Naravno da nikoga nećemo abolirati i, naravno, da nećemo nijednu žrtvu zaboraviti, i nećemo preskočiti nijednog počinioca nijednog zločina, ne samo zločina počinjenog prema drugima, već i onih koji su počinjeni prema pripadnicima našeg naroda.
Usvajanjem ove deklaracije mi ni na koji način nećemo priznati da je narod počinio genocid.
Oni koji kažu – mi nismo počinili genocid, identifikujući se sa narodom, zapravo, identifikuju se sa onima koji su zločin počinili.
Dakle, kada uporno pokušavate da kažete kako vi nećete da preuzmete krivicu, kako vi nećete da snosite odgovornost, onda zapravo to znači da vi nećete da glasate za ovu deklaraciju, jer se identifikujete sa onima koji se ovom deklaracijom osuđuju za počinjene zločine.
Ko će biti u pravu pokazaće vreme, ali pošto vi niste od juče na političkoj sceni, vi ste za 20 godina pokazali da ste sve pogrešili. Gde god ste branili srpski narod – on je teško stradao. Gde god ste branili nacionalne interese – izgubio se svaki nacionalni interes. Gde god ste branili, navodno, srpske živote – Srbi su teško stradali. To jeste ono što jeste vaš udeo u ovome o čemu mi danas pričamo.
Nas ne čudi što vi ne možete da glasate za ovu deklaraciju, zbog toga što, na neki, način ona osuđuje politiku koja je dovela do takvih zločina. Ne čudi me da se u toj politici neki prepoznaju i da ne mogu da stanu iza ove deklaracije, zato što bi na taj način prihvatili i priznali i sopstvenu odgovornost za ono što se u to vreme dešavalo. Ipak, moram da iskažem iznenađenje što za ovu deklaraciju neće da glasaju oni koji navodno nemaju nikakav problem sa tim da osude svaki zločin, koji navodno nemaju nikakav problem sa tim da iskažu saosećanje sa žrtvama, koji navodno prihvataju evropske vrednosti i smatraju da je Srbiji mesto u Evropi.
Ne razumem one koji se preporučuju da Srbiju vode brže u Evropu, nespremni da se suoče sa prošlošću i nespremni da kažu za tu prošlost – odgovorni su pojedinci i narod sa tim pojedincima nema nikakve veze.
Žao mi je što, razgovarajući o ovoj deklaraciji, nismo smogli snage da govorimo o vrednosnom sistemu koji želimo da izgradimo u budućnosti. Žao mi je što nismo više govorili o budućim generacijama kojima ćemo usvajanjem, između ostalog, i ove deklaracije ostaviti zemlju u kojoj više neće strepiti od sukoba, ratova i mržnje.
Žao mi je što je ova deklaracija otvorila političku priču na potpuno isti način na koji se ona vodila i devedesetih godina. Žao mi je, zaista, što se nisu promenili oni koji su ipak imali razloga da se zapitaju – čekaj, da li sam negde pogrešio kada su posledice bile ovako teške, a ipak sam učestvovao u tome i to prilično?
Mi ovom deklaracijom zapravo stičemo kredibilitet i moralno pravo da tražimo odgovornost za počinioce svih zločina, posebno zločina počinjenih prema srpskom narodu. Mi na ovaj način izražavamo duboku spremnost da – osuđujući zločine počinjene prema drugima, tražimo da drugi iskažu istu takvu spremnost i osude zločine počinjene prema našem narodu.
Ako je sramota za Srbe zbog toga što mi usvajamo ovu deklaraciju, kako neki tvrde, onda mislim da nije bilo veće sramote no biti prokužen u celom svetu, biti optužen za krivicu za koju nismo bili krivi, biti prepoznat kao narod koji je na najpogrešniji način pokušavao da ostvari svoje ciljeve.
Danas, kada Srbija uživa međunarodni ugled, kada ima međunarodni kredibilitet, kada postiže da u Ujedinjenim nacijama dobija najširu podršku za svoje predloge, kada dobija podršku za ostvarivanje svog najvažnijeg strateškog cilja, a to je pridruživanje Evropskoj uniji, danas je to najbolji dokaz da je politika koja se vodi od 2000. godine, a koja je potpuno suprotna onoj za koju se i danas još uvek neki zalažu, onda je to zaista dokaz da Srbija jeste na pravom putu i da je, kao i drugi potezi koje smo povlačili za ovih deset godina, i ovaj potez garancija da će Srbija biti zemlja koja će uživati ugled u svetu, koja će biti kredibilna, koja će moći da ostvaruje svoje državne i nacionalne ciljeve, sarađujući sa svetom i zemljama u regionu, a ne sukobljavajući se sa svima. Hvala. (Aplauz.)