Prvo, i dalje insistiram na tome da se u ovom članu nigde ne pominje, ni insinuira ''ostavka'', osim što to kaže Ustav. Dalje neću o tome da polemišem, zato što mislim da to jeste sada, da kažem, sredstvo za jednu polemiku protiv koje nemam ništa.
Smatram da polemika u društvu, o tome, na koji način da razvijamo parlamentarizam i na koji način da utemeljujemo institucije, jeste polemika koju treba da vodimo i to nije za mene ono što je sporno, ali mislim da sada nije trenutak da otvaramo priču o Ustavu i promenama Ustava. Sada ovde imamo jedan zakon i ono o čemu razgovaramo ovde jeste da li je zakon u skladu sa Ustavom, sa jedne strane, i da li zakon, sa druge strane, da kažem, propisuje nešto što smanjuje demokratski prostor i u odnosu na Ustav, što zaista mislim da nije tačno.
Mislim da postavljati se na način da vi branite integritet drugih, mislim da je malo neukusno, u najmanju ruku. Vi ne treba da branite integritet poslanika koji su ispred DS u ovom parlamentu, niti da nam dokazujete da mi možda nemamo svest o tome da je to važno. Moram vam reći da svest o važnosti demokratskih promena DS nosi od samog svog osnivanja. Insistira na tome i sprovodi to, jedino što DS možda za nečiji ukus previše vodi računa o tome da poštuje postojeća pravila, da ono što jesu pravila koja su utvrđena poštujemo.
Mislim da zaista nije korektno da tvrdite da su ostavke garant ove koalicije, a ne politika. Želim da vas uverim da je politika koju je podržala ova vladajuća koalicija i realizacija te politike ono što nas kao DS drži u toj koaliciji i dok god budemo ostvarivali i postizali rezultate koje građani prepoznaju, držaćemo se te koalicije, a nikakve ostavke nisu nešto što nas drži u tome.