da sprečite? Ko ih je do sada vršio? Da li su ti ljudi odgovarali ili se prosto radi da se taj rok mora skratiti da bi možda ono držanje, čuveno držanje odbornika u karantinu, možda bilo jeftinije, pa sad nećete morati da ih držite sedam dana u karantinu, nego, evo, 24 sata i da bi možda zelje i razne zelje po Srbiji koji zavode teror po neposlušnim lokalnim samoupravama imale manje posla kada treba tamo da pritiskaju odbornike, zastrašuju građane i prete njihovim porodicama.
Još ću se samo na kratko osvrnuti na druge zakone, pre nego što pređem na zakone kojima se uređuje oblast ljudskih i manjinskih prava. Imamo zaista čudan zakon o teritorijalnoj organizaciji od svega što mi možemo i što mi moramo da rešimo kada je u pitanju teritorijalna organizacija u Republici Srbiji. Od svega toga mi smo rešili da tri mesne zajednice prebacimo iz jedne opštine u drugu i sad svi ovde treba da se zahvaljujemo i narodnim poslanicima i vladajućoj većini zato što su takav jedan predlog zakona dali.
Meni je drago što će se to desiti. Mislim da će građani tih opština odjednom doživeti procvat, da će im poteći med i mleko sada odjednom kada su dobili status gradova. Čestitam im na tome što su dobili status grada, ali verujte da to u praksi njima apsolutno ništa ne znači, da to ne znači ni tome da mi ne znamo ni šta su nadležnosti lokalne samouprave, ni ko nam vodi lokalne samouprave, kakvi su odnosi, kakva nam je ostala teritorijalna organizacija Republike Srbije. Ustav je vrlo nejasan. To su sve stvari o kojima mi treba da razgovaramo, a ne da ovde jeftinim marketinškim trikovima proglašavamo nekakve pobede i padamo u nesvest od sreće zbog toga što su dva grada dobila status grada, time što su se dve mesne zajednice prebacile sa jednog spiska na drugi spisak. Niti to bilo kome znači, niti je time bilo koji problem rešen. Tako da još jedna u nizu kozmetičkih promena, koja verovatno ima neku svoju svrhu koju mi trenutno ne možemo da nađemo.
U reklami koju ste nam podelili kažete – korak dalje u reformi sistema plata, pa je usklađen sistem radnih odnosa i plata u celom javnom sektoru. Ja ne znam, gospodine Ružiću, da li ste vi pročitali ovu brošuru koju ste podelili. Ja verujem da niste, jer ja ne mogu da nađem drugi razlog da se pred nama pojavi materijal koji može da ustvrdi da je usklađen sistem radnih odnosa i plata u celom javnom sektoru.
Dosta se bavim problemima prosvetnih radnika, budući da sam i bila predsednica Odbora za obrazovanje, to je bilo još u vreme dok se taj odbor bavio nečim drugim, a ne samo akreditacijom fakulteta svoga predsednika. Mi smo tada razgovarali mnogo sa prosvetnim radnicima.
Tom prilikom oni su nam rekli da su njihove plate i dalje ubedljivo najmanje u Evropi, da su daleko ispod republičkog proseka, da je struktura zaposlenih u javnom sektoru takva da je više od 80% sa visokom stručnom spremom, da čak i čistačice u nekim državnim javnim preduzećima, agencijama itd. nekvalifikovani radnici imaju veće plate od njih.
NJima je obećano da će biti donet zakon o platnim razredima. To je u osnovi i bio razlog zbog kog su oni prekinuli onaj svoj veliki štrajk od 2014. do 2015. godine. Ko zna koji put ih je SNS slagala.
Zakon o platnim razredima zaista jeste donet, ali tako da se on uopšte ne odnosi na one kategorije koje zapravo u javnom sektoru stvaraju problem sa platama. Dakle, taj zakon se ne odnosi na javna preduzeća, ne odnosi se na agencije, ne odnosi se na sve one kategorije u kojima su plate ogromne i koje zapravo stvaraju gubitke.
Umesto toga mi smo uskladili, ne znam, platu spremačice u domu zdravlja sa platom spremačice u školi, a plate kurira u agenciji je ostala veća čak i od plate direktora škole. Tako da ja ovaj zakon vidim samo kao još jednu nepravdu koja se pravi prilikom uspostavljanja zarada u javnom sektoru, a sve priče o tome kako će to sada da uvede zapošljavanje preko konkursa, napredovanje na osnovu zasluga itd. zaista ne možemo uzimati za ozbiljno budući da sve što se pokazali u prethodnih šest godina jeste zapošljavanje isključivo preko veze i to stranačke i napredovanje isključivo po poslušnosti, a nikako po kompetencijama i sposobnosti.
Što se tiče predloga za guvernerku, naravno da taj predlog nećemo podržati. Nismo ga podržali ni prvi put kada je gospođa Tabaković birana za guvernerku. Napravili ste jedan opasan presedan. Visoku stranačku funkcionerku ste postavili na mesto za koje zakon kaže da ne sme da se nalazi stranački funkcioner. Prvi ste koji ste to uradili. Što bi rekao Aleksandar Vučić – prvi put u novijoj istoriji Srbije. Eto nešto ste u novijoj istoriji Srbije prvi put uradili. Te vaše priče o zamrzavanju funkcija i slično, mislim da u to ni mala deca ne veruju.
