Hvala vam.
Gospodin Martinović je nekoliko stvari rekao koje, citiraću gospodina Atlagića – nisu smislene. On je, naime, tvrdio, pokušavajući da revitalizuje optužbe protiv ministra unutrašnjih poslova da je plagirao svoj doktorski rad, govorio je o nekim doktoratima koji su pisani pre 50 ili 100 godina, pokušavajući valjda da ukaže na to da svaki naučni rad treba da ima bezgraničnu naučnu vrednost i naučnu doprinos.
Ne radi se o tome da nešto nakon 100 godina treba da ima naučnu vrednost i naučni cilj, nego da u momentu kada neko doktorira i kada neko piše naučni rad ili disertaciju, makar formalno ispunjava uslove da to čini, što u slučaju ministra unutrašnjih poslova nikako nije bio slučaj. Sve i da zanemarimo, apsolutno da zanemarimo optužbe za plagijat, Aleksandar Vučić je rekao da je to najveća glupost koju je on u životu pročitao, onda sigurno da je tako, i sve da kažemo da su sve te optužbe besmislene, u toku sednice Odbora za prosvetu, koju ste vi netačno, uvredljivo, pogrešno, tendenciozno nazvali „suđenjem“, se ispostavilo da od pet članova komisije za odbranu doktorske disertacije Nebojše Stefanovića, dva člana uopšte nisu bila u mogućnosti da pročitaju taj doktorat, zato što ne razumeju jezik kojim je pisan, jedna članica nije bila prisutna i nakon sednice Odbora se ispostavilo da njegov mentor ne ispunjava formalno uslove da bude mentor u bilo kakvoj komisiji za odbranu doktorske disertacije.
Da li vi, gospodine Martinoviću, da li vi, gospodine Verbiću, da li vi, gospodine Arsiću, smatrate da se odbrana doktorske disertacije pred jednim članom komisije može smatrati validnom odbranom doktorske disertacije? Pošto je gospodin Martinović rekao da će govoriti o amandmanu, a nije, zbog čega se odbija amandman na član 1. Zakona? Hvala vam.