Očigledna preporuka po kojoj se biraju ljudi koji vode računa o našim parama u ovoj zemlji je ko ima više afera i ko je više zatrpan aferama, pa je tu mrtva trka između Jorgovanke Tabaković i Siniše Malog, kojeg je ova skupštinska većina pre nekoliko dana izabrala za ministra finansija. Očigledno je to u SNS preporuka, ko ima više afera, ko ima mutnije poslove, taj će biti predložen, a kasnije i izabran da vodi računa o novcu građana Republike Srbije.
Konačno dolazim do zakona koji se bave pravima nacionalnih manjina. Mi smatramo da su rešenja koja nudite ovim zakonima prevaziđena, zastarela, da hrane jedan partokratski model manjinske samouprave koji u ovoj zemlji opstaje, a vidimo po ovome što ste predložili, vrlo lako može i da procveta i da ne odgovara na one potrebe pripadnika nacionalnih manjina na način na koji bi to moderne države u 21. veku trebalo da čine.
Ovi zakoni su naravno puni nekakvih floskula, opštih mesta koja ništa ne znače, zbog kojih Srbija već ima, kao što sam rekla, problema prilikom pregovora sa EU i zatvaranja poglavlja, a čini se da šalje jasnu poruku da su, kako bi rekao Orvel, neke manjine jednakije od drugih i da su neki nacionalni saveti jednakiji od drugih. Možemo samo da nagađamo na osnovu čega su baš takvi izbori u zakonu i takve odredbe stavljene, ali očigledno je da postoji mnogo prostora da se ovi zakoni poprave.
Mislim da je jasno, već kada se samo pogleda pojam definisanja i definicije nacionalne manjine koju ovaj zakon nudi, da se radi o jednoj definiciji koja, prvo treba reći u startu, diskriminiše malobrojne nacionalne manjine, ovaj momenat da je po brojnosti dovoljno reprezentativna je dosta opasan kada je u pitanju donošenje odluke ko može imati status nacionalne manjine a ko ne može.
Uslov da je ta manjina u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom je, isto tako, odavno prevaziđen u svetu u kom su nove nacionalne manjine već odavno zamenile stare nacionalne manjine i mi zaista kao da kroz ceo zakon nudimo neka rešenja sa sredine 20. veka. Mi ne možemo da prevaziđemo koncept koji se nudio narodima i narodnostima, mi ne možemo da uđemo u koncept zaštite ljudskih i manjinskih prava koji je potreban za 21. vek.
Ima čitav niz odredaba koje se već pojavljuju u drugim zakonima, a to je – zabrana diskriminacije, pretnja nacionalnim manjinama da ne smeju da njihove aktivnosti budu usmerene na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije. Zna se da su oni, jel da, obično osumnjičeni za takve stvari i ja ne znam koji bi bio drugi razlog da se ovo ubacuje kada je to već zabranjeno i Ustavom Republike Srbije i Krivičnim zakonikom? Ili, baš sad u zakonu o nacionalnim manjinama treba baš njima posebno pripretiti da ne smeju da narušavaju teritorijalnu celovitost i ustavni poredak?
Ima čitav niz načelnih odredaba koje ne samo da ne znače ništa, nego nam opet mogu napraviti probleme. Recimo, u članu 4, kada se pominju mere koje bi trebalo da dovedu do ravnopravnosti u zapošljavanju, ja ne znam, recimo, na koji način državna uprava misli da utvrdi ko je koje nacionalne pripadnosti? Ja ne znam koji su instrumenti na osnovu kojih mi možemo da ispitamo koje su nam nacionalne pripadnosti zaposleni u državnoj upravi, pa kažemo, e, sad nam ovde treba, ne znam, još tri Slovaka, ovde nam treba pet Roma, a ovde nam treba dva Mađara. Prosto, uneli smo jednu odredbu a bez ikakvih mera koje bi objasnile na koji način će se ona sprovesti.
Isto to je slučaj i sa učešćem pripadnika nacionalnih manjina u političkom životu. Ovo je, recimo, jedna od odredaba zbog koje nam Hrvatska pravi, s pravom, izuzetno velike probleme. Mi smo se bilateralnim sporazumima sa nizom okolnih zemalja obavezali na to da ćemo obezbediti parlamentarnu reprezentaciju za pripadnike nacionalnih manjina koje pripadaju, kao što je slučaj sa Hrvatskom, sa Mađarskom, sa Makedonijom. Nismo to uradili, niti imamo načina da to uradimo, niti imamo zakone koji bi to potvrdili, niti imamo model na koji to želimo da uradimo, tako da samo sebi pravimo probleme.
Nacionalni saveti će na način na koji ste vi predložili da funkcionišu ostati ispostave političkih stranaka nacionalnih manjina i to isključivo onih koje su dobro finansirane, dobro organizovane i dobro predstavljene i na drugim mestima. Nema nikakve decentralizacije manjinske samouprave, naprotiv, imamo jednu dalju centralizaciju. Jedina pozitivna stvar je to što ste, mada ne naš amandman prihvatili, daleko bilo, ne biste svakako bili u mogućnosti da prihvatite naš amandman, ali ste ukinuli onu diskriminatorsku odredbu koju ste u početku predložili, a to je da samo oni poslanici iz reda nacionalnih manjina koji imaju i čiji udeo u stanovništvu prelazi 2% imaju pravo da se obraćaju na svom jeziku. Pristali ste da to izbrišete iz zakona i to je jedino dobro, ali jasno vam je da to ni približno nije dovoljno, ne da mi iz DS podržimo ovaj zakon, nego da Republika Srbija počne da vodi način o pravima nacionalnih manjina onako kako to čine moderne demokratske razvijene evropske države u 21. veku. Hvala.